Semantic gestalts of the associative field of the ergonym Supreme Council

Статтю присвячено опису результатів вільного асоціативного експерименту з встановленням відповідних семантичних гештальтів асоціативного поля ергоніма Верховна рада.Статья посвящена описанию результатов свободного ассоциативного эксперимента с установлением соответствующих семантических гештальтов ассоциативного поля эргонима Верховная рада.The present article is dedicated to the analysis of the results of the free associative experiment with the establishment of the corresponding semantic gestalts of the associative field of the ergonym Supreme Council

Одиничні злочини: поняття, види, кваліфікація

У монографії на основі приписів чинного кримінального законодавства, вивчення спеціальної літератури і матеріалів судової практики розглядається широке коло теоретичних і практичних питань, пов'язаних із характеристикою одиничних злочинів. Аналізуються види одиничних починів як структурних елементів множинності; досліджуються їх ознаки; пропонується їх класифікація; розпишаються окремі питання їх кваліфікації. Значна увага в роботі приділяється аналізу приписів закону, наукової літератури та матеріалів судової практики. В окремих розділах монографії розглядаються питання про визначення обставин. що виключають одиничний злочин у структурі множинності злочинів, а також з'ясовується місце одиничного злочину в системі інституту множинності злочинів. Робота розрахована на суддів, працівників прокуратури, юстиції, органів внутрішніх справ, науковців, викладачів, аспірантів та студентів юридичних навчальних закладів. Корисною вона буде і для всіх тих, хто цікавиться питаннями кримінального права та практикою його застосування

Одиничні злочини: поняття, види, кваліфікація

У монографії на основі приписів чинного кримінального законодавства, вивчення спеціальної літератури і матеріалів судової практики розглядається широке коло теоретичних і практичних питань, пов'язаних із характеристикою одиничних злочинів. Аналізуються види одиничних починів як структурних елементів множинності; досліджуються їх ознаки; пропонується їх класифікація; розпишаються окремі питання їх кваліфікації. Значна увага в роботі приділяється аналізу приписів закону, наукової літератури та матеріалів судової практики. В окремих розділах монографії розглядаються питання про визначення обставин. що виключають одиничний злочин у структурі множинності злочинів, а також з'ясовується місце одиничного злочину в системі інституту множинності злочинів. Робота розрахована на суддів, працівників прокуратури, юстиції, органів внутрішніх справ, науковців, викладачів, аспірантів та студентів юридичних навчальних закладів. Корисною вона буде і для всіх тих, хто цікавиться питаннями кримінального права та практикою його застосування

Lexical-Semantic Features of Homonyms in the Mari Language

Doktoritöös käsitletakse homonüümid mari keeles. Mari keele sõnavara erirühma moodustavad homonüümid (kreeka homos ‘ühesugune’; onoma ‘nimi’). Homonüümideks nimetatakse kaht (või enamat) sõna, mille hääldus ja kirjapilt on ühesugused, kuid nad erinevad oma tähenduse poolest. Näiteks шоло I nimis. ‘jalakas’; шоло II nimis. ‘soolikas’; шоло III nimis. ‘(palgi)parv’; шоло IV tegus. ‘viska’. Mari keeles on kokku ligi 1100 homonüümide rühma, milles omakorda on üle 5000 homonüümi. Vaatamata lingvistide märkimisväärsele huvile sõnavara küsimuste vastu, sealhulgas ka leksika uurimise vastu ajaloolises aspektis, jäävad mõned neist probleemidest tänini väheuurituks. Käesoleva töö aktuaalsus ja teaduslik uudsus seisneb selles, et see uurimus on esimeseks katseks uurida mari homonüüme kompleksselt. Töö peamiseks eesmärgiks on homonüümide uurimine mari keeles, homonüümia eristamine polüseemiast, homonüümide tekkimise ja ülesannete kirjeldamine, nende liigitamine. Homonüümia ja polüseemia piiritlemine tekitab alati raskusi – kui teatud eristamise kriteerium on sobiv ühe sõna jaoks, ei pruugi see sobida teise sõna puhul. Homonüümia ja polüseemia eristamise põhikriteeriumiteks on: a) semantiline kriteerium, b) sõnade etümoloogia, c) iga homonüümi sünonüümide vahelise semantilise seose puudumine, d) homonüümide paari igal liikmel oma fraseoloogilise keskkonna olemasolu, e) sõnatuletusridade eristamise tõenäosuse kasv (tuletiste osalisel ristumisel), f) teise keelde tõlkimine. Üheks eristamiskriteeriumiks on ka kontekst. Vajadusel võib kasutada kombineeritud meetodit, kus käesoleva uurimuse autori arvates on peamisteks kriteeriumiteks semantiline ja morfoloogilis-sõnatuletuslik kriteerium ning tõlkimine teise keelde. Kaasaegse mari keele homonüüme võib jagada nelja rühma: leksikaalsed homonüümid, vormihomonüümid, homofoonid ja homograafid. Mari keeles tekkivad homonüümid erinevate keelelise protsesside tagajärjel: morfoloogiliste muutuste tõttu (sõnamoodustus, vormimoodustus, sõnade muutmine), konversioon, subordineeriv (alistav) sõnade liitmine, verbide pöördkonnad, foneetiliste muutuste tõttu, semantilise arengu tõttu (polüseemia lagunemine), laensõnad, murdepärasuse tõttu.  The dissertation focuses on the investigation homonyms in the Mari language. Homonyms (Greek ὁμός — identical + ὄνομα — name) — language units (words, morphemes, etc.) different in meaning but identical in phonation and spelling. For instance, šolo I (noun) 'elm'; šolo II (noun) 'bowels'; šolo III (noun) 'float board'; šolo IV (imperative verb in the 2nd singular) 'throw'. Thematic justification of the given research is in the fact that despite a considerable interest of linguists to Mari lexicology, and studying vocabulary from a historical perspective, some of issues still left underexplored. The academic novelty of thesis consists in the fact that the given work is the first experience of multi-method research of Mari homonyms. The main purposes of the work are studying Mari homonyms; the ways they originated and function; classification of homonyms; distinction between homonymy and polysemy. There are about 1,100 Mari homonymous groups, which include more than five thousand homonyms. A distinction between homonymy and polysemy always causes appearing difficulties, and each of criteria, if being relevant to one word, is irrelevant to another one. So, the major criteria of distinction between polysemy and homonymy are: a) semantic criterion; b) word etymology; c) absence of semantic link among the synonyms related to every homonyms; d) existence of phraseological units for each member of a homonymous pair; e) increase of probability of word-formation rows (with partial overlapping of their derivatives); f) translation into another language. One of the major criterion of differentiation of homonymy and polysemy is a context with employing a combined method where possible. To our mind, in this case crucial criteria are semantic, word-formative and translation into another language. Modern Mari homonyms can be divided into four groups. They are: lexical homonyms, homoforms, homophones and homographs. Various linguistic phenomena determine homonym formation. They are: morphological transformations (word-formation, form making, inflexion), conversion, subordinate word-combinations, verb conjugation, phonetic change, semantic development (split of polysemy), loanwords, dialectisms

