Phenology and importance of scale insects from family Coccidae (Hemiptera: Coccoidea) and their natural enemies on grapevine

У комерцијалним виноградима, са и без примене хемијских мера сузбијања штеточина, у периоду од 2018. до 2021. године, регистроване су две врсте штитастих ваши из фамилије Coccidae: Parthenolecanium corni (Bouché) у локалитету Нештин и Pulvinaria vitis (L.) у локалитетима Јагодина и Радмиловац. Детаљно проучавана фенологија штитастих ваши, односно, пролећна активација, време појаве и трајање различитих стадијума развића приказана је по фенофазама развоја винове лозе (BBCH). Током истраживања, утврђено је да P. corni у виноградима развија једну или две генерације годишње и да презимљава у стадијуму ларве другог ступња. У 2019. години регистрован је развој једне генерације. Презимљујуће ларве настављају развиће током марта (BBCH 03) и почетком априла (BBCH 05), након чега је регистрована појава женки и мужјака у другој половини априла (BBCH 53). Женке полажу јаја у другој половини маја (BBCH 60), а ларве „луталице” се пиле у првој половини јуна (BBCH 71). У првој половини септембра (BBCH 89) образују се ларве другог ступња које одлазе на презимљавање. У 2020. и 2021. години, регистровано је да већи део популације ваши развија једну, док појединачне јединке развијају и другу генерацију. Део ларви „луталица” средином јула (BBCH 77) образује ларве другог ступња које у првој декади августа (BBCH 79) формирају партеногенетске женке друге генерације. Оне полажу јаја крајем августа (BBCH 81). Ларве „луталице” се пиле половином септембра (BBCH 89), а ларве другог ступња се образују почетком октобра (BBCH 92). У истраживаном периоду, P. vitis развија једну генерацију годишње, а презимљава у стадијуму оплођене женке и у стадијуму ларве трећег ступња. Ларве трећег ступња се почетком априла (BBCH 12-14) пресвлаче образујући женке. Женке развијене из презимљујућих ларви као и презимљујуће оплођене женке интензивно расту и повећавају димензије тела током априла (BBCH 14). Овипозиција је регистрована у првој половини маја (BBCH 53), пиљење ларви „луталица” почетком јуна (BBCH 63-65), образовање ларви другог ступња крајем јуна и почетком јула (BBCH 75), а ларви трећег ступња средином јула (BBCH 81). Појава мужјака и женки утврђена je крајем августа и почетком септембра (BBCH 89). Наведене врсте на инфестираним биљкама образују бројне колоније које прекривају надземне делове чокота. Услед њихове исхране долази до смањења тургора и ометања фотосинтезе па се уочавају симптоми превременог жутила и опадања листова. Присуство ваши на бобицама смањује тржишну вредност гроздова, а перманентна и дуготрајна инфестација биљака доводи до застоја у порасту, кржљавости и сушења чокота. Проучавањем просторне дистрибуције ваши у оквиру биљке утврђене су статистички значајне разлике у бројности њихових развојних стадијума на различитим деловима чокота. Добијени подаци омогућавају рану детекцију инфестација, планирање мониторинга ваши и примену адекватних мера заштите. Највећа просечна бројност женки P. corni регистрована је у секцији Л1 (прва трећина лука), а најмања у секцијама Л3 (последња трећина лука) и С3 (последња трећина стабла). Највећа просечна бројност ларви на лисној маси чокота утврђена је у квадрату А1, а најмања у квадрату В3. Највећа просечна бројност женки, ларви другог и трећег ступња P. vitis регистрована је у секцији С1 (вршна трећина стабла), а најмања у секцији Л3 (последња трећина лука). Највећа просечна бројност ларви „луталица” на лисној маси чокота утврђена је у квадрату А1, док је у свим осталим квадратима регистрована значајно мања просечна бројност...In commercial vineyards, with and without use of chemical pest control management, two species of scale insects of the Coccidae family were recorded between 2018 and 2021: Parthenolecanium corni (Bouché) in the location of Neštin and Pulvinaria vitis (L.) in the localities of Jagodina and Radmilovac. The detailed phenology of these scale insects, including their spring activation, time of their appearance and duration of different developmental stages, was presented according to the grapevines growth stages (BBCH). Throughout the research, it was determined that P. corni developed one or two generations per year in the vineyards and overwintered as second-instar larvae. In 2019, the development of one generation was recorded. The overwintering nymphs continued to develop in March (BBCH 03) and early April (BBCH 05) and moulted into females and males in the second half of April (BBCH 53). Females laid eggs in the second half of May (BBCH 60), while crawlers hatched in the first half of June (BBCH 71). In the first half of September (BBCH 89), the first moult took place and then the second-instar nymphs overwintered. In 2020 and 2021, it was observed that a significant part of the population developed one generation, while a certain number of individuals developed a second generation. Some crawlers in mid-July (BBCH 77) moulted into second-instar nymphs in early August (BBCH 79) and later parthenogenetic females that laid eggs in late August (BBCH 81). The crawlers hatched in mid-September (BBCH 89), while the second-instar nymps were formed in early October (BBCH 92). During this study period, P. vitis developed one generation per year and overwintered as a mated female and as a third-instar nymph. The third-instar nymphs moulted into females in early April (BBCH 12–14). Both females that have developed from the overwintering nymphs and the overwintering mated females showed intensive growth and increasing body size in April (BBCH 14). The oviposition was recorded in the first half of May (BBCH 53), while crawlers hatching was registered in early June (BBCH 63–65). The second-instar nymphs occurred in late June and early July (BBCH 75) and third-instar nymphs in mid-July (BBCH 81). Males and females were observed at the end of August and beginning of September (BBCH 89). These scale insects formed numerous colonies on infested plants, covering the above-ground parts of the vines. Their feeding led to a reduction in turgor and interfered with photosynthesis, resulting in premature yellowing and leaf drop. The presence of scales on grape berries reduced their market value, while persistent and long-term infestations led to stunted growth, deformities, and desiccation of the vines. Studying the within-plant distribution of scale insects, statistically significant differences in the abundance of different developmental stages on different parts of grapevines were determined. This information enables early detection of the infestations, planning monitoring of scales and the application of appropriate control measures. The highest average number of P. corni females was recorded in section L1 (the first third of the cane), while the lowest was observed in sections L3 (the last third of the cane) and S3 (the last third of the trunk). The highest average number of first and second-instar nymphs on the vine canopy was registered in quadrant A1, while the lowest recorded was in quadrant V3. The highest average number of P. vitis females, second and third-instar nymphs was recorded in section S1 (the top third of the trunk), while the lowest was found in section L3 (the last third of the cane). The highest average number of crawlers on the vine canopy was observed in quadrant A1, while significantly lower numbers were recorded in all other quadrants..

