Applicable Law in International Investment Disputes

Предмет   истраживања   докторске   дисертације   представља   начин   поступања арбитражних  судова  приликом  утврђивања  меродавног  права  за  суштину  инвестиционог спора. Његово  одређење  је  веома  битно  јер  може  пресудно  да  утиче  на  сам  исход арбитражног поступка. Истраживањем је обухваћена како пракса арбитражних судова који делују под окриљем Међународног центра за решавање инвестиционих спорова (ИКСИД), тако и оних арбитражних судова који поступају ван њега. Након  уводних  разматрања,  у  раду  су  најпре приказани  процесни  механизми  за заштиту имовинских права странаца с обзиром да они представљају претечу инвестиционе арбитраже  какву  данас  познајемо.  Потом  је  указано  на  комплексност  инвестиционих спорова  која  проистиче  из  чињенице  да  се  различити  извори  права  на  њих  примењују-правила  међународног  права  (обичајног  и  уговорног),  национално  законодавство  државе пријема,  као  и  одредбе  уговора  о  страном  улагању  између  државе  пријема  и  страног улагача. При том се одређивање меродавног права не своди на просто утврђивање извора који би се примењивао на сва спорна питања, већ се за свако појединачно питање одређује који слој правних правила применити. Начело аутономије воље приликом утврђивања меродавног права за суштину спора је било предмет истраживања  у трећем делу рада. Оно је најпре разматрано у националном законодавству, арбитражним правилима и конвенцијским текстовима, а потом и у клаузули уговора  између  државе  пријема  и  страног  улагача  и   у  клаузули  билатералних  и мултилатералних споразума о подстицању и заштити улагања (БИТ). Наведени делови су употпуњени  релевантном  праксом  арбитражних  судова,  а  посебно  је  разматрано  да  ли арбитражни судови поштују страначку аутономију воље у сваком случају и како поступају уколико у клаузули БИТ-а о меродавном праву нијеутврђена хијерархија извора који су у њој предвиђени. Затим  су  анализирана  поступања  арбитражних  судова  у  случајевима  одсуства клаузуле  о  меродавном  праву.  Овде  се  приликом  истраживања  кренуло  од  поделе  на арбитражне  судове  који  делују  под  окриљем  ИКСИД-а  и  оне  који  делују  ван  ИКСИД система.  Посебна  пажња  је  била  усмерена  на  теорије  које  су  се  јавиле  о  поступању арбитражних судова ИКСИД, а које се тичу односа националног и међународног права у случају непостојања споразума страна о меродавном праву за суштину спора. Наредно  поглавље  се  тиче  садејства  националног  и  међународног  права  када  се примењују као меродавна на суштину спора. Класификација је направљена тако што су се у оквиру сваког извора инвестиционог права разматрала спорна питања на која се тај извор примењује. Коначно, у последњем делу, су приказана закључна разматрања.Predmet   istraživanja   doktorske   disertacije   predstavlja   način   postupanja arbitražnih  sudova  prilikom  utvrđivanja  merodavnog  prava  za  suštinu  investicionog spora. NJegovo  određenje  je  veoma  bitno  jer  može  presudno  da  utiče  na  sam  ishod arbitražnog postupka. Istraživanjem je obuhvaćena kako praksa arbitražnih sudova koji deluju pod okriljem Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova (IKSID), tako i onih arbitražnih sudova koji postupaju van njega. Nakon  uvodnih  razmatranja,  u  radu  su  najpre prikazani  procesni  mehanizmi  za zaštitu imovinskih prava stranaca s obzirom da oni predstavljaju preteču investicione arbitraže  kakvu  danas  poznajemo.  Potom  je  ukazano  na  kompleksnost  investicionih sporova  koja  proističe  iz  činjenice  da  se  različiti  izvori  prava  na  njih  primenjuju-pravila  međunarodnog  prava  (običajnog  i  ugovornog),  nacionalno  zakonodavstvo  države prijema,  kao  i  odredbe  ugovora  o  stranom  ulaganju  između  države  prijema  i  stranog ulagača. Pri tom se određivanje merodavnog prava ne svodi na prosto utvrđivanje izvora koji bi se primenjivao na sva sporna pitanja, već se za svako pojedinačno pitanje određuje koji sloj pravnih pravila primeniti. Načelo autonomije volje prilikom utvrđivanja merodavnog prava za suštinu spora je bilo predmet istraživanja  u trećem delu rada. Ono je najpre razmatrano u nacionalnom zakonodavstvu, arbitražnim pravilima i konvencijskim tekstovima, a potom i u klauzuli ugovora  između  države  prijema  i  stranog  ulagača  i   u  klauzuli  bilateralnih  i multilateralnih sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja (BIT). Navedeni delovi su upotpunjeni  relevantnom  praksom  arbitražnih  sudova,  a  posebno  je  razmatrano  da  li arbitražni sudovi poštuju stranačku autonomiju volje u svakom slučaju i kako postupaju ukoliko u klauzuli BIT-a o merodavnom pravu nijeutvrđena hijerarhija izvora koji su u njoj predviđeni. Zatim  su  analizirana  postupanja  arbitražnih  sudova  u  slučajevima  odsustva klauzule  o  merodavnom  pravu.  