Towards Sensing Information Systems

Recent advances in the field of pervasive computing, including the approaches and technologies related to Wireless Sensor Networks (WSN), Internet of Things (IoT) and Cyber Physical Systems (CPS) are changing the way we perceive computing capability. Although the scientific communities have already started to discuss about the visionary concepts that will exploit these advances, such as Sensing and Liquid Enterprise, the truly smart and interoperable CPS networks are still confined to the ‘valley of death’ - between prototyping and mass-production. In this position paper, we propose the concept of Sensing Information System, a novel paradigm that will facilitate the transformation of CPS to Cyber Physical Ecosystems - borderless technical environments in which the devices will become capable to sense, perceive, decide and act, based on the external, common behavioural and context models. A case study is used to demonstrating the use of Sensing Information Systems for extended clinical workflows

Performance analysis for industrial wireless networks

Industrial wireless networks operate in harsher and noisier environments compared to traditional wireless networks, while demanding high reliability and low latency. These requirements, combined with the constant need for better coverage, higher data rates and overall seamless user experience call for a paradigm shift in communication in regards to the previous generations of technologies used. Cooperative diversity is one such approach. The main focus of this thesis is on the performance analysis of cooperative wireless networks set in industrial environments – where the network, apart from additive white Gaussian noise, is subject to multipath fading and shadowing, and/or temporary random blockage effects. In these scenarios, in order to achieve specific performance metrics such as error rates or outage probabilities, existing cooperative strategies are aided by protocols in the channel between the cooperating nodes. Moreover, pair-wise analysis investigates the correlation of multiple data flows. Building upon existing repetition protocols, outage performance of a network subject to fading and shadowing is observed, and the effects of fading and shadowing severity, network dimension, average signal-to-noise ratio values and packet length are discussed. Special cases are also observed, in which the composite fading channel is reduced to several familiar propagation environments, unifying the analysis. Afterwards, the analysis of more complex protocols is presented, taking into account random blockage in the channels between cooperating nodes. A novel, threshold-based internode protocol is introduced, which improves performance by listening to the transmissions and choosing whether to send a packet immediately or after a waiting period. As these two periods are close, the effect of temporal correlation is also investigated. Apart from the exact outage probability expressions, simpler asymptotic expressions, with and without blockage, are derived as well, giving a better insight on the network behaviour at high average signal-to-noise ratio regimes. Both outage probability and packet error rate can be also improved by adding automatic repeat request schemes in the channel between cooperating nodes, which again utilize the internode channels by re-sending data until it can be successfully decoded. Error-free communication can be achieved, but at a delay cost. Nevertheless, a trade-off between performance gains and delays remains, and can therefore be used for designing wireless networks with different requirements – error-free or low-latency. Finally, joint outage performance is investigated. Using a generic approach, which can be applied to any sort of data where multiple sources are communicating over wireless networks, pair-wise behaviour is investigated. As a result, any multi-route diversity type of scheme will have this sort of behaviour, since particular point-to-point relay links are being shared by source nodes. This in turn means that the performance of those flows will be correlated. For higher layers, there is a difference in the behaviour, meaning that when errors are correlated, data flows start behaving correlated as well. As a result, negative acknowledgements may start to correlate as well. All of this contributes to the network behaving in a correlated way, i.e., when something happens, it tends to happen to more than one data flow

