Brooches of Aucissa type as repositories of past histories of ancient town Akrai/Acrae, SE Sicily

This paper presents an analysis of Aucissa-type brooches discovered in the ancient town of Akrai/Acrae in southeastern Sicily. A total of twenty-six brooches, dating from the end of the 1st century BC to the beginning of the 1st century AD, were identified within residential contexts of the city. The study situates these finds within the broader distribution of Aucissa fibulae across the Roman Empire, traditionally regarded as military insignia but increasingly recognised in civilian contexts. Their appearance in Akrai/Acrae reflects both the gradual Romanisation of this formerly Hellenistic community and the movement of people, particularly veterans, following Octavian’s reorganisation of Sicily. Typological and technological analyses demonstrate local variation alongside adherence to Roman provincial styles. The presence of these brooches thus provides valuable insight into patterns of cultural assimilation, gendered costume practices, and material expressions of identity in early Imperial Sicily.Questo articolo presenta un’analisi delle fibule di tipo Aucissa rinvenute nell’antica città di Akrai/Acrae, nella Sicilia sud-orientale. Un totale di ventisei fibule, databili tra la fine del I secolo a.C. e l’inizio del I secolo d.C., sono state identificate all’interno di contesti residenziali della città. Lo studio colloca questi reperti all’interno della più ampia distribuzione delle fibule di Aucissa in tutto l’Impero Romano, tradizionalmente considerate insegne militari ma sempre più riconosciute in contesti civili. La loro presenza ad Akrai/Acrae riflette sia la graduale romanizzazione di questa comunità, in precedenza ellenistica, sia il movimento di persone, in particolare veterani, a seguito della riorganizzazione della Sicilia da parte di Ottaviano. Analisi tipologiche e tecnologiche dimostrano variazioni locali, accanto all’aderenza agli stili provinciali romani. La presenza di queste fibule fornisce quindi preziose informazioni sui modelli di assimilazione culturale, sulle pratiche di costume di genere e sulle espressioni materiali dell’identità nella Sicilia dell’inizio dell’Impero

Ceramics of the Ottoman period from Ɖakovo (Croatia): classification, morphology, and technology

This dataset contains information on archaeological ceramics from Ɖakovo (Croatia), dated to the 17th century (Ottoman period). Ɖakovo is a town in Osijek-Baranja County of the Slavonia region (the geographical coordinates 45°18'36"N, 18°24'35"E). The ceramics presented in this dataset were found at two archaeological sites in Ɖakovo: Biskupija (ƉB in the dataset) and Spomen muzej biskupa J.J. Strossmayera (ƉS in the dataset). The study of these ceramics was conducted in November 2025 at the Archaeological Museum Osijek. The aim was to classify and quantify the ceramics as well as to identify their technological traits. The study integrated the macroscopic inspection and the microscopic recordings of fabrics. The data presented here offer the first insight into the ceramics of Ottoman-period Ɖakovo. The study of Ɖakovo’s ceramics is part of the DANUBE MSCA-PF project that addresses a regional-scale connectivity along the Danube, Sava, and Drava rivers during the Ottoman period (see also Živković, Bikić & Lučić 2026)

Коштане алатке од ребара крупних сисара са локалитета Мали Иђош – Криваja: типолошка и трасеолошка анализа

У раду се анализирају три коштане алатке истог типа, израђене од ребара крупних сисара (говечета или коња), а које су пронађене на раносредњовековном локалитету Мали Иђош – Криваја, током заштитних археолошких ископавања 2023. године. Типолошка анализа извршена је на основу морфолошких и функционалних карактеристика. Трасeолошка анализа извршена је применом стереомикроскопа са поларизованим светлом, као и дигиталног микроскопа Dino-Lite (модел AM73115MZT, до 220× увећања). Алатке су приближно једнаке дужине, од 14 до 18 цм, благо лучно повијене и израђене од средишњег дела тела ребра. Радна ивица формирана је на бочној конкавној страни, што указује на стандардизован технолошки поступак и функционалну прилагођеност. Сви примерци су високо углачани са свих страна, што упућује на интензивну употребу. Трасeолошка анализа показала је присуство паралелних, кратких микро трагова оријентисаних попречно у односу на осу алатке, што сугерише специфичан начин употребе. На сва три примерка уочено је нагоревање крајева, при чему је утврђено да ови трагови потичу из фазе израде предмета, односно да су резултат контролисаног загревања места прелома ради лакшег и прецизнијег обликовања. Добијени резултати разматрају се у контексту њихове могуће функције као стругача коришћених при обради коже. Типолошке и трасeолошке карактеристике указују на висок степен технолошке униформности и функционалне специјализације ових предмета, доприносећи бољем разумевању коштане индустрије у раном средњем веку на простору јужне Паноније

