Sur ce qu’est ou n’est pas l’art NFT

Due to the decentralised nature of blockchain technology, NFT art has changed notions of authorship and ownership, diminished the role of art world experts, and influenced the global art market. However, the question of whether NFTs can be considered art at all remains open to debate. In order to distinguish NFTs from other digital and non-digital artworks, we will first provide an overview of what NFTs are and what kind of digital space they belong to. Secondly, we will analyse the conditions that an NFT must fulfil in order to be considered an artwork, according to its inherent characteristics. The results will show that, firstly, an NFT artwork depends on its artistic concept; secondly, its representational content has to be a visual interpretation of the NFT concept and related to data according to the concept; and finally, the concept defines the whole ecosystem and the aesthetic properties of NFT artworks.Zbog decentralizirane prirode tehnike blockchaina, NFT-umjetnost promijenila je poimanje autorstva i vlasništva, umanjila ulogu stručnjaka iz svijeta umjetnosti i utjecala na globalno tržište umjetnina. Međutim, pitanje mogu li se NFT-ovi uopće smatrati umjetnošću ostaje otvoreno za raspravu. Da bismo razlikovali NFT-ove od drugih digitalnih i nedigitalnih umjetničkih djela, najprije ćemo dati pregled toga što su NFT-ovi i kojoj vrsti digitalnog prostora pripadaju. Drugo, analizirat ćemo uvjete koje NFT mora ispuniti da bi se smatrao umjetničkim djelom, prema svojim inherentnim karakteristikama. Rezultati će pokazati da, prvo, NFT-umjetničko djelo ovisi o svojem umjetničkom konceptu; drugo, njegov predodžbeni sadržaj mora biti vizualno tumačenje NFT koncepta i povezan s podacima u skladu s konceptom; i konačno, koncept definira cijeli ekosustav i estetička svojstva NFT-umjetničkih djela.Wegen der dezentralisierten Natur der Blockchain-Technologie hat die NFT-Kunst die Vorstellung von Autorschaft und Eigentum verändert, die Rolle der Experten aus der Kunstwelt verringert und den globalen Kunstmarkt beeinflusst. Doch die Frage, ob die NFTs überhaupt als Kunst angesehen werden können, bleibt offen zur Diskussion. Um NFTs von anderen digitalen und nicht-digitalen Kunstwerken zu unterscheiden, wird als Erstes eine Übersicht darüber angegeben, was NFTs sind und zu welcher Art von digitalem Raum sie gehören. Danach werden die Voraussetzungen analysiert, die das NFT erfüllen muss, um als Kunstwerk betrachtet zu werden, nach seinen inherenten Charakteristiken. Die Ergebnisse werden zeigen, dass, erstens, ein NFT-Kunstwerk von seinem Kunstkonzept abhängt; zweitens, dass sein Vorstellungsinhalt eine visuelle Interpretation des NFT-Konzepts und mit den dem Konzept entsprechenden Daten verbunden sein muss; und schließlich, dass das Konzept das ganze Ökosystem und die ästhetischen Eigenschaften der NFT-Kunstwerke definiert.En raison de la nature décentralisée de la technologie blockchain, l’art NFT a modifié les notions d’auteur et de propriété, réduit le rôle des experts du monde de l’art et influencé le marché mondial de l’art. Cependant, la question de savoir si les NFT peuvent être considérés comme de l’art reste ouverte au débat. Afin de distinguer les NFT des autres œuvres numériques et non numériques, nous offrirons d’abord un aperçu de ce que sont les NFT et du type d’espace numé- rique auquel ils appartiennent. Ensuite, nous analyserons les conditions qu’un NFT doit remplir pour être considéré comme une œuvre d’art en fonction de ses caractéristiques inhérentes. Les résultats montreront que, premièrement, une œuvre d’art NFT dépend de son concept artistique ; deuxièmement, son contenu représentatif doit être une interprétation visuelle du concept NFT et lié aux données conformes au concept ; et enfin, le concept définit l’ensemble de l’écosystème et les propriétés esthétiques des œuvres d’art NFT

