The reality of Hungarian kin-state support in Vojvodina, Serbia: a minority perspective

Hungary is one of the most proactive kin-states in Europe. It has more than 2 million compatriots living in neighbouring countries. With around 250.000 ethnic Hungarians, the northern Serbian province of Vojvodina is no exception. Hungary as a kin-state has its own approach towards its kin-state politics, but that does not necessarily mean that its kin-minority shares the same priorities. The benefits that ethnic Hungarians abroad receive through kin-state support are numerous and go as far as gaining the dual citizenship which provides them with the same, (if not more) rights than Hungarians from Hungary have. Why is that? The non-resident citizenship right is followed by non-resident voting rights which represent a very powerful instrument in the hands of those who know how to use it, for instance, the Hungarian political party Fidesz. However, the specificity of Hungary’s kin-state support in Serbia is that the former is an EU state, whilst the latter is moving towards EU membership. Taking into account the existential problems of the minority community, having the opportunity to obtain the EU passport for Vojvodina Hungarians is significant and has led to large scale emigration. The consequences are not only related to the impossibility of long term survival of Hungarians in their historical lands, but also to making lives of the ones who remain even more complicated. This research will observe the connection between the aim of Hungarian kin-state support and the reality of being a kin-minority in Vojvodina.https://www.ester.ee/record=b5380639*es

Motives and Characteristics of Highly Qualified Labor Force Migration: Case Study of Serbia

The emigration of highly qualified labour from the countries of Eastern Europe is one of the worst effects of transitional and post-transitional period. It discredits the educational system of Eastern European countries, but also creates long-term problems in the development of the economy and all other sectors of society. The difference in earnings between immigrant countries of Western Europe and North America and the countries of emigration is the dominant motive for migration. But other motives are also not irrelevant. This paper is an initial part of a wider research of the international movement of labour which should provide guidance to the countries of emigration to mitigate  the consequences of this process. Student surveys in Eastern European countries, their thoughts and plans, will provide information on the motives of emigration. On the other hand, by surveying the experiences of young highly educated workforce who has already emigrated, a true picture of experiences and the expected and achieved intentions will be obtained. Finally, certain questions in the questionnaire will also give an answer to the question, which would be new moments that would encourage young experts not to leave the country, or to return those who emigrated. Keywords: International migration, brain drain, state measures, retaining talen

