Seasonal and inter-seasonal RSV activity in the European Region during the COVID-19 pandemic from autumn 2020 to summer 2022

© 2023 The Authors. Influenza and Other Respiratory Viruses published by John Wiley & Sons Ltd.Background: The emergence of the Severe Acute Respiratory Syndrome Coronavirus 2 (SARS-CoV-2) in early 2020 and subsequent implementation of public health and social measures (PHSM) disrupted the epidemiology of respiratory viruses. This work describes the epidemiology of respiratory syncytial virus (RSV) observed during two winter seasons (weeks 40–20) and inter-seasonal periods (weeks 21–39) during the pandemic between October 2020 and September 2022. Methods: Using data submitted to The European Surveillance System (TESSy) by countries or territories in the World Health Organization (WHO) European Region between weeks 40/2020 and 39/2022, we aggregated country-specific weekly RSV counts of sentinel, non-sentinel and Severe Acute Respiratory Infection (SARI) surveillance specimens and calculated percentage positivity. Results for both 2020/21 and 2021/22 seasons and inter-seasons were compared with pre-pandemic 2016/17 to 2019/20 seasons and inter-seasons. Results: Although more specimens were tested than in pre-COVID-19 pandemic seasons, very few RSV detections were reported during the 2020/21 season in all surveillance systems. During the 2021 inter-season, a gradual increase in detections was observed in all systems. In 2021/22, all systems saw early peaks of RSV infection, and during the 2022 inter-seasonal period, patterns of detections were closer to those seen before the COVID-19 pandemic. Conclusion: RSV surveillance continued throughout the COVID-19 pandemic, with an initial reduction in transmission, followed by very high and out-of-season RSV circulation (summer 2021) and then an early start of the 2021/22 season. As of the 2022/23 season, RSV circulation had not yet normalised.Peer reviewe

Prevalencija intrahospitalnih infekcija u istočnoj Hercegovini

Uvod. Intrahospitalne infekcije (IHI) predstavljaju globalni javno-zdravstveniproblem. Epidemiološki nadzor nad IHI podrazumijeva sistematsko prikupljanje,analiziranje i tumačenje podataka o IHI, kao i dostavljanje povratneinformacije osoblju zdravstvene ustanove u kojoj se nadzor sprovodi. Studijeprevalencije su jedna od mogućih metoda epidemiološkog nadzora. Onepredstavljaju brz, jednostavan i relativno jeftin način prikupljanja podatakao IHI. Cilj rada je da se sagleda veličina problema IHI u bolnicama istočneHercegovine u Republici Srpskoj.Metode. Studija prevalencije je sprovedena u bolnicama istočne Hercegovineu avgustu 2011. godine među 483 hospitalizovana pacijenta, od kojih su 234pacijenta uključena u studiju. Uključeni su svi pacijenti koji su bili hospitalizovaninajmanje 72 časa. Prema definicijama Centra za kontrolu i prevencijubolesti (CDC) registrovane su samo klinički manifestne IHI.Rezultati. Prevalencija pacijenata sa IHI bila je 4,2%, koliko je iznosila iprevalencija IHI. Najveća prevalencija pacijenata sa IHI registrovana je naodjeljenju neurologije (15,7%), a zatim na odjeljenju hirurške intenzivnenjege (12,5%) i ginekologije (12,5%), a najmanja na odjeljenju hirurgije (6,2%).Najveća prevalencija je registrovana u uzrastu od 40 do 59 godina. UzročnikIHI je izolovan u 40% slučajeva. Prema anatomskoj lokalizaciji najčešće subile infekcije operativnog mjesta (40%) i infekcije sistema za varenje (40%), azatim infekcije mokraćnog sistema (10%) i infekcije kože i mekih tkiva (10%)Zaključak. Rezultati studije ukazuju da se prevalencija IHI kreće u okvirimavrijednosti prevalencije u razvijenim zemljama. Međutim, njihova pojava kodpacijanata sa niskim rizikom za pojavu IHI, ukazuje da se ovom problemumora pokloniti posebna pažnja. Studija prevalencije mogla bi da bude metodizbora za nadzor nad IHI na nacionalnom nivou