LES MONUMENTS DE L’ARCHITECTURE ISLAMIQUE A DRNIŠ

L’auteur nous entretient dans cet article de la mosquée, du minaret et de la forteresse de Drniš, centre remarquable et bastion pendant l’occupation partielle de la Dalmatie par les Turcs. Il est certain que, pendant cette occupation, le nombre des objets cités a été plus grand qu’aujourdhui. De la mosquée d’autrefois, aujourd’hui église de St. Antoine, il ne reste que le partie centrale avec les trompes, mais la coupole manque. De sorte que, non seulement à l’intérieur, mais aussi à l’extérieur, la mosquée a perdu son aspect d’autrefois et avec son toit à deux pentes elle a l’air d’être appuyée à l’église et d’en faire partie. A l’intérieur de cette enceinte turque, au-dessous des trompes, on voit aux quatre coins des stalactites richement ornés, dans le style turco-mauresque. Aujord’hui, à Drniš, se trouve un minaret isolé, vestige d’une autre mosquée, bâtie tout près. Les fondements des murs de cette mosquée, dont les vestiges sont à peine visibles, se sont conservés jusqu’aujourd’hui. Du minaret il ne reste que la partie inférieure sans le balcon en pierre et sans sa flèche – la partie supérieure est complètement disparue. Il est bâti en pierres molles; sa hauteur n’est pas très élevée mais toutefois ses proportions sont harmonieuses

Insulin resistance and secretion relationship in obese adolescents with a high risk for type 2 diabetes

Uvod: Paralelno sa povećanjem gojaznosti kod dece dolazi do porasta udruženih komorbiditeta. Kod ove grupe dece postoji kombinacija kardiovaskularnih rizika, a poremećaj glukozne homeostaze je jedan od njih. Stanja, kao što su izolovana povišena glikemija našte ili poremećaj tolerancije glukoze i kombinacija ova dva poremećaja glukoze mogu se definisati kao predijabetes. Insulinska rezistencija predstavlja fiziološki adaptivni mehanizam, koji se javlja u pubertetu kod zdrave dece. Kod gojazne dece postoji insulinska rezistencija koja je posledica neosetljivosti perifernih tkiva na dejstvo insulina. Da bi se održala glukozna homeostaza, ćelije pankreasa kao kompenzatorni mehanizam povećavaju sekreciju insulina što dovodi do hronične hiperinsulinemije. U tom pokušaju da postigne adekvatnu sekreciju insulin, beta ćelija progresivno propada, što se smatra glavnim uzrokom nastanka tipa 2 dijabetesa. Cilj: Glavni ciljevi našeg ispitivanja su bili procena insulinske senzitivnosti i insulinske sekrecije kod gojaznih ispitanika. Ostali ciljevi su bili procena statusa glikozne tolerancije kod ovih ispitanika sa rizikom za razvoj tipa 2 dijabetesa, kao i odnos određenih kliničkih parametara prema njoj. Metode: Prospektivna studija sprovedena u Univerzitetskoj dečjoj klinici, uključila je 85 gojaznih ispitanika i 17 normalno uhranjenih ispitanika. Svi pacijenti su bili bele rase, 60 M/42 Ž, uzrasta od 7.4-18.3 godine, sa prisutnim znacima puberteta. Prosečan indeks telesne mase je iznosio 32±5.5 