Izbor cementa za fiksiranje nadoknada na implantatima

Introduction When intraocclusal space is long enough, and patient has high aesthetic demands, cementing implant restoration is the proper choice. The aim of this study was to assess retentive forces of different cements used for fixing restoration to implant abutment. Material and method the separation forces were measured between restorations and abutments that were screw retained to the implant replica. The restorations were casted from Co-Cr-Mo alloy. They were cemented to abutments with five different types of cements (composite resin, glass-ionomer, zinc-polycarboxylate, zinc-phosphate and temporary cement). Each cement represented one group and each group included seven samples. Results Composite resin, glass-ionomer and zinc-polycarboxylate cements showed similar values of retentive forces (256-275 N), while zinc-phosphate cements had slightly lower value (174 N). Temporary cement showed significantly lower value of retentive force (59N). All cements for permanent bonding showed almost the same separation nature. By slow loading, the stress develops, leading to slightly stretched cement and as a consequence, sudden break of cement. Temporary cements also develop stress when slowly loaded, which firstly leads to stretching of cement, and then slight detachment from the implant replica. Conclusion Temporary cement has the lowest retentive force and is suitable for temporary bonding. Composite resin, glass-ionomer, zinc-polycarboxylate and zinc-phosphate cements have high retentive force, and they can be used for permanent cementation of restoration to abutment. Due to the high values of separation force, and other positive characteristics, composite resin should be cement of choice for bonding restorations to implant abutments.Uvod Kod dovoljno velikog međuviličnog prostora i kod estetski zahtevnih pacijenata fiksiranje zubne nadoknade na implantatima cementom je metoda izbora. Cilj rada je da se na osnovu merenja sile razdvajanja zubne nadoknade od nosača nadoknade, cementirane različitim cementima, utvrde vrednosti retencionih sila za različite vrste cemenata. Metode Merena je sila razdvajanja nadoknade od nosača nadoknade, koji je fiksiran zavrtnjem za repliku implantata. Zubne nadoknade izlivene su od Co-Cr legure. Nadoknade su cementirane za nosače nadoknada sa pet različitih cemenata. Svaka vrsta cementa predstavljala je posebnu grupu. Merenja svake grupe su obavljana na sedam uzoraka. Rezultati Kompozitni, glas-jonomerni i karboksilatni cementi su pokazali približno iste vrednosti retencione sile (256-275 N), dok su cink-fosfatni cementi imali nešto manju retencionu silu (174 N). Privremeni cementi su pokazali značajno nižu retencionu silu (59 N). Svi cementi za trajno vezivanje su pokazivali gotovo istovetnu prirodu razdvajanja. Pri postepenom opterećenju razvijaju se naponi u cementu koji dovode do neznatnog istezanja cementnog filma i naglog loma cementa. Pri postepenom opterećenju privremeni cementi razvijaju napone koji prvo dovode do istezanja cementnog filma, a zatim do laganog odvajanja od replike implantata. Zaključak Privremeni cementi imaju najmanju retencionu silu i pogodni su za privremena cementiranja. Kompozitni, glas-jonomerni, karboksilatni i cink-fosfatni cementi daju veliku retencionu silu koja može trajno fiksirati zubnu nadoknadu za nosač implantata. Zbog velike sile razdvajanja, ali i zbog poznatih dobrih osobina, kompozitnim cementima treba dati prednost u cementiranju zubnih nadoknada na implantatima

Kompjuterom vođeno dizajniranje i izrada zubnih nadoknada - tehnologija 'kompjuterizovanog otiska'

CAD/CAM technology (Computer Aided Design / Computer Aided Manufacturing) in the matter of fact helps in design and development of two-dimensional or three-dimensional models and their realization on numerical controlled machines. The key to direct or indirect CAD/CAM dental restorations is the measurement of dental preparation in the mouth or on the plaster die. The aim of this paper is to describe the possibilities and the way of function of different computer aided inspection (CAI) systems as a first part of CAD/CAM systems. Different researchers have presented several approaches of methods for three dimensional (3D) measurement. Today, for chairside dental treatment, only the optical method of measurement has lead to satisfactory results in practice. Laboratory CAD/CAM systems use mechanical and optical technologies for 3D measurement. Optical impression grows as a leader of CAI segment of almost every new CAD/CAM system. The most important properties of 3D scanners are: accuracy, volume and speed of measurement and ergonomy of instrument.CAD/CAM (kompjuterom vođeno dizajniranje / kompjuterom kontrolisana izrada) tehnologija u suštini omogućuje kreiranje dvo dimenzionalnih ili trodime nzionalnih modela i njihovu materijalizaciju putem numerički vođenih maši na.Najvažniji segment izrade zubnih nadoknada pomoću sistema koji koriste CAD/CAM tehnologiju, predstavlja premeravanje preparacije zuba u ustima pacijenta ili na radnom modelu. Cilj rada je da prikaže mogućnosti i način funkcionisanja različitih sistema kompjuterom vođene inspekcije (otiskivanja), kao prvog segmenta svakog CAD/CAM sistema. Brojni istraživači su prezentovali različite pristupe metodi 3D skeniranja preparacije zuba. Kod jednoseansnih (ordinacijskih) metoda izrade zubnih nadoknada jedino su optičke metode skeniranja pružile zadovoljavajuće rezultate, dok laboratorijski sistemi i dalje koriste i mehaničke i optičke metode 3D skeniranja. Najvažnije osobine zbog kojih su optičke metode izrasle u lidera 3D skeniranja su: visoka preciznost, široko polje i brzina skeniranja, kao i ergonomija samog instrumenta

