Срби у Словенији као новодобна мањина

The breakdown of the former Yugoslavia has resulted in formation of new, independent states while the former co-citizens and constitutive people have found themselves in new roles. Some have become a majority while some have become a minority, with an aspiration to affirm the status in the public sphere. As a country with a large numbers of immigrants from the former Yugoslavia, Slovenia is facing a challenge of the confirmation of ethnic pluralism within its borders, along with solutions and appropriate places for “new” minorities (the usual appellation for ethnic groups formed by the members of the former Yugoslavia, where the Serbs are outnumbering the rest). At the same time, the new minorities face a challenge of constitution, foundation of their own associations, that is, formation of their own identity and public affirmation in the new context. This paper discusses these ongoing processes with a special attention to the Serbian ethnic group.Са распадом претходне заједничке државе (Југославије) и формирањем нових независних држава на њеном простору, ранији сународници и конститутивни народи нашли су се у новим улогама: једни постају већина, а други мањине, чији статус тек треба да се афирмише и званично потврди у јавној сфери. Словенија, као земља са, између осталог, великим бројем имиграната из бивше Југославије, нашла се пред изазовом потврђивања етничког плурализма у својим оквирима, и налажења одговарајућег места за нове или новодобне мањине – што је најчешћи назив за етничке групе које формирају грађани бивше заједничке државе, међу којима су Срби данас најбројнији – а саме те мањине налазе се пред изазовом конституисања у заједницу, оснивања сопствених удружења, односно формулисања свог идентитета и његове јавне афирмације у новом контексту. У раду се говори о овим још увек незавршеним процесима на примеру српске етничке групе

Novo promišljanje mitova, istorije i politike : srpska revolucija i njene vođe u mitopolitičkom ključu

U izdanju Etnološke biblioteke Srpskog genealoškog centra objavljene su dve knjige dr Dragane Antonijević posvećene analizi mitopolitičkih paradigmi formiranih oko likova vođa Prvog i Drugog srpskog ustanka, Karađorđa i Miloša, njihovim značenjima i političkoj upotrebi u istorijskoj i savremenoj perspektivi. Materija koja se razmatra predstavlja suštinski povezanu celinu, pa te dve knjige treba posmatrati kao jedinstveno naučno delo. Prva knjiga, Karađorđe i Mološ: Između istorije i predanja, bavi se procesima folklorizacije i mitizacije Miloša i Karađorđa u 19. veku, a druga daljom analizom celovite mitopolitičke paradigme o Knjazu i Voždu, odnosno, Srpskoj revoluciji, kao i poličke upotrebe te paradigme u burnim devedesetim godinama 20. veka.Prikaz knjiga Dragane Antonijević, Karađorđe i Miloš: Između istorije i predanja, Etnološka biblioteka, knj. 32, Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, Beograd 2007, str. 291; i Karađorđe i Miloš: Mit i politika, Etnološka biblioteka, knj. 33, Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, Beograd 2007, str. 215

A Step Forward or a Step Backward En Route for Europe: Serbia in Searching for the European Identity in the Beginning of 21st Century