kg/m2. Gojazne pacijente smo podelili u dve grupe u skladu sa stepenom gojaznosti. Grupu umereno gojaznih su činili ispitanici sa skorom standardne devijacije indeksa telesne mase u rasponu od 2-3, a grupu ekstremno gojaznih iznad tri u odnosu na uzrast. Prikupljeni su podaci iz lične i porodične anamneze, kao i fizikalnog nalaza. Nakon prekonoćnog gladovanja je urađen oralni i/ili intravenski test opterećenja glukozom. Na osnovu parametara izvedenih iz ovih testova određena je insulinska senzitivnost i sekrecija, kao i procena statusa glikozne tolerancije...Background: Global increase in childhood obesity is associated with the development of other co-morbidities at younger age. Among the other cardiovascular risks, obese children could have glucose intolerance. Prediabetes is defined by isolated impaired fasting glucose (IFG), isolated impaired glucose tolerance (IGT) or combination of both IFG and IGT. Insulin resistance of puberty leading to compensatory hyperinsulinemia may serve to facilitate protein anabolism during this period of rapid growth. It is more pronounced in obese children with peripheral insulin resistance. Beta cells increase the insulin secretion in the attempt to maintain blood glucose levels in the normal range. That could lead to the exhaustion of beta cell and consequently to beta cell failure, which is believed to be the main cause of type 2 diabetes. Objective: The main objective of this study was the estimation of insulin sensitivity and secretion in a cohort of obese adolescents. The secondary objective was to establish the prevalence of prediabetes in this group of patients. Methods: In a prospective study we recruited 85 obese patients from obesity clinic at University Children’s Hospital and 17 normal weight controls. All patients were Caucasian origin, 60M/42F, aged 7.4-18.3 years with at least Tanner 2 stage of puberty. The main inclusion criteria were obesity (defined as BMI >97 th percentile) and puberty. We divided obese patients into groups according to the degree of obesity. Two groups were: moderate obesity group (BMI SDS between 1.5-3) and severe obesity group (BMI SDS>3). Data collections included: personal and family history and physical examination. After the overnight fast we performed oGTT and/or IVGTT. Indices of insulin resistance and secretion were calculated from these tests and glucose tolerance status was established. Results: The mean BMI was 32 ± 5.5 kg/m2. Groups were comparable and did not differ by age, gender and pubertal stage. Depending on the criteria we used, insulin resistance was confirmed in 62-100% of obese patients, predominantly in a group with severe obesity. We also identified lower insulin secretion, especially in a group with severe obesity. The oGTT revealed isolated impaired fasting glucose (IFG) in 13.9%, impaired glucose tolerance (IGT) in 20.8% and combined IFG and IGT only in 2.8% obese patients..