Martin Heidegger on Painting: Franz Marc and Paul Klee

U ovom se radu razmatra Heideggerovo razumijevanje umjetnosti s obzirom na položaj slikarstva, za koje tvrdimo da ima status ravnopravan pjesništvu. Navedena teza izvedena je polazeći od Heideggerovih komentara o Kleeu, koji pokazuju da smisao slikarstva nije u prikazivanju bivstvujućeg, već u predočavanju zahvaćanja bivstvovanja. Ista se teza analizira s obzirom na kratki Heideggerov komentar Franza Marca iz ranih radova, te se zaključuje da Heideggerova osuda apstraktnog slikarstva nije određena zahtjevom za prikazivanjem nekog bivstvujućeg, odnosno objekta. Konačno, vodeći položaj pjesništva i slikarstva pokazuje se kao naznaka novog razumijevanja slike kod Heideggera, koje povratno postavlja zahtjev za revidiranjem ustaljene interpretacije Heideggerove filozofije umjetnosti.In this paper, Heidegger’s understanding of art is analysed with regard to the status of painting, for which I claim to be of equal status as poetry. Such claim is derived from Heidegger’s commentaries on Klee, which show that the essence of painting is not a presentation of beings, but the revelation of our grasp of Being. The same idea is analysed considering Heidegger’s short comment on Franz Marc from his early works, with the conclusion that Hedegger’s attack on an abstract painting is not the consequence of demand that painting should present us with some concrete being, some object. Finally, the specific status of poetry and painting indicate the new understanding of the image in Heidegger, which in return demands for the revision of the usual interpretation of Heidegger’s philosophy of art

The Conceptuality of Fundamental Ontology and the Problem of Existentials

Članak je posvećen razmatranju svojstvenosti pojmovnosti fundamentalne ontologije, koja će biti predstavljena na primjeru egzistencijala, kao za nju karakterističnog tipa pojmova. Analiza, najprije, pokazuje smisao i ulogu egzistencijala u vezi s osnovnim postavkama fundamentalne ontologije, te Heideggerovu kritiku kategorija. Potom se u drugom dijelu članka pojmovni karakter egzistencijala razmatra kroz njihove pojmovne odnose i na primjeru pojma svijeta. Analiza u članku polazi od ranih Heideggerovih stavova o odnosu filozofskog mišljenja i jezika, po kojima jezik filozofije izrasta iz načina misaonog držanja određenog mislioca i upućuje na to misaono držanje.This paper is concerned with the characteristics of the conceptuality of fundamental ontology, which are presented through an analysis of existentials as the concepts typical of this philosophical position. The analysis first presents the meaning and role of existentials in relation to the main ideas of fundamental ontology as well as Heidegger’s critique of the categories. The second part of the paper then presents the conceptual character of the existentials through the analysis of the concept of the world and in terms of the conceptual relations they form. The analysis draws on Heidegger’s early ideas about the essential relation between thinking and language in philosophy, according to which the language of philosophy emerges from and indicates how a particular philosopher thinks