Bioethical and Legal Aspects of Mandatory Vaccination in the Practice of the European Court of Human Rights

Autori će u radu najprije ukazati na vezu koja postoji između bioetike i prava. Posebna će pažnja biti usmjerena na povezanost bioetike i ljudskih prava jer dijele ideju zaštite sličnih vrijednosti, prije svega, života i ljudskog dostojanstva. Identificiranje međusobne uvjetovanosti i povezanosti ovih pojmova preduvjet je za daljnje istraživanje pitanja na koji način i u kojem kontekstu Europski sud za ljudska prava odlučuje o bioetičkim pitanjima s kojima se susreće kada presuđuje o klasičnim ljudskim pravima koja garantira Europska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Nakon što se identificiraju bitne karakteristike koje uvjetuju odnos bioetike i ljudskih prava, te će karakteristike biti praktično ispitane u grupi predmeta u kojima se Sud bavio pitanjem obaveznog cijepljenja koje je posljednjih godina u središtu pažnje javnosti.In this paper, the authors first emphasise the connection that exists between bioethics and law. However, special attention is given to the link between bioethics and human rights, which share the idea of protecting similar values, especially the protection of life and human dignity. Identifying the interdependence and interrelation of these concepts is a prerequisite for further exploration of how and in what context the European Court of Human Rights decides on bioethical issues it encounters when ruling on classical human rights guaranteed by the European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms. Once the important features that determine the relationship between bioethics and human rights are identified, these features will be practically examined through the group of cases in which the Court has addressed the issue of mandatory vaccination, which has been in the public spotlight in recent years

Principle of Subsidiarity in the Jurisprudence of the European Court of Human Rights

