Landslides’ influence on the environment

In the area Bosnia, landslides on natural slopes are frequent occurrences that imperil some housing units, settlements, economic units and people's life or they imperil traffic safety on the roads, degrade agriculture and forest lands and they also lead to dislocation of surface and underground waters. The main causes of landslides' activation are changes in level of underground waters, chopping down of forest, great rainfalls, snow melting, long drought periods, changes in slopes, changes in load of a slope, rock's wastage, uncontrolled diversion of surface waters, earthquakes etc. Researches on landslides are carried out in order to establish the cause of landslide's origin and to find out efficient overhaul measures. Landslide's overhaul success depends not only on established causes of landslide's origin, but also on use of technical measures for stopping that process. Overhaul measures' carrying out is important in protection of the environment. This paper presents an analysis of co-action of natural factors and negative anthropogenic effect in a settled area, where landslides appear, by which studies and removing the causes are made conditions for the successful stabilization of landslides. The paper shows some characteristic landslides with defining of geomorphologic, geologic, engineer geologic, hydrogeologic and geotechnical characteristics of the terrain

Terminal Sterilization of Anterior Cruciate Ligament (ACL) Allografts: A Systematic Review of Outcomes

Introduction. Anterior cruciate ligament (ACL) injuries are common and reconstruction can be completed with either autograft or allograft tissue. However, there is concern about an increased failure rate with allograft tissue. The purpose of this study was to systematically review the available evidence to determine the effect of irradiation and level of dose on the failure rates of allograft in ACL reconstruction. Methods. A literature search was performed using PubMed, Scopus, and Web of Science from January 2000 to September 2013. Inclusion criteria consisted of the following: (1) primary, unilateral, single-bundle allograft ACL procedure, (2) studies with data documenting graft type and terminal sterilization technique, (3) subjective assessments of outcome, and (4) objective assessments of outcome. Studies without reported subjective and objective outcomes and those pertaining to revision ACL reconstruction were excluded. Failures were defined and compared between irradiated and non-irradiated grafts, as well as between grafts irradiated with 1.2 - 1.8 Mrad and those with 2.0 - 2.5 Mrad. Results. Of the 242 articles identified via initial search, 17 studies met the final inclusion criteria. A total of 1,090 patients were evaluated in this study, all having undergone unilateral primary ACL reconstruction with allograft tissue with 155 failures. The failure rate between non-irradiated (98/687, 14.7%) and irradiated (57/408, 14.0%) was not statistically significant (p = 0.86). Grafts in the high-dose irradiation group (27/135, 20.0%) had a statistically significant higher (p < 0.001) rate of failure than those in the low-dose irradiation group (30/273, 10.6%). Conclusion. The irradiation of an allograft increases the risk of failure after an ACL reconstruction but the use of lower doses of radiation decreases that risk

Geoecological evaluation of natural potentials of the Ravna mountain and Pale valley in the function of sustainable development