Овај рад се бави дилемом која прати српско друштво у већем делу његове модерне историје. То је дилема да ли Србија може и треба да буде европска земља, у смислу припадања развијеном демократском свету по западном моделу, или не може и не треба? Дилема је оживела са савременом кризом, која је отпочела падом комунизма и распадом претходне државе („друге“ Југославије,) осамде- сетих и деведесетих година прошлог века, што је, између осталог, у Србији отворило питања (ре)дефинисања националног идентитета и будућег правца развоја земље. Конкретно, ова дилема данас има облик питања: да ли, како и када Србија треба да постане део Европске Уније? Дилема о европском или неевропском (западњачком или незападњачком) карактеру српског друштва није нова. Зато се у раду најпре говори о томе од када она потиче, а затим о томе какве облике поприма у савременом српском друштву, какви се све одговори на ту дилему данас дају, као и да ли има назнака, и каквих, о њеном разрешењу.A dilemma: can Serbia become or should it become one of the European states (developed democratic state based on Western model) has revived with the contemporary crisis, brought by the end of communism and the disintegration of the former Yugoslavia in the 1980‘s and 1990‘s. In Serbia, the crisis has opened up several issues, one of which is the question of re-definition of a national identity and future direction of the state development. The dilemma is not new. Therefore, this paper firstly discusses the dilemma‘s foundations, and then its forms in the contemporary Serbian society. More precisely, the dilemma is: should Serbia become a part of the European union, and if so, how and when? The paper summarizes the various images on the state of Serbia appearing in European public discourses and public in general, comparing them with the actual society‘s context, which have made or revived the images – i.e. the everyday life of the society characterized by sociologists as destroyed, anemic and post-traumatic. After the harshest crisis in its history, in the last decade of the 20 th century, Serbia is facing today a real perspective of European integrations. All officials and politicians declare publicly their objectives to transform Serbia into a more European state, and some steps are taken toward that end. The actual integration however, is saturated with confusion: the politicians as well as the majority of the population declare strong inclination toward European directions, and on the other hand, there is a strong presence of anti-European discourses, indecisiveness of the political elite, and slow pace of the process itself and the accompanying fear of the unknown consequences of the same. The reality of the contemporary Serbian society – the reality of one destroyed, impoverished society (the society whose institutions are destroyed), that has no clear rules of social game, poses the question: is the European project really attainable by Serbia? Wasted, impoverished state, destroyed institutions, tired and stressed populations – indicate the opposite. Nonetheless, the fact that all models from the former regime are long exhausted (including nationalism and anti-Western attitudes), and that the population appears awakened, wishing for a normal life for themselves and their children, in a situation where Europe appears to function as the only generator of optimism and as a final aim, the possibility remains open. It is probably because of this disharmony of reality and yearning that the relationship between Serbia and Europe remains largely contradictory. This is especially evident in public discourses: from the attitude that we are already in Europe, the way we are, representing the essence of being European, or the attitude that we should be integrated tomorrow, which would in turn solve all our problems and doubts about attainable European standards, to the attitude of hostility toward the West and Europe.След най-дълбоката криза в своята история, през която Сърбия премина през последното десетилетие на ХХ век, днес пред нея се открива реалната перспектива за европейска интеграция. Всички официални инстанции и актьори на политическата сцена открито декларират себе си като привърженици на европеизацията на Сърбия, а вече се правят и първите конкретни стъпки в тази посока. На друго равнище, обаче, обществената действителност в днешна Сърбия – реалностите на едно масово обедняло, разорено общество, в което липсват ясни правила на обществената игра, поставят въпроса доколко европейският проект за Сърбия е реално достижим. Вероятно от това несъответствие между желаното и действителността, отношенията между Сърбия и Европа в публичния дискурс изглеждат комплексни и в значителна степен амбивалентни: от това, че ние сме вече в Европа такива каквито сме и представляваме самата същност на европейското, покрай големите съмнения дали европейските стандарти са въобще достижими за нас, та чак до отхвърлянето на Запада и Европа като нещо чуждо и враждебно за нас. В своя доклад ще се опитам да сумирам представите за Сърбия като част от Европа, успоредно с реалния обществен контекст, в който те се създават или оживяват – ежедневието на едно общество, което учените днес характеризират като разорено, аномично и посттравматично.Зборник радова Етнографског института САНУ 22 / Collection of Papers of the Institute of Ethnography SASA 2

A Budapesten és környékén élő szerbek etnikai identitása: a Szerb Tudományos és Művészeti Akadémia Néprajzi Intézetének kutatásai