Објективна је чињеница да је Европски суд за људска права најстарији међународни форум за заштиту људских права. Вредносна оцена, да је овај Суд уз то и најзначајнији и најуспешнији суд такве врсте, последњих деценија постала је практично опште место у правној теорији. Као разлози успеха, уобичајено се наводе две чињенице: висок степен поверења које Суд ужива од стране држава чланица и лица која му се обраћају те велики утицај који је пракса тог Суда имала на укупан развој људских права на европском континенту али и шире. Највећи утицај Европски суд за људска права, остварио је у домену успостављања стандарда заштите слобода и права гарантованих Конвенцијом, а који стандарди су доцније имплементирани на националном нивоу држава чланица. У том смислу, значај праксе Суда превазилази збир појединачно пружене заштите сваком од лица чија је представка у досадашњој историји Суда усвојена. Корпус судске праксе из које произилазе бројни стандарди заштите данас је у многоме полазна тачка у аргументацији и националних законодаваца и националних судова. Из наведеног произилази и осетљива позиција коју Суд заузима у контролном механизму Конвенције. Са једне стране, да би био ефикасан, од њега се очекује да кроз своју праксу и даље утиче на заштиту људских права и слобода и да том праксом (некада непосредно, а некада посредно) интервенише на пољу остварења и заштите права и слобода на националном нивоу. Са друге стране, Суд мора оправдати висок степен поверења држава чланица, чијом је вољом постао и чијем вољом опстаје на међународној сцени. Државе чланице, осетљиве су у погледу очувања сопственог суверенитета, па тако, када Суд прекорачи границе интервенције на које су државе „навикле― оне Суду упућују позиве да свој „интервенционизам― ограничи. На описани начин ствара се једна врста вертикалне тензије између Суда и држава чланица, услед чега је Суд приморан да у свом одлучивању балансира између захтева да пружи ефикасну и ефективну заштиту људских права, и захтева да своју интервенцију у националне правне поретке сведе на прихватљиву границу. Алат који Суд корити у поступку таквог балансирања управо јесте начело супсидијарности. Ово начело, у својој досадашњој пракси, Суд је означио као једно од основних и најважнијих начела свог функционисања, наводећи да је оно инхерентно механизму заштите који Конвенција успоставља. Услед специфичне позиције коју заузима, Суд начело супсидијарности користи и као штит, да би ограничио поље и начин свог деловања и тиме се заштитио од критика држава чланица; али и као мач, као средство које му даје основа да нападне неправду коју је уочио и интервенише у циљу пружања ефективне заштите права. Циљ овог рада управо јесте да испита сва релевантна питања која се постављају у вези са овим важним начелом функционисања Суда. У раду ће бити испитано најпре шта је то супсидијарност али и како се она развијала ван контролног механизма Конвенције да би се могла упоредити са супсидијарношћу у оквиру контролног механизма Конвенције. Биће испитано када се супсидијарност први пут јавља у пракси Суда, колико често се јавља у пракси и са којим последицама. Испитаће се посебно које правне инструменте из Конвенције и сопствене праксе Суд користи као израз начела супсидијарности, те како и из којих разлога ти инструменти делују као штит или као мач.Objektivna je činjenica da je Evropski sud za ljudska prava najstariji međunarodni forum za zaštitu ljudskih prava. Vrednosna ocena, da je ovaj Sud uz to i najznačajniji i najuspešniji sud takve vrste, poslednjih decenija postala je praktično opšte mesto u pravnoj teoriji. Kao razlozi uspeha, uobičajeno se navode dve činjenice: visok stepen poverenja koje Sud uživa od strane država članica i lica koja mu se obraćaju te veliki uticaj koji je praksa tog Suda imala na ukupan razvoj ljudskih prava na evropskom kontinentu ali i šire. Najveći uticaj Evropski sud za ljudska prava, ostvario je u domenu uspostavljanja standarda zaštite sloboda i prava garantovanih Konvencijom, a koji standardi su docnije implementirani na nacionalnom nivou država članica. U tom smislu, značaj prakse Suda prevazilazi zbir pojedinačno pružene zaštite svakom od lica čija je predstavka u dosadašnjoj istoriji Suda usvojena. Korpus sudske prakse iz koje proizilaze brojni standardi zaštite danas je u mnogome polazna tačka u argumentaciji i nacionalnih zakonodavaca i nacionalnih sudova. Iz navedenog proizilazi i osetljiva pozicija koju Sud zauzima u kontrolnom mehanizmu Konvencije. Sa jedne strane, da bi bio efikasan, od njega se očekuje da kroz svoju praksu i dalje utiče na zaštitu ljudskih prava i sloboda i da tom praksom (nekada neposredno, a nekada posredno) interveniše na polju ostvarenja i zaštite prava i sloboda na nacionalnom nivou. Sa druge strane, Sud mora opravdati visok stepen poverenja država članica, čijom je voljom postao i čijem voljom opstaje na međunarodnoj sceni. Države članice, osetljive su u pogledu očuvanja sopstvenog suvereniteta, pa tako, kada Sud prekorači granice intervencije na koje su države „navikle― one Sudu upućuju pozive da svoj „intervencionizam― ograniči. Na opisani način stvara se jedna vrsta vertikalne tenzije između Suda i država članica, usled čega je Sud primoran da u svom odlučivanju balansira između zahteva da