Uticaj gojaznosti i pola na progresiju osteoartroze kuka i koljena: epidemiološka studija u opštoj populaciji

Uvod. Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora rizika za nastanak osteoartroze(OA) koljena.Veza između OA kuka i gojaznosti, kao i pola i OA, bezobzira na brojne studije, i dalje je nedovoljno jasna. Cilj rada je bio da se utvrdipovezanost gojaznosti i pola sa degenerativnim oboljenjem kukova i koljenau odrasloj populaciji stanovnika laktaške opštine.Metode. Retrospektivnom analizom podataka iz elektronskih kartona pacijenataliječenih u periodu od 01.01.2006. do 31.12.2010. godine u 16 ambulantiporodične medicine izdvojeno je 7089 degenerativnih koštano-zglobnih oboljenjakod 5301 pacijenta starosne dobi od 18-91 godine. Među njima je bilo1169 artroza kuka i koljena. Dijagnoza OA bazirana je na kliničkim simptomima,rezultatima fizikalnog pregleda i radiološkom nalazu. U navedenomuzorku, analizirani su dob, pol, tjelesna težina, tjelesna visina i indeks tjelesnemase (ITM).Rezultati. Od ukupno 7089 degenerativnih koštano-zlobnih oboljenja kičme,kuka i koljena dijagnostikovanih kod 5301 pacijenta starosne dobi od 18-91godine, zastupljenost artroze kuka i koljena, bila je 1169. Zastupljenost artrozakuka iznosila je 5,8% (411), od toga 67,9% (279) kod žena i 32,1% (132) kodmuškaraca. Procentualna zastupljenost gonartroza bila je 10,7% (758 ), kodžena 66,1% (501) a kod muškaraca 33,9% (257). Kod gojaznih osoba, zastupljenostartroza kuka i koljena bila je 22,1% (395), od toga OA kuka 6,7% (120)(67,5% kod žena i 32,5% kod muškaraca) i 15,4% (275) OA koljena (72,4% kodžena i 27,6% kod muškaraca). Uočena je visoka, statistički značajna (p<0,01)povezanost gojaznosti i OA koljena. Ne postoji statistički značajna povezanostgojaznosti i OA kuka.Zaključak. Visok indeks tjelesne mase značajno utiče na artrozu koljena, aline i na artrozu kuka

