Specifics of the criminal procedure for crimes against the environment

Живот у здравој и очуваној животној средини је основни предуслов развоја и опстанка цивилизације, због чега је очување животне средине и заштита од угрожавања приоритет савременог друштва. Због тога сваки правни систем посебну пажњу посвећује регулативи која се односи на унапређење и заштиту животне средине у разним гранама права, као што су уставно право, грађанско право, управно право и кривично право, а свест о значају наведене проблематике је имала за последицу и стварање нове гране права у појединим законодавствима, еколошког права, односно права животне средине. Право појединца на живот у здравој животној средини, које је уздигнуто у ранг уставом загарантованог права, подобног за развој и опстанак живог света, отворило је питање шта се то подразумева под животом у здравој животној средини, као и како се појединцу може обезбедити живот у здравој животној средини. Свест о штетном коришћењу природних и енергетских ресурса, климатске промене, изумирање флоре и фауне и препознавање негативних промена у животној средини као последици најтежих облика угрожавања, довела је до стварања кривичноправне заштите животне средине. Улога кривичног права у остваривању права човека на живот у здравој животној средини мора бити посматрана као ultima ratio, односно као крајњи механизам заштите који има корективну, али и превентивну сврху, због чега је посебно значајна проблематика кривичног поступка као главног и јединог инструмента за примену кривичног права на конкретне случајеве. Кривична дела против животне средине представљају саставни део кривичних законодавстава бројних земаља, као и питање које завређује пажњу и међународне сарадње кроз бројне инструменте. Анализирајући регулативу и судску праксу у области кривичних поступака за кривична дела против животне средине, постављено је питање да ли кривични поступци за кривична дела против животне средине имају одређене специфичности, које одступају од правила општег кривичног поступка. Упоређивањем различитих теоријских приступа, анализа и упоредноправних решења утврђено је да постоје одређене специфичности код кривичних дела и кривичних поступака за кривична дела против животне средине, као и да постоје одређени недостаци у домаћем законодавству. Испитивањем активног деловања кроз компаративну анализу регулативе и судске праксе сагледане су предности и недостаци у откривању и доказивању кривичних дела против животне средине, те учињени предлози за ефикасније откривање кривичних дела против животне средине, као и предлози унапређења доказних радњи. Препознати проблеми у спровођењу кривичних поступака за кривична дела против животне средине посматрани су са циљем побољшавања остваривања права човека на живот у здравој животној средини, а засновани су на сложеном чињеничном стању и доказној грађи, као и специфичностима процесних субјеката. Домаћи и инострани аутори последњих година указују на проблем еколошког организованог криминалитета и прекограничног еколошког криминалитета, те су ови савремени облици еколошког криминалитета посматрани и кроз аспект међународне правне помоћи у кривичним стварима. Теоријско сагледавање кривичних дела и кривичних поступака за кривична дела против животне средине употпуњено је спроведеним емпиријским истраживањем које је обухватило праксу свих основних судова на територији Републике Србије у периоду од 1.1.2006. до 20.10.2021, односно расположивих предмета у архивама судова и омогућило изношење закључака о смеру у ком је потребно извршити модификације домаћег законодавства кроз предлоге de lege ferenda.Život u zdravoj i očuvanoj životnoj sredini je osnovni preduslov razvoja i opstanka civilizacije, zbog čega je očuvanje životne sredine i zaštita od ugrožavanja prioritet savremenog društva. Zbog toga svaki pravni sistem posebnu pažnju posvećuje regulativi koja se odnosi na unapređenje i zaštitu životne sredine u raznim granama prava, kao što su ustavno pravo, građansko pravo, upravno pravo i krivično pravo, a svest o značaju navedene problematike je imala za posledicu i stvaranje nove grane prava u pojedinim zakonodavstvima, ekološkog prava, odnosno prava životne sredine. Pravo pojedinca na život u zdravoj životnoj sredini, koje je uzdignuto u rang ustavom zagarantovanog prava, podobnog za razvoj i opstanak živog sveta, otvorilo je pitanje šta se to podrazumeva pod životom u zdravoj životnoj sredini, kao i kako se pojedincu