Географски информациони системи у истраживању насеља винчанске културе: моделовање предвидљивости

Моделовање предвидљивости постојања археолошких локалитета заснива се на математичком, тачније статистичком предвиђању локације непознатог археолошког налазишта на основу одабраних параметара познатих локалитета у проучаваној области. Предмет теоријско-методолошког истраживања у најширем смислу јесу обрасци насељавања у различитим географским регијама на територији распростирања винчанске културе у периоду касног неолита Служећи се моделовањем предвидљивости, које је заправо изражавање вероватноће дешавања/постојања локалитета покушаће се показати колико је могуће одредити постојање свесног обрасца при одабиру локације за становање у односу на различите полазне чињенице, од околишних преко друштвених, па чак можда и индивидуалних. Селекција анализираних локација зависи од физичко-географских карактеристика чиме се показује да ли постоје разлике у факторима животне средине и да ли је једно праисторијског друштво какво је било друштво винчанске културе подједнако свесно тих фактора приликом одабира неког региона за насељавање. Са друге стране предмет емпиријског истраживања биће односи насеља касног неолита са својом животном средином, али и са могућим друштвеним факторима који су могли утицати на одабир локација при насељавања. Израдом модела предвидљивости ми покушавамо да моделујемо специфичну, проверљиву импликацију археолошке теорије, тј. утицај људског понашања (активности и праксе) на акумулацију материјалних података на регионалној размери. Културно-историјски домен археолошког истраживања овог рада јесте винчанска култура, а просторни домен ове културе је територија централне Србије, Косова, Војводине, те румунски део Баната, Олтеније и Трансилваније, источна Босна, северна Црна Гора и Македонија. У дисертацији су анализиране области источног Баната око Вршца и Беле Цркве и подручје Лесковачке котлине са градом Лесковцем у средишту. Хронолошки посматрано дисертација се бави целокупним распоном винчанске културе од око 5300-те до 4600-те године према калибрисаним 14C датумима.Predictive modeling of the existence of archaeological sites is based on mathematical or more precisely statistical prediction of the location of an unknown archaeological site based on the previously selected parameters of the already known and established sites in the area of interest. The subject of the theoretical and methodological research in the widest sense are the settlement patterns of different geographic regions inhabited by the members of the Vinča culture during the late Neolithic period. Using predictive modeling, which in itself is the expression of probability of occurrence/existence of sites I will try to establish conscientious patterns in choosing site locations for settlement locations in regard to the various factors, from environmental to social, and perhaps even individual. The selection of the locations to be analyzed depends on their physical and geographical characteristics in an attempt to show the difference in environmental factors amongst regions in order to establish whether a prehistoric society such as Vinča culture was equally aware of various impacts possible in choosing certain regions for settling. The subject of the empirical research is the relationship of the late Neolithic settlements with the surrounding environment, but also the possible social factor influencing the process of choosing the settlement location. The creation of a predictive model attempts to model a specific, verifiable implication of an archaeological theory, i.e. the impact of human behavior (activity and practice) on the accumulation of material data over a regional scale. The culture – historical domain of the archaeological research in this dissertation is Vinča culture, whilst the spatial domain lies within the boundaries of central Serbia, Kosovo, Vojvodina, the Romanian regions of Banat, Oltenia and Transilvania, eastern Bosnia, northern Montenegro and Macedonia. However, within the dissertation, only two regions, the area of east Banat centered between the towns of Vršac and Bela Crkva and the area of Leskovac valley with the city of Leskovac in the center are being analyzed. Chronologically, this dissertation analyzes the period of Vinča culture, dated between 5300 and 4600 cal. BC

Географски информациони системи у истраживању насеља винчанске културе: моделовање предвидљивости