Application of the concept of "One Health" - opportunities and benefits

Скоро двије трећине узрочника болести код људи је поријеклом од домаћих и дивљих животиња, познате као зоонозе. Многе болести представљају ризик за јавно здравље широм свијета и због тога је императив да се ове болести сузбијају на локалном па и глобалном нивоу. Концепт „једно здравље“ заснован је на свијести о потреби за заштиту јавног здравља дјелујући превасходно на превенцији и контроли патогена унутар хумане и животињске популација у животној средини у којој живе. Концепт ”једно здравље” се почео примјењивати након потписивања заједничког документа између Свјетске здравствене организације (СЗО), Светске организације за здравље животиња (ОИЕ) и Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО). Тим документом су наведене узајамне одговорности и циљеви у овој области. Од самог почетка, за приоритетне теме заједничког дјеловања постављени су: вирус бјеснила, од којег годишње умире преко 59.000 људи, затим друге вирусе зоонотског карактера као што је птичји грип. Међу прве приоритете уврштена је и антимикробна резистенција. Све неопходне активности стручњака из области здравља животиња, јавног здравља и животне средине треба да се примјењују на локалном, националном и глобалном нивоу. То би требало да допринесе сталном и истовременом унапређењу јавног здравља, здравља животиња и заштите животне средине широм свијета. Најефикасније и најекономичније решење за заштиту људи је борба против свих зоонотских патогена у животињској популацији. То захтијева стратешки приступ, организовање, управљање и контролу уз адекватна улагање финансијских средстава и ангажовање расположивих људских и материјалних ресурса и из јавног и приватног сектора. То подразумијева да се успоставе нови механизми међусобног информисања и синхронизованог заједничког дјеловања. Свакако треба водити рачуна и о патогенима који нису зоонозе, али имају индиректни негативан утицај на здравље, производњу хране и животну средину. Све три међународне организације објављују стандарде и препоруке о поступању у одређеним околностима које су од помоћи надлежним институцијама за доношење одлука. И поред тога што је концепт ”једно здравље” успостављен прије пар деценија ипак се на терену не примјећује промјена политике у овом погледу. Веома мали број земаља је донио стратегију по концепту ”једно здравље”, односно неке земље су урадиле веома мало док је огроман број земаља које нису учиниле ништа. Све ово се може објаснити на појави пандемије COVID 19 која траје више од двије године са веома много нејасних ситуација као што је поријекло вируса, мутације, дијагностика и вакцинација. Поражавајућа је чињеница да је учешће ветеринарских институција у периоду пандемије било веома незапажено. У неким земљама су формиране комисије или ад-хок радне групе за зонозе, али није било системског приступа по концепту ”једно здравље”. У овом раду се наводе различита искуства појединих земаља код појава одређених болести као што су COVID 19, бјеснило и птичји грип у региону, затим искуства у контроли антимикробне резистенције. Циљ рада је да се укаже на предности као и шансе код примјене концепта ”једно здравље”, на добрим и лошим искуствима на локалном, регионалном и глобалном нивоу.Nearly two-thirds of human pathogens come from domestic and wild animals, known as zoonoses. Many diseases pose a risk to public health around the world and it is therefore imperative that these diseases be eradicated locally and globally. The concept of "One Health" is based on awareness of the need to protect public health, acting primarily on the prevention and control of pathogens within human and animal populations in the environment in which they live. The concept of "One Health" began to be applied after the signing of a joint document between the World Health Organization (WHO), the World Organization for Animal Health (RES) and the Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). This document sets out mutual responsibilities and goals in this area. From the very beginning, the priority topics for joint action were: the rabies virus, which kills over 59,000 people a year, and other zoonotic viruses such as bird flu. Antimicrobial resistance is one of the first priorities. All necessary activities of experts in the field of animal health, public health and the environment should be implemented at the local, national and global levels. This should contribute to the continuous and simultaneous improvement of public health, animal health and environmental protection worldwide. The most efficient and economical solution for human protection is the fight against all zoonotic pathogens in the animal population. This requires a strategic approach, organization, management and control with adequate investment of financial resources and engagement of available human and material resources from both the public and private sectors. This means establishing new mechanisms for mutual information and synchronized joint action. Pathogens that are not zoonoses, but have an indirect negative impact on health, food production and the environment, should certainly be taken into account. All three international organizations publish standards and recommendations on how to act in certain circumstances that are helpful to the competent decision-making institutions . Despite the fact that the concept of "One Health" was established a few decades ago, there is no change in policy in this regard. Very few countries have adopted a strategy based on the concept of "One Health", i.e. some countries have done very little while a huge number of countries have done nothing. All this can be explained by the appearance of the COVID 19 pandemic, which has been going on for more than two years, with many unclear situations such as the origin of the virus, mutations, diagnostics and vaccinations. It is a devastating fact that the involvement of veterinary institutions during the pandemic period was quite unnoticed. In some countries, commissions or ad-hoc working groups on zonoses have been established, but there has been no systematic approach to the concept of "One Health". This paper presents different experiences of individual countries in the occurrence of certain diseases such as COVID 19, rabies and bird flu in the region, as well as experiences in the control of antimicrobial resistance. The aim of this paper is to point out the advantages and opportunities in the application of the concept of "One Health", the good and bad experiences at the local, regional and global levels.Zbornik kratkih sadržaj