У раду се излажу концепција и резултати досадашњих истраживања Срба у Будимпешти и околини у оквиру пројеката Етнографског института САНУ (Београд). Биће речи пре свега о два истраживања етничког идентитета, која је сама ауторка обавила међу Србима у селу Ловри (1989–1992) и у Будимпешти и четири оближња насеља (1995–1998), односно о две монографије које представљају за сада најобухватније резултате ових истраживања: Срби у селу Ловри у Мађарској током XX века (1995) и (Н)и овде (н)и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској (2008). У раду се говори о њиховим циљевима и резултатима, као и о неким ограничењима, и о могућим правцима даљих истраживања.Bemutatásra kerül a Budapesten és környékén élő szerbek között végzett kutatások koncepciója és eredményei, melyekre a belgrádi SZTMA projektje keretében került sor. Mindenekelőtt két etnikai identitással kapcsolatos kutatásról lesz szó, amelyet a szerző Lóréven (1989–1992) és Budapest környéki településen a helyi szerbek körében végzett (1995–1998). Ezzel összefüggésben szó lesz két olyan monográfiáról is, amely jelenleg a legátfogóbb képet nyújtja e kutatások eredményeiről: Срби у селу Ловри у Мађарској током ХХ века (1995) [Szerbek a magyarországi Lóréven a XX. században] és a (Н)и овде, (н)и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској (2008) [Se itt, se ott – itt is, ott is: A magyarországi szerbek identitása]. A cikk kitér a két kutatás céljaira és eredményeire, rámutat néhány korlátozó tényezőre, valamint a további kutatások lehetséges irányai.The paper presents the concept and results of the research of Serbs in Budapest and its surrounding carried out so far within a project of the Institute of Ethnography SASA (Belgrade). Mainly, it is about two researches of ethnic identity which the author herself carried out among Serbs in the Lórév village (1989-1992) and in Budapest and four nearby places (1995-1998), i.e. about two monographs presenting the most comprehensive results of these researches for the time being: Srbi u selu Lovi u Mađarskoj tokom XX veka (1995) and (N)i ovde (n)i tamo: etnički identiteti Srba u Mađarskoj (2008). The paper speaks about their goals and results as well as about some limitations and possible directions of future research.Зборник радова Етнографског института САНУ 29 / Collection of Papers of the Institute of Ethnography SASA 2

Владимир Р. Ђорђевић у Народној библиотеци Србије

This article deals with the collection of documents belonging to Vladimir R. Đorđević, which are kept at the National Library of Serbia. These documents are divided in two separate personal funds – Vladimir’s letters to his brother Tihomir are preserved in the Legacy of Tihomir R. Đorđević, while photographs and letters addressed to Vladimir Đorđević are in the Legacy of his nieces Ljubica and Danica S. Janković. This material can be a very useful source for research of Đorđević’s life and work.Овај чланак се бави грађом која се чува у Народној библиотеци Србије, а односи се на Владимира Р. Ђорђевића. Грађа се налази у два легата – Владимирова писма упућена брату Тихомиру налазе се у легату Тихомира Р. Ђорђевића, док се фотографије и писма упућена Владимиру налазе у легату његових сестричина Љубице и Данице С. Јанковић. Овај материјал може бити веома користан извор за проучавање живота и рада Владимира Р. Ђорђевића.Легат етномузиколога Владимира Р. Ђорђевића налази се на Факултету музичке уметности у Београду. Недуго након Владимирове смрти 1938. године, његов брат Тихомир Р. Ђорђевић, етнолог и члан Академије, и сестричине Љубица и Даница С. Јанковић, средили су заоставштину Владимира Ђорђевића и његове рукописе, нотне записе и стручну литературу предали тадашњој Музичкој академији. Преостала грађа – писма и фотографије – остале су код сестара Јанковић, које су водиле бригу о заоставштинама својих ујака, који су им били и ментори у њиховом стручном раду. Оне су најпре средиле комплетну преписку Тихомира Ђорђевића, и та збирка је 1954. године приључена његовом већ постојећем легату у Народној библиотеци Србије. У тој збирци се налази 378 писама које је Владимир упутио свом брату Тихомиру, а преписка покрива период од последње деценије XIX века до друге половине тридесетих година XX века. Писма која је Владимир примао од родбине, пријатеља и сарадника, остала је код сестара Јанковић, и тек после смрти Љубице С. Јанковић 1973. та грађа је постала део легата сестара Јанковић у НБС. У њој се налази 579 писама које је Владимир примио између 1907. и 1936. године, а отприлике половину тих писама написао је Тихомир Ђорђевић. Нека од имена других кореспондената могу се наћи у прилогу овог текста. Осим преписке Владимира Ђорђевића, у легату сестара Јанковић се налази и већа колекција фотографија. Међу њима је значајан број Владимирових портрета у стилу старих фотоатељеа, али и из свакодневног живота, професионалног рада и групних фотографија које сведоче о бројним активностима Владимира Ђорђевића. Посебну целину у тој збирци фотографија у легату сестара Јанковић чине фотографије које је снимио Владимир Ђорђевић. Он је, највероватније крајем двадесетих година, набавио фотоапарат и искористио напредак у фотографској технологији да забележи сцене из Београда, Србије, Црне Горе и Македоније. Његов приступ фотографији је документаристички и он је бележио призоре из свакодневног живота у Београду, као и током својих путовања и истраживања, где се најчешће интересовао за локалне обичаје и типичне сцене традиционалног живота у унутрашњости. Заоставштину Владимира Ђорђевића у НБС чине преписка и фотографије, као и публикације које је он сам објављивао. Та грађа се формално налази у два легата – Тихомира Ђорђевића и сестара Јанковић, и доступна је истраживачима, како онима који се баве нашим културним наслеђем, тако и онима који се баве и ширим темама – друштвеном историјом, културном историјом и развојем образовања, као и историјом приватног живота

