Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године

Локалитет Арчиновица налази се на размеђи трстеничке и крушевачке општине, на 800 m северно од тока Западне Мораве, на заравњеном терену који се благо уздиже од југа ка северу. Потез је регистрован као налазиште 2021. године приликом археолошког надзора на траси Моравског коридора, односно аутопута Појате-Пељина (Коридор Е-761). Како би се утврдио карактер локалитета најпре су предузета сондажна истраживања са геофизичким снимањима, 2022. године, која су показала његов вишеслојни карактер. Том приликом је истражено неколико целина из праисторијског, античког и средњовековног периода. Систематска истраживања зоне угрожене изградњом аутопута, извршена су на површини од око 3,5 хектара, током ½ 2023. године. Укупно је истражено 70 археолошких објеката, махом укопа различитих облика и величина који су представљали остатке стамбених или економских објеката лаке конструкције из свих периода. Судећи по стању очуваности истражених целина, може се констатовати да су најстарији трагови прошлости, из праисторијских раздобља (око 1500-400 година пре н.е.) били највише оштећени. Регистровано је тек неколико укопа и зона са размрвљеним лепом. У античком хоризонту, који је датован примерцима новца од II до IV века нове ере, истражено је око 30-ак целина из овог раздобља. Ради се о укопима овалног, кружног или неправилног облика чија површина углавном износи између 4 и 10 m2 , или о малим кружним јамама за диреке од стубова. Посведочен је један надземни четвороугаони објекат на чијем дну је констатован моћан слој лепа. У римским објектима налажен је гвоздени алат, бронзани накит и новац, као и предмети од кости и печене земље, уз доста керамике и животињских костију. Керамички материјал чине лонци, зделе, тањири, поклопци и крчази. Било је и налаза металне згуре која сведочи о обради руде гвожђа у античком периоду. У оквиру једног великог античког објекта, нађени су лоше очувани остаци зракасте грнчарске пећи са великом количином римске грнчарије и керамичким теговима за ткање. На локалитету су налажени комади римског грађевинског материјала (опека и тегула) у испунама укопа, али није посведочена чврста архитектура

An Insight into Dietary Habits of St. Barbara Monastery (Southwestern Serbia) During the Early Modern Period: A Zooarchaeological Perspective

Since the late 14th century, throughout the Modern period, the Ottoman conquest of Serbia led to the devastation and desecration of churches and monasteries, looting of their assets, and the conversion of some sacred Christian sites into mosques. Despite this, the Serbian Orthodox Church persisted and even expanded during the late 15th and early 16th centuries. While some monasteries fell into disrepair, others prospered, such as the St. Barbara Monastery, located on Reljina Gradina near Novi Pazar (Southwestern Serbia). Based on written sources, the monastery was built during the 16th century, which was proved by archaeological excavations. It was burned down at the end of the 17th century. The excavations have also confirmed an older Medieval necropolis beneath the monastery buildings. The monastery consists of the church, east and west blocks of buildings, and a surrounding wall. It also includes a well, refectory, and kitchen. During the excavations in 2022 and 2023, a small surface in the western part within and outside of the churchyard was excavated. Archaeological material of the 16th and 17th centuries was not abundant, consisting mostly of kitchen and tableware, and less numerous small finds and faunal remains. This paper aims to present faunal analysis results from St. Barbara Monastery, and reveal the dietary habits and characteristics of everyday life of monastery inhabitants from a zooarchaeological perspective. The analysis suggests that domestic animal meat and fish were predominantly consumed. Caprine remains were the most abundant, as the most significant source for exploitation of primary and secondary products. Albeit small, the faunal assemblage from a few contexts of St. Barbara uncovered by now is significant since it is the only known Modern period monastery faunal collection from the territory of Serbia

Археолошки подаци о угарском утицају на централном Балкану у 11. и 12. веку

Tokom srednjovekovnog razdoblja odnosi Ugarske sa njenim južnim, centralnobalkanskim susedima, Vizantijom, Srbijim i Bugarskom, bili su višeznačni, ali pre svega podstaknuti političkim interesima i težnjom za širenjem teritorija. Ugarska je nastojala da zauzime vizantijske oblasti i gradove u želji za sticanjem blaga i hrišćanskih relikvija, međutim, nikada nije uspela da dugotrajno nametne vlast južno od Save i Dunava, kao što joj je pošlo za rukom kada je reč o teritorijama u sastavu današnje Hrvatske. U izvorima razvijenog srednjeg veka poznato je nekoliko epizoda koje opisuju mađarsko osvajanje Beograda i njihove upade na jug, do Skoplja, Niša i Sofije (1004, 1071, 1072, 1127, 1183). Prema trenutno dostupnoj, objavljenoj građi, zaključuje se da su nalazi sa severa koncentrisani upravo na rutama mađarskih kretanja koja su poznata iz izvora, tj. na području između Beograda i Požarevca, u Pomoravlju, u Nišu i na Kosovu. Namera saopštenja je da se razmatre obim i karakter arheoloških podataka koji svedoče o zračenjima ugarske sfere južno od Save i Dunava, pri čemu će poseban akcenat biti na nalazima koji u dosadašnjim istraživanjima nisu bili prepoznati kao proizvodi iz ugarskog miljea

Палеопаразитолошка евиденција могуће санитарне камене посуде из римских терми у Виминацијуму

У раду су представљени резултати палеопаразитолошке анализе минерализованих конкреција унутар римске камене посуде из Виминацијума, који пружају нови аспект проучавања ове врсте археолошких налаза. Камена посуда је откривена 2004. године током систематских археолошких ископавања комплекса јавног купатила са јавним тоалетом у близини амфитеатра у Виминацијуму. Камена посуда је пронађена у просторији 1 која се налази у северозападном делу комплекса и која је интерпретирана као тоалет у саставу терми. Налаз се релативном хронологијом датује у другу половину 3. века. Тополошки је дефинисана као мортаријум према облику и величини. Посуда је израђена од кречњака, калотастог облика са ненаглашеним ивицама обода, који са једне стране има правилну кружну перфорацију пречника 2 цм. Димензије посуде су уобичајене за овај тип, пречника обода 42 цм, дно пречника 20 цм, висине 12 цм и тежине 7 кг. Минерализоване наслаге су слабо очуване унутар обода, трбуха и дна посуде. Микроскопском анализом минерализованих наслага откривена су јаја цревних паразита нематоде (Ascaris sp.) из узорака трбуха и дна посуде у малим концентрацијама од по два налаза у сваком узорку. Ово је први пут да су јаја паразита идентификована из конкреција унутар римске камене посуде уопште. Разматрана је употреба или секундарна употреба, као и функција камене посуде као санитарног предмета за складиштење tersorium-a у тоалету јавног купатила у Виминацијума. Даља палеопаразитолошка истраживања захтевају систематску анализу минерализованих наслага унутар камених посуда римског периода ради јаснијих увида у њихову функцију, примарну и секундарну употребу

Istorijski malteri : od karakterizacije do konzervacije

Publikacija Istorijski malteri – od karakterizacije do konzervacije predstavlja jedan od rezultata projekta Mortar Design for Conservation – Danube Roman Frontier 2000 Years After (MoDeCo2000), koji je finansirao Fond za nauku Republike Srbije od 2020. do 2022. godine kroz program PROMIS. Projekat je sproveden u saradnji Arheološkog instituta, Tehnološkog fakulteta Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu i Instituta za ispitivanje materijala. Tema projekta su krečni malteri građevina podignutih u periodu od I do VI veka na delu dunavskog limesa koji se nalazio na teritoriji današnje Republike Srbije. U Srbiji se nalaze ostaci brojnih građevina iz svih istorijskih perioda, ali malteri ugrađeni u njihove strukture do sada nisu bili predmet sistematskog proučavanja. Period čiji je razvoj graditeljstva najdirektnije bio uslovljen razvojem pripreme i primene krečnog maltera predstavlja vreme rimske dominacije. Kroz projekat MoDeCo2000 sprovedeno je istraživanje graditeljstva nastalog tokom ovog perioda na teritoriji dunavskog limesa – granice Rimskog carstva na reci Dunav. S obzirom na to da su rimski krečni malteri u svetu decenijama predmet brojnih naučnih projekata, MoDeCo2000 predstavlja važan doprinos naučne zajednice Republike Srbije razvoju ovih istraživanja, ne samo kroz osvetljavanje dela slike graditeljskog, pa i društveno-ekonomskog razvoja prostora centralnog Balkana u periodu od I do VI veka nove ere, već i tradicionalnog graditeljstva na predmetnoj teritoriji uopšte. Osim istraživačkog cilja projekta, kao jednako važan je bio onaj usmeren na praktičnu arhitektonsku konzervaciju, odnosno direktnu primenu naučnih rezultata projekta u procesima očuvanja istorijskih građevina u Srbiji, u skladu sa međunarodnim dokumentima iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa

A Marble Sarcophagus Lid Fragment with Gorgoneion: Viminacium Spoil in Nimnik Monastery