Design and planning of the early Bizantine city-Justiana Prima (Caričin grad?)

Оснивање Царичиног града на месту где пре тога није постојало насеље и на којем се након гашења живота у том рановизантијском граду насељеност није никада повратила, пружа нам могућност подробног испитивања урбаног планирања односно начина на који је град осмишљен с почетка VI века као и прилику да у планерски пројектованој урбаној агломерацији разазнамо поједине примењене архитектонске процедуре током његове изградње. Разматрање теме оснивања новог града у касној антици и рâној Византији неизоставно укључује шири методолошки приступ који се односи пре свега на постављање исправног историографског оквира у којем је град подигнут, који даје околности у којима је такво насеље организовано али и циљеве који су хтели да се постигну његовим оснивањем. Разнородност грађевинских програма остварених у више царских владавина пре Јустинијановог renovatio imperii као громогласног контекста урбаног и архитектонског препорода у време његове власти, омогућило је поређење не само обимности и карактера грађевинских кампања него и издвајање оног дела таквих владарских програма који су се односили на царске грађевинске програме у ужем смислу односно на архитектонске подухвате који су омогућавали остварење политичких циљева и доприносили снажењу империјалног култа. У том смислу посебна пажња је посвећена царским патронатима исказаним према родним провинцијама и градовима односно насељима која су изнедрила цареве као категорији царских грађевинских програма у оквиру којих је Јустинијан изградио и Царичин град (Јустинијану Приму ?) надомак родног села Таурисион у Средоземној Дакији. Циљ овог рада био је да се успостави исправније сагледавање империјалних програма у завичајној провинцији Јустина и Јустинијана где је у име првог цара краткотрајне династије спроведен патронат над градовима Средоземне Дакије док је Јустинијан осмислио свој програм урбане обнове и административне рестаурације дијецезе Дакије у целини, који је крунисан изградњом Јустинијане Приме као њене црквене и у извесном обиму цивилне престонице. Консолидација безбедносних прилика у дијецези и посебно на њеној дунавској граници утицала је на укупни фортификацијски програм Царичиног града који се није зауставио само на градском периволосу него је подразумевао и изградњу више нових тврђава и обнову већ постојећих, које су браниле прилазе новој престоници покрајине. Политички задатак који је Јустинијана Прима имала да оствари јесте учвршћење црквене номенклатуре у дијецези и њено потпуно одвајање од Солунског викаријата кроз оснивање сопственог архиепископата док је у питањима цивилне управе један мањи део административних капацитета који се односе на становништво Дакије можда био измештен из префектуре у Солуну. Напоредо разматрање процедура приликом оснивања неколико градова као империјалних задужбина рефлектовало се и на разумевање редоследа процедура и хронологије изградње Јустинијане Приме, које су се у највећој мери заснивале на Константиновским традицијама успостављеним приликом утемељења ‘Другог Рима’. Из свих тих разлога, протоколарних када је у питању оснивање града, политичко-административних када су у питању његови задаци и деловање у дијецези и на крају остварење ‘вечног сећања' кроз монументализацију места порекла његовог оснивача, проистекао је закључак да је осмишљавање архитектонског и грађевинског програма за Јустинијану Приму спроведено уз непосредан увид самог Јустинијана односно од високо образованих царских архитеката (mechanikoi) из престонице. Троделна организација града са епископеоном у бедемима акропоља, административним средиштем у Горњем граду и мартиријалним (ходочасничким) центром у Доњем граду одаје захтеве и избор цара за садржај урбса престонице дијецезе на које је уследио архитектонски одговор изабраног архитектонског тима mechanikoi. Садржај града у бедемима следио је од Константинових времена утемељен образац за унапређење постојећих насеља или оснивање нових градова који се сводио на грађевинско- архитектонску тријаду – фортификацијске и хидрауличне радове као и црквени програм. Градови који су тежили узвишенијем административном статусу по правилу су морали да остваре и основни урбанистички програм који се односио на уређење њиховог административног средишта и урбане опреме изградњом или обновом градских палата (магистрата) и градских тргова (форума и агора), главних трговачких авенија са колонадираним портицима (стоама) или зиданим тремницима (емволима). Код свих градова које су основали цареви посебна пажња је посвећена архитектонској поставци која манифестује империјални култ и која подразумева на различите начине уређене империјалне форуме са царевом ефигијом. У делу рада који се односи на организацију радова уочи и током изградње града предложена је пара-архитектонска односно геодетска и геометарска процедура преношења градског тезиса на терен употребом једноставног система грôма – геодетских станица за које су поједини грађевински задаци били везани. Тај систем је илустрован на примеру Громе 4 за коју је везано визирање и трасирање фортификације јужног бедема Доњег града и посебно градских врата на тој деоници периволоса. Да су геометрија и пратећа алгебра били присутни у поступку трасирања и