Ästhetik der Natur im zeitgenössischen Kontext

U ovom radu estetika prirode predstavlja se u kontekstu njena oživljavanja u suvremenoj filozofiji. Priroda kao objekt estetskog iskustva i vrednovanja uglavnom je pitanje tradicionalne estetike i stoga je njeno oživljavanje u radu prikazano kao problem redefiniranja estetike u suvremenim terminima. Analiza se sastoji od primjera iz suvremene estetike, filozofije i umjetnosti, i usmjerena na otkrivanje ključnih svojstava novog estetičkog razumijevanja prirode. Ta ključna svojstva u zaključku su viđena kao indikacije buduće perspektive u razvoju filozofijske estetike.Aesthetic of nature is in this paper presented in the context of its revival in contemporary philosophy. Nature as the object of aesthetic experience and valorisation is mainly a question of traditional aesthetics, so its revival is here presented as the problem of redefinition of aesthetics in contemporary terms. The analysis encompasses examples from contemporary aesthetics, philosophy and art, and it is focused on revealing the key features of new aesthetic understanding of nature. These key features are in conclusion seen as indications of the future perspective of the development of philosophical aesthetics.Dans cet article, l’esthétique de la nature est présentée dans le contexte de sa résurgence au sein de la philosophie contemporaine. La question de la nature, en tant qu’objet d’expérience esthétique et de valorisation, relève principalement d’une question qui appartient à la l’esthé- tique traditionnelle. Pour cette raison, sa résurgence est présentée dans ce travail comme un problème pour redéfinir l’esthétique en termes contemporains. L’analyse comprend des exemples issus de l’esthétique contemporaine, de la philosophie et de l’art, et se concentre sur la découverte des propriétés clés pour une nouvelle compréhension esthétique de la nature. En conclusion, ces propriétés clés sont considérées comme des indications pour les futures perspectives qui se rapportent au développement de la philosophie esthétique.In dieser Arbeit wird die Ästhetik der Natur im Kontext ihrer Wiederbelebung in der zeitgenössischen Philosophie präsentiert. Die Natur als Objekt ästhetischer Erfahrung und Bewertung ist hauptsächlich eine Frage der traditionellen Ästhetik, daher wird ihre Wiederbelebung in dieser Arbeit als ein Problem der Neudefinierung der Ästhetik in zeitgenössischen Termini dargestellt. Die Analyse besteht aus Beispielen aus der zeitgenössischen Ästhetik, Philosophie und Kunst und zielt darauf ab, Schlüsselmerkmale eines neuen ästhetischen Naturverständnisses zu entdecken. Diese Schlüsselmerkmale werden in der Schlussfolgerung als Indikationen zu der zukünftigen Perspektive in der Entwicklung der philosophischen Ästhetik gesehen

The Concept of Atmosphere in Hermann Schmitz’s New Phenomenology

Ovaj rad posvećen je analizi pojma atmosfere u novoj fenomenologiji Hermanna Schmitza. Pojam atmosfere predstavlja jedan od središnjih Schmitzovih pojmova, a koristi ga da bi označio osnove iskustva stvarnosti i osobnosti s obzirom na to kako se otkrivaju fenomenološkoj analizi. Pojam upućuje na konkretne fenomene atmosfera, ali također, svjedoči i o načinu na koji Schmitz razumije i preispituje samu fenomenologiju. Autor nastoji pojam atmosfere predstaviti prvenstveno iz druge naznačene perspektive, koristeći se pri tomu analizom strukture pojma i fenomena atmosfere, njihovim povezivanjem sa Schmitzovim pojmovima tijela i prostora te, napokon, usporedbom Schmitzovih analiza s tezama drugih fenomenologa. Analiza pokazuje da pojam atmosfere u Schmitzovoj fenomenologiji prvenstveno predstavlja teorijski poligon za utemeljenje samog fenomenološkog postupka.This paper will discuss the concept of atmosphere in the new phenomenology of Hermann Schmitz. It is one of Schmitz\u27s central concepts, and it is used to indicate the basis of experience of reality and the self, with respect to how they are revealed to the phenomenological analysis. This concept, therefore, refers to the concrete phenomena of atmosphere, but it also testifies to the way in which Schmitz understands and questions the phenomenology as such. The paper aims to present the concept of atmosphere primarily in the view of second indicated perspective, by the analysis of the structure of the concept and the phenomenon of atmosphere, by associating them with the Schmitz’s notions of body and space, and, finally, by comparing Schmitz’s analysis to the positions of other phenomenologists. The analysis shows that the concept of atmosphere in Schmitz’s phenomenology is primarily a theoretical ground for the foundation of phenomenological process itself