može obezbediti život u zdravoj životnoj sredini. Svest o štetnom korišćenju prirodnih i energetskih resursa, klimatske promene, izumiranje flore i faune i prepoznavanje negativnih promena u životnoj sredini kao posledici najtežih oblika ugrožavanja, dovela je do stvaranja krivičnopravne zaštite životne sredine. Uloga krivičnog prava u ostvarivanju prava čoveka na život u zdravoj životnoj sredini mora biti posmatrana kao ultima ratio, odnosno kao krajnji mehanizam zaštite koji ima korektivnu, ali i preventivnu svrhu, zbog čega je posebno značajna problematika krivičnog postupka kao glavnog i jedinog instrumenta za primenu krivičnog prava na konkretne slučajeve. Krivična dela protiv životne sredine predstavljaju sastavni deo krivičnih zakonodavstava brojnih zemalja, kao i pitanje koje zavređuje pažnju i međunarodne saradnje kroz brojne instrumente. Analizirajući regulativu i sudsku praksu u oblasti krivičnih postupaka za krivična dela protiv životne sredine, postavljeno je pitanje da li krivični postupci za krivična dela protiv životne sredine imaju određene specifičnosti, koje odstupaju od pravila opšteg krivičnog postupka. Upoređivanjem različitih teorijskih pristupa, analiza i uporednopravnih rešenja utvrđeno je da postoje određene specifičnosti kod krivičnih dela i krivičnih postupaka za krivična dela protiv životne sredine, kao i da postoje određeni nedostaci u domaćem zakonodavstvu. Ispitivanjem aktivnog delovanja kroz komparativnu analizu regulative i sudske prakse sagledane su prednosti i nedostaci u otkrivanju i dokazivanju krivičnih dela protiv životne sredine, te učinjeni predlozi za efikasnije otkrivanje krivičnih dela protiv životne sredine, kao i predlozi unapređenja dokaznih radnji. Prepoznati problemi u sprovođenju krivičnih postupaka za krivična dela protiv životne sredine posmatrani su sa ciljem poboljšavanja ostvarivanja prava čoveka na život u zdravoj životnoj sredini, a zasnovani su na složenom činjeničnom stanju i dokaznoj građi, kao i specifičnostima procesnih subjekata. Domaći i inostrani autori poslednjih godina ukazuju na problem ekološkog organizovanog kriminaliteta i prekograničnog ekološkog kriminaliteta, te su ovi savremeni oblici ekološkog kriminaliteta posmatrani i kroz aspekt međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima. Teorijsko sagledavanje krivičnih dela i krivičnih postupaka za krivična dela protiv životne sredine upotpunjeno je sprovedenim empirijskim istraživanjem koje je obuhvatilo praksu svih osnovnih sudova na teritoriji Republike Srbije u periodu od 1.1.2006. do 20.10.2021, odnosno raspoloživih predmeta u arhivama sudova i omogućilo iznošenje zaključaka o smeru u kom je potrebno izvršiti modifikacije domaćeg zakonodavstva kroz predloge de lege ferenda.Living in a healthy environment is a basic precondition for civilization’s further development and sustainability. That is a main reason why the preservation of the environment is modern society’s priority. Every legal system therefor is paying special attention to rules and regulation regarding the development and preservation of healthy environment though legal norms in various law branches, such are constitutional law, civil law, administrative law and criminal law and the awareness of such issue helped the effort in development of a brand new law branch in particular legal systems – environmental law, that is right on helthy environment. A right of an individual to a healthy environment fit for development and survival, which was raised to a level of a constitution guaranteed right, has brought up a question, what does the term living in a healthy environment mean, as well as how can life in a healthy environment be guaranteed to a person. Awareness regarding hazardous use of natural and energy resources, climate change, extinction of flora and fauna, recognition of negative changes in the environment as an aftermath of the most serious threats, has helped in making criminal law legal norms which would protect the environment. The role of criminal law in realizing the human right to live in a healthy environment must be viewed as an ultima ratio, i.e. as the ultimate protection mechanism that has a corrective as well as preventive purpose, which is why the issue of criminal procedure as the main and only instrument for applying criminal law to specific cases is particularly significant. Criminal acts against healthy environment are integral part of criminal