Дотримання вимог галузевих нормативних документів як основний чинник якості друкованих книжкових видань для дітей

Здійснено аналіз якості підготовки видавничого оригіналу та поліграфічного виконання друкованих книжкових видань для дітей та їх відповідності положенням чинних галузевих нормативних документів. Обґрунтовано важливість ретельної підготовки видавничого оригіналу друкованих книжкових видань для дітей як запоруки підвищення якості та, конкурентоспроможності книги на ринку. Статтю проілюстровано аналізом видань вітчизняного книжкового ринку.While working on this paper the analysis of quality of the publishing original preparation and polygraphic realization of the printed book publishing for children and their conformity to the valid branch normative documents was made. The importance of thorough preparation of the publishing original of the printed book publishing for children as the key to improving the quality and book market competitiveness was substantiated. The article is illustrated by the analysis of the national book publishing market.Осуществлен анализ качества подготовки издательского оригинала и полиграфического исполнения печатных книжных изданий для детей и их соответствия положениям действующих отраслевых нормативных документов. Обоснована важность тщательной подготовки издательского оригинала печатных книжных изданий для детей как залог повышения качества и конкурентоспособности книги на рынке. Статья проиллюстрирована анализом изданий отечественного книжного рынка

Interpolation of meteorological data by kriging method for use in forestry

Interpolation is a suitable method of computing the values of a spatial variable at the location which is impossible for measurement, based on the data obtained by the measurement of the same variable at the predetermined locations (e.g. weather stations). In this paper, temperature and rainfall values at 39 weather stations in Serbia and neighbouring countries were interpolated aiming at the research in forestry. The study results are presented in the form of an interactive map of Serbia, which allows a fast and simple determination of the analyzed variable at any point within its territory, which is presented by the example of 27 forest sites

Mapping probabilities of precipitation occurrence on the territory of the Republic of Serbia by the method of indicator kriging

This paper presents the application of indicator kriging as a geostatistical method for the purpose of creating maps of precipitation occurrence probabilities on the territory of the Republic of Serbia for distinctive months during 2009. The difference between this approach to mapping and standard isohyetal maps, which describe precipitation intensity, lies in the fact that this approach points to the potential of the occurrence of a certain amount of precipitation at a specific location for a given time period. [Projekat Ministarstva nauke Republike Srbije, br. III 47014, br. TR 36009 i br. III 43007

Strategija bankarskog sektora u kontekstu održivog razvoja - perspektive Srbije

Održivi razvoj nudi viziju napretka koja integriše kratkoročne i dugoročne ciljeve, lokalne i globalne aktivnosti koje se tiču socijalnih, ekonomskih i pitanja životne sredine kao neodvojivih i međuzavisnih komponenti ljudskog napretka. U proces ostvarivanja održivog razvoja uključuje se stanovništvo, vladine i nevladine organizacije, kompanije, kao i celokupan finansijski sektor. U ovom radu najviše pažnje se posvećuje bankama, kao integralnom delu finansijskog sistema, i ulogom koju menadžeri u bankama mogu preuzeti u implementaciji principa održivog razvoja. Bankarstvo u kontekstu održivog razvoja može se definisati kao odluka banaka da kreiraju proizvode i usluge koji uključuju društvene i komponente zaštite životne sredine. Prikazane su najuticajnije međunarodne inicijative i prakse koje banke orijentisane na održivi razvoj koriste, kao i uzroci rastućeg značaja ovog segmenta bankarstva u prethodnom periodu. Deskriptivnom analizom prikazane su mogućnosti i potencijali koje banke u Srbiji imaju u pogledu akcija usmerenih na postizanje ciljeva održivog razvoja, pre svega kroz analizu Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2009. do 2017. Godine. Cilj rada je da se ukaže na konkretne akcije koje menadžment banke može da implementira u svoje strategije razvoja, uz poseban osvrt na sistem za upravljanje društvenom i životnom sredinom (social and environmental management system – SEMS)

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ ПРАВНИХ ЛИЦА У АНГЛО – АМЕРИЧКОМ ПРАВУ