У раду је извршена идентификација и детерминација погодности природних потенцијала за развој појединих грана привреде на простору Равне планине и Паљанске котлине. Употребом метода геоеколошке евалуације, међу којим издвајамо интеграцију модела аналитичког хијерархијског процеса (АХП) и географског информационог система (ГИС), добијени су постојани резултати и потврђено је да природни потенцијали имају доминантан утицај на развој привредних дјелатности као што су пољопривреда, шумарство и туризам. За провјеру тачности тежинских коефицијената добијених АХП методом коришћен је степен конзистентности матрице (CR). Основни критеријуми на основу којих је извршена евалуација су: рељеф, клима, хидролошке, педолошке и биогеографске карактеристике. На основу ових критеријума изведен је већи број подкритеријума коришћених у поступку евалуације, а њихов број је варирао овисно о намјени евалуације. Највише подкритеријума издвојено је у поступку евалуације природних потенцијала за потребе пољопривреде (петнаест), а најмање за потребе шумарства (осам). За потребе туризма коришћено је десет подкритеријума, од којих два социоекономска. Све физичкогеографске компоненте у раду анализиране су појединачно и комплетно. У основи евалуација је подразумијевала анализу физичкогеографских елемената, односа и веза, при чему су геокомпоненте, процеси и појаве третирани у развијеном облику. За рационално коришћење простора у сврху пољопривреде, шумарства, и туризма извршена је функционална евалуација, а потом и синтеза добијених резултата. Након проведбе функционалне евалуације урађена је анализа стабилности рјешења на промјене појединих улазних података помоћу методе нумеричке инкременталне анализе која је показала високу стабилност добијених резултата, нарочито у погледу туризма. Креиране су карте погодности проучаваног простора за потребе пољопривреде, шумарства и туризма, а у коначници и синтезна карта којом су квалитативно идентификоване површине најбољих физичкогеографских потенцијала свих анализираних дјелатности. Евалуација је показала различит степен погодности за поједине привредне дјелатности, при чему су зоне шумарства и рекреативног туризма добиле највише оцјене и највећи просторни обухват, док су зоне повољне за пољопривреду заступљене са најмањим удјелом. Коришћена методологија показала је да се најпогодније просторне цјелине за шумарство и рекреативни туризам територијално поклапају са заштићеним зонама шума планинског јавора и атрактивним рекреативним површинама на Равној планини, док се пољопривредно највреднији простори налазе на хипсометријски нижим теренима, уз ријечне долине. У поступку евалуације издвојене су и елиминаторне површине којима су поједини дијелови простора изузети из употребе због: насељености и примарне функције становања, инфраструктурног коришћења простора, минираних површина, али и усљед специфичности физичкогеографских одлика простора...The research carried out in this thesis offers an identification and evaluation of the Ravna Mountain and Pale Valley natural potentials, for the purpose of development of certain economic sectors. Applying relevant geoecological evaluation methods, i.e. Analytic Hierarchy Process (AHP) and Geographical Information System (GIS) integratively provided reliable results, and it has been shown that natural potentials predominantly influence the development of such economic sectors as agriculture, forestry and tourism. The matrix Consistency Ratio (CR) was used for checking the validity of parameters obtained by AHP methodology. The evaluation in the research has been carried out on the basis of several criteria: relief, climate, hydrological, pedological and biogeographical characteristics. The research also implied certain sub-criteria derived out of the above-mentioned basic ones, while their application varied depending on the evaluative purpose. Most sub-criteria were derived for the evaluation of agricultural natural potentials (15), the least for forestry evaluation (8). Ten sub-criteria, two of them being socioeconomic, were used for evaluation of tourism. All physical-geographical parameters in the thesis were first analyzed separately and then as a whole. Basically, the evaluation implied analysis of physical-geographical elements and their interrelatedness, the relevant geocomponents, processes and phenomena being treated in their developed form. For the purpose of efficient use of the land in agriculture, forestry and tourism, the research first relied on functional evaluation and then synthesis of obtained results. After functional evaluation, the research focused on the analysis of reliability of methods related to changes of some input parameters, such as Numerical Incremental Analysis which have shown that obtained results are highly reliable, especially in domain of tourism evaluation. Finally, the thesis provides the maps offering the evaluation of the researched area sustainability in domains of agriculture, forestry and tourism, along with the overall map offering qualitative identification of areas most suitable in the context of physical-geographical potentials for all analyzed economic sectors. The evaluation has shown the difference in degree of suitability of the relevant economic sectors: while sectors of forestry and recreational tourism have proved to be most suitable and encompass wildest area, agricultural sector has proved to be the least suitable. The methodology used has shown that the most suitable areas in domain of forestry and recreational tourism territorially match with protected areas of Hildreich’s Maple and attractive recreational areas on Ravna planina, while agriculturally most suitable areas are located in lower areas, mostly along riversides. The process of evaluation also singled out certain areas unsuitable for the purpose of sustainable development, primarily due to residential character, infrastructure, mined areas but also due to physical-geographical specificities of the area itself..