Direct effects of high and low density ionising radiations on selected human malignant cell lines: biological response and therapeutic applications

Jonizujuće zračenje izaziva različite vrste oštećenja u ćelijama, od kojih su najznačajnija oštećenja koja nastaju na DNK. Zračenje fotonima ili težim česticama može indukovati DNK oštećenja na direktan način, kao i indirektno, radiolizom vode i nastankom slobodnih radikala. Jedinjenja poput DMSO i glicerola imaju osobine sakupljača slobodnih radikala te se mogu koristiti za redukovanje indirektnih efekata i praćenje direktnih efekata zračenja. Ćelijski odgovor na DNK oštećenja nakon zračenja još uvek nije dovoljno ispitan. Takođe, istraživanja u ovoj oblasti su neophodna za bolje razumevanje procesa na kojima su zasnovani osnovni principi radioterapije. Za modelovanje efekata zračenja na nivou pojedinačnih ćelija, kao i zarad primene u radioterapiji, već duži niz godina koriste se i konstantno unapređuju kompjuterske Monte Karlo simulacije. U ovoj doktorskoj disertaciji su praćeni efekti niskojonizujućeg γ-zračenja i visokojonizujućeg zračenja protonima i jonima ugljenika u humanim ćelijama adenokarcinoma dojke MCF-7 i ćelijama nesitnoćelijskog karcinoma pluća HTB177. Odgovor ćelija na zračenje posmatran je u prisustvu sakupljača slobodnih radikala − DMSO i glicerola, kako bi se postigli uslovi za praćenje direktnih efekata zračenja. Efekat primenjenih tretmana je praćen pomoću klonogenog preživljavanja, analize dvolančanih prekida na DNK, promena u fazama ćelijskog ciklusa i relativne ekspresije ključnih proteina koji učestvuju u popravci DNK oštećenja i ćelijskoj smrti − apoptozi. Rezultati analize radiobioloških parametara MCF-7 i HTB177 ćelija pokazali su da se nakon γ-zračenja ove ćelije mogu svrstati među radiorezistentne linije, dok je zračenje jonima ugljenika ispoljilo veću radiobiološku efektivnost u poređenju sa protonima. Pretretman sakupljačima slobodnih radikala je doveo do povećanja ćelijskog preživljavanja i smanjenja broja dvolančanih DNK prekida, što se može dovesti u vezu sa manjim brojem indirektno nastalih oštećenja. Na osnovu analize udela direktnih i indirektnih efekata zračenja na MCF-7 i HTB177 ćelije, utvrđena je veća procentualna zastupljenost direktnih efekata nakon zračenja protonima i jonima ugljenika u odnosu na γ-zračenje. Analiza ćelijskog ciklusa i ključnih reparacionih proteina pokazala je da u odgovoru na oštećenja izazvana γ-zračenjem, MCF-7 i HTB177 ćelije mogu pokrenuti različite mehanizme popravke DNK...Ionising radiation produces different types of cellular damage, among which lesions on DNA are considered as most important. Photon or heavy ion irradiation can damage the DNA directly, or indirectly through water radiolysis and production of free radicals. Chemical compounds such as DMSO and glycerol can act as free radical scavengers and thus reduce the indirect effects. Cellular response to radiation-induced DNA damages is still not fully understood. Therefore, studies in this field would provide better understanding of cellular processes relevant to radiotherapy. The Monte Carlo computer simulations, aiming to model the irradiation effects on a single cell level, has been constantly improved during the last decade, at a benefit of future clinical treatment planning. In this doctoral dissertation, the effects of low density γ-irradiation and high density proton and carbon ion irradiation were analysed in human MCF-7 breast adenocarcinoma and HTB177 non-small lung cancer cell lines. Cellular response to irradiation was examined in the presence of free radical scavengers, DMSO and glycerol, in order to achieve experimental conditions for examination of direct irradiation effects. The biological response to applied treatments was followed through clonogenic cell survival, DNA double strand break analysis, changes in the cell cycle and relative expression of key proteins involved in DNA repair and cell death – apoptosis. The analysis of radiobiological parameters in MCF-7 and HTB177 cells show that they belong to the radioresistant group cells, while the irradiation with carbon ions has shown higher radiobiological effectiveness comparing to protons. Pretreatment with free radical scavengers has increased cell survival and lowered the number of DNA double strand breaks, which could be explained by reduced level of indirect DNA damages. Evaluation of direct and indirect irradiation effects in MCF-7 and HTB177 cells revealed a higher percentage of direct effects after proton and carbon ion irradiations comparing to those observed after γ-irradiation. The analysis of cell cycle and key DNA repair proteins showed that in MCF-7 and HTB177 cells different repair pathways in response to γ-irradiation are activated. The relative expression of main DNA repair protein markers implies that non-homologous end joining acts as the main signalling pathway for double strand break repair after proton and carbon ion irradiation. As observed in carbon ion irradiated cells, the rise of residual DNA damage, increase in subG1 cell cycle phase and apoptosis could result from the higher complexity of lesions, inducing a stronger inhibition of cell survival compared to protons..

The influence of metabolic disorders on the appearance of coronary artery calcifications in persons with prediabetes and without coronary syndrome