The article discusses the institute of corporate criminal liability in common law countries. The author analyses English, American, Canadian and Australian model of corporate criminal liability, including brief historical overview. The first part of the paper focuses on analizying legal solutions concerning the way criminal liability is attributed to the corporation and the system of criminal sanctions againtz the corporation. Then, the authors makes arguments about advantages and disadvenatges of different models, and concludes the joint analysis of Anglo – American legal systems by emphasising the trend of introducing solutions which leads to adopting of subjective autonomous liability of corporations.Чланак је посвећен разматрању института кривичне одговорности правног лица у земљама англоамеричке правне традиције. Аутор анализира енглески, амерички, канадски и аустралијски модел одговорности корпорација за кривична дела, уз кратак осврт на њихов историјски развој. У средишњем делу рада разматрају се позитивноправна решења којима се регулишу материјалноправни аспекти посматраног института – услови одговорности правног лица за кривично дело, однос одговорности одговорног и правног лица и систем кривичних санкција. Коначно, аутор анализира сличности и разлике разматраних модела и указује на тендецијe развоја института кривичне одговорности правног лица

The Legal Nature and Purpose of Prison Sentence

            Предмет истраживања овог рада представља теоријско и практично разматрање питања која су у корелацији са правном природом и сврхом казне затвора, као једне од најтежих и најзаступљенијих казни у систему кривичних санкција савремених кривичних законодавстава. Истраживање ове проблематике има циљ да у потпуности сагледа и размотри питање правне природе и сврхе казне затвора, почевши од њених историјских зачетака, односно од настанка ове казне и њене прве примене, па све до позитивноправних решења у најзначајнијим светским кривичним законодавствима, са посебним освртом на кривично законодавство Републике Србије. Научни циљ истраживања је у достизању новог нивоа сазнања о овом предмету истраживања који ће бити заснован на научној класификацији и објашњењу у теоријском и практичном смислу кроз разматрање и анализу. Друштвени циљ истраживања је у директној вези са научним циљем, у смислу да ће се са обезбеђивањем научних сазнања моћи додатно разумети предмет истраживања услед чега ће бити могуће предузети одређене мере од значаја за друштво, али и за развој области истраживања. Временско димензионирање предмета истраживања обухвата целокупни развој друштва почев од периода првобитне заједнице све до модерног друштва, односно до савремених законских решења. Просторно одређивање предмета је у зависности од временског димензионирања, па је тако робовласнички период просторно ограничен на египатско, кинеско, индијско, грчко и римско право. Период феудализма просторно је ограничен на германско и енглеско право, али и на утицај канонског права тог периода. Буржуаско-капиталистички период просторно је ограничен на француско и баварско право, док се у периоду социјализма просторно ограничење односи на совјетско законодавство.  Затим, код упоредне анализе (о чему ће накнадно бити више речи) просторно ограничење односи се на позитивноправна решења најзначајнијих земаља континенталног и англосаксонског правног система, али и на земље бивше СФРЈ. Поред поменутог, потребно је поменути и просторно ограничење права Србије од средњовековног права све до савременог позитивног права. Савремена кривична законодавства не могу се замислити без постојања казне затвора, стога је неспорно јасан предмет овог истраживања, односно правнe природe и сврхe казне затвора. Посебан значај овог истраживања, у научно-теоријском и апликативном смислу, је у недовољној обрађености и минималној заступљености ове проблематике, посебно у домаћој литератури. Хипотеза овог истраживања директно се односи на предмет истраживања. У раду су постављене две генералне хипотезе на којима је засновано истраживање, а оне се односе а) на питање правне природе казне затвора и б) на питање сврхе казне затвора. Поред генералних хипотеза, у истраживању је постојала потреба и за две посебне хипотезе које су се развиле из предмета истраживања, а оне се односе а) на питање односа смртне казне и казне затвора и б) на питање односа телесних казни и казне затвора. Указане хипотезе су сагледане и анализиране са теоријских и практичних аспеката и то кроз предмет итраживања који је груписан у шест целина (глава). У првој глави разматра се питање појма и врста најтежих казни, са посебним сагледавањем појма и диференцирања кривичних