pruži efikasnu i efektivnu zaštitu ljudskih prava, i zahteva da svoju intervenciju u nacionalne pravne poretke svede na prihvatljivu granicu. Alat koji Sud koriti u postupku takvog balansiranja upravo jeste načelo supsidijarnosti. Ovo načelo, u svojoj dosadašnjoj praksi, Sud je označio kao jedno od osnovnih i najvažnijih načela svog funkcionisanja, navodeći da je ono inherentno mehanizmu zaštite koji Konvencija uspostavlja. Usled specifične pozicije koju zauzima, Sud načelo supsidijarnosti koristi i kao štit, da bi ograničio polje i način svog delovanja i time se zaštitio od kritika država članica; ali i kao mač, kao sredstvo koje mu daje osnova da napadne nepravdu koju je uočio i interveniše u cilju pružanja efektivne zaštite prava. Cilj ovog rada upravo jeste da ispita sva relevantna pitanja koja se postavljaju u vezi sa ovim važnim načelom funkcionisanja Suda. U radu će biti ispitano najpre šta je to supsidijarnost ali i kako se ona razvijala van kontrolnog mehanizma Konvencije da bi se mogla uporediti sa supsidijarnošću u okviru kontrolnog mehanizma Konvencije. Biće ispitano kada se supsidijarnost prvi put javlja u praksi Suda, koliko često se javlja u praksi i sa kojim posledicama. Ispitaće se posebno koje pravne instrumente iz Konvencije i sopstvene prakse Sud koristi kao izraz načela supsidijarnosti, te kako i iz kojih razloga ti instrumenti deluju kao štit ili kao mač.European Court of Human Rights (EctHR) is the oldest international forum for the protection of human rights. The opinion that the European Court of Human Rights is the most important and most successful court of its kind has become, in recent decades, a matter of uncontested consensus in legal theory. There are two main commonly cited reasons for such success: the high level of confidence that the Court enjoys from the Member States and the persons who turn to it, and the great influence that the jurisprudence of that Court has on the overall development of human rights on the European continent, and beyond. The greatest impact of the EctHR can be found in the domain of the establishment of standards for the protection of freedoms and rights guaranteed by the Convention, which were subsequently implemented at the national level of the Member States. In this respect, the importance of the Court's practice goes beyond the sum of individual protection provided to each of the persons whose application in the previous history of the Court has been upheld. The current case law, which gave rise to development of human rights standards, necessarily plays a vital role in human rights argumentation of both national legislators and national courts. Bearing in mind the reasons for the Court‘s success mentioned above, it seems that there is a delicate position that the Court holds within the control mechanism of the Convention. On the one hand, the Court needs to intervene into national legal orders of the Member States (directly or indirectly) when those States fail to secure guaranties provided in the Convention. On the other hand, the Court must justify a high degree of confidence among the Member States, who constituted the Court and whose consent made the Court a prominent actor on international stage. Member States are sensitive in terms of preserving their own sovereignty. When the Court exceeds the limits of intervention to which States are "accustomed" they call upon the Court to limit its "interventionism". In this way, a sort of a vertical tension is created between the Court and the Member States, which is why the Court is compelled to balance its decisions between the requirement to provide efficient and effective protection of human rights, on one hand, and demands that its intervention into national legal orders should be reduced to an acceptable margin, on the other. The mechanism used by the Court in the process of such balancing is, in fact, the principle of subsidiarity. This principle has been designated by the Court as one of the fundamental and supreme principles of its functioning, and as a principle that is inherent to the protection mechanism established by the Convention. Due to its specific position the Court has used the principle of subsidiarity both as a shield and as a sword. As a shield when required to limit the scope and method of its functioning thereby protecting itself from the criticism of the Member States. As a sword, when grappling with the manifest injustice on national level in order to intervene and provide effective protection of human rights. The aim of this dissertation is to examine all the relevant issues raised in relation to this important principle of the functioning of the Court.This dissertation will firstly examine subsidiarity and how it evolved outside the control mechanism of the Convention, in order to be able to compare it with subsidiarity within the Convention's control mechanism. Furthermore, the research covers issues of frequency and consequences of the principle of subsidiarity in the Court‘s jurisprudence. The goal of the research is also to detect legal arguments and legal concepts used by the Court to express the principle of subsidiarity. The task is to examine whether and when these concepts and arguments are used as a shield or as a sword