Heidegger's philosophy of language

Рад Хајдегерова филозофија језика посвећен је испитивању начина на који је Хајдегер усвојио и поставио феномен језика као филозофски проблем. Хајдегеров филозофски приступ проблему језика битно се разликује од традиционалних, али и савремених филозофских тематизација овог проблема. Рад је, стога, најпре посвећен томе да се такав особени Хајдегеров приступ одреди и представи на адекватан начин. С обзиром на различите начине на које Хајдегер тематизује феномен језика, рад је фокусиран на тематски оквир језика као проблема филозофије, односно као филозофског проблема који је у рангу других сличних проблема, попут бивствовања, сазнања, суштине човека и слично. Циљ рада је да покаже начин на који се проблем језика код Хајдегера обрађује с обзиром на целину његове филозофије, односно с обзиром на друге њене проблеме и теме. Овако постављен проблем решава се у контексту целине Хајдегерове филозофије, односно једнако на примеру фундаменталне онтологије, као и на примеру позног Хајдегеровог мишљења. Анализа у раду фокусира два кључна Хајдегерова дела за обраду проблема језика, а то су Бивствовање и време, које обележава његове ране позиције, односно Суштина језика, која је од кључног значаја за позно Хајдегерово мишљење. Анализе ова два дела допуњавају се освртима на друга значајна Хајдегерова дела посвећена језику. Проблем језика Хајдегер, прецизније, разумева као питање о ономе шта језик заиста јесте, односно о његовом бивствовању. Проблем језика код Хајдегера стога се не може решити ван перспективе зацртане његовим разматрањем проблема бивствовања, те се као главна нит водиља Хајдегерове филозофије језика испоставља разматрање односа језика и бивствовања. Проблем односа језика и бивствовања Хајдегер експлицитно поставља у оквирима своје позне филозофије, и оно доминантно обележава његов приступ теми језика у том контексту. Оно је, међутим, према нашем мишљењу, иако не експлицитно, на исти начин било схваћено и у оквирима фундаменталне онтологије. Први део рада, посвећен проблему језика унутар фундаменталне онтологије, представља Хајдегерове анализе суштине језика, говора, те односа говора и језика, као изговорене речи, у оквирима анализе егзистенцијалности егзистенције. Уколико се тема језика задржи у овако постављеним оквирима, сматрамо да се може говорити о једној изведеној фундаментално-онтолошкој филозофији језика. Хајдегер, међутим, у овом контексту, према нашем мишљењу, језик визира и из перспективе његовог односа према бивствовању уопште, а не само према бивствовању тубивствовања, односно не само у ужим оквирима егзистенције. Ипак, овако постављен, проблем језика на позицијама фундаменталне онтологије није изведен, већ је та могућност у Бивствовању и времену само назначена. Проблеми који због тога настају, према нашем мишљењу, провоцирају начин на који ће Хајдегер приступити језику у позним радовима. У оквиру позне филозофије Хајдегер проблему језика приступа изокретањем традиционалног питања о суштини језика у питање о језику суштине. Језик суштине Хајдегер одређује као кажу, односно као звоњење тишине. Овако схваћена суштина језика испоставља се као начин на који је бивствовање сâмо мишљењу доступно за разумевање, односно као услов могућности да се бивствовање разуме. Проблем односа језика и бивствовања тако се у позним радовима показује као непосредно везан и за одређење мишљења, односно за разумевање смисла и карактера филозофије уопште. Питању филозофског, односно мисаоног приступа захватању суштине језика Хајдегер у позним радовима доминантно приступа уз помоћ дијалога песништва и мишљења, те стога и анализе понуђене у раду разматрају овај однос. Дијалог певања и мишљења представља Хајдегерово решење проблема наглашеног у оквирима Бивствовања и времена, односно решење проблема адекватног, традицијом непосредованог приступа мисаоном захватању суштине језика. Такав приступ, како у позним, тако и у раним радовима, требало би да резултује новим филозофским разумевањем језика, односно новим разумевањем како суштине језика, тако и изговорене речи. Будући да је ово ново разумевање битно одређено сагледавањем језика с обзиром на бивствовање, Хајдегерове анализе језика испостављају се као битно онтолошке. Такође, у складу са тим, али и у складу са критиком традиционалног филозофског разумевања језика, централно место Хајдегерове филозофије језика, од ког зависи могућност њеног кохерентног извођења, представља однос суштине језика и изговорене речи. С обзиром на овакво решење односа језика и бивствовања у позним радовима, сматрамо да се о изведеној Хајдегеровој филозофији језика, упркос заокрету у његовом мишљењу, о ком и сâм говори, може говорити у контексту целине његовог дела. Таква могућност представљена је у раду конкретним анализама. Коначни резултат рада, стога, представља потврђивање могућности кохерентног извођења Хајдегерове филозофије језика у оквирима целине његовог дела. Контиуитет се овим поводом утврђује на основу мотива који перманентно одређују Хајдегеров приступ језику, а то су: однос језика и бивствовања, разматрање суштине језика, те однос суштине језика и изговорене речи.Summary Doctoral dissertation Heidegger’s Philosophy of Language is dedicated to investigating the manner in which Heidegger embraced the phenomenon of language and posed it as a problem of philosophy. Heidegger’s philosophical approach to the problem of language is essentially different from both traditional and contemporary philosophical thematizations of it. Therefore, this dissertation is primarily dedicated to defining and presenting Heidegger’s unique approach in a proper manner. Among the various ways in which Heidegger addresses the phenomenon of language, the dissertation emphasizes the motif of language as a problem of philosophy, i.e. as the philosophical problem that ranks equal to other similar problems, such as those of Being, knowledge, essence of man etc. The main aim of dissertation is to present Heidegger’s analysis of language on the background of his entire philosophy, i.e. on the background of its other problems and themes. The problem, thus formulated, is treated within the domain of Heidegger’s entire philosophy, that is, equally on the example of fundamental ontology, as well as on the example of Heidegger’s later thought. The focus of the analysis is on two Heidegger’s works that are crucial for addressing the problem of language: firstly, Being and Time, which marks his early philosophy, and, secondly, The Essence of Language, which is decisive for his later thought. This analysis is supplemented with remarks upon Heidegger’s other works that are dedicated to language. More precisely, the problem of language Heidegger understands as the question concerning that what language essentially is, i.e. as the question concerning its being. Therefore, the problem of language within Heidegger’s philosophy can not be solved outside of perspective which is given through his inquiry of the problem of Being. Analysis of the relationship between language and Being, therefore, represents the main leitmotif of Heidegger’s philosophy of language. The problem of relationship between language and Being Heidegger explicitly addresses in his later philosophy, and it prevails his approach to the topic of language in this context. According to our opinion, although not explicitly in his fundamental ontology it was understood in the same manner. The first section of the dissertation, dedicated to the problem of language within the fundamental ontology, presents Heidegger’s investigations of the essence of language, discourse [Rede], and of the relationship between this essence of language and the language itself [Sprache], as the spoken word, in domain of existentiality of existence. If the topic of language is restricted to such framework, we can consider it as elaborated fundamentalontological philosophy of language. However, according to our opinion, Heidegger in this context considers language not only out of perspective of being of Dasein, i.e. in more narrow framework of existence, but also out of perspective of its relationship towards the Being as such. Such possibility, however, is only suggested in Being and Time, and the problem of language within fundamental ontology is not elaborated in this manner. Problems which emerge because of that, according to our opinion, provoke Heidegger’s approach to the language in his later works. In his later philosophy, Heidegger thematizes the problem of language by distorting the traditional question of the essence of language into the question of the language of essence. The language of essence Heidegger defines as saying [Sage], i.e. as the ringing of silence [Geläut der Stille]. Understood in such way, the essence of language is presented as the way in which the Being itself is available for the thinking, that is, as the condition of possibility for understanding of Being. The problem of the relationship between language and Being is thus in later works revealed in its close connection with the determination of thinking, that is, with Heidegger’s understanding of the meaning and the character of philosophy as such. In his later works Heidegger’s dominant approach to the question of philosophical, i.e. thinking grasp of the essence of language is mediated through the dialogue between poetry and thinking. Therefore, analysis given in the dissertation also considers this relationship. The dialogue between poetry and thinking represents Heidegger’s solution of the problem which he emphasized in Being and Time, i.e. the solution of the problem of adequate approach to thinking grasp of the essence of language, which is not mediated through tradition. Such approach, both in early and in later works, should result in new philosophical understanding of language, that is, in new understanding of both essence of language and spoken word. Given that this new understanding is essentially defined by considering language in terms of Being, Heidegger’s views on language are revealed as essentially ontological. According to this, but also in view of the critique of traditional understanding of language, the key problem of Heidegger’s philosophy of language, which determines the possibility of its coherent development, presents the relationship between the essence of language and the spoken word. In view of this solution of the relationship between the language and Being in later works, we claim that the developed Heidegger’s philosophy of language can be found in the context of his entire philosophy, regardless of the turn in his thinking, which Heidegger himself addresses. Such possibility is presented in this dissertation by more precise analysis. The final result of the dissertation, therefore, is the confirmation of the possibility of coherent development of Heidegger’s philosophy of language in his entire philosophy. The continuity upon this question is determined on the basis of motifs which permanently regulate Heidegger’s approach to language, which are: the relationship between language and Being, understanding of the essence of language, and the relationship between the essence of language and the spoken wor

Stories from the temple: metamorphosis of the Temple through space and time

Izložba „Priče iz Templa: metamorfoza hrama kroz prostor i vrijeme" donosi historiografske crtice o hramu i gradu, pokazujući kako vrijeme i prostor nisu (samo) fizičke dimenzije, već emotivne, duhovne i simboličke. Svaka stanica na putovanju kroz vrijeme i prostor hrama ispričana je putem fotografija, dokumenata, novinskih članaka i svjedočanstava: putovanje kroz vrijeme započinje od prve ideje o izgradnji hrama, preko destrukcije u Drugom svjetskom ratu i prenamjene u periodu socijalizma, te opsade Sarajeva i revitalizacije u poslijeratnom periodu, do savremenosti.The exhibition "Stories from the Temple: metamorphosis of the Temple through space and Time" brings historiographic reminiscences about the temple and the city, showing that time and space are not (only) physical dimensions, but emotional, spiritual and symbolic too. Each stop on the journey through time and space of the temple is told through photographs, documents, newspaper articles and testimonies: the journey through time starts from the first idea of building the temple, through its destruction in World War II and its conversion during the period of socialism, as well as the siege of Sarajevo and revitalization in the post-war period, until modern times.Izložba održana od 1 do 30. juna 2023. gdoine u Bosanskom kulturnom centru u Sarajevu (the exhibition was held from June 1 to June 30, 2023, at the Bosnian Cultural Center in Sarajevo)

Improvement of Au-poly(N-isopropylacrylamide) hydrogel nanocomposites: Singlelayer vs. bi-layered systems