legislation in various countries and it is a topic which earns attention of international cooperation though various means and instruments. While analyzing the regulation and court practice in the area of criminal procedures regarding the criminal acts against the environment, question is brought up regarding weather the criminal procedures for criminal acts against healthy environment have any specific , which would differentiate them from general criminal procedure. By comparing various theoretical approaches, analyzing comparative solutions, it is determined that there are some specifics in criminal acts against the environment, as well as it’s criminal procedure, and deficiency in domestic legislation is unveiled. Examining active action through a comparative analysis of regulations and court practice discovered the advantages and disadvantages in detecting and proving criminal acts against the environment, and suggestions were made for more effective detection of criminal acts against the environment, as well as suggestions for improving evidentiary actions. Recognized problems regarding the criminal procedure for criminal acts against the environment are observed with the aim of improving the realization of human’s right to live in a healthy environment, and they were based on the complex factual situation and evidence, as well as the specifics of the procedural subjects. Domestic and international authors in recent years have pointed to a growing problem of organized crime against healthy environment, as well as international ecological crime, so these modern forms of ecological crime are viewed though a perspective of international legal aid in criminal matters. The theoretical analysis of criminal offenses and criminal proceedings for criminal offenses against the environment was completed by empirical research that included the practice of all Basic courts on the territory of the Republic of Serbia in the period from January 1, 2006. until 10.20.2021, i.e. available cases in the archives of the courts and made it possible to present conclusions about the direction in which it is necessary to make modifications to the domestic legislation through de lege ferenda proposals

Specifics of the criminal procedure for crimes against the environment

Живот у здравој и очуваној животној средини је основни предуслов развоја и опстанка цивилизације, због чега је очување животне средине и заштита од угрожавања приоритет савременог друштва. Због тога сваки правни систем посебну пажњу посвећује регулативи која се односи на унапређење и заштиту животне средине у разним гранама права, као што су уставно право, грађанско право, управно право и кривично право, а свест о значају наведене проблематике је имала за последицу и стварање нове гране права у појединим законодавствима, еколошког права, односно права животне средине. Право појединца на живот у здравој животној средини, које је уздигнуто у ранг уставом загарантованог права, подобног за развој и опстанак живог света, отворило је питање шта се то подразумева под животом у здравој животној средини, као и како се појединцу може обезбедити живот у здравој животној средини. Свест о штетном коришћењу природних и енергетских ресурса, климатске промене, изумирање флоре и фауне и препознавање негативних промена у животној средини као последици најтежих облика угрожавања, довела је до стварања кривичноправне заштите животне средине. Улога кривичног права у остваривању права човека на живот у здравој животној средини мора бити посматрана као ultima ratio, односно као крајњи механизам заштите који има корективну, али и превентивну сврху, због чега је посебно значајна проблематика кривичног поступка као главног и јединог инструмента за примену кривичног права на конкретне случајеве. Кривична дела против животне средине представљају саставни део кривичних законодавстава бројних земаља, као и питање које завређује пажњу и међународне сарадње кроз бројне инструменте. Анализирајући регулативу и судску праксу у области кривичних поступака за кривична дела против животне средине, постављено је питање да ли кривични поступци за кривична дела против животне средине имају одређене специфичности, које одступају од правила општег кривичног поступка. Упоређивањем различитих теоријских приступа, анализа и упоредноправних решења утврђено је да постоје одређене специфичности код кривичних дела и кривичних поступака за кривична дела против животне