Rural Tourism and Regional Development: Case Study of Development of Rural Tourism in the Region of Gruţa, Serbia

AbstractGeographical area of Gruţa, with its intact natural beauty and important cultural and historical monuments, has significant potential for tourism development. Local government is particularly important to tourism development and promotion in several aspects. Respondents, rural hosts from Gruţa region complained of the lack of cooperation on the part of local government. The experimental research comprises three parts; the first part includes a questionnaire that was conducted in regional and local organizations which have a decisive impact on regional economic development and tourism. The second part of the research was focusing on the basic characteristics of rural households owners. The third part includes qualitative research about rural tourist characteristics. Experimental research for this study was performed in the region of Gruţa in Central Serbia, including registered rural households that have participated in rural tourism in the last few years. Results indicate that rural home owners involved in rural tourism are members of the Tourist Organization of Knić, predominantly male, from 40 to 60 years old and they hold secondary school diplomas. The results of the research suggest that an average tourist in Gruţa is at a higher social and cultural level, with medium income and mostly coming from urban areas. This type of tourist is open to typical rural activities including sports, farm works, as well as to enjoying nature and gastronomy

Principle of Subsidiarity in the Jurisprudence of the European Court of Human Rights

Објективна је чињеница да је Европски суд за људска права најстарији међународни форум за заштиту људских права. Вредносна оцена, да је овај Суд уз то и најзначајнији и најуспешнији суд такве врсте, последњих деценија постала је практично опште место у правној теорији. Као разлози успеха, уобичајено се наводе две чињенице: висок степен поверења које Суд ужива од стране држава чланица и лица која му се обраћају те велики утицај који је пракса тог Суда имала на укупан развој људских права на европском континенту али и шире. Највећи утицај Европски суд за људска права, остварио је у домену успостављања стандарда заштите слобода и права гарантованих Конвенцијом, а који стандарди су доцније имплементирани на националном нивоу држава чланица. У том смислу, значај праксе Суда превазилази збир појединачно пружене заштите сваком од лица чија је представка у досадашњој историји Суда усвојена. Корпус судске праксе из које произилазе бројни стандарди заштите данас је у многоме полазна тачка у аргументацији и националних законодаваца и националних судова. Из наведеног произилази и осетљива позиција коју Суд заузима у контролном механизму Конвенције. Са једне стране, да би био ефикасан, од њега се очекује да кроз своју праксу и даље утиче на заштиту људских права и слобода и да том праксом (некада непосредно, а некада посредно) интервенише на пољу остварења и заштите права и слобода на националном нивоу. Са друге стране, Суд мора оправдати висок степен поверења држава чланица, чијом је вољом постао и чијем вољом опстаје на међународној сцени. Државе чланице, осетљиве су у погледу очувања сопственог суверенитета, па тако, када Суд прекорачи границе интервенције на које су државе „навикле― оне Суду упућују позиве да свој „интервенционизам― ограничи. На описани начин ствара се једна врста вертикалне тензије између Суда и држава чланица, услед чега је Суд приморан да у свом одлучивању балансира између захтева да пружи ефикасну и ефективну заштиту људских права, и захтева да своју интервенцију у националне правне поретке сведе на прихватљиву границу. Алат који Суд корити у поступку таквог балансирања управо јесте начело супсидијарности. Ово начело, у својој досадашњој пракси, Суд је означио као једно од основних и најважнијих начела свог функционисања, наводећи да је оно инхерентно механизму заштите који Конвенција успоставља. Услед специфичне позиције коју заузима, Суд начело супсидијарности користи и као штит, да би ограничио поље и начин свог деловања и тиме се заштитио од критика држава чланица; али и као мач, као средство које му даје основа да нападне неправду коју је уочио и интервенише у циљу пружања ефективне заштите права. Циљ овог рада управо јесте да испита сва релевантна питања која се постављају у вези са овим важним начелом функционисања Суда. У раду ће бити испитано најпре шта је то супсидијарност али и како се она развијала ван контролног механизма Конвенције да би се могла