Music Festivals and Applied Musicology: A Yugoslav Experience

U radu se sagledava značaj muzikoloških kompetencija u realizaciji muzičkog festivala. Zastupljenost muzikološkog sadržaja u pratećem festivalskom programu, kao i angažovanost muzikologa u diseminaciji festivala profiliše muzički festival kao vanakademsku platformu za realizaciju i afirmaciju različitih oblika rada u polju primenjene muzikologije.The paper examines the significance of musicological competences in the operation of a music festival. The representation of musicological content in the accompanying festival program, as well as the involvement of musicologists in the dissemination of the festival, profiles the music festival as a non-academic platform for the realization and affirmation of various forms of work in the field of applied musicology

Between two organizations, homelands: identity, subjectivity of young Serbs in Vienna

This presentation examines how third- and fourth generation descendants of Serbian labor migrants in Vienna mobilize cultural, social, and political resources to negotiate their identity and social positioning within Austrian society. Although born and raised in Austria, these young individuals remain embedded in transnational networks, sustaining connections with Serbia while simultaneously navigating the expectations of integration into the dominant Austrian sociopolitical framework. Grounded in ethnographic research and survey data, this study analyzes the role of Serbian cultural organizations and associations in shaping the identity and public representation of young Serbs in Vienna. Special attention is given to how these institutions and informal communities contribute to the reproduction of linguistic and ethnic identity, while at the same time complicating pathways to full integration into Austrian society. Additionally, the presentation explores the political subjectivities of young people of Serbian descent, interrogating their sense of belonging – whether they identify as part of Austrian society or remain more oriented toward Serbia. Findings reveal a specific form of transnational belonging, where young individuals negotiate between integration into Austrian society and maintaining strong symbolic and material ties to Serbia. While most respondents articulate a sense of inclusion within Austria, they also experience a persistent ethnic and cultural distinctiveness. These insights contribute to broader anthropological debates on migration, transnational identity formations, and the intergenerational negotiation of belonging in Western European societies

Мапирање религије у наративима избеглица: Случај Турске, Србије и Аустрије

By focusing on the expressions of the lived experiences of refugees, the authors map the topic of religion in stories told by refugees from Syria, Iran, and Afghanistan. The article is founded on accounts shared by Narrative Café participants residing in Türkiye, Serbia, and Austria. Paying attention to narrative as a selective depiction of reality across time, this article explores what articulation of religious meaning arises out of the refugees’ reflections on their migration experiences. The methodological approach is based on grounded theory research that enables the researcher to explore how ‘refugeeness’ is constructed through religious identities. Mapped themes – negotiating the issues of religious identity and belonging, faith as a source of hope and endurance, seeking religious freedoms, (re)creating community through rituals, and racialisation of refugees’ religious and cultural identities – offer insights into the multifaceted nature of migration experiences and their intersection with religious aspects.Фокусирајући се на изразе живљених искустава избеглица, аутори мапирају тему религије у причама које су испричале избеглице из Сирије, Ирана и Авганистана. Чланак је заснован на исказима које су поделили учесници наративног кафеа, који живе у Турској, Србији и Аустрији. Обраћајући пажњу на наратив као селективни приказ стварности кроз време, овај чланак истражује каква артикулација религијског значења настаје из размишљања избеглица о њиховим миграционим искуствима. Методолошки приступ заснива се на утемељеној теорији, која омогућава истраживачу да испита на који начин се "избеглиштво" конструише кроз религијске идентитете. Мапиране теме – преговарање о питањима религијског идентитета и припадности, вера као извор наде и истрајности, тражење верских слобода, (поновно) стварање заједнице кроз ритуале и расијализација религијских и културних идентитета избеглица – пружају увид у вишеслојну природу миграционих искустава и њихово укрштање са религијским аспектима.Series: Religion and Transformation in Contemporary European Society, Volume: 38 DOI monografije: https://doi.org/10.30965/978365779795