средине, као и да постоје одређени недостаци у домаћем законодавству. Испитивањем активног деловања кроз компаративну анализу регулативе и судске праксе сагледане су предности и недостаци у откривању и доказивању кривичних дела против животне средине, те учињени предлози за ефикасније откривање кривичних дела против животне средине, као и предлози унапређења доказних радњи. Препознати проблеми у спровођењу кривичних поступака за кривична дела против животне средине посматрани су са циљем побољшавања остваривања права човека на живот у здравој животној средини, а засновани су на сложеном чињеничном стању и доказној грађи, као и специфичностима процесних субјеката. Домаћи и инострани аутори последњих година указују на проблем еколошког организованог криминалитета и прекограничног еколошког криминалитета, те су ови савремени облици еколошког криминалитета посматрани и кроз аспект међународне правне помоћи у кривичним стварима. Теоријско сагледавање кривичних дела и кривичних поступака за кривична дела против животне средине употпуњено је спроведеним емпиријским истраживањем које је обухватило праксу свих основних судова на територији Републике Србије у периоду од 1.1.2006. до 20.10.2021, односно расположивих предмета у архивама судова и омогућило изношење закључака о смеру у ком је потребно извршити модификације домаћег законодавства кроз предлоге de lege ferenda.Život u zdravoj i očuvanoj životnoj sredini je osnovni preduslov razvoja i opstanka civilizacije, zbog čega je očuvanje životne sredine i zaštita od ugrožavanja prioritet savremenog društva. Zbog toga svaki pravni sistem posebnu pažnju posvećuje regulativi koja se odnosi na unapređenje i zaštitu životne sredine u raznim granama prava, kao što su ustavno pravo, građansko pravo, upravno pravo i krivično pravo, a svest o značaju navedene problematike je imala za posledicu i stvaranje nove grane prava u pojedinim zakonodavstvima, ekološkog prava, odnosno prava životne sredine. Pravo pojedinca na život u zdravoj životnoj sredini, koje je uzdignuto u rang ustavom zagarantovanog prava, podobnog za razvoj i opstanak živog sveta, otvorilo je pitanje šta se to podrazumeva pod životom u zdravoj životnoj sredini, kao i kako se pojedincu može obezbediti život u zdravoj životnoj sredini. Svest o štetnom korišćenju prirodnih i energetskih resursa, klimatske promene, izumiranje flore i faune i prepoznavanje negativnih promena u životnoj sredini kao posledici najtežih oblika ugrožavanja, dovela je do stvaranja krivičnopravne zaštite životne sredine. Uloga krivičnog prava u ostvarivanju prava čoveka na život u zdravoj životnoj sredini mora biti posmatrana kao ultima ratio, odnosno kao krajnji mehanizam zaštite koji ima korektivnu, ali i preventivnu svrhu, zbog čega je posebno značajna problematika krivičnog postupka kao glavnog i jedinog instrumenta za primenu krivičnog prava na konkretne slučajeve. Krivična dela protiv životne sredine predstavljaju sastavni deo krivičnih zakonodavstava brojnih zemalja, kao i pitanje koje zavređuje pažnju i međunarodne saradnje kroz brojne instrumente. Analizirajući regulativu i sudsku praksu u oblasti krivičnih postupaka za krivična dela protiv životne sredine, postavljeno je pitanje da li krivični postupci za krivična dela protiv životne sredine imaju određene specifičnosti, koje odstupaju od pravila opšteg krivičnog postupka. Upoređivanjem različitih teorijskih pristupa, analiza i uporednopravnih rešenja utvrđeno je da postoje određene specifičnosti kod krivičnih dela i krivičnih postupaka za krivična dela protiv životne sredine, kao i da postoje određeni nedostaci u domaćem zakonodavstvu. Ispitivanjem aktivnog delovanja kroz komparativnu analizu regulative i sudske prakse sagledane su prednosti i nedostaci u otkrivanju i dokazivanju krivičnih dela protiv životne sredine, te učinjeni predlozi za efikasnije otkrivanje krivičnih dela protiv životne sredine, kao i predlozi unapređenja dokaznih radnji. Prepoznati problemi u sprovođenju krivičnih postupaka za krivična dela protiv životne sredine posmatrani su sa ciljem poboljšavanja ostvarivanja prava čoveka na život u zdravoj životnoj sredini, a zasnovani su na složenom činjeničnom stanju i dokaznoj građi, kao i specifičnostima procesnih subjekata. Domaći i inostrani autori poslednjih godina ukazuju na problem ekološkog organizovanog kriminaliteta i prekograničnog ekološkog kriminaliteta, te su ovi savremeni oblici ekološkog kriminaliteta posmatrani