упоредити са супсидијарношћу у оквиру контролног механизма Конвенције. Биће испитано када се супсидијарност први пут јавља у пракси Суда, колико често се јавља у пракси и са којим последицама. Испитаће се посебно које правне инструменте из Конвенције и сопствене праксе Суд користи као израз начела супсидијарности, те како и из којих разлога ти инструменти делују као штит или као мач.Objektivna je činjenica da je Evropski sud za ljudska prava najstariji međunarodni forum za zaštitu ljudskih prava. Vrednosna ocena, da je ovaj Sud uz to i najznačajniji i najuspešniji sud takve vrste, poslednjih decenija postala je praktično opšte mesto u pravnoj teoriji. Kao razlozi uspeha, uobičajeno se navode dve činjenice: visok stepen poverenja koje Sud uživa od strane država članica i lica koja mu se obraćaju te veliki uticaj koji je praksa tog Suda imala na ukupan razvoj ljudskih prava na evropskom kontinentu ali i šire. Najveći uticaj Evropski sud za ljudska prava, ostvario je u domenu uspostavljanja standarda zaštite sloboda i prava garantovanih Konvencijom, a koji standardi su docnije implementirani na nacionalnom nivou država članica. U tom smislu, značaj prakse Suda prevazilazi zbir pojedinačno pružene zaštite svakom od lica čija je predstavka u dosadašnjoj istoriji Suda usvojena. Korpus sudske prakse iz koje proizilaze brojni standardi zaštite danas je u mnogome polazna tačka u argumentaciji i nacionalnih zakonodavaca i nacionalnih sudova. Iz navedenog proizilazi i osetljiva pozicija koju Sud zauzima u kontrolnom mehanizmu Konvencije. Sa jedne strane, da bi bio efikasan, od njega se očekuje da kroz svoju praksu i dalje utiče na zaštitu ljudskih prava i sloboda i da tom praksom (nekada neposredno, a nekada posredno) interveniše na polju ostvarenja i zaštite prava i sloboda na nacionalnom nivou. Sa druge strane, Sud mora opravdati visok stepen poverenja država članica, čijom je voljom postao i čijem voljom opstaje na međunarodnoj sceni. Države članice, osetljive su u pogledu očuvanja sopstvenog suvereniteta, pa tako, kada Sud prekorači granice intervencije na koje su države „navikle― one Sudu upućuju pozive da svoj „intervencionizam― ograniči. Na opisani način stvara se jedna vrsta vertikalne tenzije između Suda i država članica, usled čega je Sud primoran da u svom odlučivanju balansira između zahteva da pruži efikasnu i efektivnu zaštitu ljudskih prava, i zahteva da svoju intervenciju u nacionalne pravne poretke svede na prihvatljivu granicu. Alat koji Sud koriti u postupku takvog balansiranja upravo jeste načelo supsidijarnosti. Ovo načelo, u svojoj dosadašnjoj praksi, Sud je označio kao jedno od osnovnih i najvažnijih načela svog funkcionisanja, navodeći da je ono inherentno mehanizmu zaštite koji Konvencija uspostavlja. Usled specifične pozicije koju zauzima, Sud načelo supsidijarnosti koristi i kao štit, da bi ograničio polje i način svog delovanja i time se zaštitio od kritika država članica; ali i kao mač, kao sredstvo koje mu daje osnova da napadne nepravdu koju je uočio i interveniše u cilju pružanja efektivne zaštite prava. Cilj ovog rada upravo jeste da ispita sva relevantna pitanja koja se postavljaju u vezi sa ovim važnim načelom funkcionisanja Suda. U radu će biti ispitano najpre šta je to supsidijarnost ali i kako se ona razvijala van kontrolnog mehanizma Konvencije da bi se mogla uporediti sa supsidijarnošću u okviru kontrolnog mehanizma Konvencije. Biće ispitano kada se supsidijarnost prvi put javlja u praksi Suda, koliko često se javlja u praksi i sa kojim posledicama. Ispitaće se posebno koje pravne instrumente iz Konvencije i sopstvene prakse Sud koristi kao izraz načela supsidijarnosti, te kako i iz kojih razloga ti instrumenti deluju kao štit ili kao mač.European Court of Human Rights (EctHR) is the oldest international forum for the protection of human rights. The opinion that the European Court of Human Rights is the most important and most successful court of its kind has become, in recent decades, a matter of uncontested consensus in legal theory. There are two main commonly cited reasons for such success: the high level of confidence that the Court enjoys from the Member States and the persons who turn to it, and the great influence that the jurisprudence of that Court has on the overall development of human rights on the European continent, and beyond. The greatest impact of the EctHR can be found in the domain of the establishment of standards for the protection of freedoms and rights guaranteed by the Convention, which were subsequently implemented at the national level of the Member States. In this