Challenges of post Cold War democratization and Serbia's position between Euro-Atlanticism and Neo-Eurasianism

Предмет истраживања у овој студији тиче се изазова постхладноратовске демократизације у контексту геополитичког положаја Србије између евроатлантизма и неоевроазијства. Истраживање полази од претпоставке да се на процес демократизације и динамику политичке модернизације у Србији од 1990. до 2020. године одражава преплитање интереса евроатлантизма и неоевроазијства. Према томе, циљ рада је аргументовано објашњење узрочно-последичних веза спољних и унутрашњих фактора, односно процеса демократизације и геополитичког надметања евроатлантизма и неоевроазијства на простору Србије. Унутрашњи аспект анализе тиче се постхладноратовске демократизације Србије, која је формално успоставила вишестраначки систем 1990. године, али је на снази била ауторитарна демократија. Узроци опстанка ауторитарног режима уједно представљају изазове демократским променама у Србији, до којих долази једну деценију касније, 5. октобра 2000. године. Од тада до 2012. године бележи се модернизација државних и друштвених капацитета и успон демократије. Међутим, демократизација као нелинеаран процес доживљава кризу и поновно слабљење након 2012. године, услед сложених политичких и геополитичких околности са којима су се суочили политички и друштвени актери демократске транзиције у Србији. Спољни аспект истраживања тиче се спољнополитичких фактора који су се одражавали на процесе демократизације и модернизације Србије. У контексту постхладноратовске глобалне транзиције из биполаризма у униполаризам, Србија се суочила са економским, политичким, дипломатским и војним интервенцијама што јој је отежавало спољнополитичку позицију и ограничавало унутрашњеполитичке модернизацијске капацитете. Повољнија позиција бележи се након демократских промена, будући да је држава изашла из политичке и економске изолације, али се, упоредо са тим, нашла пред новим изазовима попут питања европских интеграција, статуса Косова и Метохије и сарадње са судом у Хагу. Наведена питања поларизовала су политичку сцену Србије на европрагматике и евроскептике, да би, након активације руске дипломатије у контексту решавања косовко-метохијског питања, дошло до конфронтације евроатлантизма и неоевроазијства на овом простору са импликацијама на динамику процеса демократизације и модернизације.The subject of research in this study concerns the challenges of post-Cold War democratization in the context of Serbia's geopolitical position between Euro-Atlantism and Neo-Eurasianism. The research starts from the assumption that the process of democratization and the dynamics of political modernization in Serbia from 1990 to 2020 reflects the intertwining of the interests of Euro-Atlanticism and Neo-Eurasianism. Therefore, the goal of the paper is an argumentative explanation of the cause-and-effect relationships of external and internal factors, that is, the process of democratization and geopolitical competition between Euro-Atlanticism and Neo-Eurasianism on the territory of Serbia. The internal aspect of the analysis concerns the post-Cold War democratization of Serbia, which formally established a multi-party system in 1990, but authoritarian democracy was in force. The reasons for the survival of the authoritarian regime also present challenges to the democratic changes in Serbia, which took place one decade later, on October 5, 2000. From then until 2012, the modernization of state and social capacities and the rise of democracy were noted. However, democratization as a non-linear process experienced a crisis and weakened again after 2012, due to the complex political and geopolitical circumstances faced by the political and social actors of the democratic transition in Serbia. The external aspect of the research concerns the foreign policy factors that were reflected in the processes of democratization and modernization of Serbia. In the context of the post-Cold War global transition from bipolarism to unipolarism, Serbia faced economic, political, diplomatic and military interventions, which made its foreign policy position difficult and limited its internal political modernization capacities. A more favorable position was recorded after the democratic changes, since the country came out of political and economic isolation, but, at the same time, faced new challenges such as the issue of European integration, the status of Kosovo and Metohija, and the cooperation with the court in Hague. The aforementioned issues polarized the political scene of Serbia between Europragmatics and Eurosceptics, so that, after the activation of Russian diplomacy in the context of solving the Kosovo-Metohija issue, there would be a confrontation between Euro-Atlanticism and neo-Eurasianism in this area with implications for the dynamics of the democratization and modernization process

Synthesis of Macrolide Antibiotics. IV. Stereoselective Syntheses of the 3-O-Methyl and the 11-O-Methyl Derivatives of the C(1)-C(6) Segment of Erythronolides A and B and the C(9)-C(15) Segment of Erythronolide A, Respectively

