After The Golden Period: Opera of the Belgarde National Theatre (1971–2011)

У овом раду сам настојала да укажем на могућност истраживања културне политике у Србији на примеру рада Опере Нaродног позоришта у Београду, као и репертоарске политике Управе опере у друштвено-политичком и културолошком оквиру у периоду од 1971. до 2011. године. Разлог да се посветим истраживању рада Опере у поменутом временском раздобљу јесте питање: шта се догађало са Опером после златног периода? Сазнање да не постоји ниједна студија у којој је прикупљена и систематизована грађа о раду Опере Народног позоришта у протеклих четрдесет година, подстакло ме је да истражим могуће разлоге за „сумрак“ институције која је, током златног периода била једна од најјачих адута југословенске културне политике.In this paper I tried to address the possibility of researching the cultural politics in Serbia in the case of Belgrade National Th eatre Opera as well as the repertoire politics of Opera’s management in the social-political and the cultural context between 1971 and 2011. I wanted to address the following question: What was happening with the Opera after the Golden period? Th is paper discusses the changes that have infl uenced the development of the given cultural institution’s work. Within the institution, there were problems as evidenced by the White Book, which was published 1970 in order to inform the general public about the idea of opera’s all-round reform. Th e book stated that the main reasons for the reform were: ‘insuffi cient professionalism’, material and fi nancial situation and the Opera’s repertory. At the end of the 1960s, the National Th eatre failed to “prepare” basic conditions for reform. In 1968 Th eater Community was founded, as well as specifi c self-association and through the activities of the organization National Th eatre secured substantial funding. Th ere were several reform initiatives to improve the situation in Opera, such as the idea of establishing a chamber theater - Krug 101 and the improvement of professional work in Opera. By the beginning of the 1980s, Yugoslavia was economically falling even deeper into crisis and that refl ected in the work of Opera. Th e beginning of 1990s was marked by strong political interference in all spheres of life, which was typical for a society in transition. Preliminary concept of cultural politics of this period was to propagate the desirable national values of the new Yugoslavia. Th is was confi rmed by the fact that the repertoire of the Opera exempted all the works of the composers of the former countries of Yugoslavia and set only a part of Serbian authors. It was a time when the theater faced insuffi cient funding from the state budget. Th is situation infl uenced the quality and quantity of performance. Former Socialist Party was replaced with Democratic Party, which in the next ten years (2000–2010) strived towards ‘modern’ Serbia. Th is was confi rmed by the work of the Opera, which aimed to return to the European stage (travel abroad, setting the forgotten and the new opera). From the early 1970s to 2011 in the work of the Opera, we tried to fi nd possible reasons that led to the “twilight” institutions. It is necessary now to focus on the cultural life by establishing a cultural policy that will determine the goals and strategies of cultural action. Th is direction may be possible after the transition, which means “regulated society” that will have a stable cultural policy, and thus defi ned the relationship between the state and national opera, and its repertoire.Први национални научни скуп са међународним учешће

Фестиваль “Ландшафтна весна-2017” у Національному ботанічному саду імені М.М. Гришка НАН України

“Landscape Spring-2017” festival took place from April 28 to May 2, 2017 in M.M. Gryshko National Botanical Garden. The festival events included the gardening contest “Japanese motifs in the Botanical Garden”, “Dialogue with nature” and “Mini garden” contests, as well as the children contest “Fairy-tale” and the children drawing contest. 12 projects of Japanese gardens, 16 projects of mini-gardens and 12 projects of art objects from natural materials were implemented.З 28 квітня до 2 травня 2017 р. у Національному ботанічному саду імені М.М. Гришка пройшов фестиваль "Ландшафтна весна-2017", у рамках якого було проведено конкурс садів "Японські мотиви в Ботсаду", конкурси "Діалог з природою" та "Міні-сад", дитячий конкурс "Казкове опудало" та конкурс дитячих малюнків. Було втілено 12 проектів японських садів, 16 проектів міні-садів та 12 проектів арт-об’єктів з природних матеріалів

ГРИГОРІЙ ЕПІК: ТРИ ВИМІРИ ЧАСУ

Автор визначає творчу парадигму письменника доби Українського відродження 1920-30-х років Г.Д. Епіка, використовуючи маловідомі архівні джерела, художні та літературно-критичніThe author defines art paradigm of G.D. Epick, a writer of the ukrainian renaissance of 1920-30 s years. The author has used the little known art and literary-critical archieve sources

Music, Language and Identity in Greece. Defining a National Art Music in the Nineteenth and Twentieth Centuries. Edited by Polina Tambakaki, Panos Vlagopoulos, Katerina Levidou and Roderick Beaton. London and New York: Routledge 2020. ISBN 978-1-138-28002-1 xiv+318pp.