respect, the importance of the Court's practice goes beyond the sum of individual protection provided to each of the persons whose application in the previous history of the Court has been upheld. The current case law, which gave rise to development of human rights standards, necessarily plays a vital role in human rights argumentation of both national legislators and national courts. Bearing in mind the reasons for the Court‘s success mentioned above, it seems that there is a delicate position that the Court holds within the control mechanism of the Convention. On the one hand, the Court needs to intervene into national legal orders of the Member States (directly or indirectly) when those States fail to secure guaranties provided in the Convention. On the other hand, the Court must justify a high degree of confidence among the Member States, who constituted the Court and whose consent made the Court a prominent actor on international stage. Member States are sensitive in terms of preserving their own sovereignty. When the Court exceeds the limits of intervention to which States are "accustomed" they call upon the Court to limit its "interventionism". In this way, a sort of a vertical tension is created between the Court and the Member States, which is why the Court is compelled to balance its decisions between the requirement to provide efficient and effective protection of human rights, on one hand, and demands that its intervention into national legal orders should be reduced to an acceptable margin, on the other. The mechanism used by the Court in the process of such balancing is, in fact, the principle of subsidiarity. This principle has been designated by the Court as one of the fundamental and supreme principles of its functioning, and as a principle that is inherent to the protection mechanism established by the Convention. Due to its specific position the Court has used the principle of subsidiarity both as a shield and as a sword. As a shield when required to limit the scope and method of its functioning thereby protecting itself from the criticism of the Member States. As a sword, when grappling with the manifest injustice on national level in order to intervene and provide effective protection of human rights. The aim of this dissertation is to examine all the relevant issues raised in relation to this important principle of the functioning of the Court.This dissertation will firstly examine subsidiarity and how it evolved outside the control mechanism of the Convention, in order to be able to compare it with subsidiarity within the Convention's control mechanism. Furthermore, the research covers issues of frequency and consequences of the principle of subsidiarity in the Court‘s jurisprudence. The goal of the research is also to detect legal arguments and legal concepts used by the Court to express the principle of subsidiarity. The task is to examine whether and when these concepts and arguments are used as a shield or as a sword

Effects of Tax Audit on Tax Evasion and Grey Economy in the Republic of Serbia

The aim of this paper is to point to the systematisation of matter, which relates to the assessment of the efficiency of tax control as the mainstay of the reduction of tax evasion and the grey economy in our country, with a comparative analysis with the developed countries and countries in transition. Financial effects of large-scale tax evasion may contribute to generating the budget deficit. Economic effects of tax evasion can be particularly damaging to economy. It can upset parity of conditions for doing business by lowering production costs in taxpayers and economic sectors that resort to tax evasion. This creates unfair competition between conscientious and unscrupulous tax payers, which on economic plan reflects through the price disparities between goods manufacturers, and especially if the tax evasion has reached a significant threshold. Disturbances in economy may take the form of sectoral imbalances on the market when economic choices of business entities are disrupted under the influence of tax evasion, which further affects rationality and economic efficiency. If all taxpayers settled their tax liabilities, there would be an opportunity for reducing tax incidence. In countries where the rule of law works only “bravest” dare to evade taxes. Most countries have undertaken a series of measures aimed at combating tax evasion and the grey economy, however, the success of the struggle is different. This work is licensed under a&nbsp;Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.</p