SERBIAN CONCEPTOGRAPHY IN THE CONTEXT OF SLAVIC CONCEPTOLOGY

У раду се анализира стање српске концептологије у контексту сло- венске концептологије, углавном пољске аксиологије и руске лингво- културологије, лингвистичке концептологије и концептографије. Најиз- разитији почеци запажени су у области концептуалне лексикографије у виду реконструисања стереотипа и концепата српске језичке слике света на материјалу савременог језика или народних говора. Истакну- та су имена српских когнитивиста и теоријско-методолошке основе на којима се заснива њихов рад и поменути главни радови српске концеп- тологије. Анализирана су достигнућа српских концептолога у обради и упоређивању језичких података на унутаркултурном и међукултурном плану у контексту резултата пољске школе и руских концептолошких лексикографских школа. Идентификована су актуелна питања и задаци који стоје пред српским концептолозима, међу којима се као најважнији издваја израда аксиолошког речника српског језика на јединственој ме- тодолошкој основи описа кључних концепата српске културе. С тим у вези, размотрени су методолошки приступи и лексикографски поступци примењени у словенској концептографији с циљем избора и установља- вања оних поступака који највише одговарају обради материјала српског концептуалног корпуса.Based on a critical analysis of previous research results, this paper presents the current state of development in Serbian ethnolinguistics, linguoculturology, and conceptology during the last decades of the 20th and the first decades of the 21st century. This is examined in the context of the half-century-long development of these disciplines within Slavic conceptology and conceptography - namely, Polish cognitive ethnolinguistics and axiology, as well as Russian linguoculturology, linguistic conceptology, and ideography. It is emphasized that in Serbian linguistics, the most prominent beginnings were observed in the field of conceptual lexicography, particularly in the reconstruction of stereotypes and concepts within the Serbian linguistic worldview, based on contemporary language material or regional dialects. Initially influenced by Russian linguoculturology, conceptology, and ideography, this research later adopted approaches from Polish Lublin cognitive ethnolinguistics. Both lines of inquiry, grounded in compatible linguistic frameworks - cognitive ethnolinguistics, linguistic conceptology, and linguoculturology -have established solid foundations for developing a coherent theoretical and methodological basis for Serbian conceptology and conceptography within a unified program. One of the key objectives of this joint program in contemporary Serbian linguistics is the planned development of an axiological lexicon of the Serbian language, alongside the establishment of standardized methodological procedures for describing key concepts of Serbian culture, best suited to the processing of material from the Serbian conceptual corpus

The Polyphonic voice of youth [Elektronski izvor] : book of abstracts

The International Conference The polyphonic voice of youth provides a space to share research findings on the diverse experiences of young people situated in different structural and geographical locations. It offers an opportunity to reflect on how young people are represented and positioned in contemporary societies and how intersectional political subjectivities are shaped in turbulent social and political times. The conference sessions explore the multiple ways in which young people participate in and shape society. Topics include political, social, creative, and student activism, youth agency, and the challenges of transitioning to adulthood. Sessions also explore civic engagement through community platforms, the resistance and empowerment of marginalized youth, and the networks and spaces that help young people navigate uncertainty. The International Conference The polyphonic voice of youth has been organized by the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade. It has taken place on May 13th, 2025, at the SASA premises. We hope this event has offered new perspectives, and valuable insights, and fostered connections that will inspire future collaborations and initiatives

Tunnel structured Na0.54MnO2 nanorods synthesized at high-temperature: Cathode material for aqueous Na-ion batteries

The Na0.54MnO2 powder is synthesized by the glycine nitrate method followed by annealing at 950 °C. Its crystal structure resembles a 3d tunnel with rod-like shapes, with an average crystallite width of 130 nm and a length in the micron range. The electrochemical performance of the Na0.54MnO2 - based electrode is tested in a NaNO3 solution. During potential cycling, the Na+ ions intercalation/deintercalation processes remain reversible, indicating good stability. For the current densities of 1000, 2000, and 5000 mA g−1, the calculated specific capacities are 72.6, 66.8, and 57.5 mAh g−1, respectively. Due to its suitable morphology for easy Na+ ions intercalation/deintercalation and good electrochemical performance, Na0.54MnO2 is a promising cathode material for aqueous Na-ion batteries

