Nastava prirodnih nauka u funkciji povezivanja nauke, tehnologije i društva

Connecting science, technology and the society is one of the important principles of contemporary education. The foundation of this principle is the idea that scientific and technological achievements should be useful and applicable in everyday life of an individual. The paper presents the main determinants of the STS project (Science, Technology and Society Project) which deals with studying the influence of scientific research and technological development on social, political and cultural values. The basic goal of education within the STS Project is to enable the students to understand and learn to incorporate the achievements of scientific and technological development in their own cultural, ecological, economic, political and social contexts. In addition to this, the paper presents the role of sciences in connecting science, technology and the society and describes the possibilities of incorporating a similar project in chemistry instruction in our school. Pilot study which was conducted refers to the proposal for applying the principles on which the STS project is based in chemistry instruction in our country. This pilot study can present the basis for future research and the guideline that can be used for promoting the process of education in primary and secondary school.Povezivanje nauke, tehnologije i društva predstavlja jedan od važnih principa savremenog obrazovanja. U osnovi tog principa nalazi se ideja o tome da naučna i tehnološka dostignuća treba da budu od koristi i primenljiva u svakodnevnom životu pojedinca. U radu su izložene glavne odrednice STS projekta (Science, Technologie and Society Project - Projekat nauka, tehnologija i društvo) koji se bavi proučavanjem uticaja naučnih istraživanja i tehnološkog razvoja na društvene, političke i kulturne vrednosti. Osnovni cilj obrazovanja u okviru STS projekta je omogućiti učenicima da razumeju i nauče da inkorporiraju dostignuća naučnotehnološkog razvoja u svoje kulturne, ekološke, ekonomske, političke i društvene kontekste. Takođe, u radu je prikazana uloga prirodnih nauka u povezivanju nauke, tehnologije i društva i opisane su mogućnosti ugrađivanja sličnog projekta u nastavu hemije u našoj školi. Pilot istraživanje koje je urađeno odnosi se na predlog primene principa, na kojima počiva STS projekat, u nastavu hemije kod nas. Ovo pilot istraživanje može predstavljati osnovu za naredna istraživanja i smernice koji se mogu upotrebiti za unapređivanje obrazovnog procesa u osnovnoj i srednjoj školi

Food additives in chemistry lessons

Els additius alimentaris són components comuns en els aliments i un bon context d'estudi per a les classes de química. En aquest treball, es descriu una sessió de laboratori per a estudiants de secundària (17-18 anys). Els alumnes van determinar algunes propietats físiques i químiques de quatre additius «desconeguts». Utilitzant els resultats de les proves, els estudiants havien d'esbrinar, entre els deu possibles additius d'una determinada llista, quins eren els quatre additius analitzats. Els estudiants van treballar en petits grups. Un 26 % dels estudiants (grups) va identificar correctament els quatre additius, un 29 % en va identificar tres i el 45 % en va identificar dos.Food additives are common food components and they should be studied in chemistry classes. This paper describes a lab lesson for high school seniors (17-18 years old). They tested some physical and chemical properties of four unknown additives. Using the test results the students had to figure out which four of the ten additives from a list given had been tested. The students worked in small groups. All four correct additives were chosen by 26 % of students (groups), three correct additives by 29 % and two correct additives by 45 % of students