Prevazilaženje "Evropskog nasleđa": Oslobađanje etnološke imaginacije – Izveštaj sa IX kongresa SIEF-a (16-19. juni, Deri/ Londonderi, Velika Britanija).

Od 16. do 19. juna 2008. godine, održan je u Deriju/Londonderiju (Severna Irska, Velika Britanija) IX SIEF-ov kongres pod naslovom Transcending "European Heritages": Liberating the Ethnological Imagination. Lokalni organizatori su bili Alsterski univerzitet (University of Ulster) i Akademija za irsko kulturno nasleđe (Academy for Irish Cultural Heritages). Rad Kongresa se odvijao kroz ukupno 45 panela i 15 radionica, a u jednoj od sala organizovane su poster-prezentacije. Na panelima učesnici su se bavili pitanjima kulturnog nasleđa u Evropi (European herritages), prevazilaženjem problema teorije i prakse (Transcending Theories and Practices), o mogućnostima ostvarivanja "etnološke imaginacije" (Performinig the Ethnological Imagination).Prikaz konferencij

BicAT: a biclustering analysis toolbox

Summary: Besides classical clustering methods such as hierarchical clustering, in recent years biclustering has become a popular approach to analyze biological data sets, e.g. gene expression data. The Biclustering Analysis Toolbox (BicAT) is a software platform for clustering-based data analysis that integrates various biclustering and clustering techniques in terms of a common graphical user interface. Furthermore, BicAT provides different facilities for data preparation, inspection and postprocessing such as discretization, filtering of biclusters according to specific criteria or gene pair analysis for constructing gene interconnection graphs. The possibility to use different biclustering algorithms inside a single graphical tool allows the user to compare clustering results and choose the algorithm that best fits a specific biological scenario. The toolbox is described in the context of gene expression analysis, but is also applicable to other types of data, e.g. data from proteomics or synthetic lethal experiments. Availability: The BicAT toolbox is freely available at and runs on all operating systems. The Java source code of the program and a developer's guide is provided on the website as well. Therefore, users may modify the program and add further algorithms or extensions. Contact: [email protected]