Milan Lojanica bibliography

Архитекта Милан Лојаница рођен је 8. јануара 1939. године у Бео- граду, где је завршио основну школу (1946–1950), гимназију (1950–1957) и Архитектонски факултет (1957–1962) са најбољим успехом. Током школо- вања учествовао je у многим ваншколским и пратећим активностима попут вајарске школе у атељеу професора Спасића и литерарне секције професора Боре Стојковића. У периоду 1956–1957. године био је члан клуба младих писаца Београда (где је имао сусрете са Ерихом Кошом, Драганом Јереми- ћем, Оскаром Давичом, Бранком Миљковићем, Миодрагом Булатовићем). Објављивао је поезију у листу „Младост“ и учествовао на разним литерар- ним трибинама, бавио се драматургијом, режијом и другим културним активностима. На фестивалу културних активности омладине Југославије у Сарајеву 1957. године, добио је прву награду за драматургију и режију. Пре матуре, као изузетан таленат, полагао је пријемни испит на Ликовној акаде- мији у Београду, коју потом напушта како би завршио гимназију. Био је иницијатор и један од покретача поновног оснивања Клуба младих архитеката и његов први председник (заједно са М. Обрадовићем, Р. Радовићем и М. Таталовићем пише програм рада КМА и реализује низ активности и изложби). У сарадњи са групом професора припремао је и реализовао програме за стручне екскурзије (Холандија, Данска, Шведска, Грчка, Египат, Италија) и започео публицистичку делатност. Писао је текстове, приказе и коментаре актуелних збивања у области архитектуре и објављивао их у часописима „Видици“ и „Студент“ где је био и члан редакције културне рубрике. После низа запажених учешћа на изложбама Архитектонског факул- тета, започиње, још као студент, учешће на јавним конкурсима за архитек- тонско-урбанистичка решења. Године 1961, заједно са колегама са факул- тета (С. Вујанцем и Н. Боровницом), својим решењима осваја другу награду на републичком конкурсу за моделе – прототипе стамбене изградње у Србији. Завршне године студија провео је у атељеу проф. Станка Клиске (и његових сарадника доцената арх. Миодрага Пантовића и Уроша Мартино- вића и асистената арх. Ивана Антића и Милана Митровића). Дипломирао је 1962. године, са оценом 10, на задатку туристичко место „Јаз“ код Будве Своју почетну афирмацију у струци и широј јавности стекао је већ у раним годинама професионалног деловања низом добијених архитектон- ско-урбанистичких конкурса, изложби, јавних предавања и првих реализо- ваних објеката. Карактеристична је реализација више великих стамбених и стамбено-пословних комплекса, насеља, обимних реконструкција у град- ским централним зонама као и више појединачних зграда. Пројектовао је за Београд, Нови Сад, Варшаву, Љубљану, Загреб, као и за Боку Которску, Требиње, Панчево и Ваљево и то пројекте већих градских целина, стамбене објекте, пословне зграде, спортске дворане, пијачне хале, хотеле, универзи- тетске зграде, објекте културе, туристичке објекте, тржне центре и др. Учествовао је на више од четрдесет јавних конкурса за архитектонско-урба- нистичка решења са мноштвом освојених првих награда или највиших пла- смана у републичкој, државној и у међународној конкуренцији. Наведени рад прате студије, истраживања и писани радови публико- вани у монографским издањима, стручној и научној периодици као и јавна предавања, изложбе, учешће на научним и стручним скуповима и међуна- родним конференцијама. У периоду 1963–1967. био је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам у Београду као секретар Одбора за функциона- литет. Године 1965. најпре као хонорарни а потом као стални сарадник би- ран је за асистента на Архитектонском факултету у Београду на Катедри за пројектовање у студију професора Уроша Мартиновића. За доцента је иза- бран 1975, за ванредног професора 1979, а за редовног 1988. године. Наставно-научна делатност обухвата наставу на предметима Катедре за пројектовање, у оквиру наставних програма редовних и последипломских студија са тежиштем на архитектонско-урбанистичком пројектовању, као и истраживањима у области теорије процеса пројектовања. Осим самостал- них, више дела реализовао је у тимовима, при чему је, сходно својој улози, најчешће првопотписани аутор. Као наставник извео је генерације студе- ната са мноштвом дипломских радова и низом магистратура и доктората. Основао је програм последипломских студија из области архитектонско- урбанистичког пројектовања на Архитектонском факултету у Београду и више година њиме руководио. Члан је Српске академије архитеката од њеног оснивања 1995. го- дине. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003. године, а за редовног 2009. године. За председника Одбора за Речник појмова ликовних уметности и главног уредника изабран је 2006. године, а следеће је изабран за представника Одељења САНУ у Одбору за Општу енциклопедију српског народа Матице српске и САНУ. За члана Редакције првог тома Српске енциклопедије за област култура, ликовна уметност и архитектура изабран је 2007. године, а за секретара Одељења ликовне и му- зичке уметности САНУ 2011. и 2017. године. Био је главни уредник 1, 2 и 3. тома Речника појмова ликовних уметности и архитектуре. Неколико основних тематских области карактеристично је за цело- купну делатност професора Лојанице. Пројектовање великих градских це- лина, проблематика вишепородичног становања у градовима, реконструк- ције и интерполације нових садржаја у историјска језгра градова и пројек- товање појединачних објеката различитих намена. Ове теме обележавају његова теоријска истраживања, стручне радове, градитељске реализације, конкурсе за идејна архитектонско-урбанистичка решења, као и образовну делатност, учешће на стручним и научним скуповима, јавна предавања, изложбе и друго.Издања Библиотеке / Српска академија наука и уметности, ISSN 0561-743X ; 4