Ovde  se  prilikom  istraživanja  krenulo  od  podele  na arbitražne  sudove  koji  deluju  pod  okriljem  IKSID-a  i  one  koji  deluju  van  IKSID sistema.  Posebna  pažnja  je  bila  usmerena  na  teorije  koje  su  se  javile  o  postupanju arbitražnih sudova IKSID, a koje se tiču odnosa nacionalnog i međunarodnog prava u slučaju nepostojanja sporazuma strana o merodavnom pravu za suštinu spora. Naredno  poglavlje  se  tiče  sadejstva  nacionalnog  i  međunarodnog  prava  kada  se primenjuju kao merodavna na suštinu spora. Klasifikacija je napravljena tako što su se u okviru svakog izvora investicionog prava razmatrala sporna pitanja na koja se taj izvor primenjuje. Konačno, u poslednjem delu, su prikazana zaključna razmatranja.The  research  subject  of  the  doctoral  thesis  is  the  manners  in  which  arbitral  tribunals  deal with   determination   of   applicable   law   for   the substance   of   investment   disputes.   This determination is very important because it can decisively affect the very outcome of the arbitral proceedings. The research includes both the practice of arbitral tribunals within the International Centre for Settlement of Investment Disputes (ICSID) and the practice of arbitral tribunal outside ICSID. After introductory remarks, the procedural mechanisms for the protection of property rights of  foreigners  are  shown  in  the  thesis  since  they  represent  a  forerunner  of current  investment arbitration.  Subsequently  the  complexity  of  investment  disputes  is  pointed  out  arising  from  the fact  that  different  sources  of  law  apply  to  them-international  law  (customary  and  contractual), national  legislation  of  the  host  state,  as  well  as  the  provisions  of  a  foreign  investment  contract between the host state and foreign investor. In doing so, the determination of the applicable law is not simply the determination of the source that would apply to all the contentious issues, but the determination of a layer of legal rules which applies on each individual question. The principle of party  autonomy in determining  the applicable law for the substance of the dispute  was  the  subject  of  the  research  in  the  third  part  of  the  thesis.  It  was  first  considered  in arbitration  rules  and  conventions,  and  thereafter  in  the  clauses  of  the  contract  between  the  host State and the foreign investor and then in the clauses of bilateral and multilateral agreements on promotion and protection of investments (BITs). These sections are completed with the relevant practice  of  arbitral  tribunals.  It  is  especially  considered  whether  arbitral  tribunals  respect  the party's  autonomy  in  any  case  and  how  they  act  if  the  choice  of  law  clause  in  the  BIT  does  not determinethe hierarchy of sources envisaged therein. Afterwards the practice of arbitral tribunals in cases where the choice of law clause is absent was  analyzed.  In  the  course  of  the  research,  a  division  was  made  between  arbitral  tribunals operating under the auspices of ICSID and those operating outside the ICSID system. Particular emphasis  was  paid  to  the  theories  which  occurred  in  the  practice  of  ICSID  arbitral  tribunals, concerning  the  relationship  of  national  and  international  law  in  the  absence  of  agreement between the parties on the applicable law. The  next  chapter  deals  with  the  relationship  between  national  and  international  law  when applied  as  relevant  to  the  substance  of  the  dispute.  The  classification  was  made  in  such  a  way that  within  each  source  of investment  law  the  contentious  issues  which  are  applicable  within  it were considered. Finally, in the last chapter, concluding remarks are presented