Connecting the contents from chemistry and ethnology : learning through research

Interdisciplinarni pristup učenju usmeren je na sadržaje i metode iz više različitih disciplina koje imaju zajedničke problem ili teme. Ideja je da učenici usvajaju različite perspektive i dolaze do rešenja koja su usmerena na strategije i principe a ne sadržaje jedne dicipline. Mogućnosti primene interdisciplinarnog pristupa ispitane su u okviru empirijskog longitudinalnog istraživanja obrazovnog programa „Dete i tradicija”. U okviru ovog programa, u saradnji Etnografskog muzeja i Hemijskog fakulteta u Beogradu, organizovane su edukativne radionice „Po zrno, po zrno” i „Vidljivo i nevidljivo o jajetu” za učenike uzrasta od 9 do 11 godina. Cilj ovih radionica predstavljalo je povezivanje sadržaja iz oblasti hemije i etnologije. U ovom radu biće prikazan deo rezultata koji se odnosi na mišljenje učenika i nastavnika o ovakvom načinu rada. U istraživanju je učestvovalo 240 učenika trećeg razreda i sedam učitelja osnovnih škola iz Beograda. Na osnovu intervjua sa učesnicima programa možemo da zaključimo da su njihova mišljenja o primeni ovog programa veoma pozitivna. Učenici ističu da im je rad u radionicama vrlo zanimljiv, jer tragaju za odgovorima na pitanja i u tom procesu uče u saradnji sa drugom decom, eksperimentišući i isprobavajući različita rešenja. Poseban doprinos ovih radionica nastavnici vide u razvijanju samostalnog zaključivanja učenika jer se, tokom izrade i diskusije svih ogleda u radionici, kao i u toku demonstracionog ogleda, učenici pitanjima podstiču da prave različite pretpostavke i da iznose činjenice za i protiv. Interdisciplinarni pristup određenim fenomenima iz svakodnevog života putem neformalnog obrazovanja u vidu igre, u prostoru muzeja, ima višestruku korist. Ključni zaključak našeg istraživanja odnosi se na pozitivna iskustva učenika i nastavnika o učenju kroz interdisciplinarno povezivanje sadržaja iz oblasti hemije i etnologije. Budući da rezultati ukazuju na to da ovaj pristup ima pozitivne efekte na interesovanje učenika i njihovu motivacije za učenje, preporučuje se njegova šira primena u nastavi i vanškolskim aktivnostima.Interdisciplinary approach to learning is focused on contents and methods from a number of different disciplines that share common problems or topics. The idea is that students take different perspectives and come up with solutions that are focused on strategies and principles rather than on the content of a single discipline. The potentials of using the interdisciplinary approach were examined within empirical longitudinal research of education program “Child and Tradition”. Within this program, in cooperation with the Ethnographic Museum and Faculty of Chemistry in Belgrade, the education workshops “By grain, by grain” and “Visible and invisible about the egg” were organized for students aged 9 to 11. The aim of these workshops was to connect the contents from the fields of chemistry and ethnology. This paper will present a part of the result regarding the students’ and teachers’ opinions about this approach. The research involved 240 third-grade students and seven primary school teachers from Belgrade. Using the interviews with program participants, we can conclude that they have positive opinion about implementation of this program. The students point out that workshop activities are very interesting because they search for answers to the questions and, in this process, learn in collaboration with other children by experimenting and testing various solutions. In the teachers’ opinion, these workshops particularly contribute to development of independent reasoning as, during preparation and discussion of all the workshop experiments, as well as during the demonstration experiment, students are encouraged to make different assumptions and communicate all the pros and cons. An interdisciplinary approach to some everyday-life phenomena via non-formal education in the form of a game, located in a museum, has multiple benefits. Key conclusion of our research involves positive experiences of students and teachers about learning through interdisciplinary connection of contents from the fields of chemistry and ethnology. Since the results indicate that this approach has positive effects on students’ interests and motivation to learn, its wider use in teaching and extracurricular activities is recommended.Zbornik rezimea / 24. Međunarodna naučna konferencija "Pedagoška istraživanja i školska praksaBook of abstracts / 24th International Scientific Conference "Educational Research and School Practice

Education Using Museum Instruments and Apparatus in The Great Serbian Chemists’ Collection

Scientific instruments and apparatus are noteworthy exhibits in museums. Other than showing evolution of technology in achieving lower limits of detection, these pieces are useful educational resources. Development of specific instrument rarely drastically changes the principles of operation. Showing parts and techniques on old or broken pieces can help students to engage and understand newer scientific instruments. During exhibition on Science Festival 2018, a set of key pieces were shown. Visitors found that the most interesting one were apparatus for continual bidistillation of water (1961, Glass Factory Pula, Croatia) and pH meter (1940ties, O.M.A.P., Ottica Mecc. App. Di Precisione, Italy). [1] The distillation apparatus was attractive to visitors and then used to explain the hydrological cycle in nature. pH meter wasn’t as visually attractive as distillation apparatus. The most curious visitors had chance to learn about pH values in body and different house chemicals. This seemed to be very important, because some visitors were convicted that human bodies are basic, according to pH scale. These exhibits are relevant educational resources for education of elementary, high school and faculty students. Science Festival exhibition showed that educating adults is also important. Adult visitors seemed not to be enough critically oriented towards magazine articles that claimed that human body pH was overall above 7.We owe many thanks to Ana Đorđević and Zorana Đorđević who photographed selected pieces. We also thank Katarina Kojić, Sara Knežević, Milica Čalija, Katarina Tomić, Olivera Stevanović, and Nenad Zarić for their cooperation during the exhibition at the Science Festival 2018

Education Using Museum Instruments and Apparatus in The Great Serbian Chemists’ Collection