Kritička analiza primjene koncepta „jedno zdravlje“

Uzročnici infektivnih bolesti ljudi su preko 60% porijeklom od životinja što ove bolesti svrstava u zoonoze. Zbog toga je imperativ da se ove bolesti suzbijaju na lokalnom pa i globalnom nivou. Koncept „jedno zdravlje“ zasnovan je na svijesti o potrebi za zaštitu javnog zdravlja djelujući prevashodno na prevenciji i kontroli patogena unutar humane i životinjske populacija u životnoj sredini u kojoj žive. Koncept ”jedno zdravlje” se počeo primjenjivati nakon potpisivanja zajedničkog dokumenta između Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE) i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Tim dokumentom su navedene uzajamne odgovornosti i ciljevi u ovoj oblasti. Od samog početka, za prioritetne teme zajedničkog djelovanja postavljeni su: virus bjesnila, od kojeg godišnje umire preko 59.000 ljudi, zatim druge viruse zoonotskog karaktera kao što je ptičji grip. Među prve prioritete uvrštena je i antimikrobna rezistencija. Sve neophodne aktivnosti stručnjaka iz oblasti zdravlja životinja, javnog zdravlja i životne sredine treba da se primjenjuju na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. To bi trebalo da doprinese stalnom i istovremenom unapređenju javnog zdravlja, zdravlja životinja i zaštite životne sredine širom svijeta. Najekonomičnije i najefikasnije rešenje za zaštitu ljudi je borba protiv svih zoonotskih patogena u životinjskoj populaciji. To zahtijeva strateški pristup, organizovanje, upravljanje i kontrolu uz adekvatna ulaganje finansijskih sredstava i angažovanje raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa i iz javnog i privatnog sektora. To podrazimijeva da se uspostave novi mehanizmi međusobnog informisanja i sinhronizovanog zajedničkog djelovanja. Svakako treba voditi računa i o patogenima koji nisu zoonoze, ali imaju indirektni negativan uticaj na zdravlje, proizvodnju hrane i životnu sredinu. Sve tri međunarodne organizacije objavljuju standarde i preporuke o postupanju u određenim okolnostima koje su od pomoći nadležnim institucijama za donošenje odluka. I pored toga što je koncept ”jedno zdravlje” uspostavljen prije par decenija ipak se na terenu ne primjećuje promjena politike u ovom pogledu. Veoma mali broj zemalja je donio strategiju po konceptu ”jedno zdravlje”, odnosno neke zemlje su uradile veoma malo dok je ogroman broj zemalja koje nisu učinile ništa. Sve ovo se može objasniti na pojavi pandemije COVID 19 koja traje više od dvije godine sa veoma mnogo nejasnih situacija kao što je porijeklo virusa, mutacije, dijagnostika i vakcinacija. Poražavajuća je činjenica da je učešće veterinarskih institucija u periodu pandemije bilo veoma nezapaženo. U nekim zemljama su formirane komisije ili ad-hok radne grupe za zonoze, ali nije bilo sistemskog pristupa po konceptu ”jedno zdravlje”. Cilj ovog rada je da se navedu različita iskustva pojedinih zemalja kod pojava određenih bolesti kao što su COVID 19, bjesnilo i ptičji grip u regionu, zatim iskustva u kontroli antimikrobne rezistencije. Takođe, da se ukaže na prednosti kao i šanse kod primjene koncepta ”jedno zdravlje”, na dobrim i lošim iskustvima na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.The causative agents of infectious diseases in humans are over 60% of animal origin, which classifies these diseases as zoonoses. Therefore, it is imperative that these diseases be eradicated locally and globally. The concept of „One Health“ is based on awareness of the need to protect public health, acting primarily on the prevention and control of pathogens within human and animal populations in the environment in which they live. The concept of „One Health“ began to be applied after the signing of a joint document between the World Health Organization (WHO), the World Organization for Animal Health (RES) and the Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). This document sets out mutual responsibilities and goals in this area. From the very beginning, the priority topics for joint action were: the rabies virus, which kills over 59,000 people a year, and other zoonotic viruses such as bird flu. Antimicrobial resistance is one of the first priorities. All necessary activities of experts in the field of animal health, public health and the environment should be implemented at the local, national and global levels. This should contribute to the continuous and simultaneous improvement of public health, animal health and environmental protection worldwide. The most economical and efficient solution for human protection is the fight against all zoonotic pathogens in the animal population. This requires a strategic approach, organization, management and control with adequate investment of financial resources and engagement of available human and material resources from both the public and private sectors. This means establishing new mechanisms for mutual information and synchronized joint action. Pathogens that are not zoonoses, but have an indirect negative impact on health, food production and the environment, should certainly be taken into account. All three international organizations publish standards and recommendations on how to act in certain circumstances that are helpful to the competent decision-making institutions. Despite the fact that the concept of „One Health“ was established a few decades ago, there is no change in policy in this regard. Very few countries have adopted a strategy based on the concept of „One Health“, i.e. some countries have done very little while a huge number of countries have done nothing. All this can be explained by the appearance of the COVID 19 pandemic, which has been going on for more than two years, with many unclear situations such as the origin of the virus, mutations, diagnostics and vaccinations. It is a devastating fact that the involvement of veterinary institutions during the pandemic period was very unnoticed. In some countries, commissions or ad-hoc working groups on zonoses have been established, but there has been no systematic approach to the concept of „One Health“. The aim of this paper is to list the different experiences of individual countries in the occurrence of certain diseases such as COVID 19, rabies and bird flu in the region, as well as experiences in the control of antimicrobial resistance. Also, to point out the advantages and opportunities in the application of the concept of „one health“, the good and bad experiences at the local, regional and global level