Моделовање предвидљивости постојања археолошких локалитета заснива се наматематичком, тачније статистичком предвиђању локације непознатогархеолошког налазишта на основу одабраних параметара познатих локалитета упроучаваној области. Предмет теоријско-методолошког истраживања у најширемсмислу јесу обрасци насељавања у различитим географским регијама натериторији распростирања винчанске културе у периоду касног неолита Служећисе моделовањем предвидљивости, које је заправо изражавање вероватноћедешавања/постојања локалитета покушаће се показати колико је могуће одредитипостојање свесног обрасца при одабиру локације за становање у односу наразличите полазне чињенице, од околишних преко друштвених, па чак можда ииндивидуалних. Селекција анализираних локација зависи од физичко-географскихкарактеристика чиме се показује да ли постоје разлике у факторима животнесредине и да ли је једно праисторијског друштво какво је било друштво винчанскекултуре подједнако свесно тих фактора приликом одабира неког региона занасељавање.Са друге стране предмет емпиријског истраживања биће односи насеља касногнеолита са својом животном средином, али и са могућим друштвеним факторимакоји су могли утицати на одабир локација при насељавања. Израдом моделапредвидљивости ми покушавамо да моделујемо специфичну, проверљивуимпликацију археолошке теорије, тј. утицај људског понашања (активности ипраксе) на акумулацију материјалних података на регионалној размери.Културно-историјски домен археолошког истраживања овог рада јесте винчанскакултура, а просторни домен ове културе је територија централне Србије, Косова,Војводине, те румунски део Баната, Олтеније и Трансилваније, источна Босна,северна Црна Гора и Македонија. У дисертацији су анализиране области источногБаната око Вршца и Беле Цркве и подручје Лесковачке котлине са градомЛесковцем у средишту. Хронолошки посматрано дисертација се бави целокупнимраспоном винчанске културе од око 5300-те до 4600-те године премакалибрисаним 14C датумима.Predictive modeling of the existence of archaeological sites is based on mathematical or moreprecisely statistical prediction of the location of an unknown archaeological site based on thepreviously selected parameters of the already known and established sites in the area of interest.The subject of the theoretical and methodological research in the widest sense are the settlementpatterns of different geographic regions inhabited by the members of the Vinča culture duringthe late Neolithic period. Using predictive modeling, which in itself is the expression ofprobability of occurrence/existence of sites I will try to establish conscientious patterns inchoosing site locations for settlement locations in regard to the various factors, fromenvironmental to social, and perhaps even individual. The selection of the locations to beanalyzed depends on their physical and geographical characteristics in an attempt to show thedifference in environmental factors amongst regions in order to establish whether a prehistoricsociety such as Vinča culture was equally aware of various impacts possible in choosing certainregions for settling.The subject of the empirical research is the relationship of the late Neolithic settlements with thesurrounding environment, but also the possible social factor influencing the process of choosingthe settlement location. The creation of a predictive model attempts to model a specific,verifiable implication of an archaeological theory, i.e. the impact of human behavior (activityand practice) on the accumulation of material data over a regional scale.The culture – historical domain of the archaeological research in this dissertation is Vinčaculture, whilst the spatial domain lies within the boundaries of central Serbia, Kosovo,Vojvodina, the Romanian regions of Banat, Oltenia and Transilvania, eastern Bosnia, northernMontenegro and Macedonia. However, within the dissertation, only two regions, the area of eastBanat centered between the towns of Vršac and Bela Crkva and the area of Leskovac valleywith the city of Leskovac in the center are being analyzed. Chronologically, this dissertationanalyzes the period of Vinča culture, dated between 5300 and 4600 cal. BC

Bioremediation of groundwater contaminated with petroleum hydrocarbons applied at a site in Belgrade (Serbia)

Due to their extensive use, petroleum hydrocarbons are among the most common groundwater contaminants. Compared to the traditional methods of physical pumping of contamination from the aquifer and subsequent treatment (i.e., pump and treat), bioremediation is an economically cost-effective technology. The aim of this remediation approach is to transform biologically contaminants, most often by microbiological activity, into non-toxic compounds. More precisely, it is an active remediation process that involves biostimulation (increase of aquifer oxygenation, addition of nutrients) and/or bioaugmentation (injection of a concentrated and specialized population of microorganisms). Using both biostimulation and bioaugmentation, enhanced in situ groundwater bioremediation was applied at a hydrocarbon-contaminated site in Belgrade. The bioremediation treatment, applied over twelve months, was highly efficient in reducing the concentrations of total petroleum hydrocarbon (TPH) to acceptable levels. The concentration of TPH in the piezometer P-5 was reduced by 98.55 %, in the piezometer P-6 by 98.30 % and in the piezometer P-7 by 98.09 %. These results provided strong evidence on the potential of this remediation approach to overcome site-limiting factors and enhance microbiological activity in order to reduce groundwater contamination. [Project of the Serbian Ministry of Education, Science and Technological Development, Grant no. III 43004

