On the recipient passive in the Kashubian Language: Annex to Milka Ivić's syntactic inventory for Slavonic dialectology

This paper deals with grammaticalization of the recipient passive such as òn to dostôł (òd ni) przëdzeloné and its place in the verbal system of the Kashubian language. Taking as a starting point Milka Ivić's typological studies of Slavonic syntax, the author of this paper describes and analyses the Kashubian recipient passive and shows its grammatical and semantic features from a comparative viewpoint

Dativna vanjska posvojna konstrukcija u hrvatskom jeziku s arealnog-tipološkog stajališta

External possession constructions are defined as constructions in which a semantic possessor-possessum relation is expressed by coding the possessor as a core grammatical relation of the verb and in a constituent separate from that which contains the possessum. One construction representative of this phenomenon is that with the dative case as a marker of the possessor, which is known as the dative of possession (DP) and is widely attested in European languages as an areal feature. In this article, I analyze the DP in Croatian, both its standard variety and dialects, particularly from a (micro-)areal-typological perspective, to locate the place of Croatian among Slavic, paying special attention to the correlation between the use of DP and its areal tendency. My analysis led me to conclude that Croatian occupies a place between West Slavic and Slovene, which tend to have a narrower sphere of the use of DP, and Balkanized Slavic, which has a wider sphere of it. This finding can be explained by the fact that West Slavic and Slovene are more habere-type languages than Croatian, which still preserves more esse-type language features that can be also found in the Balkanized Slavic languages.Konstrukcije za vanjsku posvojnost su definirane kao konstrukcije u kojima je semantička veza između posjednika i posjedovanoga izrečena kodiranjem posjednika kao glavna gramatička veza glagola i konstituenta odvojenog od onoga koji sadrži posjednika. Jedna od konstrukcija koja predstavlja ovaj fenomen je konstrukcija u dativu koji markira posjednika tzv. posvojni dativ te koja je široko potvrđena u europskim jezicima kao arealna osobina. U ovome se članku analizira posvojni dativ u hrvatskome, kako njegova standardna varijanta tako i dijalektalna, posebno iz (mikro)arealne i tipološke perspektive, s ciljem lociranja hrvatskoga među slavenskim jezicima, obraćajući posebnu pozornost na korelaciju između uporabe posvojnog dativa i njegovih arealnih tendencija. Kao rezultat moje analize, došao sam do zaključka da hrvatski zauzima mjesto između zapadno-slavenskoga sa slovenskim koji teže užoj uporabi posvojnog dativa te balkaniziranog slavenskog koji ima širu uporabu istog. Ovo opažanje se može objasniti činjenicom da su zapadno-slavenski i slovenski postali tipološki više habere jezici nego hrvatski koji još uvijek tipološki zadržava osobine essere jezika koje se također mogu naći u balkaniziranim slavenskim jezicima

Грамматические изменения, вызванные языковым контактом? наблюдения над морфосинтаксической структурой в кашубском диалекте Канады

This article considers the context of language contact and discusses four typologically relevant morphosyntactic features (definite and indefinite articles, the merger of instrumental and comitative cases, and the non-pro-drop tendency) and their possible changes in the Kashubian dialect in Canada. A comparison of the data on the Kashubian dialect recorded in Prussia during the mid-19th century by Hilferding and in the present-day by the author in the Renfrew area (Ontario, Canada) revealed no significant difference, even though the Kashubian spoken in the area has undergone various innovations due to the influence of English. Both grammatical and sociolinguistic analyses of the history of the contact situation suggested that the conservativeness of grammatical changes in the dialect can be explained by the prolonged isolation of the speakers in their new homeland, and by the fact that the intensive language contact and collective bilingualism between Kashubian and English are relatively new phenomena.У овом чланку се разматрају четири особине кашупског дијалекта у Канади, и то граматикализација одређеног и неодређеног члана, синкретизам инструментала дру штва и средства те склоност ка употреби личних заменица. Све набројане особи не се могу сматрати типлошки релевантним у светлу кашупско–немачког и кашупско–енглеског језичког контакта. Поређење дијалекатских текстова које је још Гиљфердинг средином 19. века прикупио са онима до којих сам за ову прилику у канадској провинцији Онтарио лично дошао у овоме веку показало је да, иако се могу уочити неке промене у датом дијалекту, нарочито након емиграције Кашуба у Канаду, ипак није дошло до значајнијих промена у посматраним граматичким ка тегоријама. Након социолингвистичке анализе грађе, аутор је дошао до за кључка да се, с једне стране, овако висок степен језичког конзервативизма мора довести у везу са друштвеном изолацијом Кашуба у новом окружењу, док, с друге, одређене иновације пак иду на рачун интензивног утицаја енглеског језика, посебно у контексту билингвизма с доминантном англофоном компонентом, који постаје приме тан тек средином 20. века.В этой статье рассматриваются четыре морфосинтаксические особенности в кашубском диалекте Канады (грамматикализация определенного и неопределенного артиклей, синкретизм инструменталиса и комитатива, тенденция обязательного употребления местоимений), которые можно считать типологически релевантными в контексте кашубско-немецкого и кашубско-английского контакта. Сравнение диалектных материалов, записанных Гильфердингом в середине 19-го века в Кашубии, с материалами, собранными автором этих строк в провинции Онтарио в 21-м веке, показало, что, хотя и наблюдаются некоторые инновационные изменения в грамматическом строе названного диалекта, однако с того времени, как кашубы переселились в Канаду, в указанных четырех грамматических категориях не произошло существенных изменений. Проанализировав материалы с социолингвистической точки зрения, автор приходит к выводу, что такой консерватизм в данных четырех категориях объясняется сравнительно высокой степенью социальной изоляции кашубов в новой среде, а произошедшие инновационные изменения можно отнести на счёт интенсивного английского влияния, в том числе полного билингвизма с доминированием английского, который начался лишь в середине 20-го века

Measurement Invariance of the Internet Addiction Test Among Hong Kong, Japanese, and Malaysian Adolescents

There has been increased research examining the psychometric properties on the Internet Addiction Test across different ages and populations. This population-based study examined the psychometric properties using Confirmatory Factory Analysis and measurement invariance using Item Response Theory (IRT) of the IAT in adolescents from three Asian countries. In the Asian Adolescent Risk Behavior Survey (AARBS), 2,535 secondary school students (55.91% girls) in Grade 7 to Grade 13 (Mean age = 15.61 years; SD=1.56) from Hong Kong (n=844), Japan (n=744), and Malaysia (n=947) completed a survey on their Internet use that incorporated the IAT scale. A nested hierarchy of hypotheses concerning IAT cross-country invariance was tested using multi-group confirmatory factor analysis. Replicating past finding in Hong Kong adolescents, the construct of IAT is best represented by a second-order three-factor structure in Malaysian and Japanese adolescents. Configural, metric, scalar, and partial strict factorial invariance was established across the three samples. No cross-country differences on Internet addiction were detected at latent mean level. This study provided empirical support to the IAT as a reliable and factorially stable instrument, and valid to be used across Asian adolescent populations

Connective negation and negative concord in Balto-Slavic

With negative indefinite pronouns the Balto-Slavic languages all exhibit strict negative concord. In this study we investigate how negative concord functions in a context in which a connective negator (‘neither ... nor’) combines either phrases or clauses. We show that there are various types of non-concordant patterns