The role and tasks of competent institutions in implementing the concept of „One health“

Концепт „Једно здравље“ препознаје међусобну повезаност здравља људи, животиња и животне средине. Наглашава важност сарадње између више сектора, укључујући медицину, ветеринарску медицину и науку о животној средини, како би се промовисало здравље и добробит свих. Једно здравље настоји да спријечи и контролише ширење болести које се могу пренијети између животиња и људи, као што је зооноза COVID-19, праћењем и истраживањем епидемија у обе популације. Здравље животне средине може утицати на здравље људи и животиња, а Једно здравље наглашава важност заштите животне средине како би се спречило ширење болести и унапредило опште здравље. Концепт „Једно здравље“ представља холистички приступ унапређењу здравља и благостања, признајући да су здравље људи, животиња и животне средине међусобно повезани и међузависни. Неке од најопаснијих зооноза на свијету су ебола, вирус Марбург, грозница Ласа, вирус Нипах, грозница долине Рифт и Крим-Конго хеморагична грозница. Ове болести имају значајан утицај на јавно здравље широм свијета и изазвале су више избијања и пандемија у прошлости. Антимикробна резистенција је критичан здравствени изазов који представља пријетњу по јавно здравље, а повезана је са употребом антибиотика у здрављу људи и животиња. То може довести до развоја бактерија отпорних на антибиотике које је тешко лијечити, чинећи инфекције тежим, па чак и опасним по живот. Безбедност хране је још један суштински аспект Једног здравља, јер контаминирана храна може довести до ширења болести које се преносе храном, што представља значајну пријетњу по јавно здравље. Надлежне институције имају кључну улогу у обезбеђивању да храна буде безбедна за конзумацију примјеном прописа, спречавањем контаминације и инспекцијом. Мјере заштите животне средине су такође суштински аспект Једног здравља, пошто фактори животне средине могу утицати на здравље људи, животиња и екосистема. Надлежне институције треба да раде заједно на развоју и примјени мјера за заштиту животне средине, смањење загађења и ублажавање утицаја климатских промјена. Надлежне институције, укључујући владине агенције, јавне здравствене организације и академске институције, играју кључну улогу у имплементацији концепта једног здравља у циљу рјешавања глобалних здравствених изазова као што су зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и заштита животне средине. Њихове улоге и задаци укључују: Сарадња и координација: Надлежне институције треба да раде заједно на подстицању међусекторске сарадње и координације како би се интегрисали подаци о здрављу људи, животиња и животне средине ради откривања, превенције и одговора на нове здравствене пријетње. Надзор и рано откривање: Надлежне институције треба да успоставе и одржавају системе надзора за откривање и праћење ширења зоонотских болести, отпорности на антимикробне лијекове и болести које се преносе храном, као и новонасталих пријетњи по здравље људи, животиња и животне средине. Истраживање: Надлежне институције треба да подрже и спроводе истраживања како би боље разумјели основне узроке зоонотских болести, отпорности на антимикробне лијекове и болести које се преносе храном, и да развију ефикасне интервенције за ублажавање њиховог утицаја. Образовање и свијест: Надлежне институције треба да промовишу јавно образовање и свијест о принципима Једног здравља и њиховом значају у решавању здравствених изазова, укључујући зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и заштиту животне средине. Развој политике и прописивање: Надлежне институције треба да развију политике и прописе који подржавају приступ Једног здравља и промовишу интегрисане приступе за решавање здравствених изазова и заштите животне средине. Концепт Jедно здравље jе подржан на нивоу међународних организациjа кроз трипартитни меморандум (WOAH, WHO и FAO). Од 2022. године меморандумом о сарадњи се придружила агенциjа Уједињених нација за животну средину (UNEP). Међутим, институционална сарадња на нивоу чланица и држава је jош далеко од очекиване или jе нема никако. Та сарадња ниjе препозната ни у легислативи коjа регулише дјелатност ветеринарске и хумане медицине и здравља околине. Укратко, надлежне институције играју кључну улогу у имплементацији концепта Једно здравље за решавање глобалних здравствених изазова, укључујући зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и заштиту животне средине. Радећи заједно и испуњавајући своје улоге и задатке, они могу помоћи у промовисању здравља и добробити људи, животиња и животне средине.The concept of One