Prirodno prečišćavanje podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima - mehanizam, koncepcija istraživanja, primena u praksi

Natural attenuation includes a number of processes that cause the reduction of groundwater contamination by petroleum hydrocarbons. Among these processes biodegradation often plays a major role, since microorganisms use petroleum hydrocarbons as the source of energy and carbon. Application of natural attenuation as a remediation approach requires detailed hydrogeological characterization of the contaminated site and monitoring of attenuation processes. This paper presents the results of monitored natural attenuation at the site of historical contamination by kerosene near Kraljevo. In order to demonstrate effects of biodegradation, following parameters in groundwater were measured: total petroleum hydrocarbons (TPH), electron acceptors (O2, NO3, SO4 2-), metabolic products of biodegradation (Mn, Fe), and redox potential (Eh). Obtained results and methodological approach can be considered useful in conceptualizing future studies of this type.Prirodno prečišćavanje objedinjuje niz procesa koji dovode do smanjenja zagađenja podzemnih voda naftnim ugljovodonicima. Biodegradacija često ima glavnu ulogu među ovim procesima, pošto mikroorgranizmi koriste naftne ugljovodonike kao izvor energije i ugljenika. Primena prirodnog prečišćavanja kao remedijacionog tretmana podrazumeva detaljnu hidrogeološku karakterizaciju zagađene lokacije i osmatranje procesa kojim dolazi do smanjenja zagađenja. U radu su prikazani rezultati osmatranja prirodnog prečišćavanja na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom kod Kraljeva. U cilju osmatranja efekata biodegradacije, u podzemnim vodama su vršena merenja sledećih parametara: ukupnih naftnih ugljovodonika (TPH), elektron akceptora (O2, NO3 -, SO4 2-), metaboličkih produkata biodegradacije (Mn, Fe) i redoks potencijala (Eh). Dobijeni rezultati i metodološki pristup mogu se smatrati korisnim kod koncipiranja budućih istraživanja ovog tipa

А medieval burial from the site of Сupska: an anthropological and contextual analysis of the skeletal remains from grave 1

In 1956, the Institute of Archaeology and the National Museum in Belgrade carried out excavations at the site of Supska, near Ćuprija, in Central Serbia. Based on the material culture findings, the site is mostly known as a Late Neolithic one; however, archaeological findings from other periods were discovered too. In the 1956 excavations, the cultural layers, and archaeological features with the Vinča culture archaeological materials were examined, as well as one grave, marked as Grave 1. The results of this excavation have been previously published in one monograph; however, an anthropological analysis of the individual found in Grave 1 has not been conducted before. In this paper, we present the results of contextual, bioanthropological, stable isotopes and C14 analyses of human skeletal remains found in Grave 1. The results showed that a young adult, who had experienced nonspecific metabolic stress during childhood, as evidenced by traces of linear enamel hypoplasia and porotic hyperostosis, was buried in this grave. AMS date revealed that this individual lived between 1280–1390 cal. AD, while the results of the stable isotope analyses suggested that it had mixed diet based on C4 plants (such as millet) and/or C3 plants, with larger amounts of animal protein, possible deriving from freshwater fish

The Tisza divide: the missing late Neolithic transformation in the north Bačka region of Serbia

In the paper we will introduce the results of several recent archaeological surveys in the area of Novi Kneževac, Čoka and Kikinda municipalities on the north Banat side of Tisza and Kanjiža and Senta municipalities on the Bačka side of the River. The north Bačka region of Serbia is physically divided by the waters of the Tisza River from the north Banat region, but both were greatly influenced by its everchanging course throughout (pre)history. The surveys have yielded new information about the middle and late Neolithic in the north of Serbia, but have also brought to light numerous interesting facts. The earliest evidence of human habitation in the area date to Körös-Starčevo period of the middle Neolithic with multiple sites of various sizes discovered on both sides of the River. Surface collection indicates that these sites are mostly short time, single period settlements, without prominent vertical stratigraphies or tell like formations. While the north Banat area on the left bank of Tisza was continuously occupied and transformed unhindered from middle to late Neolithic traditions with several multi-layered telloid sites attested in the period, having Körös-Starčevo, Sakalhat and early Vinča presence, on the opposite bank, in the north Bačka area, the late Neolithic period remains elusive. In the paper, we will analyse and compare several aspects of the living environment, the landscape and subsistence strategies to compare two neighbouring regions and attempt to isolate and identify factors that may have influenced the absence of the late Neolithic in the area of Serbian north Bačka