санкција, појма и карактеристика за одређивање најтежих казни, врста казни и класификација најтежих казни, а затим телесне казне, смртне казне и казне затвора. У другој глави разматра се питање историјског развоја казне затвора, са посебним сагледавањем ове проблематике у првобитној заједници, робовласничком периоду, периоду феудализма, буржуаско-капиталистичком периоду, у периоду социјализма и на крају посебно су разматране  савремене тенденције у развоју казне затвора. У трећој глави начињен је упоредно-правни приказ позитивноправних решења казне затвора у земљама континенталног правног система и то у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији и Русији, затим у земљама англосаксонског правног система и то у Енглеској, Сједињеним Америчким Државама и у Аустралији, док је на крају упоредно-правни приказ начињен и у земљама бивше СФРЈ, односно у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији и Црној Гори. У четвртој глави разматра се криминолошко-пенолошко питање казне затвора, са посебним сагледавањем правне природе, циља и сврхе казне затвора, услова за њено изрицање и извршење, а затим и психолошке, социолошке и пенолошке аспекте ове казне. У петој глави разматра се питање развоја казне затвора у Републици Србији, почев од кривичног законодавства средњовековне Србије, кривичног законодавства Србије у време Првог српског устанка, затим у периоду од Другог српског устанка све до кривичног законодавства Србије за време Краљевине Југославије, кривичног законодавства Србије за време СФРЈ, СРЈ и СЦГ, а на крају посебно је сагледана правна природа и сврха казне затвора у позитивном кривичном законодавству Републике Србије. Након сагледавања целокупног истраживања, може се назначити да су полазне и посебне хипотезе потврђене, а у том процесу примењене су методе које чине домен општих методолошких приступа. Методе истраживања које су кориштене у овом раду су аналитички и синтетички метод разматрања теоријских и појединих практичних питања од значаја за предмет овог  истраживања, историјски, упоредно-правни и позитивноправни метод је кориштен како би се у потпуности могао сагледати развој правне природе и сврхе казне затвора од периода првобитне заједнице до модерног друштва, а кориштен је и емпиријски и статистички метод како би се могли проверити теоријски закључци. Током процеса истраживања поменутим методама, разматрало се више радних хипотеза.  Поред јасно препознатљивих из предмета истраживања, постојале су још и оне које су се односиле на међусобну повезаност и однос казне затвора са смртном казном и телесним казнама. Истраживање је започето сагледавањем и анализирањем филозофских ставова о људској потреби за кажњавањем, односно о сврси кажњавања, почевши од периода формирања првих друштвених заједница, које је у нераскидивој вези са првим облицима кажњавања, међу којимa спадају смртна казна и телесне казне. Иако су ова два облика кажњавања задржана у појединим савременим законодавствима, једна од њихових заједничких карактеристика, посебно у ранијим периодима развоја друштва, представља сам начин извршења ових казни. Развојем друштва и учесталим применама сурових начина кажњавања довело је до постепеног стварања новог облика кажњавања, чија је једина карактеристика била што је представљало хуманији начин кажњавања. Истраживањем развоја и многих питања од значаја за смртну казну и телесне казне, може се закључити да је казна затвора (казна лишења слободе), настала као потреба за хуманизацијом поменутих казни. Лишење слободе, историјски посматрано, постојало је и пре „прве изречене“ казне затвора, с тим да оно није имало облик кажњавања већ облик задржавања окривљеног до кажњавања или измирења предвиђених обавеза. Из поменутог се може видети суштинска повезаност ових казни и самим тим не може се замислити разматрање овог предмета истраживања без посебног разматрања разлога из којих је настала казна затвора, као облик кажњавања, односно без разматрања и анализирања смртне казне и телесних казни. Казна затвора која је неспорно била хуманија у односу на смртну казну и телесне казне, посматрано са савременог становишта и даље је представљало веома нехумани начин кажњавања, при чему се мисли на начин извршења ове казне. Током развоја казне затвора, условно речено, може се сматрати да су једине промене настале управо по питању њене хуманизације. Савремени облици извршења ове казне и даље су изложени критичком мишљењу посебно по питању негативних ефеката на осуђена лица током и након издржавања казне затвора. С обзиром да казна затвора представља основну казну у систему кривичних санкција савремених кривичних законодавстава и у онима у којима се и даље примењује