Uvod i cilj: Predijabetes je kardiometaboličko stanje, sa visokim rizikom za kardiovaskularni događaj. Teško je kod ove populacije predvideti rizik od razvoja aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti.Cilj ove studije je bio da proceni faktore rizika iz svakodnevne kliničke prakse i uticaj na razvoj kalcifikacija koronarnih arterija (CAC). Metod: U studiju je uključeno 100 ispitanika sa novootkrivenim predijabetesom bez pratećih kardiovaskularnih bolesti. Vrednosti glukoze, insulina i c-peptida su određene pre i dva sata posle glukoza tolerans testa (OGTT) kod adekvatno pripremljenih ispitanika. Određeni su lipidi, HbA1c, kreatinin i mokraćna kiselina. Nakon toga su upućeni na multislajsnu kompjuterizovanu tomografiju (MSCT) radi određivanja skora kalcijuma u koronarnim arterijama (CACS). Rezultati: Od ukupnog broja ispitanika, njih 59,0% je imalo kalcifikacije na koronarnim arterijama, od toga kod 25 ispitanika bile su prisutne ozbiljne kalcifikacije (CACS≥ 100 AU). Svi su bili u proseku povećane telesne mase (ITM 29,23±4,5kg/m2). Ispitanici koji su bili aktivni pušači imali su izraženije kalcifikacije na koronarnim arterijama (42% CACS> 100 AU). Ispitanici sa pozitivnom porodičnom anamnezom za T2D imali su povećano prisustvo kalcifikacije na koronarnim arterijama, blizu statističe značajnosti. Svi ispitanici imali su tipičnu dislipidemiiju, viši nivo TGL od preporučenih za ovu grupu ispitanika (≤1,7 mmol/L), takođe i LDL-C (≤2,4 mmol/L) i non-HDL-C (≤2,6 mmol/L). Povišene vrednosti glikemije našte (IFG > 6.1mmol/L) registrovane su kod više od 80% ispitanika. Najviše je bilo ispitanika (66) sa oba poremećaja (IFG + IGT grupa). U IFG grupi, najviše je bilo ispitanika sa umerenim kalcifikacijama na koronarnim arterijama (12), dok je čak 7 imalo CACS preko 100 AU. Svi naši ispitanici su imali insulinsku rezistenciju, HOMA-IR 2,5±2,3 Prosečna vrednost HOMA-B je iznosila 59,29±45,75 %, što je ukazivalo na očuvanu funkciju beta ćelija pankreasa. Kod svih ispitanika sa prisutnim koronarnim arterijskim kalcifikacijama bio je prisutan klaster povišenih vrednosti HOMA-IR, LDL-C i TGL. Zaključak: Kalcifikacije koronarnih arterija su se sa značajnom učestalošću javljale kod ispitanika sa novootkrivenim predijabetesom. Kod ispitanika je dominirala insulinska rezistencija, kao izvorni poremećaj. Na osnovu vrednosti izolovanih biohemijskih parametara, ne može se odrediti rizik za postojanje kalcifikacija koronarnih arterija kod osoba sa predijabetesom, ali ukoliko su sa porodičnom predispozicijom, aktivni pušači, sa ITM ≥ 24.9kg/m2 trebamo posmatrati kao visoko rizične za prisustvo koronarnih arterijskih kalcifikacija.Introduction and objective: Prediabetes is a cardiometabolic condition, with a high risk for a cardiovascular event. It is difficult to predict the risk of development of atherosclerotic cardiovascular diseases in this population. The aim of this study was to assess whether common biochemical analysis from daily clinical practice can predict the presence of coronary artery calcifications (CAC). Method: The study included 100 subjects with newly diagnosed prediabetes without accompanying cardiovascular diseases. Glucose, insulin and c-peptide values were determined before and two hours after the oral glucose tolerance test (OGTT) in adequately prepared subjects. Lipid status, HbA1c, creatinine and uric acid were determined. After that, they were referred for multislice computed tomography (MSCT) to determine the coronary artery calcium score (CACS). Results: Of the total number of subjects, 59.0% had calcifications on the coronary arteries. Twentyfive subjects had severe calcifications (CACS≥ 100 AU). All subjects were on average overweight (BMI 29.23±4.5kg/m2). Subjects who were active smokers had more prominent coronary artery calcifications (42% CACS > 100 AU). Subjects with a positive family history of T2D had increased presence of coronary artery calcification approaching statistical significance. All subjects had typical dyslipidemia, a higher level of TGL than recommended (≤1.7 mmol/L), also LDL-C (≤2.4 mmol/L) and non-HDL-C (≤2, 6 mmol/L). Elevated fasting blood glucose values (IFG > 6.1 mmol/L) were registered in more than 80% of subjects. Majority of subjects (66) were with both disorders (IFG + IGT group). In the IFG group, most subjects had moderate calcifications on the coronary arteries (12), while as many as 7 had CACS over 100 AU. All our subjects had insulin resistance, HOMA-IR 2.5±2.3. The average value of HOMA-B was 59.29±45.75%, which indicated the preserved function of pancreatic beta cells. A cluster of elevated HOMA-IR, LDL-C and TGL values was present in all subjects with coronary artery calcification. Conclusion: Coronary artery calcifications occurred with significant frequency in subjects with newly diagnosed prediabetes. In the subjects, insulin resistance dominated, as the original disorder. The risk for the existence of coronary artery calcifications in people with prediabetes cannot be determined solely based on the values of isolated biochemical parameters, but if they are active smokers, with a BMI ≥ 24.9kg/m2, and with a family predisposition to T2D, we should consider them at high-risk for the presence of coronary artery calcifications