From inert to bioactive: Titanium surfaces engineered to suppress oral cancer cell proliferation and migration

The chemical modification of the titanium implant surface altered the nature of its interactions with the biological environment. A surface was designed that transformed from anticancer-inert to highly anticancer-active against oral squamous cell carcinoma (OSCC) cells. Titanium implants were coated using a combined anodizing/anaphoretic electrodeposition process. The biological effects of coated (Ti/Coating) versus uncoated (Ti) titanium were tested on the SCC-25 cells. Apoptosis, cellular uptake, cell cycle, and intracellular ROS generation were evaluated by flow cytometry. Gene and protein expression levels related to apoptosis (BAX, BCL2, CASP3, CASP8, CASP9), proliferation (Cyclin D1), EMT (VIM, SNAIL, SLUG, CDH1, HDAC 2), and signaling pathways (AKT/mTOR, Wnt/β-catenin) were assessed via qPCR and Western blot. Migration was analyzed through a wound healing assay. The Ti/Coating system significantly reduced cell viability and induced early apoptosis without increasing necrosis. Apoptosis was associated with BAX upregulation and BCL2 downregulation. Cell cycle arrest in G2/M phase was noted. ROS generation was markedly elevated, contributing to cytotoxic effects. Ti/Coating inhibited the expression of EMT-related markers (VIM, SLUG, SNAIL) and upregulated CDH1, correlating with reduced cell migration. Additionally, Ti/Coating downregulated AKT, mTOR, and β-catenin expression, indicating suppression of key oncogenic signaling pathways. The uncoated titanium surface showed no significant effects. The Ti/Coating system had a substantial anticancer effect on oral cancer cells by inducing apoptosis, elevating oxidative stress, and modulating EMT, cell cycle, and oncogenic signaling. These findings highlight its potential as a biologically active implant material for localized postoperative therapy in OSCC, combining structural support with preventive anticancer activity.This is the peer reviewed version of the paper: Herendija, Evelina, Karišik, Milica Jakšić, Pantović Pavlović, Marijana R., Pavlović, Miroslav M., Mitrović-Ajtić, Olivera, Ignjatović, Nenad, Lazarević, Miloš, "From inert to bioactive: Titanium surfaces engineered to suppress oral cancer cell proliferation and migration" in Chemico-Biological Interactions, 420 (2025):111667, [https://doi.org/10.1016/j.cbi.2025.111667

Mačke i metal muzika: od ikonografije do interneta

As one of the undisputed “queens of the internet,” cats have become a prominent and interesting subject of consideration in media studies and related disciplines. From the emergence of Lolcats in the first decade of the 21st century – which most successfully turned cat photos into internet memes on early forums and social networks – to major feline internet stars like Grumpy Cat, Colonel Meow, and Curious Zelda, and finally to the recent explosion of personalized content on social media platforms like TikT ok, this phenomenon is neither new nor rare. As such, it has not by‐passed the subculture of metal music, which even before the internet, in the iconography of its subgenres such as gothic metal, maintained a connection with these animals. In this presentation, I will examine the ways in which cats figure in metal music – as part of that iconography, a core of internet meme culture, a source of creative inspiration, and, in some cases, as a component of the sonic landscape itself.Kao jedne od neprikosnovenih »vladarica interneta«, mačke su postale upadljiv i interesantan predmet razmatranja studija medija i srodnih disciplina. Od pojave Lolcats u prvom desetljeću 21. stoljeća, što je na najuspješniji način produciralo fotografije mačaka kao internetskih memova na prvim forumima i društvenim mrežama, preko velikih mačećih internetskih zvijezda poput Grumpy Cat, Colonel Meow i Curious Zelda, pa sve do konačne eksplozije individualiziranog sadržaja na društvenim mrežama poput TikToka posljednjih godina, ovaj fenomen nije nov i vrlo je rasprostranjen. Kao takav, nije zaobišao ni supkulturu metal muzike, koja je i prije interneta u ikonografiji svojih podžanrova poput gothic metala gajila vezu s ovim životinjama. U ovom ću izlaganju razmotriti načine na koje mačke figuriraju u metal muzici – kao dio te ikonografije, stožer kulture internetskih memova, inspiracija za stvaralaštvo i, u ponekim slučajevima, kao segment same zvučne slike