смртна казна и телесне казне, у истраживању су разматрана и анализирана кривичноправна решења значајних кривичних законодавстава како би се могао разумети значај и потреба за овом казном у различитим друштвима, односно  у различитим правним системима. Казна затвора представља основну кривичну санкцију у позитивном праву Републике Србије, а њено постојање у законодавном систему може се видети и у најстаријим сачуваним писаним правним документима, што додатно представља посебан значај овог предмета истраживања. Развој казне затвора, кроз развој друштва и промене друштвених система, сагледан је као засебно питање, али и у корелацији са смртном казном и телесним казнама. За разматрање и анализирање правне природе и сврхе казне затвора, у позитивном праву Републике Србије, првенствено су кориштена законска решења која се односе на ову проблематику, затим у разматрање су узети и многи критички ставови из савремене теорије, а на крају овог дела истраживања са посебном пажњом су размотрени и анализирани значајнији статистички показатељи који се односе на предмет истраживања. Додатно истраживање предмета овог рада имало је облик научног испитивања, односно спроведено је прикупљање података анкетом и интервјуом. За спровођење анкете кориштене су две врсте упитника са идентичном садржином, с тим да је један био у штампаном облику, а други у електронском. Спроведена анкета је имала више циљева и то да се на узорку испитаника прикупе подаци о томе у којој мери испитаници знају које су све казне предвиђене Кривичним закоником Републике Србије и који закон предвиђа општи минимум и максимум казне затвора (за основне и теже облике кривичних дела). Значај ових питања разматран је са становишта односа казне затвора и генералне превенције. Затим, у анкети су била постављена питања која се односе на прикупљање података испитаника о њиховом мишљењу да ли је (законом предвиђен, а у упитнику назначен) распон казне затвора за кривична дела убиства, силовања и разбојништва сразмеран у односу на тежину тих кривичних дела, на основу чега може да се размотри какву реакцију ова кривична дела изазивају у друштву, односно какав је однос испитаника према овим кривичним делима. У последњем делу упитника,  циљ предвиђених питања је био да се прикупе мишљења испитаника да ли су за увођење казне доживотног затвора, телесних казни и смртне казне у кривично законодавство Републике Србије, при чему су испитаници додатно могли да укажу за која би кривична дела ове казне, по њиховом мишљењу, требало предвидети. Ова питања су имала циљ да се након анализирања података може сагледати однос испитаника према наведеним казнама, јер се оне предвиђају у кривичним законодавствима широм света. У научном испитивању анкетом учествовало је две стотине и шеснаест испитаника. Од укупног броја анкета 51% је спроведено у електронском облику, док је 49% било у штампаном облику. Интервју као техника испитивања који је заснован на научном разговору, спроведен је са једним испитаником. Основни циљ овог дела истраживања био је да се прикупе значајни подаци и субјективна мишљења испитаника о односу, тј. утицају казне затвора на специјалну превенцију. Закључци који су произишли из разговора са испитаником представљају посебан значај и допринос предмету овог истраживања.            Predmet istraživanja ovog rada predstavlja teorijsko i praktično razmatranje pitanja koja su u korelaciji sa pravnom prirodom i svrhom kazne zatvora, kao jedne od najtežih i najzastupljenijih kazni u sistemu krivičnih sankcija savremenih krivičnih zakonodavstava. Istraživanje ove problematike ima cilj da u potpunosti sagleda i razmotri pitanje pravne prirode i svrhe kazne zatvora, počevši od njenih istorijskih začetaka, odnosno od nastanka ove kazne i njene prve primene, pa sve do pozitivnopravnih rešenja u najznačajnijim svetskim krivičnim zakonodavstvima, sa posebnim osvrtom na krivično zakonodavstvo Republike Srbije. Naučni cilj istraživanja je u dostizanju novog nivoa saznanja o ovom predmetu istraživanja koji će biti zasnovan na naučnoj klasifikaciji i objašnjenju u teorijskom i praktičnom smislu kroz razmatranje i analizu. Društveni cilj istraživanja je u direktnoj vezi sa naučnim ciljem, u smislu da će se sa obezbeđivanjem naučnih saznanja moći dodatno razumeti predmet istraživanja usled čega će biti moguće preduzeti određene mere od značaja za društvo, ali i za razvoj oblasti istraživanja. Vremensko dimenzioniranje predmeta istraživanja obuhvata celokupni razvoj društva počev od perioda prvobitne zajednice sve do modernog društva, odnosno do savremenih zakonskih rešenja. Prostorno određivanje predmeta je u zavisnosti od vremenskog dimenzioniranja, pa je tako robovlasnički period prostorno ograničen na egipatsko, kinesko, indijsko, grčko i rimsko pravo. Period feudalizma prostorno je ograničen na germansko i englesko pravo, ali i na uticaj kanonskog prava tog perioda. Buržuasko-kapitalistički period prostorno je ograničen na francusko i bavarsko pravo, dok se u periodu socijalizma prostorno ograničenje odnosi na sovjetsko zakonodavstvo.  