Biomechanical and clinical effects of tubularization of bone-tendon-bone graft

Ciljevi: Cilj naše studije je ispitivanje značajnih ograničenja povezanih sa upotrebom kost-tetiva-kost (KTK) kalema u hirurgiji prednjeg ukrštenog ligamenta (LCA). Istraživanje je usmereno na koncept tubularizacije kalema kao sredstva za poboljšanje ove hirurške tehnike. Studiju karakteriše specifičan pristup, koji obuhvata procenu mehaničkih svojstava korišćenjem svinjskog modela i istraživanje postoperativnih rezultata kolena kod operisanih pacijenata. Preduzimajući ova dva različita aspekta, studija ima za cilj da pruži sveobuhvatan pogled na predmet istraživanja. Materijali i metode: Za sprovođenje prve faze, koristili smo dvadeset svinjskih kalema od ligamenta čašice, podeljenih u dve grupe. Unutar svakog para, jedan je modifikovan kontinuiranim šavovimaa, čime je kalem transformisan u cilindrični oblik. Naknadni mehanički testovi su uključivali procenu sile potrebne za kidanje oba, cilindričnog i ravnog kalema. Klinički deo studije činilo je prospektivno randomizovano kliničko ispitivanje koje je obuhvatalo dve grupe od 60 pacijenata, demografski sličnih karakteristika, koji su podvrgnuti rekonstrukciji prednjeg ukrštenog ligamenta, sa tubularizovanim kalemom kod izabranih pacijenata korišćenjem slučajnog procesa. Objektivna i subjektivna klinička procena su sprovedeni inicijalno pre operacije i godinu dana posle operacije. Rezultati: Naši eksperimentalni rezultati su pokazali da tubularni kalem ligamenta čašice, kreirani modifikovanom hirurškom tehnikom, pokazuju statistički značajne razlike u pogledu biomehanički testiranih vrednosti (potrebna sila za kidanje i elongacija tokom kidanja) u odnosu na klasični ravni oblik kalema. Međutim, klinički deo ovog istraživanja pokazao je da nije bilo značajne razlike u pogledu prosečnih vrednosti objektivnih i subjektivnih skorova kolena između dve ispitivane grupe pacijenata sa operacijom prednjeg ukrštenog liogamenta. Zaključci: Rezultati ove studije pokazuju da tubularizacija kalema ligamenta čašice nema negativan uticaj na njegova biomehanička svojstva. Ova modifikacija hirurške tehnike povećava vrednosti sile potrebne da izazove rupturu kalema i vrednosti maksimalo izmerene elongacije tokom rupture. Ipak, period praćenja od dvanaest meseci može biti nedovoljan za donošenje konačnih zaključaka. Stoga preporučujemo da buduća istraživanja produže ovaj period praćenja posle operacije kako bi se stekao objektivniji uvid u funkcionalne postoperativne rezultate.Objectives: The objective of our study is to address a notable limitation associated with the use of bone- tendon-bone (BTB) grafts in anterior cruciate ligament (ACL) surgery. Specifically, the research delves into the concept of graft tubularization as a means to enhance ACL surgical technique. A specific approach characterizes the study, encompassing both the assessment of mechanical properties using a porcine model and an investigation into postoperative knee scores in human patients. By undertaking these two distinct aspects, the study aims to provide a comprehensive perspective on the subject matter. Materials and Methods: To conduct the first phase, we utilized twenty porcine patellar tendon grafts, divided into two groups. Within each graft pair, one underwent modification using running sutures, which transformed it into a tubular shaped graft. Subsequent mechanical tests involved assessing the force required for both, cylindrical and flat graft to fail. Clinical part of the study involved a prospective randomized clinical trial that included two groups of 60 patients, demographically similar, undergoing anterior cruciate ligament reconstruction with graft being tubularized in selected patients using a random process. Objective and subjective clinical assessment were conducted initially before surgery and 1 year postoperatively. Results: Our experimental findings revealed that tubular-shaped patellar tendon grafts, created through a modified surgical technique, exhibited statistically significant differences in biomechanically tested values (required force to fail and elongation during failure) to classical flat form of grafts. However, the clinical part of this research concluded that there was no significant difference regarding the average values of objective and subjective knee scores between the two examined groups of patients with ACL surgery. Conclusions: In summary, the results of this study demonstrate that forming a tubular shape of patellar tendon graft does have an impact on its biomechanical properties. Furthermore, this modification of surgical technique enhances the amount of force required to cause graft failure and the amount of maximum measured elongation during failure. Nevertheless, a twelve-month follow-up period may be inadequate for drawing definitive conclusions. Therefore, we recommend that future investigations extend this post-surgery observation period to gain more objective insights into functional outcomes

The effects of diazepam, temozolomide and their combination on the expression of GABAA receptor subunits and prognostic markers in in vitro and in vivo glioblastoma models