On the right track: ethnology of Serbs in Hungary

Етнолошки радови о Србима у Мађарској сагледани су у светлу онога што је објављено у зборницима конференција у Бекешчаби (1975–2004), часописима Етнографија Јужних Словена (1975–1993) и Етнографија Срба у Мaђарској (1997–), само једног броја Folklór és tradíció (VII, 1994), као и неких чланака и књига публикованих у последње четири деценије у Србији и Мађарској на српском језику. Тематском сврставању подвргнути су радови који се по свом садржају односе на Србе у Мађарској, етнолингвистичке синтезе, студије о породици, историјско-архивистички компендиј о оптирању, али такође и историјски романи из прошлости Срба у Мађарској и оптаната у Србији, а све то у складу са схватањем да аналитичке монографије претходе синтетичком раду и да га допуњују. Све побројано, уз додатак једне социолошке студије о староседеоцима и анализе статистичких података о Србима у Мађарској, веома добро се уклапа са широко схваћеном проблематиком етнолошких наука. Уз то, није заборављена ни научно популарна делатност.Ethnological works on Serbs in Hungary are observed in the light of the material published in the volumes from the conferences in Békéscsaba (1975-2004), journals Ethnography of Southern Slavs (1975-1993) and Ethnography of Serbs in Hungary (1997-), one issue of the journal Folklore es Traditio (VII, 1994), and a number of articles and books published in the Serbian language in Serbia and Hungary during the last four decades. The works which subject matter covers the Serbs in Hungary, such are ethno-linguistic syntheses, family studies, historical-archivist compendium on opting for Serbia after the World War One, together with historical novels from the past of Serbs in Hungary, including those about optants, have been thematically classified, following the understanding that analytical monographs precede and supplement the synthetic work. All the above, together with one sociological study about natives and immigrants in late 20th century from the territory of the former Yugoslavia and the analyses of statistical data about Serbs in Hungary, very well match the broadly understood subject matter of ethnological sciences. Besides, the scientific popular activity has neither been forgotten.A magyarországi szerbekről szóló néprajztudományi, etnológiai kutatásokat a békéscsabai néprajztudományi konferenciák (1975–2004) tanulmányköte- teiben, a Magyarországi délszlávok néprajza (1975–1993) és a Magyarországi szerbek néprajza (1997–) tanulmányköteteiben, illetve a Folklór és tradíció egyik számában (VII, 1994) közzétett munkák, valamint az elmúlt negyven évben Magyarországon és Szerbiában szerb nyelven publikált egyes könyvek és cikkek alapján tekintettük át. Tematikus besorolásnak vetettük alá mindazokat a műveket, amelyek tartalmilag a magyarországi szerbségre vonatkoznak. Ilyenek az etno-ligvisztikai szintézisek, a családokról szóló tanulmányok, az 1920 utáni optálással kapcsolatos történelmi-levéltári összefoglalók, de úgyszintén ide tartoznak a magyarországi szerbek történetével és a szerbiai optálással kapcsolatos történelmi regények – mindez azon felfogással összhangban, hogy az elemzői monográfiák megelőzik és kiegészítik a szintézise- ket. Ezen publikációk – ide sorolva még egy, az őshonos szerbekről szóló szociológiai tanulmányt és a magyarországi szerbekről szóló statisztikai adatok elemzését is – jól illeszkednek az etnológia szélesen értelmezett problémakörébe. Mindemellett nem feledkeztünk meg a tudományos népszerűsítő tevékenységről sem.Зборник радова Етнографског института САНУ 29 / Collection of Papers of the Institute of Ethnography SASA 2