Applicable Law in International Investment Disputes

Предмет   истраживања   докторске   дисертације   представља   начин   поступања арбитражних  судова  приликом  утврђивања  меродавног  права  за  суштину  инвестиционог спора. Његово  одређење  је  веома  битно  јер  може  пресудно  да  утиче  на  сам  исход арбитражног поступка. Истраживањем је обухваћена како пракса арбитражних судова који делују под окриљем Међународног центра за решавање инвестиционих спорова (ИКСИД), тако и оних арбитражних судова који поступају ван њега. Након  уводних  разматрања,  у  раду  су  најпре приказани  процесни  механизми  за заштиту имовинских права странаца с обзиром да они представљају претечу инвестиционе арбитраже  какву  данас  познајемо.  Потом  је  указано  на  комплексност  инвестиционих спорова  која  проистиче  из  чињенице  да  се  различити  извори  права  на  њих  примењују-правила  међународног  права  (обичајног  и  уговорног),  национално  законодавство  државе пријема,  као  и  одредбе  уговора  о  страном  улагању  између  државе  пријема  и  страног улагача. При том се одређивање меродавног права не своди на просто утврђивање извора који би се примењивао на сва спорна питања, већ се за свако појединачно питање одређује који слој правних правила применити. Начело аутономије воље приликом утврђивања меродавног права за суштину спора је било предмет истраживања  у трећем делу рада. Оно је најпре разматрано у националном законодавству, арбитражним правилима и конвенцијским текстовима, а потом и у клаузули уговора  између  државе  пријема  и  страног  улагача  и   у  клаузули  билатералних  и мултилатералних споразума о подстицању и заштити улагања (БИТ). Наведени делови су употпуњени  релевантном  праксом  арбитражних  судова,  а  посебно  је  разматрано  да  ли арбитражни судови поштују страначку аутономију воље у сваком случају и како поступају уколико у клаузули БИТ-а о меродавном праву нијеутврђена хијерархија извора који су у њој предвиђени. Затим  су  анализирана  поступања  арбитражних  судова  у  случајевима  одсуства клаузуле  о  меродавном  праву.  Овде  се  приликом  истраживања  кренуло  од  поделе  на арбитражне  судове  који  делују  под  окриљем  ИКСИД-а  и  оне  који  делују  ван  ИКСИД система.  Посебна  пажња  је  била  усмерена  на  теорије  које  су  се  јавиле  о  поступању арбитражних судова ИКСИД, а које се тичу односа националног и међународног права у случају непостојања споразума страна о меродавном праву за суштину спора. Наредно  поглавље  се  тиче  садејства  националног  и  међународног  права  када  се примењују као меродавна на суштину спора. Класификација је направљена тако што су се у оквиру сваког извора инвестиционог права разматрала спорна питања на која се тај извор примењује. Коначно, у последњем делу, су приказана закључна разматрања.Predmet   istraživanja   doktorske   disertacije   predstavlja   način   postupanja arbitražnih  sudova  prilikom  utvrđivanja  merodavnog  prava  za  suštinu  investicionog spora. NJegovo  određenje  je  veoma  bitno  jer  može  presudno  da  utiče  na  sam  ishod arbitražnog postupka. Istraživanjem je obuhvaćena kako praksa arbitražnih sudova koji deluju pod okriljem Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova (IKSID), tako i onih arbitražnih sudova koji postupaju van njega. Nakon  uvodnih  razmatranja,  u  radu  su  najpre prikazani  procesni  mehanizmi  za zaštitu imovinskih prava stranaca s obzirom da oni predstavljaju preteču investicione arbitraže  kakvu  danas  poznajemo.  Potom  je  ukazano  na  kompleksnost  investicionih sporova  koja  proističe  iz  činjenice  da  se  različiti  izvori  prava  na  njih  primenjuju-pravila  međunarodnog  prava  (običajnog  i  ugovornog),  nacionalno  zakonodavstvo  države prijema,  kao  i  odredbe  ugovora  o  stranom  ulaganju  između  države  prijema  i  stranog ulagača. Pri tom se određivanje merodavnog prava ne svodi na prosto utvrđivanje izvora koji bi se primenjivao na sva sporna pitanja, već se za svako pojedinačno pitanje određuje koji sloj pravnih pravila primeniti. Načelo autonomije volje prilikom utvrđivanja merodavnog prava za suštinu spora je bilo predmet istraživanja  u trećem delu rada. Ono je najpre razmatrano u nacionalnom zakonodavstvu, arbitražnim pravilima i konvencijskim tekstovima, a potom i u klauzuli ugovora  između  države  prijema  i  stranog  ulagača  i   u  klauzuli  bilateralnih  i multilateralnih sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja (BIT). Navedeni delovi su upotpunjeni  relevantnom  praksom  arbitražnih  sudova,  a  posebno  je  razmatrano  da  li arbitražni sudovi poštuju stranačku autonomiju volje u svakom slučaju i kako postupaju ukoliko u klauzuli BIT-a o merodavnom pravu nijeutvrđena hijerarhija izvora koji su u njoj predviđeni. Zatim  su  analizirana  postupanja  arbitražnih  sudova  u  slučajevima  odsustva klauzule  o  merodavnom  pravu.  