Glioblastom je visoko proliferativan tumor mozga sa invazivnim rastom, naglašenom biološkom heterogenošću i lošim odgovorom na postojeću terapiju. Ovakvi obeshrabrujući podaci podstakli su veliki broj istraživanja kako bi se došlo do novih saznanja o potencijalnim terapijama. U poslednje vreme sve je više dokaza o rasprostranjenoj ulozi γ-aminobuterne kiseline (GABE) u regulaciji rasta mnogih tipova ćelija, a još uvek se postavlja pitanje koja je tačno uloga GABE u rastu neoplazmi moždanog tkiva. Dokazano je da je ekspresija GABAA receptora nishodno regulisana u visokogradusnim gliomima, tj. glioblastomu. Ako GABA ima negativan efekat na proliferaciju i/ili migraciju ćelija, lekovi koji deluju na GABAA receptore mogu pomoći u lečenju ovog tumora. Mnogi pacijenti sa glioblastomom pate od komorbidnih neuroloških/psihijatrijskih poremećaja i stoga se leče psihofarmakološkim lekovima. Diazepam, GABAA agonista, često je propisivan lek u tretmanu status epilepticus-a, za ublažavanje anksioznosti i inhibiranje hemoterapijom-izazvanog povraćanja kod pacijenata sa glioblastomom. Iako se temozolomid i diazepam mogu naći kao kombinovana terapija u kliničkoj praksi, nema izveštaja o njihovim kombinovanim efektima kod glioblastoma.Stoga su ciljevi ovog rada bili ispitivanje uticaja diazepama, temozolomida i njihove kombinacije na karakteristike humane ćelijske linije U87 glioblastoma i ekspresiju GABAA receptora u in vitro i in vivo uslovima. U in vitro uslovima ispitan je uticaj dizepama u koncentraciji od 50 μM i 100 μM, i temozolomida u koncentraciji od 100 μM, kao i njihove kombinacije, u trajanju od 72 sata, na patohistološke karakteristike, mitohondrijsku respiraciju i ekspresiju različitih subjedinica GABAA receptora U87 ćelijske linije glioblastoma. In vivo model glioblastoma, dobijen je intracerebralnom inokulacijom humane ćelijske linije glioblastoma U87 u područje striatuma imunosuprimiranim Wistar pacovima. Diazepama je primenjen u dozi od 2 mg kg, aplikovan supkutano od 8. do 14. dana od inokulacije ćelija, dok je temozolomid primenjen u dozi od 10 mg/kg, aplikovano peroralno od 8. do 10. dana od inokulacije ćelija. Životinje su žrtvovane 15. dana od inokulacije ćelija nakon čega je utvrđena zapremina tumora, a potom su isečci mozgova sa tumorom dalje histološki obrađeni. Imunohistohemijski je ispitan uticaj ovih lekova primenjenih samostalno i u kombinaciji na patohistološke karakteristike i ekspresiju različitih subjedinica GABAA receptora glioblastoma. Iako je diazepam ispoljio antitumorsku aktivnost, kooperativni indeks je pokazao prisustvo antagonizma između temozolomida i diazepama u in vitro uslovima, što je potvrđeno testom formiranja kolonija. Štaviše, nivo apoptoze nakon kombinovanog tretmana diazepamom i temozolomidom je značajno niži u poređenju sa temozolomidom (p<0,001). Istovremena primena temozolomida i diazepama povećala je nivo mitohondrijske respiracije ćelija u odnosu na temozolomid (p<0,001). Rezultati korelacije su pokazali da je povećana genska ekspresija α3, β1, β2 i γ2 subjedinice GABAA receptora nakon tretmana temozolomidom u kombinaciji sa diazepamom povezana sa smanjenjem ćelijske vijabilnosti pod in vitro uslovima (p<0,05). Nakon in vivo tretmana, diazepam je smanjio zapreminu, proliferaciju i angiogenezu tumora u odnosu na kontrolu. Međutim, nakon istovremene primene diazepama i temozolomida nije uočena razlika u poređenju sa samim temozolomidom. Rezultati korelacije su pokazali da nakon primene diazepama u in vivo uslovima površinska numerička gustina mikroglije veoma jako pozitivno korelira sa zapreminom tumora (r=0,958, p=0,044) i veoma jako negativno korelira sa procentom tumorskih ćelija u tumorskoj masi (r=-0,843, p=0,009). Proliferacija tumora veoma jako negativno korelira sa ekspresijom β2 subjedinice GABAA receptora nakon tretmana diazepamom (rho=-0,805, p=0,016), odnosno β1 subjedinice GABAA receptora nakon kombinovanog tretmana temozolomidom i diazepamom (rho=-0,845, p=0,034). Takođe, površinska gustina krvnih sudova veoma jako negativno korelira sa ekspresijom γ2 subjedinice GABAA receptora nakon kombinovanog tretmana temozolomidom i diazepamom (rho=-0,828, p=0,042). Upoređivanjem rezultata sa podacima iz studije da diazepam izaziva zaustavljanje ćelijskog ciklusa u G0/G1 fazi i favorizuje senescenciju ćelija, uočeno je da diazepam umanjuje efikasnost temozolomida pri istovremenoj primeni u lečenju glioblastoma u in vitro uslovima, odnosno ne povećava efikasnost ovog citostatika u in vivo uslovima. Međutim, zbog njegove efikasnosti da ometa proliferaciju i metabolizam glioblastoma, povezanom sa GABErgičkom signalizacijom, treba razmotriti upotrebu diazepama kao terapiju održavanja nakon ciklusa temozolomidom.Glioblastoma is a highly proliferative brain tumor with invasive growth, pronounced biological heterogeneity and poor response to existing therapy. Such discouraging data have prompted a great deal of research to gain new insights into potential therapies. Recently, there is more evidence about the widespread role of γ-aminobutyric acid (GABА) in the regulation of the growth of many cell types, however, the question of what exactly is the role of GABА in the growth of brain tissue neoplasms still remains. It has been shown that GABAA receptor expression is down-regulated in high-grade gliomas, i.e. glioblastoma. If GABA has a negative effect on cell proliferation and/or migration, drugs that act on GABAA receptors could help treat this tumor. Many patients with glioblastoma suffer from comorbid neurological/psychiatric disorders and, therefore, are treated with psychopharmacological agents. Diazepam, a GABAA agonist, is widely adopted to treat status epilepticus, alleviate anxiety, and inhibit chemotherapy-associated delayed emesis in glioblastoma patients. Even though temozolomide and diazepam could be found as possible combination therapy in clinical practice, there are no reports of their combined effects in glioblastoma. Therefore, the aim of this work was to investigate the effects of diazepam, temozolomide and their combination on the characteristics of the human glioblastoma cell line U87 and the expression of GABAA receptors under in vitro and in vivo conditions. Under in vitro conditions, the U87 human glioblastoma cells were used to examine the effects of diazepam at a concentration of 50 μM and 100 μM, and temozolomide at a concentration of 100 μM, as well as their combinations, on pathohistological features, mitochondrial respiration and the GABAA receptor expression. An in vivo model of glioblastoma, obtained by intracerebral inoculation of the human glioblastoma cell line U87 into the striatum of immunosuppressed Wistar rats, was used. Тhe effects of diazepam at a dose of 2 mg/kg, administered subcutaneously from days 8 to 14 after cell inoculation, and temozolomide at a dose of 10 mg/kg, administered orally from days 8 to 10 after cell inoculation, and their combination were examined. The animals were sacrificed on the 15th day after the inoculation of the cells, after which the tumor volume was determined, and then the brain sections with the tumor were further histologically processed. The effects of these drugs on the pathohistological features and the GABAA receptor expression of glioblastoma was examined immunohistochemically. Although diazepam alone exhibited antitumor activity, the cooperative index showed the presence of antagonism between temozolomide and diazepam under in vitro conditions, which was confirmed by the colony formation assay. Furthermore, the level of apoptosis after combined treatment with diazepam and temozolomide is significantly lower compared to temozolomide alone (p<0.001). Simultaneous administration of temozolomide and diazepam increased the level of mitochondrial respiration of glioblastoma cells compared to temozolomide alone (p<0.001). Correlation showed that increased gene expression of α3, β1, β2 and γ2 subunits of the GABAA receptor following the combined treatment with temozolomide and diazepam was associated with a decrease in cell viability under in vitro conditions (p<0.05). After in vivo treatment, diazepam decreased tumor volume, proliferation and the areal density of blood vessels compared to control. However, no difference was observed after the simultaneous administration of diazepam and temozolomide compared to temozolomide alone. Correlation indicated a strong positive correlation between the areal numerical density of microglia and the tumor volume (r=0.958, p=0.044), and a strong negative correlation between the areal numerical density of microglia and the percentage of tumor cells in the tumor mass (r=-0.843, p= 0.009), following the diazepam administration under in vivo conditions. Tumor proliferation strongly negatively correlated with the expression of the β2 subunit of the GABAA receptor after diazepam treatment (rho=-0.805, p=0.016), and with the expression of the β1 subunit of the GABAA receptor after combined treatment with temozolomide and diazepam (rho=-0.845, p=0.034). Moreover, the areal density of blood vessels strongly negatively correlated with the expression of the γ2 subunit of the GABAA receptor after combined treatment with temozolomide and diazepam (rho=-0.828, p=0.042). Comparing our results with the data from the study that diazepam causes the cell cycle arrest in the G0/G1 phase and favors cell senescence, it was observed that diazepam reduces the effectiveness of temozolomide when used simultaneously in the treatment of glioblastoma under in vitro conditions, and it does not increase the effectiveness of this cytostatic under in vivo conditions. However, due to its effectiveness in interfering with glioblastoma proliferation and metabolism associated with GABAergic signaling, the use of diazepam as maintenance therapy after a cycle of temozolomide should be considered

Effect of calcium chloride on apple (Malus x domestica Borkh.) fruit quality during storage