пројектовања такође илуструје примена основних геометријских фигура – правилних полигона и ортогона, од којих неки одају вишу математичку образованост пројектанта као употреба правилног деветоугла (нонагона) у изградњи Водене куле и источне угаоне куле на јужном бедему Горњег града. У закључку тезе, сублимирано је приказан пут широког спектра политичких и историјских околности које су утицале на избор административне категорије града и његове улоге од царског оснивача и потом одговарајући урбанистички склоп и избор архитектонског садржаја као капацитета који су омогућавали испуњење тих задатака. Поливалентна улога Царичиног града (Јустинијане Приме?) се неминовно одразила и на његов трипартитни склоп и архитектурну појавност јер је град истовремено снажио империјални култ његовог оснивача, био седиште архиепископије Дакије (diocesis Illyriciana) и дела цивилне администрације као и центар ходочашћа (sedes martyria) ка моштима мартира чији нам идентитет још није познат. За прилике у дијецези Дакији пребогат програм који је Јустинијан спровео у Царичином граду остварен је у највећој мери али је очигледно и да су поједине градске четврти остале сасвим неурбанизоване што је за последицу имало изградњу густог стамбеног насеља мање репрезентативне и готово руралне архитектуре у залеђу главних урбанистичких потеза остварених у првој етапи изградње града. Aрхеолошки локалитет Царичин град располаже великим преимућствима у погледу могужности за разматрања сублимираних римско-хеленских искустава у урбаном планирању. Наравно, богато наслеђе архитектонске праксе и планирања класичног периода које се несметано развијало током више векова, уткано је у урбанистички и појавни концепт Царичиног града који нам, као сведено пројектована урбана агломерација рановизантијског периода даје могућност дубоког увида у садржај и форму једног ранохришћанског града, где је хришћански карактер насеља нарочито наглашен јер је окосница градског плана садржала црквено седиште – епископеон и посебно уређен ходочаснички центар. Као једнослојни локалитет, без оптерећења насеобинским слојевима из векова који су следили и нарочито услед велике очуваности и степена истражености, Царичин град представља споменичку агломерацију погодну за истраживање урбане историје и процеса планирања у рановизантијском периоду, без премца у нашој земљи.The founding of the Caričin Grad on a place where there was no settlement before and where after the end of life in that early Byzantine city the population never regained, gives us the opportunity to examine urban planning in detail, i.e. the way the city was designed in the early VI century. In the planned urban agglomeration, we can distinguish certain applied architectural procedures during its construction. Consideration of the topic of founding a new city in late antiquity and early Byzantium inevitably includes a broader methodological approach which refers primarily to setting the correct historiography framework within which the city was built, which gives the circumstances in which such a settlement was organized but also the goals they wanted to achieve through its establishment. The diversity of construction programs realized in several imperial mandates before Justinian's renovatio imperii as a gloriously proclaimed context of urban and architectural revival during his reign, made it possible to compare not only the scope and character of building campaigns but also to single out the part of such government programs related to imperial construction programs in a narrower sense, that is, to architectural endeavors that enabled the achievement of political goals and contributed to the strengthening of the imperial cult. In that sense, special attention is paid to the imperial patronages expressed towards the native provinces and cities, i.e. settlements that gave birth to emperors as a category of imperial building programs within which Justinian built the Caričin Grad (Justiniana Prima?), near his native village Taurisium in Dacia Mediterranea. The aim of this paper was to establish a more correct view of the imperial programs in the native province of Justin and Justinian, where patronage of the cities of Dacia Mediterranea was carried out on behalf of the first emperor of the short-lived dynasty, while Justinian devised his program of urban renewal and administrative restoration of the diocese of Dacia, crowned by the construction of Justiniana Prima as its ecclesiastical and to some extent civil capital. The consolidation of security conditions in the diocese and especially on its Danube border affected the overall fortification program of the Caričin Grad, which did not stop only at the city walls, but also included the construction of several new fortresses and the reconstruction of existing ones, which defended the approaches to new diocese metropolis. The political task that Justinian Prima had to accomplish was the aggregation of the ecclesiastical nomenclature in the diocese and its complete separation from the Vicariate of Thessaloniki through the establishment of an archbishopric, while in matters of civil administration not so significant part of the administrative capacities related to the population of Dacia was possibly dislocated out of Thessaloniki. The