By appropriate dissection of the macrocyclic lactone ring of methymycin erythromycins A and B, picromycin and narbomycin, carbohydrate-like structural segments were obtained. The finding that the anomeric configuration of a glycopyranoside effectively controls the stereochemistry of various addition reactions to sp\u27 (C=O and C=C) carbon atoms of a glycopranoside ring led to the development of a general stereoselective approach for the synthesis of the chiral carbon framework of the polyoxomacrolide aglycones of methymycin, erythromycin A and B, picromycin and narbomycin. Stereoselective synthesis of methyl 2,4,7-trideoxy-2-C, 3-0, 4-C-tri-methyl-~-L-ido-heptopyranosid-6-ulose and methyl 2,6,7-trideoxy-2-C, 3-0, 4-C-trimethyl-a-D-glucoheptopyranoside, representing the 3-0-methyl and the 11-0-methyl derivatives of the C(1)-C(6) segment of erythronolides A and B and the C(9)-C(15) segment of erythronolide A, respectively, is described

Energy-sector investments and legal (un)certainty

Инвестиције у сектору енергетике су од кључног значаја за функционисање савремених држава и друштава. Период након окончања Другог светског рата је обележио нову етапу у односима међу државама, што се рефлектовало и кроз интензивиране енергетске односе и сарадњу. Незаобилазан сегмент такве сарадње чиниле су и инвестиције на енергетском тржишту. Упоредо са тим, долази и до развоја скупа правила којим се регулишу односи између страних инвеститора и држава домаћина у којима се реализују инвестиције, односно међународног инвестиционог права (international investment law). Од почетних ризика везаних за директну експропријацију имовине страних улагача, све више пажње се посвећивало тзв. „пузајућој експропријацији“ (creeping expropriation) и другим повредама права инвеститора. Основ заштите права страних улагача се пре свега налази у бројним билатералним и регионалним споразумима о заштити страних инвестиција, али и другим изворима права. Циљ рада је да укаже на неке савремене изазове у погледу заштите инвестиција и положаја инвеститора на енергетском тржишту, нарочито у контексту радикалних промена које се дешавају у сектору енергетике, као део процеса енергетске транзиције, али и савремених политичких односа међу државама.Investments in the energy sector are of crucial importance for the functioning of modern states and societies. The aftermath of World War II was marked by a new phase in relations between states, which was also reflected in intensified energy relations and cooperation. Investments in the energy market were an inevitable segment of such cooperation. Along with that, there is also the development of a set of rules that regulate relations between foreign investors and host countries in which investments are made, i.e., international investment law. From the initial risks related to the direct expropriation of the property of foreign investors, more and more attention was paid to the so-called "creeping" expropriation and other violations of investors' rights. The basis for the protection of the rights of foreign investors is primarily found in numerous bilateral and regional agreements on the protection of foreign investments, but also in other sources of law. The aim of the paper is to point out some contemporary challenges regarding the protection of investments and the position of investors in the energy market, especially in the context of radical changes taking place in the energy sector, as part of the energy transition process but also аs a result of contemporary political relations between states

Challenges of post Cold War democratization and Serbia's position between Euro-Atlanticism and Neo-Eurasianism