Tokom trogodišnjeg perioda (2018–2021.) ispitivan je uticaj folijarnog hraniva na bazi kalcijum-hlorida i dužine skladištenja u hladnjači sa normalnom atmosferom na fizičke i hemijske osobine ploda pet sorti jabuke. Pored navedenog, praćen je i uticaj primene folijarnog hraniva na rodnost proučavanih sorti jabuke. Rezultati istraživanja su pokazali da prinos nije varirao u zavisnosti od folijarnog tretmana, već da je bio sortno specifičan. Najbolji rezultati u ovom pogledu zabeleženi su kod sorti ‘Gloster’ i ‘Red Chief’, a najlošiji kod sorte ‘Granny Smith’. Folijarna primena kalcijum-hlorida je pozitivno uticala na čvrstinu ploda proučavanih sorti jabuke ali nije uticala na smanjenje gubitka mase ploda. Dobijeni rezultati pokazuju da je optimalna dužina skladištenja plodova u hladnjači sa normalnom atmosferom za sorte ‘Gloster’, ‘Golden Delicious Reinders®’, ‘Morren’s Jonagored®’ i ‘Red Chief’ iznosila četiri meseca, a za plodove sorte ‘Granny Smith’ šest meseci. Hemijski sastav ploda proučavanih sorti jabuke u najvećem broju slučajeva bio je uslovljen interakcijom faktora varijabilnosti. Tokom skladištenja je uočen trend pada sadržaja ukupnih kiselina u plodu, dok u pogledu sadržaja rastvorljivih suvih materija, ukupnih i invertnih šećera i saharoze nije uočena pravilnost u tendenciji rezultata. Folijarni tretmani su ispoljili pozitivan uticaj na sadržaj ukupnih fenola i antioksidativni kapacitet ploda čije su se vrednosti tokom skladištenja smanjivale. Sadržaj makroelemenata u plodu je takođe bio uslovljen interakcijom tretmana i dužine skladištenja, sa tim da se uočava pravilnost da je veći sadržaj kalcijuma i više vrednosti odnosa između sadržaja kalcijuma i magnezijuma utvrđene pri primeni kalcijum-hlorida.An experiment was conducted over three years (2018–2021) to examine the effects of foliar fertilization with calcium chloride and the duration of cold storage under normal atmosphere conditions on the physical and chemical properties of the fruit of five apple cultivars. The study also evaluated the effect of the foliar fertilizer application on the fruit yield of the apple cultivars. The experimental results showed that yield variations were not dependent on foliar treatment, but were rather cultivar-specific, with cvs. ‘Gloster’ and ‘Red Chief’ exhibiting the best performance and cv. ‘Granny Smith’ the worst. The foliar spray of calcium chloride had a positive effect on apple fruit firmness. The treatment did not cause a reduction in fruit weight loss. The optimal duration of cold storage under normal atmosphere conditions was four months for ‘Gloster’, ‘Golden Delicious Reinders®’, ‘Morren’s Jonagored®’ and ‘Red Chief’ apples, and six months for ‘Granny Smith’ fruits. The chemical composition of the fruit was mostly governed by the interaction between main variability factors. During storage, the total acid content of the fruit showed a decreasing trend, whereas no pattern in the trend of data was observed for soluble solids, total sugar, invert sugar and sucrose contents. Foliar treatments had a positive effect on the total phenolic content and antioxidant capacity of apple fruits; their values decreased during storage. Macronutrient levels in apple fruits were also affected by the treatment x storage duration interaction, with a pattern found in the data showing increased calcium levels and a higher calcium to magnesium ratio under calcium chloride treatment

Licence Agreement as a Restrictive Agreement in European Union Competition Law and Serbian Competition Law

Уговор о лиценци представља институт привредног права којим се врши уступање права индустријске својине. Већина уговора о лиценци позитивно утиче на конкуренцију на тржишту будући да доприноси ширењу нових технологија и подстиче иновације. Међутим, уговор о лиценци може представљати рестриктивни споразум са аспекта права конкуренције, односно може довести до ограничавања, спречавања или нарушавања слободне конкуренције на тржишту. У праву конкуренције Европске уније уговор о лиценци је препознат као уговор који доприноси ширењу нових и стварању бољих технологија, нижим ценама и бољем квалитету производа и услуга. Из тог разлога је Европска комисија до сада донела неколико уредби којима је регулисан правни третман уговора о лиценци као забрањеног споразума у праву конкуренције ЕУ. Уредба ТТБЕР представља правни основ за групно изузеће уговора о лиценци од забране рестриктивних споразума. С друге стране, српско право још увек не регулише групно изузеће уговора о лиценци. Домаћој стручној јавности доступан је Нацрт уредбе о споразумима о трансферу технологије који се изузимају од забране који предвиђа правила о групном изузећу уговора о лиценци од забране рестриктивних споразума. Забрана рестриктивних споразума не примењује се на уговоре о лиценци који испуњавају услове за групно изузеће. С друге стране, рестриктивни уговори о лиценци на које се не може применити групно изузеће нису забрањени per se. У праву Европске уније се у поступку самопроцене утврђује да ли ови уговори испуњавају услове из чл. 101 ст. 3 УФЕУ. Уговори о лиценци који не буду испуњавали услове за групно изузеће предложене у Нацрту уредбе о споразумима о трансферу технологије који се изузимају од забране, могу бити изузети од забране рестриктивних споразума у поступку појединачног изузећа.Ugovor o licenci predstavlja institut privrednog prava kojim se vrši ustupanje prava industrijske svojine. Većina ugovora o licenci pozitivno utiče na konkurenciju na tržištu budući da doprinosi širenju novih tehnologija i podstiče inovacije. Međutim, ugovor o licenci može predstavljati restriktivni sporazum sa aspekta prava konkurencije, odnosno može dovesti do ograničavanja, sprečavanja ili narušavanja slobodne konkurencije na tržištu. U pravu konkurencije Evropske unije ugovor o licenci je prepoznat kao ugovor koji doprinosi širenju novih i stvaranju boljih tehnologija, nižim cenama i boljem kvalitetu proizvoda i usluga. Iz tog razloga je Evropska komisija do sada donela nekoliko uredbi kojima je regulisan pravni tretman ugovora o licenci kao zabranjenog sporazuma u pravu konkurencije EU. Uredba TTBER predstavlja pravni osnov za grupno izuzeće ugovora o licenci od zabrane restriktivnih sporazuma. S druge strane, srpsko pravo još uvek ne reguliše grupno izuzeće ugovora o licenci. Domaćoj stručnoj javnosti dostupan je Nacrt uredbe o sporazumima o transferu tehnologije koji se izuzimaju od zabrane koji predviđa pravila o grupnom izuzeću ugovora o licenci od zabrane restriktivnih sporazuma. Zabrana restriktivnih sporazuma ne primenjuje se na ugovore o licenci koji ispunjavaju uslove za grupno izuzeće. S druge strane, restriktivni ugovori o licenci na koje se ne može primeniti grupno izuzeće nisu zabranjeni per se. U pravu Evropske unije se u postupku samoprocene utvrđuje da li ovi ugovori ispunjavaju uslove iz čl. 101 st. 3 UFEU. Ugovori o licenci koji ne budu ispunjavali uslove za grupno izuzeće predložene u Nacrtu uredbe o sporazumima o transferu tehnologije koji se izuzimaju od zabrane, mogu biti izuzeti od zabrane restriktivnih sporazuma u postupku pojedinačnog izuzeća.Licence agreement is an institute of commercial law by means of which the assignment of industrial property rights is performed. The majority of licence agreements positively affect the competition on the market because they contribute to the expansion of new technologies and foster innovations. However, a licence agreement can be a restrictive agreement from the aspect of competition law, i.e. it can lead to restrictions, prevention or distortion of free competition on the market. In European Union competition law, a licence agreement is recognised as an agreement contributing to the expansion of new and creation of better technologies, lower prices and better quality of products and services. Thus, the European Commission has adopted several directives regulating block exemption of technology transfer agreements. The TTBER Regulation is a legal ground for block exemption of licence agreements. On the other hand, block exemption of technology transfer agreements still has not been regulated by Serbian law. There is the Draft Regulation on Technology Transfer Agreements exempted from prohibition which provides for the rules on block exemption of licence agreements. The prohibition of restrictive agreements is not applied to licence agreements that fulfil certain conditions for block exemption. On the other hand, restrictive licensing agreements to which block exemption may not be applied are not prohibited per se. In European Union law, whether these agreements meet the requirements referred to in Art. 101 para. 3 of the Treaty on the Functioning of the European Union is established in a self-assessment procedure. Licence agreements that fail to meet the requirements for block exemption proposed in the Draft Regulation on Technology Transfer Agreements exempted from prohibition may be exempted from the prohibition in an individual exemption procedure