Ovde  se  prilikom  istraživanja  krenulo  od  podele  na arbitražne  sudove  koji  deluju  pod  okriljem  IKSID-a  i  one  koji  deluju  van  IKSID sistema.  Posebna  pažnja  je  bila  usmerena  na  teorije  koje  su  se  javile  o  postupanju arbitražnih sudova IKSID, a koje se tiču odnosa nacionalnog i međunarodnog prava u slučaju nepostojanja sporazuma strana o merodavnom pravu za suštinu spora. Naredno  poglavlje  se  tiče  sadejstva  nacionalnog  i  međunarodnog  prava  kada  se primenjuju kao merodavna na suštinu spora. Klasifikacija je napravljena tako što su se u okviru svakog izvora investicionog prava razmatrala sporna pitanja na koja se taj izvor primenjuje. Konačno, u poslednjem delu, su prikazana zaključna razmatranja.The  research  subject  of  the  doctoral  thesis  is  the  manners  in  which  arbitral  tribunals  deal with   determination   of   applicable   law   for   the substance   of   investment   disputes.   This determination is very important because it can decisively affect the very outcome of the arbitral proceedings. The research includes both the practice of arbitral tribunals within the International Centre for Settlement of Investment Disputes (ICSID) and the practice of arbitral tribunal outside ICSID. After introductory remarks, the procedural mechanisms for the protection of property rights of  foreigners  are  shown  in  the  thesis  since  they  represent  a  forerunner  of current  investment arbitration.  Subsequently  the  complexity  of  investment  disputes  is  pointed  out  arising  from  the fact  that  different  sources  of  law  apply  to  them-international  law  (customary  and  contractual), national  legislation  of  the  host  state,  as  well  as  the  provisions  of  a  foreign  investment  contract between the host state and foreign investor. In doing so, the determination of the applicable law is not simply the determination of the source that would apply to all the contentious issues, but the determination of a layer of legal rules which applies on each individual question. The principle of party  autonomy in determining  the applicable law for the substance of the dispute  was  the  subject  of  the  research  in  the  third  part  of  the  thesis.  It  was  first  considered  in arbitration  rules  and  conventions,  and  thereafter  in  the  clauses  of  the  contract  between  the  host State and the foreign investor and then in the clauses of bilateral and multilateral agreements on promotion and protection of investments (BITs). These sections are completed with the relevant practice  of  arbitral  tribunals.  It  is  especially  considered  whether  arbitral  tribunals  respect  the party's  autonomy  in  any  case  and  how  they  act  if  the  choice  of  law  clause  in  the  BIT  does  not determinethe hierarchy of sources envisaged therein. Afterwards the practice of arbitral tribunals in cases where the choice of law clause is absent was  analyzed.  In  the  course  of  the  research,  a  division  was  made  between  arbitral  tribunals operating under the auspices of ICSID and those operating outside the ICSID system. Particular emphasis  was  paid  to  the  theories  which  occurred  in  the  practice  of  ICSID  arbitral  tribunals, concerning  the  relationship  of  national  and  international  law  in  the  absence  of  agreement between the parties on the applicable law. The  next  chapter  deals  with  the  relationship  between  national  and  international  law  when applied  as  relevant  to  the  substance  of  the  dispute.  The  classification  was  made  in  such  a  way that  within  each  source  of investment  law  the  contentious  issues  which  are  applicable  within  it were considered. Finally, in the last chapter, concluding remarks are presented