Scientific instruments and apparatus are noteworthy exhibits in museums. Other than showing evolution of technology in achieving lower limits of detection, these pieces are useful educational resources. Development of specific instrument rarely drastically changes the principles of operation. Showing parts and techniques on old or broken pieces can help students to engage and understand newer scientific instruments. During exhibition on Science Festival 2018, a set of key pieces were shown. Visitors found that the most interesting one were apparatus for continual bidistillation of water (1961, Glass Factory Pula, Croatia) and pH meter (1940ties, O.M.A.P., Ottica Mecc. App. Di Precisione, Italy). [1] The distillation apparatus was attractive to visitors and then used to explain the hydrological cycle in nature. pH meter wasn’t as visually attractive as distillation apparatus. The most curious visitors had chance to learn about pH values in body and different house chemicals. This seemed to be very important, because some visitors were convicted that human bodies are basic, according to pH scale. These exhibits are relevant educational resources for education of elementary, high school and faculty students. Science Festival exhibition showed that educating adults is also important. Adult visitors seemed not to be enough critically oriented towards magazine articles that claimed that human body pH was overall above 7.We owe many thanks to Ana Đorđević and Zorana Đorđević who photographed selected pieces. We also thank Katarina Kojić, Sara Knežević, Milica Čalija, Katarina Tomić, Olivera Stevanović, and Nenad Zarić for their cooperation during the exhibition at the Science Festival 2018

Лабораторија великана - наслеђе српске хемије

Поводом обележавања 160 година од када је 1853. године основана прва хемијска лабораторија на београдском Лицеју, претечи данашњег Универзитета, Збирка великана српске хемије (Музеј хемије), Хемијски факултет у Београду и Српско хемијско друштво организују изложбу у Галерији науке и технике САНУ. Каква је била лабораторијска опрема и које хемикалије су употребљаване у хемијској лабораторији у Србији 19. века? Чиме су се бавили српски хемичари 19. века и прве половине 20. века? Одговори на ова питања могу се наћи у Музеју хемије на Хемијском факултету у Београду. Музеј је основан 2002. године и део је Заједнице научно-техничких музеја Србије. Изложба Лабораторија великана - наслеђе српске хемије, има за циљ да прикаже почетке лабораторијског рада у Србији кроз поставку експоната којима располаже Музеј хемије. То су сачувани инструменти, лабораторијски прибор и посуђе, документа-инвентари лабораторијске опреме и практикуми, хемикалије. Изложба и каталог који је прати, намењени су првенствено младима како би се они упознали са историјом хемије у Србији и хемијском баштином. Научно-популарна и мултидисциплинарна предавања која током трајања изложбе држе врсни предавачи којима је хемија животно опредељење доприноси да се посетиоци ближе упознају са радом у хемијским лабораторијама. Захвалност за реализацију изложбе дугујемо наставницима, запосленима и студентима Хемијског факултетау Београду и свим осталима појединцима који су препознали значај изложбе о наслеђу српске хемије. Захваљујемо се спомзорима, предузећима Hemofarm A.D, Uniredrit Bank, Metropol grupa, Србијагас, Veterinarski zavod Subotica, Superlab, Many Аgrоvet, Mol, Analysis и Заводу за уџбенике који су својим учешћем помогли у реализацији Изложбе

Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije

Године 1853. основана је Катедра за хемију и хемијску технологију на београдском Лицеју, претечи данашњег Универзитета. Такође је основана и прва хемијска лабораторија у Србији, чиме су створени темељи за почетак хемијске науке и наставе и, уопште речено, хемијске струке у Србији. Корени данашњег Хемијског факултет у Београду почињу управо са поменутом годином. Иако је у протеклих 160 година Србија преживела разноразна разарања (и притом свест о потреби да се чувају материјални докази о историји развоја хемије у Србији и није много изражена) ипак су сачувани неки предмети и документа која сведоче о нашој хемијској прошлости. Они се чувају у Збирци великана српске хемије (Музеј хемије), основана 2002. године на Хемијском факултету у Београду, а која припада Заједници техничких музеја Србије. У циљу обележавања 160 година од тренутка када је 1853. године основана прва хемијска лабораторија аутори овог рада су припремили изложбу под називом Лабораторија великана–наслеђе српске хемије, која је одржана у Галерији науке и технике САНУ у периоду од 5. новембра до 3. децембра. Изложба је имала за циљ да промовише вредности наслеђа Србије са аспекта упознавања с почецима развоја хемијске науке и наставе хемије код нас. На изложби су били изложени инструменти, лабораторијски прибор и посуђе, хемикалије и документа. Изложени експонати су из периода од средине 19. века до средине 20. века. Међу најзначајнијим и уједно најстаријим експонатима су: свеске инвентара лабораторијске опреме из периода оснивања прве лабораторије, као и свеска рачуна за ту опрему те бочице са хемикалијама на којима су етикете које сведоче о томе да оне потичу из различитих периода Велике школе. Поставка је првенствено била намењена младима како би се они упознали са историјом хемије у Србији и хемијском баштином. Нека од питања на која су посетиоци могли добити одговор су: „Каква је била лабораторијска опрема тог периода“, „Које хемикалије су употребљаване у хемијској лабораторији у Србији 19. века“, као и: “Чиме су се бавили српски хемичари 19. века и прве половине 20. века“? Обавештење о изложби послато је готово свим школама у Србији. Евиденцију о пријављеним посетама, распоред посета и вођење током изложбе радили су студенти основних о постдипломских студија Хемијског факултета. Изложбу су пратила и предавања на којима су посетиоци могли да сазнају више о „хемичарском занату”. Изложба, коју је посетило 4530 ученика основних и средњих школа, 241 професор, 766 посетилaца са стране уз 650 посетилаца предавања, има вишеструки значај. С музеолошке/херитолошке стране гледано изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије је редак, али и јединствен догађај како се може промовисати научно наслеђе. Осим тога, изложбом је дат допринос и у развоју општих културних образаца понашања (развој навика о посећивању културних дешавања) и у развоју дидактике хемије у Србији (развој амбијенталних облика подучавања)

Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU

У септембру 2013. године навршило се 160 година од тренутка када је 1853. године кнез Александар Карађорђевић одобрио ново устројство београдског Лицеја, једине високошколске установе у ондашњој Србији. Документом „Устројеније Књажеско-Србског Лицеја“ предвиђено је увођење нових предмета „Химија“ и „Технологија“ у наставни план Лицеја. За потребе ових предмета Устројенијем су предвиђени „Химическа Лабораторија“ и „Технологически кабинет“. На место професора за ове предмете изабран је 26-годишњи Михаило Рашковић (1827–1872). Не занемарујући значај дела Павла Илића (1807–1871), државног апотекара и касније државног хемичара, чијим радом је заправо започела хемијска струка код нас, са оснивањем лицејске хемијске лабораторије дошао је нови период развоја хемијске струке и наставе хемије у Србији. Захваљујући прегалаштву Михаила Рашковића у обезбеђивању добрих услова за лабораторијски рад, постављен је темељ и за почетак хемијске науке код нас. То ће се догодити почетком 70-их година 19. века, пре свега у делу Симе Лозанића (1847–1935). Са намером да се обележи 160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју, приређена је изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Овај рад представља кратак извештај о изложби

"It happened, what's the problem?" and "A guide through the problem" - A model for consideration of ecological issues in chemistry education

In order to improve the ability to apply knowledge of chemistry (acquired in the existing educational system) in real life, the model for consideration of ecological issues was developed and applied in high school. The model consists of a continuous text "It Happened, What's the Problem?" and a test with non-continuous text "A Guide Through the Problem", which were prepared for consideration of the problem of eutrophication. All results obtained (average achievement of 70.9 +/- 14.3 %) showed that the application of the model enabled: understanding of an ecological problem based on scientific representations of the term eutrophication given in the continuous text, realization that pollution of the environment may be directly related to modern life, application of acquired knowledge of chemistry to observe and understand the cause and effect of eutrophication in the environment, to draw a scientific conclusion, and understanding the importance of science and technology discoveries for solving ecological problems. In addition, the model contributed to the development of student's environmental literacy (ecological knowledge and cognitive skills), ability to think critically, and provided possibilities for classroom knowledge to become applicable in real life

The Use of Color Duplex Ultrasound and Magnetic Resonance Imaging in the Dissolution of Idiopathic Recurrent Priapism in Patient with Congenital Penile Curvature – A Case Report

Priapism, penile erection characterized as prolonged and devoid of sexual stimulation or excitement is a rare condition. It is critical to distinguish between low- and high-flow priapism, because the treatment algorithm differs markedly for these 2 conditions. The diagnosis is made clinically and confirmed with color Doppler ultrasonographic imaging (CDUS). We present a 21 year old men with high-flow priapism and left lateral congenital penile curvature. A duplex Winter shunt procedure was employed with corporeal irrigation of heparin solution and adrenalin solution instillation, but the priapism returned 12 hours after. Following several days slow instillation of phenilephrine or adrenaline solution accompanied by oral flutamide therapy resulted in complete detumescence. We used both CDUS and magnetic resonance imaging (MRI) before and after treatment of priapism. Although CDUS has been the primary modality for cross-sectional imaging of the penis, the superior soft-tissue contrast and spatial resolution afforded by MRI provide an opportunity to advance imaging evaluation of this organ