Theology of inculturation and its place in orthodox mission theology

Овај рад бави се инкултурацијом, мисионарским методом који је првобитно формулисан у римокатоличкој теологији, и њеним потенцијалним смештањем у оквире православног мисионарског богословља. Основни циљ рада је, према томе, доказивање компатибилности између инкултурације и православне мисиологије. Истраживање је спроведено кроз четири поглавља, од којих свако представља виђење инкултурације из различитих перспектива: теолошке, историјске, антрополошке, а затим и из перспективе унутрашње црквене мисије. У првом поглављу изнето је поређење теолошких претпоставки инкултурације и православне мисиологије и показано је њихово суштинско слагање. Друго поглавље представља историјски преглед хришћанских мисија и покушај да се у њима пронађу елементи инкултурације. Истинска инкултурација видљива је у мисији ране Цркве, али су историјске околности довеле до развијања других мисионарских метода због којих је инкултурација запостављена и скоро заборављена. Њено поновно оживљење десило се у другој половини 20. века, тако да је инкултурација данас једна од најактуелнијих мисиолошких тема. Треће поглавље служи као додатна аргументација за теологију инкултурације, а засновано је на теоријама о културним системима, религији и симболичким облицима. Четврто поглавље разматра путеве реинкултурације у унутрашњој мисији Цркве. Овакав приступ феномену инкултурације потврђује њену суштинску подударност за православном мисиологијом, али и открива да је управо инкултурација добро решење за проблем стагнације савремене православне мисије. Такође, кроз рад се предлаже неколико начина на које инкултурација може бити практично примењена. Да би се постигао тај циљ, неопходно је ослободити православно хришћанство терета религизације и поново успоставити везу са ранохришћанским менталитетом који је спремно ступао у дијалог са културом и освећивао њене позитивне елементеThis dissertation is concerned with inculturation, a missionary method originally formulated in Roman Catholic theology, and its potential placement inside Orthodox missionary theology. Primary goal of the dissertation is, therefore, to prove the compatibility between inculturation and Orthodox missiology. The research was conducted throughout four chapters, each of them offering a different perspective on inculturation: theological, historical, and anthropological, as well as that of inner Church mission. The first chapter is a comparison of basic theological elements in both inculturation and Orthodox missiology, which shows their essential agreement. Second chapter is an historical review of Christian mission and an attempt to find the elements of inculturation in them. True inculturation is evident in early Church’s mission, but certain historical circumstances have contributed to the development of different missionary methods, while inculturation was neglected or completely forgotten. Its revival occurred in the second half of 20th century, and today inculturation is one of the most important missiological interests. Third chapter offers additional argumentation for theology of inculturation, based on theories of cultural systems, religion, and symbolic forms. Fourth chapter reviews possibilities of inculturation in inner Church mission. This approach to the phenomenon of inculturation confirms its essential compatibility with Orthodox missiology, but it also reveals that inculturation is a good solution for the problem of contemporary Orthodox mission’s stagnation. The dissertation also proposes several ways for practical use of inculturation. In order to reach that goal, Orthodox Christianity must be freed from the burden of religization, but it should also reconnect with early Christian mentality that readily engaged in dialogue with culture and sanctified its positive element

Мисиолошке импликације Чајкановићеве теорије о пореклу крсне славе

Док је Веселин Чајкановић изнео теорију по којој крсна слава води порекло од култа предака из старе српске религије, бројни његови критичари инсистирали су на очигледним црквеним елементима славског обреда и славских обичаја. У теоријама о црквеном пореклу славе, елементи култа предака се негирају или минимализују, што је засновано на претпоставци да хришћанство у додиру са нехришћанским културама нужно уништава њихове религијске симболе и замењује их новим, оригиналним хришћанским изразима. Мисиологија и теорије о односу хришћанства и културе, међутим, инсистирају на чињеници да хришћанство није увек наступало непријатељски према нехришћанским културама, као и на томе да је најбољи однос преображавајући, што подразумева прихватање и давање хришћанског смисла добрим изразима човековог религиозног бића. Уколико се прихвати овакво виђење односа хришћанства и културе, уместо оног које подразумева њихово непријатељство, Чајкановићева теорија о пореклу крсне славе може бити тумачена управо као сведочанство преображавајућег црквеног метода. Истовремено, идеја о крсној слави као христијанизованом култу предака може бити аутентичан српски допринос свехришћанској мисиолошкој расправи о месту култа предака у хришћанској религији

Semantic typology of feed-back pictures in the ontology of "full speech" – the chronotope of "city" as (auto)poetic discourse of the literature of (post)modernism