Determination of risk levels of potentially critical business processes in the fuzzy environmental

Истраживање могућности одређивање нивоа ризика потенцијално критичних пословних процеса у условима фази неизвесног окружења има за циљ да се на егзактан начин одреди ниво ризика на основу којег доносилац одлуке може да рационалније дефинише стратегију управљања портфељом. Пројектовани модел за одређивање нивоа ризика потенцијално критичних пословних процеса у условима фази окружења интегрише процесни приступ, теорију фази скупова и вишеатрибутну анализу за одређивање тежине фактора ризика. Предложени модел је заснован на: (1) процесном приступу за идентификцију потенцијалног критичног пословног процеса као и фактора ризика (ФР), (2) моделирању неизвесних и непрецизних података у релативној важности и вредности ФР применом теорије фази скупова, (3) одређивању тежина ФР применом фази аналитичког хијерархијског процеса (ФАХП) и (4) одређивању нивоа ризика применом фази АКО-ОНДА правила...The research on determining the risk levels of potentially critical business processes in conditions of uncertain environments aims to precisely assess the level of risk, allowing decision-makers to define portfolio management strategies more rationally. The proposed model for determining the risk levels of potentially critical business processes in uncertain environments integrates a process- oriented approach, fuzzy set theory, and multi-attribute analysis to determine the weight of risk factors. The suggested model is based on: (1) A process-oriented approach to identify potential critical business processes and risk factors (RF); (2) Modeling uncertain and imprecise data in terms of the relative importance and values of RF using fuzzy set theory; (3) Determining the weights of RF using the Fuzzy Analytic Hierarchy Process (FAHP); (4) Assessing the risk level using the Fuzzy IF-THEN rules..

Generating Software for Service-Oriented Communication betweenInfotainment and Advanced Driver Assistance Systems in Vehicles

Комуникациони подсистем аутомобила захтева унапређење ре- шењем коjе омогућава ефикасну размену података, како са ком- понената програмске подршке тако и са елемената физичке архитектуре. У тренутно заступљеноj доменскоj архитектури, оваj проблем се своди на комуникациjу између два програмски наjнапредниjа, домена за пружање напредне помоћи возачу и инфо-забавног домена. Спречавање редундансе у имплемента- циjи настале мешањем функционалних захтева међу доменима би унапредило интеграциони процес, коjи има кључну улогу у траjању развоjног циклуса аутомобских система и омогућило бржи развоj нових идеjа и функционалности. У овом раду предложено решење примењуjе принципе сервисно-ориjентисане архитектуре употребом SOME/IP про- токола и решава неслагања у усваjању механизама и парадиг- ме овог протокола у хетерогеном аутомобилском систему. До- датно, решење пружа аутоматизациjу генерисањем читаве про- грамске подршке коjа врши размену података. Усваjање прин- ципа развоjа вођеног моделом у имплементациjи самог генера- тора оставља на кориснику искључиво задатак описа жељених спрега у jезику за дефинисање спрега типичном за домен за напредну подршку возачу. Након тога, модел спрега у овом jе- зику ће бити преведен у моделе других jезика за дефинисање спрега типичних за инфо-забавни домен. Решење jе развиjано по стандардима аутомобилске индустриjе и верификовано ме- рењима перформанси, тестирањем сваког сегмента решења и формалном верификациjом превођења. Рад jе потврђен на ви- ше различитих физичких уређаjа.Komunikacioni podsistem automobila zahteva unapređenje re- šenjem koje omogućava efikasnu razmenu podataka, kako sa kom- ponenata programske podrške tako i sa elemenata fizičke arhitekture. U trenutno zastupljenoj domenskoj arhitekturi, ovaj problem se svodi na komunikaciju između dva programski najnaprednija, domena za pružanje napredne pomoći vozaču i info-zabavnog domena. Sprečavanje redundanse u implementa- ciji nastale mešanjem funkcionalnih zahteva među domenima bi unapredilo integracioni proces, koji ima ključnu ulogu u trajanju razvojnog ciklusa automobskih sistema i omogućilo brži razvoj novih ideja i funkcionalnosti. U ovom radu predloženo rešenje primenjuje principe servisno-orijentisane arhitekture upotrebom SOME/IP pro- tokola i rešava neslaganja u usvajanju mehanizama i paradig- me ovog protokola u heterogenom automobilskom sistemu. Do- datno, rešenje pruža automatizaciju generisanjem čitave pro- gramske podrške koja vrši razmenu podataka. Usvajanje prin- cipa razvoja vođenog modelom u implementaciji samog genera- tora ostavlja na korisniku isključivo zadatak opisa željenih sprega u jeziku za definisanje sprega tipičnom za domen za naprednu podršku vozaču. Nakon toga, model sprega u ovom je- ziku će biti preveden u modele drugih jezika za definisanje sprega tipičnih za info-zabavni domen. Rešenje je razvijano po standardima automobilske industrije i verifikovano me- renjima performansi, testiranjem svakog segmenta rešenja i formalnom verifikacijom prevođenja. Rad je potvrđen na vi- še različitih fizičkih uređaja.The communication subsystem in vehicles requires improvement through a solution that enables efficient data exchange between both, software and hardware components. In the current domainbased architecture, this issue involves communication between two most advanced domains: advanced driver assistance system and in-vehicle infotainment. Preventing redundancy in the implementation caused by mixing functional requirements among domains improves the integration process, which plays a crucial role in duration of the automotive systems development cycle and enables faster adoption of new ideas and functionalities. This research proposes a solution that applies the principles of service-oriented architecture, utilizing the SOME/IP protocol and resolving discrepancies in its adoption within the heterogeneous automotive system. Additionally, the solution automates the generation of entire software needed for data exchange. Adopting model-driven development principles leaves the end users only with the task of defining interfaces in the language typical for advanced driver assistance system. Subsequently, the model of interfaces in this language will be translated into models of other languages typical for the infotainment domain. The solution is developed following automotive industry standards, verified through performance measurements, testing each solution segment, and formally verifying the translation. The study is confirmed on multiple different physical devices