A fragment of a Roman marble monument with a relief of the head of Medusa was incorporated as spolia into the church of St. Nicholas in the monastery of Nimnik. In paper indicates the possibility that the spoil was part of the lid of a sarcophagus. The characteristics of this presumed sarcophagus are reviewed, as well as analogies, the workshops in which it might have created, and its importance in relation to other marble sarcophagi from Viminacium, preserved today

Palaeoparasitological evidence for a possible sanitary stone vessel from the Roman city of Viminacium, Serbia

The aim of this research is to determine whether palaeoparasitological analysis of mineralized concretions found within a stone vessel from the Roman city of Viminacium can shed light on its past use. The ruins of Viminacium, the capital of the Roman province of Moesia Superior, are situated 90 km southeast of the Belgrade in Serbia, and about 12 km from the town of Kostolac in the vicinity of villages Stari Kostolac and Drmno. It was established as a military camp in the first century CE with a legion permanently stationed there. The stone vessel was discovered during systematic archaeological excavations of the public bath complex with a public toilet near the amphitheater in Viminacium. The finding is dated by relative chronology in the second half of the third century. The vessel is topologically defined as a mortarium according to shape and size. Mineralized deposits were preserved inside the vessel rim, sides, and base. Microscopic analysis of the mineralized deposit revealed eggs of intestinal nematode roundworms (most likely Ascaris sp., but possibly Pterygodermatites sp.) from the sides and base of the vessel. This is the first time that parasite eggs have been identified from concretions inside a Roman stone vessel, and have strong parallels with a previous finding of parasite eggs in mineralized deposits from a ceramic chamber pot from late antique Sicily. The finding suggests the possible use, or secondary use, and function of the stone vessel as a sanitary item (such as storing wiping implements) for personal hygiene in the public bath of Viminacium. Further paleoparasitological research requires a systematic analysis of calcified deposits from Roman period stone vessels for more clear insights into their function, use and reuse

Late Bronze Age Eponymic Site on the Danube: Insights from the Faunal Remains and Archaeological Features at Žuto Brdo Site

Archaeological site Žuto brdo is located around the confluence of the Tumanska river with the Danube, in eastern Serbia, just before the Iron Gates. The first archaeological excavations of Žuto brdo site took place at the very beginning of the 20th century, and later the site was excavated several times. During 2022, due to the construction of the motor road Požarevac - Veliko Gradište - Golubac, protective archaeological investigations were conducted by the Institute of Archaeology in Belgrade. During these excavations, a larger number of archaeological finds from the period of Late Bronze Age (Žuto brdo group) were discovered, as well as several finds from the period of Roman domination. The distribution and degree of fragmentation of the faunal and ceramic material indicated that the investigated area of the Žuto brdo archaeological site served as a garbage dump just beside a potential settlement. The results of the archaeozoological analysis indicated that the most represented were remains of domestic animals, that is, the remains of domestic cattle, caprines, domestic pigs and dogs. Wild mammals were represented with red deer, roe deer, wild boar, European hare and auroch. Other archaeological material provided lot of fragmented pots ornamented with typical rich decoration with white incrustation. Several anthropomorphic and zoomorphic figurines was found, as well as LBA amulets. Specific finds were presented by mold for typical lunular LBA pendants and, so far unique find of paleontological shell of the Potamides Bidentatus which could be first confirmation of fossil use, because shell tip is obviously used and numbed

Following the Ancients - Conservation Mortars for the Danube Limes in Serbia

Sustainable preservation of historic buildings is a long-term process that begins with the analysis of all data related to their creation and further duration and ends with the proposal of measures to preserve their current condition and prevent future damage. In accordance with this, the most important goal of the project Mortar Design for Conservation - Danube Roman Frontier 2000 Years after - MoDeCo2000, was set. Data obtained from the archaeological, architectural, and geological context research with the thorough laboratory testing of sampled Roman mortars along the river Danube in Serbia was used to create valuable proposals for the design of compatible mortar mixtures that could be used for the conservation of the structures in the investigated area

Message on the pot: Sgraffito pottery decoration and group identities in the medieval Balkans

The meaning of decoration has undoubtedly represented one of the central issues of archaeology since its formative years. It is equally important in pottery studies. The archaeological approach to the classification of decoration, exemplified in the seminal work of Anna Shepard (1956: 255–305), included formal, technical, decorative, and symbolic indicators, thus emphasizing lines of analysis of decoration and a broad platform of interpretation. Over time, the interpretation of designs has been considered from different perspectives, among which the following stand out as constantly current: (relative) chronology, technology, cultural context, and symbolism. All of the above, and more, covered by the term (decorative) style, is are part of a complex information exchange process that ultimately leads to the identification of social groups and the determination of their statu