Foreign Direct Investments – the Standard of Fair and Equitable Treatment of Investments on the Example of a Case of the International Center for Settlement of Investment Disputes (ICSID)

Foreign direct investments (FDI) have a tendency of growth, which will, in accordance with projections, be continued in the future. The increasing number of FDI triggers an increase in the number of cases related to them. After defining the term of international capital movements and its manifestations in the first part of the paper, in its second part the authors give an overview of foreign direct investment, both globally and in the region. The third part deals with the investment disputes before the arbitration court, while in the fourth section, a case of the International Center for Settlement of Investment Disputes (ICSID) is presented. As the case of violation of the principle of fair and equitable treatment of investments is in the main focus of this paper, it is the subject of а deeper analysis. In this paper, the authors use methodology which is characteristic for social sciences: descriptive and historical method, comparative analysis and case study

PREGLED PRAKSE EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA OD ZNAČAJA ZA OBRADU PODATAKA O LIČNOSTI PUTEM VIDEO-NADZORA

The rapid development of new technologies, including artificial intelligence, which are used in order to process personal data, represents an increasing challenge for the legislator, when it comes to protecting the right to privacy guaranteed by Art. 8 par. 1 of the European Convention on Human Rights, but also Art. 42 of the Constitution of the Republic of Serbia which explicitly guarantees the right to personal data protection. In this regard, the standards establi shed by the decisions of the European Court of Human Rights in the interpretation of the scope and content of the right to privacy and other rights and freedoms guaranteed by the Convention are an integral part of the legal system of the Republic of Serbia. These standards are of particular importance, given that the processing of personal data through video surveillance is not expressly regulated in our law.   The paper presents the practice of the European Court of Human Rights, which addresses key issues pertinent to the processing of personal data through video surveillance, in the light of the standards that the Court applies to assess the legitimate limitation of the right to privacy, including the recent judgment in which the Court first expressed its opinion on the processing of personal data through video surveillance with the option of facial recognition.Ubrzani razvoj novih tehnologija, uključujući i veštačku inteligenciju, koje se koriste u cilju obrade podataka o ličnosti predstavlja sve veći izazov za zakonodavca kada je reč o zaštiti prava na privatnost zajemčenog čl. 8, st. 1 Evropske konvencije, ali i čl. 42 Ustava Republike Srbije kojim se explicite jemči pravo na zaštitu podataka o ličnosti. S tim u vezi, standardi uspostavljeni odlukama Evropskog suda za ljudska prava u tumačenju obima i sadržine prava na privatnost i drugih prava i sloboda zajemčenih Konvencijom sastavni su deo unutrašnjeg pravnog poretka Republike Srbije. Ovi su standardi od posebnog značaja, imajuću u vidu da obrada podataka o ličnosti putem video-nadzora u našem pravu nije izričito uređena. U radu je predstavljena praksa Evropskog suda za ljudska prava koja obuhvata ključna pitanja od značaja za obradu podataka o ličnosti putem video-nadzora, u svetlu standarda koje Sud primenjuje za ocenu legitimnog ograničenja prava na privatnost i drugih relativnih prava, uključujući i nedavnu presudu u kojoj se Sud prvi put izjašnjavao o obradi podataka o ličnosti putem video-nadzora sa opcijom prepoznavanja lica