Французько-український словник юридичних термінів

Французько-український словник юридичних термінів / за заг. ред. проф. С. В. Ківалова, проф. Н. В. Петлюченко ; МОН України, НУ ОЮА. - Одеса : [Гельветика], 2016. - 372 с.Розбудова сучасної демократичної європейської України неможлива без використання позитивного багатовікового досвіду французьких законотворців. «Французько-український словник юридичних термінів» повинен допомогти правознавцям ширше використовувати цей досвід, а студентам – вивчати його з метою застосування набутих знань у своїй майбутній практиці. Видання словника є також великою подією в українському термінознавстві та зіставній лінгвістиці. Він має стати джерелом багатьох мовознавчих наукових розвідок

The principle of efficiency in international criminal justice

Савремени концепти међународног кривичног права одавно су напустили правне оквире, начела и традицију очувања светског мира, јер се међународно право више не примењује, оно се тумачи и то на онај начин који одговара политичким струјама у међународним односима. На који начин је дошло до вулгаризације међународног кривичног права и у којој мери је оно изражено најприближније говоре случајеви покренути пред међународним кривичним судовима. Анализом рада међународних кривичних судова у смислу: конституисања суда, дефинисања материјалних и процесних норми, извођењу доказа, изменом и допуном Правилника о поступку и доказима, истицању одређених кривичних дела, различитим стандардима и начину вредновања наступелих последица, националниј припадности субјеката у поступку... могу се препознати многи проблеми који су дискредитовали постојање начелних питања истине, објективности и правичности. У овим начелима налазе се потенцијална решења ефикасности међународних кривичних судова, али стиче се утисак да би решењем ових проблема правда била достижна и за оне који су проузроковали низ озбиљних сукоба у свету. Сходно томе, потребно је запитати се да ли међународна заједница уопште жели да постоји институција као што је Међународни кривични суд? Међународни кривични судови, до сада су више личили на институције које су биле подређене медијским кампањама усмереним против унапред етикетираних држава и носиоца њихове суверене власти, што се у великом броју случајева показало као идеалан параван за покретање агресивних ратова. Ако је Међународни кривични суд надлежан, између осталог, и за дела агресије, због чега целокупна међународна заједница ћути и ништа не предузима по питању окупације аутономне покрајне Косова и Метохије и                   не супротстави се рушилачким идеологијама припајања суседним државама. Зар то не представља рушилачки фактор безбедности и мира у региону? Већина држава у свету, а посебно у Европи, има сличних проблема који су мање или више транспарентни, али уколико се настави садашњим путем слична судбина могла би и њих да задеси. Да би међународни кривични судови били у могућности да обављају функцију због које су основани њихова надлежност треба да искqучи сваки вид економске и политичке зависности. Своју надлежност судови треба да заснивају на правилима бона фидес којима би као Судови региона своју правну снагу црпили из кодификованог међународног кривичног права и постулата обичајних правних правила. Такве судове је могуће успоставити, под условом да се постојећи политизовани бирократски систем судија и тужилаца у међународним кривичним судовима замени новим регионалним решењима и концепцијама независних механизама контроле.Savremeni koncepti međunarodnog krivičnog prava odavno su napustili pravne okvire, načela i tradiciju očuvanja svetskog mira, jer se međunarodno pravo više ne primenjuje, ono se tumači i to na onaj način koji odgovara političkim strujama u međunarodnim odnosima. Na koji način je došlo do vulgarizacije međunarodnog krivičnog prava i u kojoj meri je ono izraženo najpribližnije govore slučajevi pokrenuti pred međunarodnim krivičnim sudovima. Analizom rada međunarodnih krivičnih sudova u smislu: konstituisanja suda, definisanja materijalnih i procesnih normi, izvođenju dokaza, izmenom i dopunom Pravilnika o postupku i dokazima, isticanju određenih krivičnih dela, različitim standardima i načinu vrednovanja nastupelih posledica, nacionalnij pripadnosti subjekata u postupku... mogu se prepoznati mnogi problemi koji su diskreditovali postojanje načelnih pitanja istine, objektivnosti i pravičnosti. U ovim načelima nalaze se potencijalna rešenja efikasnosti međunarodnih krivičnih sudova, ali stiče se utisak da