This is a ground-breaking publication. Originating in a conference held in Athens in 2015, it brings together papers by nineteen specialists in various aspects of Greek culture, and, in the absence of anything resembling an English-language general history of Greek music, and given the general inaccessibility of publications dealing with these topics outside Greece, will be of fundamental importance to anyone with more than a passing interest in them

Квітковий стиль та уламки орфічного міфу в ліриці Лесі Українки

У статті розкрито семантику художнього концепту "квіти" в ліриці Лесі Українки. Контекстуальні значення квіткових образів тлумачаться у річищі сецесійної естетики. Квітковий стиль у творчості поетеси розглянуто як окремі елементи Орфічного міфу

ФАТАЛЬНI СИМВОЛИ В ОПОВIДАННI В. НАБОКОВА «ВЕСНА У ФIАЛТI»

The article aims at revealing fatal symbols which penetrate the text of Nabokov’s story «Spring in Fialta». The plot represents a sequence of accidental meetings of the heroes. One of them became final. Heroine’s death was foreshowed by the text symbols scattered in the text. Research results can be applied in “World Literature of the XX century”, “Modern American Literature”, “Philosophy of Literature”, “Literary Text Interpretation”, “Introduction to Literary theory”.Цель статьи – выявить фатальные символы, которые вкраплены в ткань повествования, сплетаясь в «узор» трагического финала в рассказе В. Набокова «Весна в Фиалте». Сюжет представлен рядом случайных встреч героев, одна из которых стала роковой. Внешний уровень повествования не предвещал трагедию. Однако детальный анализ текста показывает, что гибель героини предрекают символы. Результаты исследования могут найти применение в курсах «Мировая литература XX века», «Современная американская литература», «Философия литературы», «Интерпретация художественного текста», «Основы литературоведения».Мета статті – виявити фатальні символи в оповiданнi В. Набокова «Весна у Фiалтi». Сюжет твору представлений рядом випадкових зустрічей героїв. Одна з них стала роковою. Зовнішній рівень оповідання не провіщав трагедію. Проте детальний аналіз тексту показує, що загибель героїні передрікають символи, які «украплені» в розповiдну тканину цiлого твору. Результати дослідження можуть знайти застосування в теоретичних і практичних курсах «Мирова література XX століття», «Сучасна американська література», «Філософія літератури», «Інтерпретація художнього тексту», «Основи літературознавства»