Health recognizes that human, animal, and environmental health are interconnected. It emphasizes the importance of collaboration among different sectors, including medicine, veterinary medicine, and environmental science, to promote the health and well-being of all. One Health seeks to prevent and control the spread of diseases that can be transmitted between animals and humans, such as zoonotic diseases like COVID -19, by monitoring and studying outbreaks in both populations. Environmental health can impact human and animal health, and One Health emphasizes the importance of protecting the environment to prevent the spread of disease and promote overall health. The One Health concept represents a holistic approach to promoting health and well-being and recognizes that human, animal, and environmental health are interconnected and interdependent. Among the world's most dangerous zoonotic diseases is Ebola, Marburg virus, Lassa fever, Nipah virus, Rift Valley fever, and Crimean-Congo hemorrhagic fever. These diseases have a significant public health impact worldwide and have caused several outbreaks and pandemics in the past. Antimicrobial resistance is a critical problem that threatens public health and is related to the use of antibiotics in human and veterinary medicine. This can lead to the development of antibiotic-resistant bacteria that are difficult to treat and make infections worse and even life-threatening. Food safety is another essential aspect of One Health, as contaminated food can lead to the spread of foodborne illness, posing a significant public health threat. Competent institutions play a critical role in ensuring food is safe by enforcing regulations, conducting inspections, and taking steps to prevent contamination. Environmental protection measures are also an essential aspect of One Health, as environmental factors can affect the health of humans, animals and ecosystems. Relevant institutions should work together to develop and implement measures to protect the environment, reduce pollution, and mitigate the effects of climate change. Relevant institutions, including government agencies, public health organizations, and academic institutions, play a critical role in implementing the One Health concept to address global health challenges such as zoonotic diseases, antimicrobial resistance, food safety, and environmental protection. Their roles and responsibilities include: Collaboration and coordination: relevant agencies should work together to promote intersectoral collaboration and coordination to integrate human, animal, and environmental health data to identify, prevent, and respond to emerging health threats. Surveillance and Early Detection: Competent institutions should establish and maintain surveillance systems to detect and monitor the spread of zoonoses, antimicrobial resistance, and foodborne diseases, as well as emerging threats to human, animal, and environmental health. Research: relevant institutions should support and conduct research to better understand the causes of zoonoses, antimicrobial resistance, and foodborne diseases and develop effective measures to mitigate their impact. Education and awareness: relevant agencies should promote public education and awareness of One Health principles and their importance in addressing health challenges, including zoonotic diseases, antimicrobial resistance, food safety, and environmental protection. Policy development and regulation: relevant institutions should develop policies and regulations that support the One Health approach and promote integrated approaches to addressing health challenges and environmental protection. The One Health concept is supported at the level of international organizations by a tripartite memorandum (WOAH, WHO, and FAO). As of 2022, the United Nations Environment Program (UNEP) has joined with a memorandum of cooperation. However, institutional cooperation at the member state and country level is still far from what is expected or even non-existent. This cooperation is not even recognized in the legislation that regulates the activities of veterinary medicine, human medicine and environmental health. In summary, relevant institutions play a critical role in implementing the One Health approach to address global health challenges, including zoonotic diseases, antimicrobial resistance, food safety, and environmental protection. By working together and fulfilling their roles and responsibilities, they can help promote the health and well-being of people, animals, and the environment.Zbornik kratkih sadržaj