In recent years, the need for innovative materials has produced remarkable progress in the field of smart materials, with a particular focus on nanocomposite systems containing crosslinked polymer matrices (hydrogels) and metal nanoparticles. Hydrogels have become a crucial class of biomaterials due to their stable 3D porous structures, high fluid absorption capacity, similarity to biological tissues, and biocompatibility. Of particular interest are hydrogels with the ability to respond to various external stimuli (temperature, pH, light etc.), resulting in alterations of their physical and chemical characteristics. Our research focuses on the nanocomposites based on thermosensitive poly(N-isopropylacrylamide) (PNiPAAm) hydrogels and gold nanoparticles (AuNPs), with a unique emphasis on exploring the specific properties of single-layer and bi-layered systems. The insights gained from this comparative study open new possibilities for applications in drug delivery, sensors, and soft robotics. Single-layer systems consisting of active PNiPAAm hydrogel and AuNPs, were created through a combination of radiolytic and chemical procedures. Bi-layered systems feature an active Au-PNiPAAm layer, with the addition of a passive poly(vinyl alcohol) (PVA) hydrogel layer, crosslinked by the combination of freeze-thaw and radiolytic techniques. In both cases, the incorporation of spherical AuNPs within an active layer was confirmed by the presence of a characteristic surface plasmon resonance (SPR), while scanning electron microscopy (SEM) indicated the system's highly porous structure. The physicochemical properties of both single- and bi-layered systems involved the examination of their swelling and deswelling properties, as well as the volume phase transition temperature (VPTT). The incorporation of AuNPs in the PNiPAAm layer led to an increase in both swelling capacity and VPTT. Compression measurements showed that the presence of a passive layer and AuNPs significantly improved mechanical properties of nanocomposites.Twenty-First Young Researchers’ Conference - Materials Science and Engineering: Program and the Book of Abstracts; November 29 – December 1, 2023, Belgrade, Serbi

Swelling and deswelling kinetics of Au-PNiPAAm hydrogel nanocomposite photoactuators obtained by gamma irradiation

In recent years, photoactuators as a class of smart materials that can produce a reversible mechanical deformation under light stimuli have attracted tremendous interest due to their potential applications in soft robotics, artificial muscles, and smart devices. Currently, the fabrication of photoactuators is mainly based on photothermal actuation mechanisms which include expansion/contraction, molecule sorption/desorption, and phase transition. Thermosensitive hydrogels with gold nanoparticles (AuNPs) are probably the most commonly used active layers that absorb light energy and convert it to thermal energy, causing reversible mechanical deformation such as bending, curling, and spiraling. This work describes hydrogel nanocomposite photoactuators based on AuNPs and thermosensitive poly(N-isopropylacrylamide) (Au-PNiPAAm), obtained by gamma irradiation. The different shapes of AuNPs were incorporated into PNiPAAm hydrogel, nanospheres with radius 5-10 nm and nanorods with aspect ratio 5 (radius 10 nm, length 50 nm). Swelling and deswelling kinetics of Au-PNiPAAm hydrogel nanocomposite photoactuators were investigated in water at 25C and 48C, respectively. All samples showed non-Fickian diffusion (both diffusion and polymer chains relaxation processes control the fluid transport) indicating that incorporation of different shapes of AuNPs into matrices has no influence on the diffusion model. On the other hand, the volume phase transition temperature (VPTT) of photoactuators can be adjusted by the incorporation of different shapes of AuNPs. It has been observed that VPTT decreases from 32.5C for Au nanorods to 30.5C for Au nanospheres, causing a more pronounced photothermal effect in the case of nanospheres.Twenty-second Annual Conference YUCOMAT : August 30 - September 3, Herceg Novi, 202

Personhood

The motives for bringing about the Hellenic-Serbian Dialogue Series originate from the sentiment that mutual relations between Greeks and Sebs far surpass the cultural exchange between Greece and Serbia. Knowing that cooperation does not simply fall into one’s lap, but must be initiated by human will and energy, a group of philosophers from Athens and Novi Sad, the proverbial “Athens of Serbia,” committed themselves to improving this state of affairs, at least within the confines of their area of expertise, philosophy. It is our firm intent to carry out the promise of the title of this series in the following years. Apart from mere cooperation between our two institutions, our aim is also to facilitate an international dialogue that would involve a wide range of thinkers, regardless of their place of employment. The topic of this second volume is personhood, which was spurred on by the need to investigate the condition of humanity in the twenty-first century. With this second volume of the Hellenic-Serbian Philosophical Dialogue Series we have done our best to produce a rich, multi-faceted, broadly scoped, and inspiring book; we wish it becomes for the reader the ideal vehicle for an intellectually stimulating journey.Publishe