Вилијам Берд и ограничења формалне анализе музике

Writing in 1962, Joseph Kerman was the first to speculate about potentially subversive political meanings in the Cantiones sacrae of the English Renaissance composer William Byrd, his two collections of motets published in 1589 and 1591, “voicing prayers, exhortations, and protests on behalf of the English Catholic community”. Subsequent research has corroborated Kerman’s speculations, showing that many of the texts Byrd set indeed feature the same politically charged metaphors that English Jesuit missionaries used to describe the predicament of Catholics living under the Protestant regime of Queen Elizabeth I, as well as that Byrd maintained close ties with many of these missionaries. In our own time, however, those who have analysed these motets, including Kerman, have paid little attention to this, preferring formal(ist) analytical approaches to this body of music. Focusing on Ne irascaris Domine, one of Byrd’s most famous “political” motets, and the only two major analytical responses to it, this article attempts to demonstrate the limitations of formalist music analysis when applied to Renaissance sacred music.У радовима с почетка шездесетих година прошлог века Џозеф Керман (Joseph Kerman) први је изнео спекулације о потенцијално субверзивним политичким значењима текстова мотета из две збирке под насловом Cantiones sacrae, енглеског ренесансног композитора Вилијама Берда (William Byrd) из 1589. и 1592. године, у виду ’молитви, захтева и протеста у име енглеске католичке заједнице’. Даља истраживања подржала су Керманове спекулације, показавши да многи од текстова Бердових мотета заиста садрже исте политичке метафоре којима су енглески језуитски мисионари осуђивали страдање енглеских католика под протестантским режимом краљице Елизабете Прве, као и да је Берд одржавао блиске везе с некима од тих мисионара. У наше време, међутим, они који су анализирали те мотете, укључујући и самог Кермана, углавном су мало пажње обраћали на тај контекст, опредељујући се радије за формалистичке аналитичке приступе овом репертоару. Усредсређујући се на мотет Ne irascaris Domine, један од Бердових најпознатијих ’политичких’ мотета, као и на једине две значајне анализе тог мотета, овај текст настоји да укаже на ограничења формалистичке анализе облика у контексту ренесансне духовне музике.За мотете енглеског позноренесансног композитора Вилијама Берда (William Byrd) с текстовима на латинском језику, објављене у двема збиркама под насловом Cantiones sacrae (“Духовне песме”) 1589. и 1591. године, дуго се сумњало да крију субверзивне политичке поруке намењене припадницима енглеске католичке заједнице који су живели под притиском протестантског режима краљице Елизабете Прве. Такве сумње први је изнео Џозеф Керман ( Joseph Kerman) још 1962. године, а касније су их додатно документовали Крејг Монсон (Craig Monson), Филип Брет (Philip Brett) и други музиколози, показавши да се у текстовима Бердових мотета налазе исте политичке метафоре које су користили енглески католички и нарочито језуитски мисионари попут Едмунда Кемпиона (Edmund Campion) и Хенрија Гарнета (Henry Garnet) не би ли указали на страдање енглеских католика под Елизабетом Првом. Осим тога, додатним истраживањима је утврђено да је и сâм Берд био дубоко умешан у те потајне радње, при чему је његова музика, иначе неприхватљива у јавној сфери Енглеске с краја XVI века, по свој прилици играла важну улогу, нудећи енглеским католицима попут Берда преко потребну утеху и осећај заједничке припадности. Упркос свему томе, ни у једној модерној анализи ових дела не поклања се довољно пажње текстовима Бердових мотета и њиховом суштинском упливу на његову музику. Подробнија анализа мотета Ne irascaris Domine (“Не срди се, Господе”), једног од Бердових најпознатијих “политичких” мотета, показује да се структура тога дела не може довољно разумети уз пренебрегавање текста мотета и његовог повесног политичког контекста, те да је било какав аналитички приступ који почива на појму естетске аутономије музике и повлашћеном положају инструменталне наспрам вокалне музике, што датира тек с краја XVIII века и стога је сасвим анахроно у односу на Берда, неизбежно ограничен и да, као такав, може да понуди само неадекватна аналитичка тумачења Бердове музике

"Сибірські новели" Б. Антоненка-Давидовича: своєрідність нарації

У статті досліджується своєрідність нарації циклу «Сибірські новели» Б. Антоненка-Давидовича. Доводиться, що твори об’єднує постать наратора з обмеженим знанням. До специфіки наративної техніки зараховується відцентровість побудови, нівеляція літературних прийомів, ослаблене композиційне мотивування, домінування реалістичного мотивування над художнім

Перспективные направления формирования системы дифференцированного ухода за лиственными кустарниками маточных садов и дендропарков лесхозов Беларуси

Исследования включали поиск существующих в научных источниках и разработку новых технологических приемов системы дифференцированного ухода за насаждениями и отдельными растениями на территориях маточных садов и дендропарков с целью ее использования на предприятиях лесной отрасли Республики Беларусь. Обоснована необходимость проведения агротехнических мероприятий по уходу за маточными растениями лиственных кустарников в соответствии с условиями местопроизрастания, эколого-биологическими особенностями, возрастом и состоянием растений, видом заготавливаемого репродуктивного материала, способом содержания почвы и другими факторами. Оценены возможности использования паросидеральной, гербицидной, газонной и дерновой систем содержания почвы в маточных садах и дендропарках. Предложен комплекс агротехнических мероприятий в рамках системы дифференцированного ухода за лиственными кустарниками маточных садов и дендропарков, включающий обработку и мульчирование почвы в приствольных кругах; освежительное и очистительное орошения; полив; применение стимуляторов роста и развития растений, корневую и внекорневую подкормки; формовочную, санитарную и омолаживающую обрезки, декоративную формовку; подготовку к зимнему периоду; защиту от болезней и вредителей. Обоснованы виды работ по системе дифференцированного ухода за маточными растениями, сроки и кратность их проведения