Прилог познавању дистрибуције и типологије појасних копчи типа Ламинци

Копче типа Ламинци представљају препознатљив елемент ношње познолатенског периода, карактеристичан за 1. век пре нове ере на простору централног Подунавља. Често се везују за женску ношњу и присутне су на ширем простору југоисточне Европе, док су на територији данашње Србије регистроване у различитим археолошким контекстима, како фунерарним, тако и насеобинским. Њихова израда најчешће подразумева биметалну конструкцију, са већом гвозденом и мањом бронзаном плочом на којој су често изведени различити мотиви, док су првобитни примерци рађени искључиво од сребрног лима. Анализом публикованог материјала и нових података сагледаће се просторна дистрибуција и варијабилност копчи овoг типа на простору који се традиционално приписује Скордисцима, као и са подручја јужно и источно од њих, који би, према поједним ауторима, били такође под директном контролом Скордиска. На тај начин омогућава се поређење налаза из различитих области, анализа дистрибуције појединих типова, као и морфолошких и декоративних карактеристика. У рад су укључени налази из насеља, гробних целина, као и појединачни налази без прецизних података о контекстима из којих потичу

Градинска налазишта сокобањског и књажевачког краја у светлу LIDAR проспекције

зишта на територији општине Сокобања“ и „Систематска археолошка проспекција књажевачког краја“ реализована је LiDAR проспекција у сарадњи Завичајног музеја у Књажевцу, Културног центра Сокобања и Археолошког института у Београду, са циљем унапређења идентификације археолошких локалитета и њихове будуће заштите. Избору градина за LiDAR проспекцију претходила су рекогносцирања спроведена током 2024. године на подручју општина Сокобања и Књажевац, која су обухватила визуелну процену терена, евидентирање археолошких остатака и издвајање приоритетних позиција за даља истраживања. Током 2025. године LiDAR снимања изведена су на укупно десет градина. На подручју Сокобањске котлине обухваћени су Девојачки камен, Поповица, Татомиров град, Соко град, Врлеска чука, Рујевачко и Трубаревачко градиште, док су на територији општине Књажевац снимљена доминантна узвишења Кожељског градишта, Осредка и Кулишта као и шири простор око остатака цркве Давидовице, који се прелиминарно може тумачити као могуће подграђе градине на Кулишту. Анализа дигиталних модела елевације омогућила је прецизније издвајање појединих елемената просторне организације локалитета, пре свега заравњених платоа, бедема, кула, ровова, подграђа и зона са могућим рударско-металуршким активностима. Део уочених аномалија, међутим, остаје на нивоу индикација и захтева проверу теренском проспекцијом и археолошким сондирањем. Добијени резултати потврђују да LiDAR проспекција представља поуздан недеструктивни поступак за прецизније сагледавање просторне структуре градина и за усмеравање будућих археолошких истраживања

Denarii of the Roman Republic in hoards from the 2nd and 3rd Centuries in the Territory of Present-day Serbia

Some of the hoards of Roman silver coins deposited during the 2nd and 3rd centuries AD also contain Roman republican denarii. Thirteen such coin hoards have been discovered so far in the territory of present-day Serbia, eight of which date from the 2nd century and five from the 3rd century (from Marcus Aurelius in 166 AD to the joint reign of Valerianus I and Gallienus in 256 AD). The specimens of Roman republican denarii range from the second half of the 2nd century BC to the most numerous specimens of Marcus Antonius. This article analyses the chronological distribution of the coin hoards, with a comparative examination of an additional 139 hoards of silver coins deposited during the same period throughout the Roman Empire and Barbaricum. Our intention was to contribute to the study of this phenomenon and determine from a larger number of samples how long republican denarii remained a part of saving