Predominance of influenza virus A(H3N2) 3C.2a1b and A(H1N1)pdm09 6B.1A5A genetic subclades in the WHO European Region, 2018–2019

Network authors: Portugal - Raquel Guiomar, Pedro Pechirra, National Influenza Reference Laboratory, Infectious Diseases Department, National Institute of Health Dr. Ricardo Jorge, Lisbon, PortugalBackground: The 2018/2019 influenza season in the WHO European Region was dominated by influenza A (H1N1)pdm09 and (H3N2) viruses, with very few influenza B viruses detected. Methods: Countries in the European Region reported virus characterization data to The European Surveillance System for weeks 40/2018 to 20/2019. These virus antigenic and genetic characterization and haemagglutinin (HA) sequence data were analysed to describe and assess circulating viruses relative to the 2018/2019 vaccine virus components for the northern hemisphere. Results: Thirty countries reported 4776 viruses characterized genetically and 3311 viruses antigenically. All genetically characterized A(H1N1)pdm09 viruses fell in subclade 6B.1A, of which 90% carried the amino acid substitution S183P in the HA gene. Antigenic data indicated that circulating A(H1N1)pdm09 viruses were similar to the 2018/2019 vaccine virus. Genetic data showed that A(H3N2) viruses mostly fell in clade 3C.2a (75%) and 90% of which were subclade 3C.2a1b. A lower proportion fell in clade 3C.3a (23%) and were antigenically distinct from the vaccine virus. All B/Victoria viruses belonged to clade 1A; 30% carried a double amino acid deletion in HA and were genetically and antigenically similar to the vaccine virus component, while 55% carried a triple amino acid deletion or no deletion in HA; these were antigenically distinct from each other and from the vaccine component. All B/Yamagata viruses belonged to clade 3 and were antigenically similar to the virus component in the quadrivalent vaccine for 2018/2019. Conclusions: A simultaneous circulation of genetically and antigenically diverse A(H3N2) and B/Victoria viruses was observed and represented a challenge to vaccine strain selection.Highlights: Co-circulation of different clades/subclades of influenza A viruses in 2018/2019 in the Region; Most circulating A(H1N1)pdm09 viruses (6B.1A) carried S183P in hemagglutinin; Genetically heterogeneous A(H3N2) viruses, with co-circulation of clades 3C.2a and 3C.3a; Antigenically distinct A(H3N2) clade 3C.3a viruses were increasingly detected until 02/2019 and then decreased; Co-circulation of genetically and antigenically diverse A(H3N2) strains challenges vaccine strain selection.info:eu-repo/semantics/publishedVersio