Zatim, kod uporedne analize (o čemu će naknadno biti više reči) prostorno ograničenje odnosi se na pozitivnopravna rešenja najznačajnijih zemalja kontinentalnog i anglosaksonskog pravnog sistema, ali i na zemlje bivše SFRJ. Pored pomenutog, potrebno je pomenuti i prostorno ograničenje prava Srbije od srednjovekovnog prava sve do savremenog pozitivnog prava. Savremena krivična zakonodavstva ne mogu se zamisliti bez postojanja kazne zatvora, stoga je nesporno jasan predmet ovog istraživanja, odnosno pravne prirode i svrhe kazne zatvora. Poseban značaj ovog istraživanja, u naučno-teorijskom i aplikativnom smislu, je u nedovoljnoj obrađenosti i minimalnoj zastupljenosti ove problematike, posebno u domaćoj literaturi. Hipoteza ovog istraživanja direktno se odnosi na predmet istraživanja. U radu su postavljene dve generalne hipoteze na kojima je zasnovano istraživanje, a one se odnose a) na pitanje pravne prirode kazne zatvora i b) na pitanje svrhe kazne zatvora. Pored generalnih hipoteza, u istraživanju je postojala potreba i za dve posebne hipoteze koje su se razvile iz predmeta istraživanja, a one se odnose a) na pitanje odnosa smrtne kazne i kazne zatvora i b) na pitanje odnosa telesnih kazni i kazne zatvora. Ukazane hipoteze su sagledane i analizirane sa teorijskih i praktičnih aspekata i to kroz predmet itraživanja koji je grupisan u šest celina (glava). U prvoj glavi razmatra se pitanje pojma i vrsta najtežih kazni, sa posebnim sagledavanjem pojma i diferenciranja krivičnih sankcija, pojma i karakteristika za određivanje najtežih kazni, vrsta kazni i klasifikacija najtežih kazni, a zatim telesne kazne, smrtne kazne i kazne zatvora. U drugoj glavi razmatra se pitanje istorijskog razvoja kazne zatvora, sa posebnim sagledavanjem ove problematike u prvobitnoj zajednici, robovlasničkom periodu, periodu feudalizma, buržuasko-kapitalističkom periodu, u periodu socijalizma i na kraju posebno su razmatrane  savremene tendencije u razvoju kazne zatvora. U trećoj glavi načinjen je uporedno-pravni prikaz pozitivnopravnih rešenja kazne zatvora u zemljama kontinentalnog pravnog sistema i to u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Rusiji, zatim u zemljama anglosaksonskog pravnog sistema i to u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i u Australiji, dok je na kraju uporedno-pravni prikaz načinjen i u zemljama bivše SFRJ, odnosno u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. U četvrtoj glavi razmatra se kriminološko-penološko pitanje kazne zatvora, sa posebnim sagledavanjem pravne prirode, cilja i svrhe kazne zatvora, uslova za njeno izricanje i izvršenje, a zatim i psihološke, sociološke i penološke aspekte ove kazne. U petoj glavi razmatra se pitanje razvoja kazne zatvora u Republici Srbiji, počev od krivičnog zakonodavstva srednjovekovne Srbije, krivičnog zakonodavstva Srbije u vreme Prvog srpskog ustanka, zatim u periodu od Drugog srpskog ustanka sve do krivičnog zakonodavstva Srbije za vreme Kraljevine Jugoslavije, krivičnog zakonodavstva Srbije za vreme SFRJ, SRJ i SCG, a na kraju posebno je sagledana pravna priroda i svrha kazne zatvora u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Nakon sagledavanja celokupnog istraživanja, može se naznačiti da su polazne i posebne hipoteze potvrđene, a u tom procesu primenjene su metode koje čine domen opštih metodoloških pristupa. Metode istraživanja koje su korištene u ovom radu su analitički i sintetički metod razmatranja teorijskih i pojedinih praktičnih pitanja od značaja za predmet ovog  istraživanja, istorijski, uporedno-pravni i pozitivnopravni metod je korišten kako bi se u potpunosti mogao sagledati razvoj pravne prirode i svrhe kazne zatvora od perioda prvobitne zajednice do modernog društva, a korišten je i empirijski i statistički metod kako bi se mogli proveriti teorijski zaključci. Tokom procesa istraživanja pomenutim metodama, razmatralo se više radnih hipoteza.  Pored jasno prepoznatljivih iz predmeta istraživanja, postojale su još i one koje su se odnosile na međusobnu povezanost i odnos kazne zatvora sa smrtnom kaznom i telesnim kaznama. Istraživanje je započeto sagledavanjem i analiziranjem filozofskih stavova o ljudskoj potrebi za kažnjavanjem, odnosno o svrsi kažnjavanja, počevši od perioda formiranja prvih društvenih zajednica, koje je u neraskidivoj vezi sa prvim oblicima kažnjavanja, među kojima spadaju smrtna kazna i telesne kazne. Iako su ova dva oblika kažnjavanja zadržana u pojedinim savremenim zakonodavstvima, jedna od njihovih zajedničkih karakteristika, posebno u ranijim periodima razvoja društva, predstavlja sam način izvršenja ovih kazni. Razvojem društva i učestalim primenama surovih načina kažnjavanja dovelo je do postepenog stvaranja novog oblika kažnjavanja, čija je jedina karakteristika bila što je predstavljalo humaniji način kažnjavanja. Istraživanjem razvoja i mnogih pitanja od značaja za smrtnu kaznu i telesne kazne, može se zaključiti da je kazna zatvora (kazna lišenja slobode), nastala kao potreba za humanizacijom pomenutih kazni. Lišenje slobode, istorijski posmatrano, postojalo je i pre „prve izrečene“ kazne zatvora, s tim da ono nije imalo oblik kažnjavanja već oblik zadržavanja okrivljenog do kažnjavanja ili izmirenja predviđenih obaveza. Iz pomenutog se može videti suštinska povezanost ovih kazni i samim tim ne može se zamisliti razmatranje ovog predmeta istraživanja bez posebnog razmatranja razloga iz kojih je nastala kazna zatvora, kao oblik kažnjavanja, odnosno bez razmatranja i analiziranja smrtne kazne i telesnih kazni. Kazna zatvora koja je nesporno bila humanija u odnosu na smrtnu kaznu i telesne kazne, posmatrano sa savremenog stanovišta i dalje je predstavljalo veoma nehumani način kažnjavanja, pri čemu se misli na način izvršenja ove kazne. Tokom razvoja kazne zatvora, uslovno rečeno, može se smatrati da su jedine promene nastale upravo po pitanju njene humanizacije. Savremeni oblici izvršenja ove kazne i dalje su izloženi kritičkom mišljenju posebno po pitanju negativnih efekata na osuđena lica tokom i nakon izdržavanja kazne zatvora. S obzirom da kazna zatvora predstavlja osnovnu kaznu u sistemu krivičnih sankcija savremenih krivičnih zakonodavstava i u onima u kojima se i dalje primenjuje smrtna kazna i telesne kazne, u istraživanju su razmatrana i analizirana krivičnopravna rešenja značajnih krivičnih zakonodavstava kako bi se mogao razumeti značaj i potreba za ovom kaznom u različitim društvima, odnosno  u različitim pravnim sistemima. Kazna zatvora predstavlja osnovnu krivičnu sankciju u pozitivnom pravu Republike Srbije, a njeno postojanje u zakonodavnom sistemu može se videti i u najstarijim sačuvanim pisanim pravnim dokumentima, što dodatno predstavlja poseban značaj ovog predmeta istraživanja. Razvoj kazne zatvora, kroz razvoj društva i promene društvenih sistema, sagledan je kao zasebno pitanje, ali i u korelaciji sa smrtnom kaznom i telesnim kaznama. Za razmatranje i analiziranje pravne prirode i svrhe kazne zatvora, u pozitivnom pravu Republike Srbije, prvenstveno su korištena zakonska rešenja koja se odnose na ovu problematiku, zatim u razmatranje su uzeti i mnogi kritički stavovi iz savremene teorije, a na kraju ovog dela istraživanja sa posebnom pažnjom su razmotreni i analizirani značajniji statistički pokazatelji koji se odnose na predmet istraživanja. Dodatno istraživanje predmeta ovog rada imalo je oblik naučnog ispitivanja, odnosno sprovedeno je prikupljanje podataka anketom i intervjuom. Za sprovođenje ankete korištene su dve vrste upitnika sa identičnom sadržinom, s tim da je jedan bio u štampanom obliku, a drugi u elektronskom. Sprovedena anketa je imala više ciljeva i to da se na uzorku ispitanika prikupe podaci o tome u kojoj meri ispitanici znaju koje su sve kazne predviđene Krivičnim zakonikom Republike Srbije i koji zakon predviđa opšti minimum i maksimum kazne zatvora (za osnovne i teže oblike krivičnih dela). Značaj ovih pitanja razmatran je sa stanovišta odnosa kazne zatvora i generalne prevencije. Zatim, u anketi su bila postavljena pitanja koja se odnose na prikupljanje podataka ispitanika o njihovom mišljenju da li je (zakonom predviđen, a u upitniku naznačen) raspon kazne zatvora za krivična dela ubistva, silovanja i razbojništva srazmeran u odnosu na težinu tih krivičnih dela, na osnovu čega može da se razmotri kakvu reakciju ova krivična dela izazivaju u društvu, odnosno kakav je odnos ispitanika prema ovim krivičnim delima. U poslednjem delu upitnika,  cilj predviđenih pitanja je bio da se prikupe mišljenja ispitanika da li su za uvođenje kazne doživotnog zatvora, telesnih kazni i smrtne kazne u krivično zakonodavstvo Republike Srbije, pri čemu su ispitanici dodatno mogli da ukažu za koja bi krivična dela ove kazne, po njihovom mišljenju, trebalo predvideti. Ova pitanja su imala cilj da se nakon analiziranja podataka može sagledati odnos ispitanika prema navedenim kaznama, jer se one pre

Specific features of auditory skills in preterm infants

Аудитивна стимулација током првих година живота представља кључни елемент сазревања аудитивног нервног система, са функционалне тачке гледишта. На динамику анатомског и функционалног сазревања слушног система могу утицати бројни фактори током пре-, пери- и пост-наталног живота новорођенчета (нпр. мала телесна маса, асфиксија, примена механичке вентилације, ототоксичне терапије итд.), који се чешће јављају код превремено рођене деце. Имајући у виду да уредне слушне способности представљају главни предуслов оптималног говорно-језичког, сазнајног, психосоцијалног развоја детета, постаје јасан пун значај формирања квалитетног система ране детекције, праћења и подршке аудитивног развоја све новорођене деце. Циљ истраживања био је да се утврди развој аудитивних способности превремено рођене деце, као и да испита начин на који је закономерност слушног развоја превремено рођене деце условљена утицајем широког скупа биолошких, медицинских и социјалних фактора. У циљу формирања норматива уредног слушног развоја превремено рођене деце испитане су разлике у односу на развој аудитивних способности термински рођене деце, како у односу на хронолошки тако и у односу на кориговани узраст превремено рођене деце. Спроведена је лонгитудинална студија, са узрастом као основном независном варијаблом и аудитивним постигнућем на LittlEARS® скали као зависном варијаблом. Процена аудитивног понашања вршена је од стране родитеља на коригованом узрасту од три, шест, девет и 12 месеци превремено рођеног детета. Узорак је чинило 150 превремено рођене деце, која су рођена на територији Републике Србије и била збринута на Институту за неонатологију у Београду, као централној установи за праћење и подршку раном развоју превремено рођене деце. Резултати нашег истраживања показали су да током целе прве године развој слушне способности превремено рођене деце у функцији коригованог узраста прати ток развоја термински рођене деце, док предвиђене вредности раста у функцији хронолошког узраста у значајној мери одступају од нормативне криве...Functionally speaking, auditory stimulation is the key factor of central auditory nerve system maturation of first years of life. Dynamics of anatomic and functional maturation of hearing could be affected by numerous factors, such as very low birth weight, asphyxia, mechanical ventilation, ototoxic drugs, etc., which are frequently met in preterm babies. High quality system of early detection, follow-up and support for auditory development in newborns is demanded, considering the fact that good auditory skills are necessary for optimal speech-language, cognitive and psycho-social development of a child. The objective of the study has been to evaluate development of auditory behavior in preterm babies and discover the influence of wide spectrum of biological, medical and social factors that could possibly affect auditory skills of prematurely born infants. In order to define timeline of normal auditory development for preterm babies, obtained results have been compared to normative for auditory behavior in term babies, considering the influence of both calendar and corrected age on auditory skills in preterm babies. Longitudinal study has been conducted using age as independent variable and auditory scores obtained on LittlEARS® auditory questionnaire scale as dependent variable. Auditory behavior of preterm babies was assessed by parents at corrected age of three, six, nine and 12 months respectively. The sample consisted of 150 preterm babies born in Republic of Serbia and hospitalized in Institute for neonatology in Belgrade. It is the central institution in Serbia for early support and follow-up of prematurely born babies. All preterm babies are included in the system of detailed health controls and monitoring in the Institute during first year of life. The results of our study have shown that auditory development in preterm babies follow the timeline of auditory skills development in term babies, if they are observed as a function of corrected age. On the contrary, there is considerable deviation from normative for auditory skills in term babies, if chronological age of preterm babies is taken into consideration. After one year of age it is expected that auditory development of preterm baby will gradually approximate timeline of term babies, and that the curve of auditory skills in function of corrected age should overlap with chronological age curve between 15 and 18 months..

Exploring the impact of local load of trolley wheels on stress states of monorail hoist crane

Циљ истраживања је утврђивање тренутног стања по питању примене пракси менаџмента енергије у индустрији Србије, и на основу резултата, предлог начина за побољшање. Мотивација за овакву тему је притисак европске регулативе на примену мера за уштеду енергије, као и потреба за испуњавањем одредби једног од најзахтевнијих поглавља за приступање Европској унији, поглавља 27, које се односи на заштиту животне средине. Стандарди за систем менаџмента енергије, на којима се ово истраживање заснива, разматрају енергетску перформансу коју постиже организација. Један од најпознатијих представника ове врсте стандарда је ISO 50001. Iстраживањем је закључено да индустријски сектор „Прерађивачка индустрија“ има у свету највећи број сертификата за систем менаџмента енергије (75%). Ова анализа је коришћена како би се даље истраживање усмерило на наведени индустријски сектор. Коришћењем АХП методе као алата одлучивања, дефинисани су приоритети за побољшање менаџмента енергије међу секторима прерађивачке индустрије у Србији. Критеријуми који су коришћени су: 1) Промена у нивоу производње, 2) Учешће у извозу, 3) Емисије CO2 из употребе фосилних горива, 4) Учешће у укупном финалном коришћењу енергије, и 5) Сертификација ISO 50001 у Европи. АХП метода је коришћена као алат за идентификовање у којим секторима прерађивачке индустрије у Србији постоји највећа потреба и оправданост за побољшање менаџмента енергије, а добијени резултати се могу користити као улазни елементи за креирање енергетске политике и основа за поређење са другим државама. На основу резултата, за даљу анализу су изабрани сектори „Прехрамбена индустрија“ и „Производња производа од осталих неметалних минерала“. На овај начин је проширено подручје примене АХП методе на нове проблеме и дефинисани су до сада некоришћени критеријуми одлучивања у случају предметног проблема. Спроведена је анализа нивоа примене захтева за систем менаџмента енергије у приоритетним секторима прерађивачке индустрије у Србији, која показује да се ниво примене менаџмента енергије у Србији креће од 11,76% до 100%, средња вредност је 59,05%, а одступање од средње вредности је 25,90%. 53,85% организација има ниво примене захтева испод просека, док је проценат организација које се налазе изнад просека 46,15%. Потпуна примена захтева за систем менаџмента енергије је утврђена у само 5,8% испитаних организација. Организације углавном имају дефинисан енергетски профил, комуницирају о менаџменту енергије и разматрају енергетску перформансу током пројектовања. Међутим, документација система готово и да не постоји, самим тим нема ни енергетске политике, а преиспитивања система и примена побољшања су ретка, највише из финансијских разлога...The aim of this research is to determine the current status of the energy management application in Serbian industry, and, based on the results, to propose ways to improve the current situation. The motivation for the topic is increasing pressure on the European regulation on energy savings, as well as the need to meet the provisions of one of the most challenging chapters for accession to the European Union, Chapter 27, which relates to environmental protection. Standards for energy management system, on which this research is based, discusses energy performance achieved by the organization. ISO 50001 is one of the representatives of this kind of standards. The analysis showed that the industrial sector "Manufacturing" has the world's highest number of certificates for the energy management system (75%). Such an analysis directed research toward manufacturing industry in Serbia. By using AHP method as a decision tool, priorities for improving the energy management among the sectors of manufacturing industry in Serbia were structured. The criteria used are: 1) Change in the production level, 2) Participation in exports, 3) CO2 emissions from fossil fuel use, 4) Share in total final energy use, and 5) Certification ISO 50001 in Europe. The AHP method was used as a tool for identifying which sectors of manufacturing industry in Serbia have the greatest need for the energy management improvement. The results can be used as inputs for energy policy, as well as the basis for benchmarking with other countries. Based on the results, sectors „Food Industry“ and „Manufacture of other non-metallic minerals“ were chosen for further analysis in this research. In this way, the scope of the AHP application was expanded to new problems, and so far unused decision criteria for the decision problem were defined. An analysis of the implementation level of energy management system in priority sectors of the manufacturing industry in Serbia was conducted. Results show that the level of energy management implementation in Serbia ranges from 11.76% to 100%, with a mean of 59.05%, and standard deviation of 25.90%. 53.85% of organizations have an implementation level below average while the percentage of organizations that are above the average is 46.15%. Full implementation of energy management system was determined in only 5.8% of the surveyed organizations. Organizations usually have a defined energy profile, communicate about energy management topics, and energy performance is considered in the design. However, the documentation system almost does not exist, energy policy does not exist, a system review and improvements are rare, mostly for financial reasons. If we observe data on the full energy management system implementation, we can see that the level of energy management implementation in Serbia is within the limits specified by the study in Denmark, far from the Swedish average, but the results obtained for 90-100% implementation are very close to the results obtained in Turkey..