Предмет истраживања у овој студији тиче се изазова постхладноратовске демократизације у контексту геополитичког положаја Србије између евроатлантизма и неоевроазијства. Истраживање полази од претпоставке да се на процес демократизације и динамику политичке модернизације у Србији од 1990. до 2020. године одражава преплитање интереса евроатлантизма и неоевроазијства. Према томе, циљ рада је аргументовано објашњење узрочно-последичних веза спољних и унутрашњих фактора, односно процеса демократизације и геополитичког надметања евроатлантизма и неоевроазијства на простору Србије. Унутрашњи аспект анализе тиче се постхладноратовске демократизације Србије, која је формално успоставила вишестраначки систем 1990. године, али је на снази била ауторитарна демократија. Узроци опстанка ауторитарног режима уједно представљају изазове демократским променама у Србији, до којих долази једну деценију касније, 5. октобра 2000. године. Од тада до 2012. године бележи се модернизација државних и друштвених капацитета и успон демократије. Међутим, демократизација као нелинеаран процес доживљава кризу и поновно слабљење након 2012. године, услед сложених политичких и геополитичких околности са којима су се суочили политички и друштвени актери демократске транзиције у Србији. Спољни аспект истраживања тиче се спољнополитичких фактора који су се одражавали на процесе демократизације и модернизације Србије. У контексту постхладноратовске глобалне транзиције из биполаризма у униполаризам, Србија се суочила са економским, политичким, дипломатским и војним интервенцијама што јој је отежавало спољнополитичку позицију и ограничавало унутрашњеполитичке модернизацијске капацитете. Повољнија позиција бележи се након демократских промена, будући да је држава изашла из политичке и економске изолације, али се, упоредо са тим, нашла пред новим изазовима попут питања европских интеграција, статуса Косова и Метохије и сарадње са судом у Хагу. Наведена питања поларизовала су политичку сцену Србије на европрагматике и евроскептике, да би, након активације руске дипломатије у контексту решавања косовко-метохијског питања, дошло до конфронтације евроатлантизма и неоевроазијства на овом простору са импликацијама на динамику процеса демократизације и модернизације.The subject of research in this study concerns the challenges of post-Cold War democratization in the context of Serbia's geopolitical position between Euro-Atlantism and Neo-Eurasianism. The research starts from the assumption that the process of democratization and the dynamics of political modernization in Serbia from 1990 to 2020 reflects the intertwining of the interests of Euro-Atlanticism and Neo-Eurasianism. Therefore, the goal of the paper is an argumentative explanation of the cause-and-effect relationships of external and internal factors, that is, the process of democratization and geopolitical competition between Euro-Atlanticism and Neo-Eurasianism on the territory of Serbia. The internal aspect of the analysis concerns the post-Cold War democratization of Serbia, which formally established a multi-party system in 1990, but authoritarian democracy was in force. The reasons for the survival of the authoritarian regime also present challenges to the democratic changes in Serbia, which took place one decade later, on October 5, 2000. From then until 2012, the modernization of state and social capacities and the rise of democracy were noted. However, democratization as a non-linear process experienced a crisis and weakened again after 2012, due to the complex political and geopolitical circumstances faced by the political and social actors of the democratic transition in Serbia. The external aspect of the research concerns the foreign policy factors that were reflected in the processes of democratization and modernization of Serbia. In the context of the post-Cold War global transition from bipolarism to unipolarism, Serbia faced economic, political, diplomatic and military interventions, which made its foreign policy position difficult and limited its internal political modernization capacities. A more favorable position was recorded after the democratic changes, since the country came out of political and economic isolation, but, at the same time, faced new challenges such as the issue of European integration, the status of Kosovo and Metohija, and the cooperation with the court in Hague. The aforementioned issues polarized the political scene of Serbia between Europragmatics and Eurosceptics, so that, after the activation of Russian diplomacy in the context of solving the Kosovo-Metohija issue, there would be a confrontation between Euro-Atlanticism and neo-Eurasianism in this area with implications for the dynamics of the democratization and modernization process

The use of artificial intelligence in the Russo-Ukrainian war

The Russo-Ukrainian conflict, with its geopolitical importance, goes beyond regional borders, which is why it is inevitable that we talk about it as a conflict of global proportions. The direct and/or indirect involvement of numerous countries of the world in this conflict, especially in the form of military-technical, technological, economic and economic involvement, confirms the above. The focus of our work is the military-technical aspect, i.e., the use of artificial intelligence and its importance for the present and future of warfare. In the first part of the work, artificial intelligence is conceptually defined, and then the use of artificial intelligence in the military industry is elaborated, as well as its importance in changing the conventional way of warfare. Finally, the authors deal with the use of artificial intelligence in the Ukrainian war, in order to point to a new form of arms race

ChemInform Abstract: Synthesis of Macrolide Antibiotics. Part 4. Stereoselective Syntheses of the 3-O-Methyl and the 11-O-Methyl Derivatives of the C(1)-C(6) Segment of Erythronolides A and B and the C(9)-C(15) Segment of Erythronolide A, Respectively.

By appropriate dissection of the macrocyclic lactone ring of methymycin erythromycins A and B, picromycin and narbomycin, carbohydrate-like structural segments were obtained. The finding that the anomeric configuration of a glycopyranoside effectively controls the stereochemistry of various addition reactions to sp\u27 (C=O and C=C) carbon atoms of a glycopranoside ring led to the development of a general stereoselective approach for the synthesis of the chiral carbon framework of the polyoxomacrolide aglycones of methymycin, erythromycin A and B, picromycin and narbomycin. Stereoselective synthesis of methyl 2,4,7-trideoxy-2-C, 3-0, 4-C-tri-methyl-~-L-ido-heptopyranosid-6-ulose and methyl 2,6,7-trideoxy-2-C, 3-0, 4-C-trimethyl-a-D-glucoheptopyranoside, representing the 3-0-methyl and the 11-0-methyl derivatives of the C(1)-C(6) segment of erythronolides A and B and the C(9)-C(15) segment of erythronolide A, respectively, is described

A pool of nonpolysomal globin mRNAs in globin deficient reticulocytes of the anemic Belgrade rat

In anemia of the Belgrade rat ( b b) reticulocytes contain less than half of the normal amount of mRNA for seven adult rat globin chains. cDNA hybridization measurements of the relative sizes of polysomal and nonpolysomal pools of globin mRNAs in these cells show that 45% of all globin mRNA molecules are not used at any given time in protein synthesis. This implies a translational control which ensures a production of globin chains in a correct ratio despite a severe mRNA unbalance