i kroz aspekt međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima. Teorijsko sagledavanje krivičnih dela i krivičnih postupaka za krivična dela protiv životne sredine upotpunjeno je sprovedenim empirijskim istraživanjem koje je obuhvatilo praksu svih osnovnih sudova na teritoriji Republike Srbije u periodu od 1.1.2006. do 20.10.2021, odnosno raspoloživih predmeta u arhivama sudova i omogućilo iznošenje zaključaka o smeru u kom je potrebno izvršiti modifikacije domaćeg zakonodavstva kroz predloge de lege ferenda.Living in a healthy environment is a basic precondition for civilization’s further development and sustainability. That is a main reason why the preservation of the environment is modern society’s priority. Every legal system therefor is paying special attention to rules and regulation regarding the development and preservation of healthy environment though legal norms in various law branches, such are constitutional law, civil law, administrative law and criminal law and the awareness of such issue helped the effort in development of a brand new law branch in particular legal systems – environmental law, that is right on helthy environment. A right of an individual to a healthy environment fit for development and survival, which was raised to a level of a constitution guaranteed right, has brought up a question, what does the term living in a healthy environment mean, as well as how can life in a healthy environment be guaranteed to a person. Awareness regarding hazardous use of natural and energy resources, climate change, extinction of flora and fauna, recognition of negative changes in the environment as an aftermath of the most serious threats, has helped in making criminal law legal norms which would protect the environment. The role of criminal law in realizing the human right to live in a healthy environment must be viewed as an ultima ratio, i.e. as the ultimate protection mechanism that has a corrective as well as preventive purpose, which is why the issue of criminal procedure as the main and only instrument for applying criminal law to specific cases is particularly significant. Criminal acts against healthy environment are integral part of criminal legislation in various countries and it is a topic which earns attention of international cooperation though various means and instruments. While analyzing the regulation and court practice in the area of criminal procedures regarding the criminal acts against the environment, question is brought up regarding weather the criminal procedures for criminal acts against healthy environment have any specific , which would differentiate them from general criminal procedure. By comparing various theoretical approaches, analyzing comparative solutions, it is determined that there are some specifics in criminal acts against the environment, as well as it’s criminal procedure, and deficiency in domestic legislation is unveiled. Examining active action through a comparative analysis of regulations and court practice discovered the advantages and disadvantages in detecting and proving criminal acts against the environment, and suggestions were made for more effective detection of criminal acts against the environment, as well as suggestions for improving evidentiary actions. Recognized problems regarding the criminal procedure for criminal acts against the environment are observed with the aim of improving the realization of human’s right to live in a healthy environment, and they were based on the complex factual situation and evidence, as well as the specifics of the procedural subjects. Domestic and international authors in recent years have pointed to a growing problem of organized crime against healthy environment, as well as international ecological crime, so these modern forms of ecological crime are viewed though a perspective of international legal aid in criminal matters. The theoretical analysis of criminal offenses and criminal proceedings for criminal offenses against the environment was completed by empirical research that included the practice of all Basic courts on the territory of the Republic of Serbia in the period from January 1, 2006. until 10.20.2021, i.e. available cases in the archives of the courts and made it possible to present conclusions about the direction in which it is necessary to make modifications to the domestic legislation through de lege ferenda proposals