In this article we intend to explore the under-researched poetic and hermeneutic typology and semantics of the chronotope of the city (Bakhtin, Petrov) in Serbian literature from the standpoint of modernist and post-modernist determination of comparative-analytical works of inter-war modernism (Nastasijević: The Seven Lyrical Circles), the modernist post-war actualization of the chronotope (and modelled) chronotopicity of the language of poetic collections of „the second avant-garde” (Pavlović: 87 poems, The Pillar of Memories; Popa: The crust) to the post-modern illumination of the closed/open polyphonic chronotope and mastering of the narrative as a spirituality of the processual form of poetic fantasy (Petrović, The Siege of the Holy Salvation Church). On the ideological plane, this way of recognition is supported by the accomplished logos deriving from a metaphysical conception of the Heideggerian definition of language in the role of the crucial part (the real word), which sublimates in a particular equalization of metaphysical poetic element with the essence of the religious prophetism (Nastasijević), along explorations of the poetic chronotope of the city as a generative matrix of poetic systems and the paradigm of processual form of Vasko Popa and Miodrag Pavlović - to the ontologization of poetry in semi-sphere, on one side, the epiphany of mixing of the primary and secondary worlds, reality and fiction (the real and the virtual) in the totality of Romanesque heterocosmics as a referent system of the text – from the mythical and biblical codes to the matrix of “total literature”, autoreflexivity and historiographical meta-fiction (siege) of Goran Petrović, where the “shortest word is longer than human life”. Applying comparative-analytic, structural-semiotic, philological-rhetoric, psychoanalytical and sociological approaches to the selected works the poetics of the chronotope is explored as a critical discourse, fantastic zeal and poetic consciousness of anti-image in intentional, symptomatic and adaptive aspects of interpretation. The chronotope of the city is actualized as a generative matrix of big and small chronotopes and the dominant valorizing principle not only of the linguistic picture of the world but also of the synchronic-diachronical processuality of spirituality, poetic consciousness of Serbian literature as a conceived space in finding the being and oblivion

Procedural spirituality of the Jewish theme in Andrić's poetics (of truth) as a type of ontologizing the chronotope of the city

U radu se nastoji istražiti procesualna duhovnost jevrejstva i jevrejske teme („duga borba njihovih života”) u ontologizaciji Andrićeve romantičarske vizije bosanskih nacionalnih identiteta i (post)modernističke imanencije i hermeneutike Bića i Bivstva. U pripovedačkom i esejističkom diskursu aktualizuje se ciklotvornost estetskog Bića u iluminativnoj matrici sarajevskog hronotopa. Istražuju se ontološke premise starozavetnog, istorijskog, psihološkog, identitetskog, rodnog i marginalnog aspekta karakterizacije likova u poetskoj duhovnosti procesualne forme Andrićevog diskursa - od uticaja ekspresionističke poetike, iluminativne citatnosti biblijske legende u „Pobedniku” (1922) do reminiscentnosti stradije u ontologizaciji istorijske relјefnosti i sarkastične antiutopije („Pismo iz 1920. godine”, „Na jevrejskom groblјu u Sarajevu”, „Deca”, „Bife Titanik”, „Legenda o pobuni”) u eksplicitnoj i implicitnoj Andrićevoj „poetici detalјa” kao obrascu i simptomu izdvojenosti i opštosti u ontologizaciji balkanske istorije i eshatološke vizije.The paper seeks to explore the procedural spirituality of Jewish themes (“the long struggle of their lives”) in the ontologizing of Andrić's romantic vision of Bosnian national identities and the (post)modernist immanence and hermeneutics of Being. In the narrative and essayistic discourse, the cyclic creation of the aesthetic Being is actualized in the illuminative matrix of the Sarajevo chronotype. The ontological premises of the Old Testament: historical, psychological, those related to identity, gender, and the marginal aspect of characterization in the poetic spirituality of the procedural form of Andrić's discourse are explored - from expressionist lyrics, illuminative citations, Biblical legends in “Pobednik” - “The Winner” (1922) to the reminiscence of suffering in the ontologizing of historical relief and sarcastic anti-utopia (“Na jevrejskom groblju u Sarajevu” - “At the Jewish cemetery in Sarajevo”, “Pismo iz 1920” - “Letter from 1920”, “Ljubav u kasabi” - “Love in the town”, “Bife Titanik” - “Buffet Titanic”) in Andrić's explicit and implicit “poetics of details” as a pattern and symptom of isolation and generality in the ontologizing of Balkan history and the eschatological vision. That is why Sarajevo was an obsessive topic for Andrić. He began and finished his literary work with it - from the origin of the first short story “Put Alije Đerzeleza” - “The Travel of Alija Đerzelez” (1920), “Mustafa Madžar” (1923), “Mara milosnica” - “Marry the Merciful” (1926), “Smrt u Sinanovoj Tekiji” - “Death in Sinan's Tekke” (1932) to the last two, during his life unpublished works, "Omer-paša Latas" (1976) and the collection of short stories "Kuća na osami" - "The Secluded House" (1976), which are connected to Sarajevo via their plot and heroes (Vučković).Izdavanje ovog zbornika podržalo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije