Youth Music Jargon: the Cases of Belgrade and Moscow, Russia

The first part of this paper presents a mini-lexicon of music jargon used among younger population in Belgrade. A brief sketch of some basic parameters is also presented: formation of lexical jargon units and motivations. In brief, it appears that nouns make up more than two-thirds of the collected material. Furthermore, one-third appear as being borrowed from English language or adopted into new forms, while there are also German and other language influences. Within the derivative words, which number almost double than non-derivative, the greatest number of jargon used words originated as suffix. In addition, the biggest number of music jargon terms originated within metaphorical transfer. The basis of the motivated words is made of verbs and nouns.У раду су представљена два мини лексикона музичког жаргона београдске и московске млађе популације. Осмотрен је, у основним цртама, начин настанка жаргонских лексичких јединица (творбени модели и мотивација), а жаргонска грађа из двају музичких мини лексикона послужила је као основа за уочавање сличности и разлика у обиму и начину настајања овог сегмента омладинског идиома у двема метрополама

Anglicisms in the nomination of terms related to the covid-19 virus epidemic

У раду се разматрају најновије промене у лексичком систему српског језика у време епидемије коронавируса, које се односе на речи позајмљене из енглеског језика које су се рашириле у употреби у новонасталим друштвеним околностима. Разматра се лексички статус англицизама овог типа, њихова морфолошка адаптираност, значење и домен примене и указује на евентуалне семантичке модификације на локалном терену. Истраживање је спроведено на грађи ексцерпираној из Речника појмова из периода епидемије ковида, а контексти којима се потврђују појединачне лексеме и семантичке реализације преузети су са интернета, из новинских текстова, текстова на порталима, друштвеним мрежама, у коментарима читалаца на онлајн-вести и др.The paper discusses the latest changes in the lexical system of the Serbian language during the coronavirus epidemic, with special reference to words borrowed from the English language that have spread in use in the new social circumstances. The aim is to examine lexical status of anglicisms of this type by considering their morphological adaptation, meaning and domain of examples, as well as to explain their possible semantic modifications

Anglicisms in the Nomination of Terms Related to the Covid-19 Virus Epidemic

The paper discusses the latest changes in the lexical system of the Serbian language during the coronavirus epidemic, with special reference to words borrowed from the English language that have spread in use in the new social circumstances. The aim is to examine lexical status of anglicisms of this type by considering their morphological adaptation, meaning and domain of examples, as well as to explain their possible semantic modifications.У раду се разматрају најновије промене у лексичком систему српског језика у време епидемије коронавируса, с посебним освртом на речи позајмљене из енглеског језика које су се рашириле у употреби у новонасталим друштвеним околностима. Разматра се лексички статус англицизама овог типа, њихова морфолошка адаптираност, значење и домен примере, а испутују се и евентуалне семантичке модификације на локалном терену. Истраживање је спроведено на граёи ексцерпираној из Речника појмова из периода епидемије ковида (Николић – Слијепчевић Бјеливук), а контексти којима се потврђују појединачне лексеме и семантичке реализације преузети су из корпуса на интернету, сачињеног од новинских текстова, текстова на порталима, друштвеним мрежама, у коментарима читалаца на онлајн вести и др

Неки аспекти универбизације у српском језику

This paper talks about univerbation in the conversational functional style in modern Serbian language. Based on the three-part survey with the three different groups of students who are studying Serbian language at the University of Belgrade, Faculty of Philology, the author tries to answer several questions regarding the semantics of univerbs

Семантическое варьирование категории длительности в русском языке

Анализируется текстовая реализация функционально-семантической категории длительности действия, соотношение объективной длительности действия и ее субъективной оценки

Derivational-Semantic and Linguacultural Features of the Lexicon of the Jargon of South-East Serbia

Жаргонска лексика, која чини активни фонд претежно омладинског вокабулара, актуелна је и на дијалекатском ареалу, где је подвргнута двострукој раслојености – и територијалној и социјалној. Регионални жаргон се у савременој лингвистици дефинише као жаргонизована, експресивно обојена лексика и фразеологија у говору становника одређеног места или области (Л. А. Григорович: 2015). На Филозофском факултету у Нишу 2018. године објављен је Речник жаргонизама jужне пруге Ј. Марковић и Т. Трајковић, ,,замишљен као инвенатар лексема у жаргонској употреби у југоисточној Србији”. Ауторке у предговору наводе да је овај облик употребе језика бележен код свих генерација, те да је ,,диференцијација између жаргонске и дијалекатске лексике понекад веома тешка и нерешива, што се може приписати и генерацијским разликама” (Марковић, Трајковић 2018: 4). Полазећи од грађе у поменутом речнику, намеравали смо утврдити оне црте жаргона на дијалекатском ареалу које га ситуирају у општи корпус жаргонизама, али и екстраховати језичке и изванјезичке елементе који обликују његов специфичан лингвокултурни карактер. Наш примарни истраживачки задатак оријентисан је на творбене и семантичке механизме који учествују у креирању дијалекатске жаргонске лексике, с посебном пажњом на семантичко-прагматичке детерминанте моделирања експресивности.Jargon is a dynamic subsystem of every contemporary language which is realized in conversational discourse, has a predominantly colloquial use, its own structural organization, characteristic models of formation, and unpredictable rules of development. The lexicon of a jargon, which makes up the active fund of vocabulary predominantly used by younger generations, is a current topic in the dialectical areal as well, where it is subjected to a dual distribution – both territorial and social. Regional jargons in contemporary linguistics are defined as jargonized, expressively colored lexis and phraseology in the speech of a particular place or area (L. А. Grigorovič: 2015). In addition to several dictionaries of jargon (mostly that of Belgrade) as a variety of the standard Serbian language which provides a significant contribution to the local lexicography, at the Faculty of Philosophy in Nis in 2018 the Rečnik žargonizama Južne pruge compiled by Ј. Marković and Т. Trajković was published, “conceived of as an inventory of lexemes in jargon use in South-East Serbia”. The authors in their preface cite that this type of language use is found among all generations of speakers, and thus that “the distinction between a jargon and dialectical lexis is sometimes difficult to make and resolve, which can be ascribed to generational differences” (Marković, Trajković 2018: 4). Starting from the material contained in the aforementioned dictionary, we attempted to determine those features of the jargon in the dialectical areal which places it within the general corpus of jargonisms, but also to extract those linguistic and extralinguistic elements which shape its particular linguacultural character. Our primary research task is focused on derivational and semantic mechanisms which take part in the creation of the lexicon of a jargon, with special attention being paid to the semantic-pragmatic determinants of modelling expressiveness. The current state in the Serbian youth jargon also affects both the younger generations on the margins, which in a broad conceptual and linguistic scope follow and adopt modern jargon tendencies, with certain corrections on the phonetic, morphological, derivational-semantic and lexical-semantic plane, which gives the regional jargon a local feel and develops into a recognizable feature of substandard and conversational style of a specific environment

Походження говірок середньонаддніпрянсько-степового порубіжжя у світлі ареалогії

У статті проаналізовано структуру й лінгвальне наповнення середньонаддніпрянсько-степового порубіжжя, з’ясовано походження мовних явищ у говірках досліджуваного континууму. Інтерпретація ізоглос у широкому ареальному контексті показала, що частина назв одягу, взуття, головних уборів і прикрас є інтердіалектними чи інтермовними. Виявлено найменування, що мають паралелі в говірках південно-західного наріччя (в основному східноподільських та волинських), північного (переважно середньополіських), південно-східного (середньонаддніпрянських та степових). Однак більшість засвідчених назв (приблизно 60 %) властиві лише досліджуваному мовно-територіальному утворенню. Унаслідок зміни ареалу побутування окремих діалектних явищ у зв’язку з міграцією носіїв говірок вони функціонують тут у специфічних комбінаціях порівняно з іншими діалектами української мови

Антиєврейський погромний рух в Україні у 1919 році

Лазарович М. В. Антиєврейський погромний рух в Україні у 1919 році / М. В. Лазарович // Актуальні проблеми політики : зб. наук. пр. / редкол. : С. В. Ківалов (голов. ред.), Л. І. Кормич (заст. голов. ред.), Ю. П. Аленін [та ін.] ; МОНмолодьспорт України, НУ ОЮА. - Одеса : Фенікс, 2012. – Вип. 45. – С. 367-377.Intensity of development of the antiJewish pogrom movement in Ukraine during 1919 is tracked. Are certain the basic forces involved in its fulfi lment, and district of the largest displays. It is found out consequences of pogrom actions

Язык «в форме» – музыкальные жаргонизмы

У овом раду бавим се жаргоном као креацијом усмене комуникације међу младима, истражујући промене у жаргонском изражавању у оквиру једне хетерогене групе младих људи који се могу разликовати по своме социјалном статусу и образовању, али који ипак имају један заједнички комуникацијски код (лексикон) везан за музички контекст, те за реалије и појмове из музичке сфере. Истраживање заснивам на дијахроном пресеку београдских музичких жаргонизама, а управо због инхерентне променљивости и несталности овог супстандардног регистра.В настоящей работе предпринята попытка описания белградских жаргонизмов с диахронического аспекта, относящихся к музыкальному жаргону, которые были выбраны из Словаря жаргона, опубликованного в 1976 году Драгославом Андричем, равно как и из Словаря современного белградского жаргона Боривоя и Наташи Герзич, вышедшего из печати в 2002 году, и дополненные жаргонизмами, собранными мною для монографии, из которых был составлен современный мини-лексикон музыкального жаргона белградской молодежи. Анализ изучаемого материала свидетельствует о том, что произошли незначительные изменения на морфофонемном и, более значительные, на семантическом уровнях. Изменения зафиксированы в десяти важных аспектах. При классификации некоторых устаревших жаргонизмов следует проявлять некоторую осторожность, так как нельзя быть вполне уверенным, что та или иная лексема с незначительными изменениями семантической структуры в настоящее время не активна в какой- нибудь другой сфере употребления