Effectiveness of Wharton’s jelly stem cells in gastroschisis repair using the inner surface of the umbilical cord as a patch: Long-term results

Objective This retrospective study was designed to assess and compare the anatomical, functional, and esthetic appearance of the umbilical area in patients after repair of gastroschisis using the inner surface of the umbilical cord (UC) and in patients with omphalocele conservatively treated.Background Our procedure transformed gastroschisis into an ‘artificial–surgical omphalocele’ in which the prolapsed intestine was covered with an umbilical patch, the inner surface of which contained Wharton’s jelly (WJ).Methods We have summarized an experience of 17 years in repairing gastroschisis using the inner surface of the UC. From 1986 to 2003, 21 infants with gastroschisis and one with a ruptured omphalocele were treated with this technique. We used Eagle’s medium to prove the validity of the umbilical stump and the duration of its viability. The inner surface of the umbilical patch is a ‘live’ structure with WJ, which contains mucoid connective tissue and fibroblast-like cells – that is, stem cells producing cutis, adipose, and connective tissue.Results Using our method, early control assessment of 18 of 21 patients with gastroschisis, at intervals of 1–3 months, showed good functional and esthetic results. Clinical long-term results in terms of anatomical, clinical, and functional findings were excellent. Besides clinical testimony, we used high-frequency ultrasonography to make an appraisal of the effectiveness of WJ stem cells in the repair of gastroschisis, and compared our results with healthy volunteers and patients with  omphalocele conservatively treated.Conclusion This paper describes the effect of the local application of WJ – that is, mesenchymal stromal cells derived from the inner surface of the umbilical stump – and its influence on the healing process of the birth defect and wound. Keywords: gastroschisis, high frequency ultrasound imaging, inner surface of umbilical patch, ruptured omphalocele, Wharton’s jell

Erosion rate study at the Allchar deposit (Macedonia) based on radioactive and stable cosmogenic nuclides (26Al, 36Cl, 3He, and 21Ne)

This paper focuses on constraining the erosion rate in the area of the Allchar Sb-As-Tl-Au deposit (Macedonia). It contains the largest known reserves of lorandite (TlAsS2), which is essential for the LORanditeEXperiment (LOREX), aimed at determining the long-term solar neutrino flux. Because the erosion history of the Allchar area is crucial for the success of LOREX, we applied terrestrial in situ cosmogenic nuclides including both radioactive (26Al and 36Cl) and stable (3He and 21Ne) nuclides in quartz, dolomite/calcite, sanidine, and diopside. The obtained results suggest that there is accordance in the values obtained by applying 26Al, 36Cl, and 21Ne for around 85% of the entire sample collection, with resulting erosion rates varying from several tens of m/Ma to ∼165 m/Ma. The samples from four locations (L-8 CD, L1b/R, L1c/R, and L-4/ADR) give erosion rates between 300 and 400 m/Ma. Although these localities reveal remarkably higher values, which may be explained by burial events that occurred in part of Allchar, the erosion rate estimates mostly in the range between 50 and 100 m/Ma. This range further enables us to estimate the vertical erosion rate values for the two main ore bodies Crven Dol and Centralni Deo. We also estimate that the lower and upper limits of average paleo-depths for the ore body Centralni Deo from 4.3 Ma to the present are 250–290 and 750–790 m, respectively, whereas the upper limit of paleo-depth for the ore body Crven Dol over the same geological age is 860 m. The estimated paleo-depth values allow estimating the relative contributions of 205Pb derived from pp-neutrino and fast cosmic-ray muons, respectively, which is an important prerequisite for the LOREX experiment

“Soy un papá súper normal”: Experiencias parentales de hombres gay en Chile