Status pojačke knjige u srpskoj pojačkoj tradiciji

The status of chanting codices, which is directly associated with the phenomenon of musical literacy, is examined in this paper by means of the examples of a few scarce neumed manuscripts that represent a primary source for the reconstruction of the Serbian music past. The following reasons have been stated in the Serbian musicological literature as an explanation for the lack of a larger number of preserved neumed books: 1) melodies were transmitted orally, 2) an intensive liturgical practice, in which chanting had a primary place and 3) historical circumstances due to which manuscripts were exposed to decay. For the sake of an objective evaluation of the probable level of chanting skill in the Middle ages in Serbia, the aforementioned reasons have been reconsidered and revised.Tokom zlatnog perioda srpske srednjovekovne kulture (od sredine XIII do polovine XV veka) poduhvati na polju arhitekture, monumentalnog slikarstva, ikonopisa i primenjene umetnosti, kao i u domenu pisarske delatnosti, potvrdili su da je vizantijski civilizacijski model, koji je vladarima svetorodne dinastije Nemanjić bio trajni uzor, u potpunosti bio dostignut. Brojni su, premda posredni, razlozi zbog kojih se može pretpostaviti da je i srpska crkvenopojačka umetnost u istom razdoblju bila na zavidnom nivou. Pa ipak, notirane pojačke knjige, kao glavni izvori za rekonstrukciju srpske muzičke prošlosti, posve su retke u našim fondovima. Nedostatak, tačnije, sporadično prisustvo neumskih zbornika u srpskim rukopisnim riznicama, zadugo je u domaćoj naučnoj literaturi dovođeno u vezu sa usmenim načinom prenošenja crkvenih melodija, sa učitelja na učenike, sa živom bogoslužbenom praksom, u kojoj crkveno pojanje ima svoje primarno mesto, kao i sa istorijskim okolnostima u kojima je umetničko, pokretno i nepokretno blago, bivalo izloženo uništenju. Navedeni razlozi su u radu stavljeni pod lupu. Proporcionalni odnos između sačuvane srpske bogoslužbene - nenotirane knjige (oktoisi, mineji, psaltiri i dr.) i one u kojoj su neumama zabeleženi i tekstovi i melodije za odgovarajuća bogosluženja više nego rečito govori o tome da istorijske okolnosti nikako nisu mogle biti presudne za to što danas ne posedujemo veći broj muzičkih spomenika srednjeg veka. U pojačkoj tradiciji koja nije svedena na elementarni nivo pojačke veštine, usmeni način prenošenja znanja sa učitelja na učenike nikako nije dovoljan da se u praksi primene složeniji napevi koji bi trebalo da prate svečana praznična bogosluženja. Drugim rečima, melodijski repertar koji podrazumeva viši nivo pojačke tehnike i izrazitije glasovne sposobnosti pojaca nije moguće naprosto memorisati. Neophodna je ispomoć u notnom - neumskom zapisu kako bi interpretacija bila dosledna i tačna. Takođe, bogatstvo određene pojačke tradicije ogleda se i u brojnim varijantama melodija na isti tekst, dakle, na stvaralačku - kompozitorsku produkciju, što već u XIII, a naročito tokom XIV i XV veka potvrđuju grčki neumski zbornici tipa akolutije, psaltike, antologije, matimatariona i dr. Osvrtom na postojeće izvore koji svedoče o srpskoj srednjovekovnoj crkvenoj muzici u radu je razmotren status pojačke knjige u tradiciji koja je za uzor, a i u praksi imala svečana dvojezična bogosluženja čiji su učesnici bili i srpski i grčki služašči, kao i srpski i grčki arhondi. Studija predstavlja prilog sagledavanju fenomena muzičke (ne)pismenosti kod Srba, ali i model za istraživanja pojačkih tradicija naroda koji su činili vizantijski komonvelt, a u kojima takođe nema primarnih muzičkih izvora