Review of the standpoints regarding the content of the article 5 of the proposal for the European Union's artificial intelligence act: The challenge of finding the balance

Although the application of artificial intelligence in almost all areas is not new, in the last few years intensive work has been done on its legal regulation. Despite the fact that only initial steps have been taken, it is obvious that the European Union is investing great efforts and resources in order to play a leading role in this process. In April 2021, one of the most important legal documents in this area was adopted - the Proposal for a Regulation of the European Parliament and of the Council Laying Down Harmonised Rules on Artificial Intelligence (Artificial Intelligence Act) and Amending Certain Union Legislative Acts. The authors deal with the analysis of Article 5 of this Draft Regulation, which lays down the cases in which the use of artificial intelligence should be banned. Taking into account that there is still not enough knowledge and experience regarding the consequences of the use of artificial intelligence, available different attitudes are explored. The fact that the legislation of the Republic of Serbia should be harmonized with the legal regulations of the European Union, which corresponds to the goals stated in the Strategy for the Development of Artificial Intelligence in the Republic of Serbia for the period 2020-2025, also contributes to the special significance of this research

DIGITAL TECHNOLOGY IN AGRICULTURE: EVIDENCE FROM FARMS ON THE TERRITORY OF AP VOJVODINA

Agricultural and rural development is a very current issue in the world. Today, agriculture is expected to meet the growing demands for the production of a sufficient amount of food. So, it is necessary to increase productivity in agriculture, while taking into account the longterm agricultural sustainability. The implementation of digitalization in agriculture leads to increased productivity, enables the growth of agricultural producers’ profits and maintenance of food security. The aim of the paper is to analyze the application of digitalization in agriculture on farms in AP Vojvodina. In the paper 46 farms from the territory of AP Vojvodina were surveyed as part of the research. The results of the research showed that digital technology is still not used enough on farms in AP Vojvodina, and the main limiting factors are financial resources, education and lack of different types of training

Blended learning na univerzitetima: prednosti i nedostaci

U eri moderne tehnologije, postavlja se pitanje na koji način transformisati praktično delovanje kao odgovor na globalna dešavanja. S apekta nastavnog procesa na univerzitetima, neophodno je podstaći svest studenata da su oni zapravo centar i kreatori dinamike nastavnog procesa, dok nastavnici treba da budu u funkciji takvog koncepta. U cilju modernizacije nastavno-obrazovnog procesa, koji se prilagođava potrebama studenta, mešovito učenje (Blended learning) je koncept koji se pozicionira između online i tradicionalnog koncepta učenja u kome student uči, makar delimično, kroz online isporuku sadržaja. Cilj rada je da istraži razlike između mešovitog i tradicionalnog koncepta učenja na univerzitetima, uz poseban osvrt na prednosti i nedostatke koje primena koncepta mešovitog učenja donosi

Comparative pharmacokinetics and bioavailability of two cotrimoxazole preparations

The objective of this study was to assess both pharmacokinetic properties and bioavailability of a newly developed cotrimoxazole preparation (Bioprim(R) tablets, 80 mg of trimethoprim/400 mg sulfamethoxazole), in comparison with a reference preparation commercially available (Bactrim(R) tablets, 80 mg of trimethoprim/400 mg of sulfamethoxazole). The pharmacokinetics and bioavailability of cotrimoxazole from these preparations were compared in an open randomized crossover study in 12 healthy males. Plasma concentrations of trimethoprim and sulfamethoxazole were measured by HPLC after protein precipitation. Noncompartmental pharmacokinetic analysis was performed on the plasma concentration-time data. The obtained pharmacokinetic values (C-max, t(max), beta, t(1/2)(beta), CL, V-d, AUC36, AUC(infinity)) of both trimethoprim and sulfamethoxazole determined in our study agreed with values reported in the literature. Westlake's and Nonparametric probability tests with the 90% confidence intervals, for both trimethoprim and sulfamethoxazole gave the differences within 80 and 120%, for all necessary measures (C-max, t(max) and AUC(infinity)). Statistical analysis of the data has shown that the preparations have similar pharmacokinetic profiles and therefore can be considered equally bioavailable