parallel consideration of the procedures during the founding of several cities as imperial endowments also reflected on the understanding of the sequence of procedures and chronology of the construction of Justiniana Prima, which were mostly based on the Constantine traditions established during the founding of the "Second Rome". For all these reasons, protocol when it comes to founding the city, political-administrative ones that refers to its tasks and activities in the diocese and finally the achieving of 'eternal memory' through monumentalization of the place of origin of its founder, point to the conclusion that the design of architectural and building program for Justiniana Prima was conducted with the direct insight of Justinian himself, that is, by highly educated imperial architects (mechanopoi) from the capital. The tripartite organization of the city with the episcopeion in the walls of the Acropolis, the administrative center in the Upper Town and the martyrial (pilgrimage) center in the Lower Town reveals demands and the choice of the emperor for the content of the urbs of the diocese capital. The content of the city core in the ramparts followed the established pattern from Constantine's time for the improvement of existing settlements or the establishment of new towns, which was reduced to a building-architectural triad: fortification and hydraulic works as well as the church program. Cities that aspired to a higher administrative status, as a rule, had to realize the basic urban program related to the arrangement of their administrative center and urban equipment by building or renovating city palaces (magistrates) and city squares (forums and agoras), main merchant avenues with colonized porticos (stoas) or masonry porches (emboloi). In all cities founded by the emperors, a special attention was paid to the architectural setting that manifests the imperial cult and which implies in various ways arranged imperial forums with the emperor's effigy. In the part of my work related to the organization of works before and during the construction of the city, a para-architectural or geodetic and geometric procedure of transferring the city thesis to the terrain was proposed using a simple system of gromae - geodetic stations to which certain construction tasks were related. This system is illustrated in the example of Groma IV, which is related to sighting and tracing down the fortifications of the Southern wall of the Lower Town and especially the city gate on that section of the enclosure. That geometry and accompanying algebra were present in the process of geodetic surveying and designing is also illustrated by the application of basic geometric figures – regular polygons and orthogons, some of which show higher mathematical education of the designer as the use of a regular nine-angle polygon (nonagon) in the construction of the Water Tower and the eastern corner tower on the same Southern wall of Upper Town. In a synthesized conclusion of the thesis, the path of a wide range of political and historical circumstances that influenced the choice of the administrative category of the city and its role by the imperial founder has been exposed. These influences also determined the appropriate urban structure and choice of architectural content as capacities that enabled the fulfillment of political tasks for the new metropolis defined by the Emperor. The polyvalent role of the Caričin Grad (Justiniana Prima?) inevitably reflected on its tripartite structure and architectural appearance because the city simultaneously strengthened the imperial cult of its founder, was the seat of the archbishopric of Dacia (diocesis Illyriciana) and to some extent its civil administration and finally, the center of pilgrimage to the relics of martyr(s) whose identity is not yet known to us. For the circumstances in the diocese of Dacia, the rich building program that Justinian commissioned for Caričin Grad was realized to the greatest extent, but it is obvious that some city districts remained completely unurbanized, which resulted in the construction of a dense housing cluster of less representative and almost rural architecture. The archeological site of Caričin Grad has great advantages in terms of considering sublimated Roman-Hellenic experiences in urban planning. Of course, the rich heritage of architectural practice and planning of the classical period, which developed unhindered over the centuries, is woven into the urban and appearance of the architectural concept of the Caričin Grad, which, as a rationally designed urban agglomeration of the early Byzantine period, gives us a deep insight into the content and form of an early Christian city, where the Christian character of the settlement is especially emphasized because the city contained an ecclesiastical center - the Archiepiscopal see and a specially arranged pilgrimage center. As a single-layered site, without the burden of settlement layers from the centuries that followed, and especially due to the great preservation and degree of research, Caričin Grad is a unspoiled agglomeration suitable for researching of urban history and planning process in the early Byzantine period, unparalleled in our country