Географски информациони системи у истраживању насеља винчанске културе: моделовање предвидљивости

Моделовање предвидљивости постојања археолошких локалитета заснива се на математичком, тачније статистичком предвиђању локације непознатог археолошког налазишта на основу одабраних параметара познатих локалитета у проучаваној области. Предмет теоријско-методолошког истраживања у најширем смислу јесу обрасци насељавања у различитим географским регијама на територији распростирања винчанске културе у периоду касног неолита Служећи се моделовањем предвидљивости, које је заправо изражавање вероватноће дешавања/постојања локалитета покушаће се показати колико је могуће одредити постојање свесног обрасца при одабиру локације за становање у односу на различите полазне чињенице, од околишних преко друштвених, па чак можда и индивидуалних. Селекција анализираних локација зависи од физичко-географских карактеристика чиме се показује да ли постоје разлике у факторима животне средине и да ли је једно праисторијског друштво какво је било друштво винчанске културе подједнако свесно тих фактора приликом одабира неког региона за насељавање. Са друге стране предмет емпиријског истраживања биће односи насеља касног неолита са својом животном средином, али и са могућим друштвеним факторима који су могли утицати на одабир локација при насељавања. Израдом модела предвидљивости ми покушавамо да моделујемо специфичну, проверљиву импликацију археолошке теорије, тј. утицај људског понашања (активности и праксе) на акумулацију материјалних података на регионалној размери. Културно-историјски домен археолошког истраживања овог рада јесте винчанска култура, а просторни домен ове културе је територија централне Србије, Косова, Војводине, те румунски део Баната, Олтеније и Трансилваније, источна Босна, северна Црна Гора и Македонија. У дисертацији су анализиране области источног Баната око Вршца и Беле Цркве и подручје Лесковачке котлине са градом Лесковцем у средишту. Хронолошки посматрано дисертација се бави целокупним распоном винчанске културе од око 5300-те до 4600-те године према калибрисаним 14C датумима.Predictive modeling of the existence of archaeological sites is based on mathematical or more precisely statistical prediction of the location of an unknown archaeological site based on the previously selected parameters of the already known and established sites in the area of interest. The subject of the theoretical and methodological research in the widest sense are the settlement patterns of different geographic regions inhabited by the members of the Vinča culture during the late Neolithic period. Using predictive modeling, which in itself is the expression of probability of occurrence/existence of sites I will try to establish conscientious patterns in choosing site locations for settlement locations in regard to the various factors, from environmental to social, and perhaps even individual. The selection of the locations to be analyzed depends on their physical and geographical characteristics in an attempt to show the difference in environmental factors amongst regions in order to establish whether a prehistoric society such as Vinča culture was equally aware of various impacts possible in choosing certain regions for settling. The subject of the empirical research is the relationship of the late Neolithic settlements with the surrounding environment, but also the possible social factor influencing the process of choosing the settlement location. The creation of a predictive model attempts to model a specific, verifiable implication of an archaeological theory, i.e. the impact of human behavior (activity and practice) on the accumulation of material data over a regional scale. The culture – historical domain of the archaeological research in this dissertation is Vinča culture, whilst the spatial domain lies within the boundaries of central Serbia, Kosovo, Vojvodina, the Romanian regions of Banat, Oltenia and Transilvania, eastern Bosnia, northern Montenegro and Macedonia. However, within the dissertation, only two regions, the area of east Banat centered between the towns of Vršac and Bela Crkva and the area of Leskovac valley with the city of Leskovac in the center are being analyzed. Chronologically, this dissertation analyzes the period of Vinča culture, dated between 5300 and 4600 cal. BC