Demography and life histories across the Roman frontier in Germany 400–700 ce

Појава нових политичких и друштвених структура у Западној и Централној Европи током преласка из антике у средњи век дуго се приписивала великим миграцијама.Hови докази све више наглашавају улогу мобилности малих група у преобликовању римског света. Овде представљамо 258 древних генома са некадашње римске границе јужне Немачке, које анализирамо заједно са 2.500 древних и 379 модерних генома. Популационо-генетске анализе откривају велики демографски помак који се поклапа са колапсом римских државних структура крајем петог века, када се оснивачка популација северноевропског порекла помешала са генетски разноврсним римским провинцијским групама. Реконструкција родослова и филија, метода за закључивање о пореклу неузоркованих рођака, указују на широко распрострањене мешане бракове и минималну културну диференцијацију. Генетска структура се задржала током шестог века, са примесама које су формирале популацију која је подсећала на модерне централне Европљане до почетка седмог века. Користећи Хронограф систем за усавршавање хронологије генеалошки повезаних појединаца, процењујемо просечно време трајања једне генерације од 28 година, очекивани животни век од 39,8 година за жене и 43,3 године за мушкарце, високу смртност одојчади и друштво у којем је скоро четвртина деце изгубила барем једног родитеља до 10. године, али је већина и даље одрастала са бабама и дедама. Родослови даље откривају друштво усредсређено на нуклеарне породице које су практиковале моногамију, строго избегавање инцеста, флексибилно настављање лозе и одсуство левиратских заједница, што указује на континуитет са касноримским друштвеним праксама које су касније обликовале европску породицу

Frieze With a Hunting Scene: New Studies on Funerary Stelae of Upper Moesia

The research subjects of this study are funerary stelae from UpperMoesia with friezes depicting animals. The aspiration was to focus on the originand prevalence of this decorative motif, and thus to better understand the connectionbetween East-Alpine quarries/workshops, from which the marble of thestudied stelae came, and Upper Moesia, where this motif was accepted in localworkshops

Finds of amphorae of the Black sea type from Campsa

In the late 1960s and early 1970s, during the construction of the Đerdap hydro-power plant in the Iron Gates region, a large-scale rescue excavation was carried out. Many Roman forts and other parts of the Roman limes on the Danube were excavated, and after the Đerdap lake was formed, they remained sunken beneath the water surface. One of the forts that shared this fate was Campsa, the late Roman fortification known as Ravna in the Middle Ages. It was excavated between 1967 and 1971, revealing remarkable architectural traces and numerous interesting small finds spanning from the late 1st century to the end of the 6th century. In this paper, the authors would like to draw attention to the finds of amphorae originating from the Black Sea region. There are five types of amphorae associated with three of the five identified phases of life in Campsa. The earliest amphorae date back to the 2nd-3rd centuries and may be related to the remains of a civilian settlement (possibly a veteran’s villa). The amphorae with bell-shaped openings belong to the construction phase of the fortification during the Tetrarchy or Constantine era, while the other three types of amphorae attest to the supply of the military garrison during the 6th century (annona militaris). These finds of transport packaging testify to the importance of supplying the civilian population and the army on the Middle Danube Limes with goods and provisions from the Black Sea centers in antiquity

Reconstructing human–animal interactions via multiproxy analysis of dog paleofeces from the medieval Central Balkans

In archaeology, far more research has been performed on paleofeces of ancient humans than their companion animals, for which little is known. This study presents a multiproxy analysis of a paleofeces of dog origin, recovered from the medieval fortification of Gradina-Radaljevo (Serbia). The specimen was first recorded non-invasively through stereomicroscopy and micro-computed tomography, which documented a compact, flat-conical morphology containing highly digested bone fragments, charcoal, and sediment inclusions, features typical of carnivore digestion. Subsequent petrographic thin-sectioning and μFTIR confirmed a hydroxylapatite-rich matrix with cancellous and compact bone fragments, plant remains, and vegetal voids corresponding to cereal husk imprints, suggesting dietary ingestion of both animal and plant material. Paleoparasitological screening identified 26 helminth eggs belonging to Ascaris sp., Trichuris sp., and Dicrocoelium sp. Their morphology and low abundance indicate passive passage via ingestion of contaminated food, herbivore dung, or human waste rather than true infection of the host. Palynological analysis revealed low pollen diversity dominated by Poaceae, Cyperaceae, and fern spores, alongside wetland NPPs and Glomus fungi, reflecting environmental ingestion and scavenging behaviors. ZooMS of ingested bone fragments identified Suidae and Gallus, while aDNA analysis recovered Suidae, Bovidae, Phasianidae, and Canidae, including Canis lupus familiaris, further supporting a dog origin for the specimen. Together, these results indicate an omnivorous scavenging dog living near the settlement, consuming household refuse and fecal material, thereby mirroring human–animal interaction, sanitation practices, and parasite circulation in medieval Europe. This study sheds light on the complexity of human, dog and herbivore coexistence, contributing to the understanding of hygienic and sanitary conditions in medieval Europe