PETITE ÉGLISE ST. MICHEL À STON

L’église St-Michel (Sv. Mihail) se trouve au sommet d’une petite montagne, à trois quarts d’heure de marche de la ville médiévale de Ston. Dans le Courrier de l’Association des Archéologues croates (VJESNIK HRVATKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA), nouv. série, fas. 15, pages 81-116, Zagreb 1928, le Dr. Ljubo Karaman a donné des renseignements historiques détaillés et des éléments généraux sur cette église. D’après ses recherches, cet édifice se classe parmi les petites constructions d’églises dalmates du haut moyen âge (IX-XIème ou même XIIème siècle). L’église St. Michel est de très modestes dimensions mais de proportions élégantes. Sa base est rectangulaire, avec chevet (plat) rectangulaire à l’extérieur et demi-circulaire à l’intérieur. Elle est construite en pierre; elle comporte au Nord et au Sud cinq champs et six lizins ou, pour mieux dire, des lizins plats qui se terminent à la partie supérieure en demi »cercle, sous le larmier. Au milieu du champou plutôt sur le champ du milieu- se trouve, tant au Nord qu’au Sud, une fenêtre haute et large qui se termine, en haut, en demi-cercle et est richement ornée. Un même type de fenêtre se trouve aussi au chevet. La façade occidentale surmontée d’un fronton triangulaire et sur laquelle s’ouvre l’entrée principale présente, dans sa partie inférieure, un grand arc plat en plein cintre, avec de petits chapiteaux sur le côté. Le portail est bordé, tout autour, de bandes de pierre très décorées. A l’intérieur, l’église est divisée en trois champs et présente deux demi-pilastres muraux. Ces champs se terminent en haut par des arcs en plein cintre entre lesquels se trouvent des niches terminées en demi-circle à la partie supérieure. La nef centrale est surmontée d’une voûte en berceau, en réalité de trois voûtes se trouvant entre trois demi-pilastres qui, dans la voûte elle-même, ont une ceinture en plein cintre. La niche d’autel est demi-circulaire, en haut comme à l’intérieur c’est-à-dire qu’elle se termine en demi-sphère tandis que, de chaque côté, elle est flanquée d’une niche longue et étroite, également en plein cintre. L’église est relativement en bon état. On y a récemment fait les travaux de soutènement et les réparations nécessaires, de sorte qu’elle est aujourd’hui tout-à-fait en règle du point de vue de la conservation. La consolidation de la fresque est en cours

The Great Military (‘Roman’) Well in the Belgrade Fortress

As an all-comprehensive branch of military science, fortification design in thetime of Marshal Vauban (1633–1707) included not only a study of new military strategies and construction technologies necessary for the erection of military installations, but also a close study of logistics related to accommodating troops and supplying them with food, materiel and safe drinking water on a regular basis, as well as to accommodating and feeding animals, removing manure, etc. This simultaneous study of the above aspects is very similar to the practices of twentieth-century schools of engineering design, which only goes to prove how rapid the development of military engineering in the sixteenth and seventeenth centuries was, particularly in view of the fact that this branch of engineering had been neglected for a long period

Design optimization of the box section of the single-girder bridge crane by generalized reduced gradient algorithm

Abstract The paper considers the problem of design optimization of the box section of the single-girder bridge crane. Reduction of the girder mass is set as the objective function. The algorithm of generalized reduced gradient (GRG2 algorithm) was used as the methodology for determination of optimum geometrical parameters of the box section. The criteria of permissible stresses, local stability of plates, lateral stability of the girder, static deflection, dynamic stiffness and production feasibility (distance between the webs) were applied as the constraint functions. The optimization of the box section geometrical parameters was conducted for payloads and spans typical for single-girder bridge cranes

UTICAJ PORESKIH PODSTICAJA NA IZGRADNJU KONKURENTNOSTI SA POSEBNIM OSVRTOM NA SRBIJU

Cilj ovog rada je da u skladu sa iskustvima i zakonodavnom regulativom Evropske unije ukaže na ulogu i značaj fiskalnog sistema i fiskalne politike u procesu izgradnje konkurentnosti, sa posebnim osvrtom na Srbiju. Uloga države i fiskalne politike razmatra se u okviru celokupne ekonomske politike, gde državi stoje na raspolaganju mnogobrojne mere i istrumenti za realizaciju usvojenih ciljeva fiskalnih podsticaja. Zatim se, analiziraju osnovne karakteristike i glavni oblici fiskalnih podsticaja za jačanje konkurentnosti. Potom se ukazuje na pravni okvir, zakonodavnu regulativu i politiku Evropske unije prema državnoj pomoći i poreskoj konkurenciji. Na kraju, analiziraju se fiskalni podsticaji u Srbiji, sa aspekta jačanja konkurentnosti, među kojima se ubrajaju poreski podsticaji, subvencije i ostale državne pomoći, koje direktno utiču na položaj preduzeća