Obtaining of bismuth sodium titanate based piezoelectric ceramics and thin films

Piezoelektrično prikupljanje energije predstavlja jednu od obećavajućih alternativnih tehnologija koje bi mogle doprineti zameni fosilnih goriva i smanjenju njihovog negativnog uticaja na životnu sredinu. Ova tehnologija se zasniva na prikupljanju mehaničke energije iz dostupnih izvora, kao što su pritisak i vibracija, i njihovoj transformaciji u električnu energiju, koja se skladišti i napaja energijom manje potrošače. Piezoelektrični materijali predstavljaju osnovne komponente uređaja za prikupljanje energije, a od početka njihovog razvoja do danas, keramički materijali na bazi olova su prepoznati kao najbolji kandidati za ovu primenu. Otkako je zakonom definisano ograničenje upotrebe olova u elektronskim komponentama, traje intenzivna potraga za materijalima koji mogu da zamene materijale na bazi olova. Bizmut natrijum titanat (Bi0.5Na0.5TiO3) predstavlja obećavajuće rešenje, s obzirom da poseduje sličnu strukturu kao olovo cirkonijum titanat, visoku Kirijevu temperaturu (oko 320 °C) i mogućnost dodatka različitih jona (npr. jona barijuma) kada dolazi do formiranja morfotropne granice faza i visokih vrednosti piezoelektričnog koeficijenta. U ovoj doktorskoj disertaciji su sintetisani prahovi na bazi bizmut natrijum titanata hidrotermalnom metodom, pri čemu je praćen uticaj parametara sinteze na fazni sastav i morfologiju prahova. Prahovi su potom presovanjem oblikovani u tabletice i sinterovani, kako bi se dobila gusta keramika. Ispitan je uticaj termičkog tretmana i dodatka jona barijuma na fazni sastav, gustinu i dielektrična svojstva bizmut natrijum titanata. Takođe, uočeno je formiranje sekundarne faze sa povećanjem udela barijuma u strukturi, te je jedan od ciljeva ovog rada bio optimizacija (1−x)Bi0.5Na0.5TiO3-xBaTiO3 sistema, pri čemu je sekundarna faza eliminisana u potpunosti, što je značajno poboljšalo funkcionalna svojstva materijala. Trend minijaturizacije elektronskih komponenti, koji danas predstavlja neophodan korak u razvoju tehnologije, usmerio je veliki deo istraživanja piezoelektričnih komponenti na tehnologiju razvoja tankih filmova. U ovom radu, pripremljeni su tanki filmovi sintezom iz tečne faze (sol-gel metodom), a prethodna iskustva u sintezi prahova iz tečne faze značajno su doprinela uspešnoj sintezi filmova. Naime, ispitan je uticaj različitih  termički tretman. Na ovaj način dobijeni su homogeni nanokristalni filmovi debljine ispod 300 nm, sa dobrom adhezijom na supstrat, željenog faznog sastava i dielektričnih svojstava.Piezoelectric energy harvesting is one of the most promising alternative technologies that could replace the use of fossil fuels and their negative impact on the environment. This technology is based on the harvesting of mechanical energy from available sources such as pressure and vibration, and its conversion into electrical energy, which is stored and can power smaller energy consumers. Piezoelectric materials arethe key components of the piezoelectric energy harvesters. From the beginning of their development, lead-based materials have been recognized as the main candidates for this purpose due to their superior functional properties. Since the use of lead in electronic components has been regulated by law, there is a need to find suitable materials to replace lead-containing systems. Bismuth sodium titanate is considered as a promising solution, because it has similar crystal structure to lead zirconate titanate, high Curie temperature (about 320 °C) and the possibility of chemical modification of the composition with different ions (e.g. barium) when the morphotropic phase boundary forms, resulting in a significant increase of piezoelectric properties. In this dissertation, bismuth sodium titanate based powders were sintetized by hydrothermal method and the influence of the synthesis parameters on the phase composition and morphology were studied. The obtained powders were pressed into pellets and sintered in order to obtain dense ceramics. The effect of thermal treatment and addition of barium ions on the phase composition, density and dielectric properties of bismuth sodium titanate was investigated. Moreover, the formation of a secondary phase with the increase of barium ion concentration was noticed. Therefore, one of the main objectives of this research was to optimize the processing of 0.94Bi0.5Na0.5TiO3-0.06BaTiO3. The complete elimination of the secondary phase resulted in a significant improvement of the functional properties. The trend toward miniaturization of electronic components, which is one of the necessary steps in the development of technology, has directed one big part of research on piezolectric components towards the development of thin film technology. The experience of powder synthesis by wet chemical method has been of significant importance for the synthesis of thin films. In this research, multilayered Bi0.5Na0.5TiO3 films were prepared by sol-gel technique, and the influence of various synthesis parameters (such as solvents, substrates and thermal treatment) was investigated. Optimization of the processing parameters resulted in homogeneous nanocrystalline films with a thickness below 300 nm, good adhesion to the substrate, the desired phase composition and good dielectric properties