Las identidades de ‘padre’ y ‘homosexual’ suelen verse como mutuamente excluyentes. El propósito de este artículo es explorar las experiencias de paternidad de hombres homosexuales en Chile. Se realizaron entrevistas en profundidad a 14 padres que se auto identifican como homosexuales o gay y que han tenido hijos tanto en el marco de una relación heterosexual, como en el contexto de una relación homosexual (a través de gestación subrogada o acuerdo de coparentalidad). Los resultados muestran que las experiencias de paternidad de los padres gay no son muy diferentes a las de los padres heterosexuales. Las diferencias estriban en que los padres homosexuales a) desafían estereotipos culturales que asumen que una mujer es necesaria para criar un/a niño/a y b) desarrollan estrategias para proteger a sus familias de un entorno hostil. En este artículo mostramos cómo un contexto heteronormativo que devalúa a la homosexualidad influye en las experiencias parentales de hombres gay en Chile.The identities of father and homosexual can be seen as mutually exclusive. The purpose of this paper is to explore how gay men in Chile experience parenting. In-depth interviews were conducted with fourteen men who self-identified as homosexual and had become fathers in a previous heterosexual relationship or with a same-sex partner (through gestational surrogacy or a co-parenting agreement). The results show that gay fatherhood is not essentially different from heterosexual fatherhood. Two main differences were identified: a) homosexual fathers challenge cultural stereotypes that assume that a woman is necessary to raise a child and b) they develop strategies to protect their families from a hostile social environment. A heteronormative context that devaluates homosexuality directly influences the parenting experiences of gay men in Chile.As identidades de 'pai' e 'homossexual' tendem a ser vistas como mutuamente excludentes. O objetivo deste artigo é explorar as experiências de paternidade de homens homossexuais no Chile. Foram realizadas entrevistas em profundidade a 14 pais que se identificam como homossexuais ou gay e que tiveram filhos tanto no contexto de uma relação heterossexual, quanto no contexto de uma relação homossexual (através de barrigas de aluguel ou acordo de co-parentalidade). Os resultados mostram que a paternidade gay não é essencialmente diferente da paternidade heterossexual. As diferenças são que os pais homossexuais a) desafiam estereótipos culturais que pressupõem que uma mulher é necessária para criar um filho e b) desenvolvem estratégias para proteger suas famílias num ambiente hostil. Neste artigo, mostramos como um contexto heteronormativo que desvaloriza a homossexualidade influencia as experiências parentais de gays no Chile

Hypothermic oxygenated machine perfusion for extended criteria donor allografts: Preliminary experience with extended organ preservation times in the setting of organ reallocation

Background: In times of critical organ shortage, poor organ pool utilization and increased use of extended-criteria donor (ECD) allografts remain a major problem. Hypothermic oxygenated machine perfusion (HOPE) has emerged as a promising and feasible strategy in ECD liver transplantation (LT). However, potential safety limits regarding the duration of perfusion are yet to be explored. Besides marginal allograft quality (steatosis), prolonged cold ischemia time remains the most important factor for a high number of liver allografts being declined for transplantation. Patients and methods: Two ECD-allografts were each allocated to two recipients, who proved to be unsuitable to receive the assigned allograft upon arrival at the transplant center. The organs were reallocated by Eurotransplant and accepted by our center for two different backup patients. During that time, HOPE was commenced and continued until the recipient hepatectomy was completed. Postoperative allograft function was assessed by serum levels of alanine aminotransferase (ALT), aspartate aminotransferase (AST), bilirubin, and International Normalized Ratio. Incidence of early allograft dysfunction (EAD), postoperative complications, and length of hospital stay were analyzed. Results: HOPE was applied for 4 h 35 min and 4 h 20 min, resulting in a total cold preservation time of 17 h 29 min and 15 h 20 min, respectively. Both recipients displayed decreasing serum transaminases and bilirubin levels postoperatively. No EAD or major postoperative complications occurred in either patient. Serum ALT and AST levels were within the normal range at discharge. Conclusions: Extended HOPE enables the safe extension of preservation time for up to 18 h in human LT. End-ischemic HOPE may significantly improve organ pool utilization, while simultaneously facilitating operating room logistics and preventing organ injury