bi rešenjem ovih problema pravda bila dostižna i za one koji su prouzrokovali niz ozbiljnih sukoba u svetu. Shodno tome, potrebno je zapitati se da li međunarodna zajednica uopšte želi da postoji institucija kao što je Međunarodni krivični sud? Međunarodni krivični sudovi, do sada su više ličili na institucije koje su bile podređene medijskim kampanjama usmerenim protiv unapred etiketiranih država i nosioca njihove suverene vlasti, što se u velikom broju slučajeva pokazalo kao idealan paravan za pokretanje agresivnih ratova. Ako je Međunarodni krivični sud nadležan, između ostalog, i za dela agresije, zbog čega celokupna međunarodna zajednica ćuti i ništa ne preduzima po pitanju okupacije autonomne pokrajne Kosova i Metohije i                   ne suprotstavi se rušilačkim ideologijama pripajanja susednim državama. Zar to ne predstavlja rušilački faktor bezbednosti i mira u regionu? Većina država u svetu, a posebno u Evropi, ima sličnih problema koji su manje ili više transparentni, ali ukoliko se nastavi sadašnjim putem slična sudbina mogla bi i njih da zadesi. Da bi međunarodni krivični sudovi bili u mogućnosti da obavljaju funkciju zbog koje su osnovani njihova nadležnost treba da iskquči svaki vid ekonomske i političke zavisnosti. Svoju nadležnost sudovi treba da zasnivaju na pravilima bona fides kojima bi kao Sudovi regiona svoju pravnu snagu crpili iz kodifikovanog međunarodnog krivičnog prava i postulata običajnih pravnih pravila. Takve sudove je moguće uspostaviti, pod uslovom da se postojeći politizovani birokratski sistem sudija i tužilaca u međunarodnim krivičnim sudovima zameni novim regionalnim rešenjima i koncepcijama nezavisnih mehanizama kontrole.Modern concepts of international criminal law have long since left the legal frameworks, principles and tradition of preserving world peace, because international law is no longer applicable, it is interpreted in a way that is consistent with political currents in international relations. How has the vulgarisation of international criminal law come about and to what extent is it most closely illustrated by cases brought before international criminal courts. By analyzing the work of international criminal courts in terms of: constituting a court, defining substantive and procedural norms, presenting evidence, amending the Rules of Procedure and Evidence, highlighting certain criminal offenses, different standards and the way of evaluating the consequences, the national affiliation of the subjects in the proceedings ... many problems can be identified that have discredited the existence of fundamental questions of truth, objectivity and fairness. These principles provide potential solutions to the effectiveness of international criminal courts, but the impression is that by resolving these problems, justice would be attainable for those who have caused a number of serious conflicts in the world. Accordingly, one has to wonder if the international community wants an institution such as the International Criminal Court at all? International criminal courts have so far been more like institutions subordinate to media campaigns against pre-labeled states and holders of their sovereign power, which in many cases proved to be an ideal front for launching aggressive wars. If the International Criminal Court has jurisdiction over, among other things, acts of aggression, for which reason the entire international community is silent and does nothing about the occupation of the autonomous provincial Kosovo and Metohija and does not oppose the destructive ideologies of annexation to neighboring countries. Doesn't that represent the destructive factor of security and peace in the region? Most countries in the world, and especially in Europe, have similar problems that are more or less transparent, but if they continue along the same path, a similar fate could befall them. In order for international criminal courts to be able to perform the function for which they were founded, their jurisdiction should exclude any form of economic and political dependence. Courts should base their jurisdiction on bona fides rules which, as the Courts of the Region, derive their legal power from codified international criminal law and the common law rules. Such courts can be established, provided that the existing politicized bureaucratic system of judges and prosecutors in international criminal courts is replaced by new regional solutions and concepts of independent control mechanisms