Reoffending of persons sentenced to imprisonment

Raziskovanje povratništva v slovenski teoriji zavzema malo prostora, strokovna literatura, razen v grobih opisih, temu področju ne posveča posebne pozornosti. Ne glede na navedeno pa lahko v tudi Sloveniji zasledimo, da je povratništvo pokazatelj učinkovitosti kazenskopravnih intervencij. Uvodoma so kratko opisane kriminološke teorije in namen kaznovanja, predstavljene so različne definicije povratništva, ki kažejo na kompleksnost pojava, opisani so dejavniki, ki vplivajo na izvrševanje kaznivih dejanj ter slovenski sistem izvrševanja kazenskih sankcij. V empiričnem delu se podrobneje preuči penološko povratništvo v slovenskem prostoru in se izpostavi zahtevnost raziskovanja pojava. Prav tako se opiše povratnike in njihove temeljne značilnosti, pri čemer se skuša ugotoviti, kaj je najbolj oteževalo proces reintegracije obsojencev v socialno okolje po prestani kazni. Namen doktorske disertacije je temeljiteje predstaviti pojav povratništva, ga osvetliti z različnih zornih kotov, opozoriti na pomanjkljivosti raziskovanja na slovenskem področju ter ponuditi nekaj izhodišč za nadaljnje raziskovanje in razvoj izvrševanja kazenskih sankcij.Researches on reoffending are not often found in Slovenian theory and professional literature, except in rough descriptions, does not pay particular attention to this area. Notwithstanding that fact we can detect, also in Slovenia, that reoffending is an indicator of the effectiveness of criminal justice interventions. The introduction briefly describes criminological theories and the purpose of punishment, various definitions of reoffending, that indicate the complexity of the phenomena, the factors that influence on the criminal behavior and the Slovenian penal system of enforcement are described. The empirical part examines the penological reoffending in Slovenia in more detailed scence, which highlights the complexity of researching the phenomena. Reoffenders and their basic characteristics are also described, with intention to find out what made the process of reintegration of offenders most difficult after the sentence had been served. The purpose of this doctoral dissertation is to present the phenomena of reoffending more thoroughly, to illuminate it from different aspects, to point out the shortcomings of research in the Slovenian field and to offer some starting points for further research and development of the enforcement of criminal sanctions

The Janković Sisters: Pioneering Work in the Field of Ethnochoreology

Iako po obrazovanju profesorke jugoslovenske književnosti, Ljubica i Danica S. Janković gotovo ceo profesionalni život posvetile su sakuplјanju i proučavanju tradicionalnih plesova, odnosno narodnih igara, kako su one nazivale predmet svoga rada, i utemelјenju etnokoreologije kao samosvojne naučne discipline u Srbiji. Posvećeno beleženje tradicionalnih plesova odno sno dugogodišnji zajednički terenski rad iznedrio je ogromnu građu koja je većim delom objavlјena i analizirana u mnoštvu naučnih radova i kapitalnoj ediciji pod nazivom Narodne igre. Prvih osam knjiga iz ove edicije štampa no je u periodu od 1934. do 1964. godine, dok je deveta knjiga posthumno objavlјena 2016. godine. Ljubica i Danica Janković mogu se smatrati začetni cama ne samo etnokoreologije, već i etnomuzikologije u Srbiji.Although educated as professors of Yugoslav literature, the sisters Ljubica (Aleksinac, 14/26 June 1894 – Belgrade, 3 May 1974) and Danica S. Janković (Po drinjska Lešnica, 7/19 May 1898 – Belgrade, 18 April 1960) devoted almost the en tirety of their professional lives to collecting and studying traditional dances, or folk dances, as they called their subject, and to establishing ethno-choreology as a dis tinct academic discipline in Serbia. The many years over which the Janković sisters collaborated in field work, beginning in 1934, have produced a wealth of material, mainly from Serbia and Northern Macedonia, which has for the most part been pu blished in a multitude of scholarly works and in a nine-volume capital edition called Folk Dances. The first eight books from this edition were printed in the period from 1934 to 1964, while the ninth book was published posthumously in 2016. Ljubica and Danica Janković can be considered the founders not only of ethnochoreology, but also of ethnomusicology in Serbia. The life story of the Janković sisters can be seen as a story of scientific success and recognition of two talented, educated and dedicated women, despite their still relatively traditional, patriarchal environment. In the final comments, however, we point out the possibility that more or less hidden patriarchal patterns also marked their life path.Zbornik radova sa naučne konferencije održane od 11. do 13. februara 2020. u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. Zbornik predstavlja jedan od rezultata projekta Položaj naučnica u društvu i na tržištu rada u Srbiji Etnografskog instituta SANU. Projekat je podržan u okviru Programa Participacije Uneska 2018–2019