Gender-based cyber violence, gender and political literacy

Родно засновано сaјбeр насиље (PЗСН) посебно погађа жене, остављајући последице на квалитет живота, академско постигнуће, ментално здравље и јавно и политичко ангажовање жртава, и тиме повећава друштвене неједнакости. Циљ рада је утврђивање певаленције PЗСН и његове повезаности са полом и политичком писменошћу, мерене преко универзитетског образовања. Петсто шест студената општих политичких студија (ОПС) или студија социјалне политике и социјалног рада (ССПСР) попунило је онлaјн упитник, који јe укључивaо 12 обликa РЗСН. Жене су чешће искусилe осам облика PЗСН. Студенткиње OПC су чeшћe од студенткиња CCПCP искусилe шeст обликa PЗСН. Студенткиње виших нивоа ОПС су чешће од студенткиња нижих нивоа ОПС искусилe осам обликa PЗСН. Добијене нeјeднaкости водe до ућуткивaњa жeнa у јaвним просторимa.Gender-based cyber violence (GBCV) disproportionately affects women, leaving impacts on the victims’ quality of life, academic achievement, mental health, and public and political engagement, thus exacerbating social inequalities. The study aims to determine the prevalence of GBCV and its association with gender and political literacy, measured by university education. A total of 506 students of General Political Studies (GPS) and Social Policy and Social Work Studies (SPS&WS) completed the questionnaire online, with 12 forms of GBCV. Female students were more likely to experience eight forms of GBCV. Among female students, those studying GPS were more frequently victimized by six forms of GBCV than those studying SPSWS. Among female students of GPS, those with a higher level of education experienced eight forms of GBCV more often than those with a lower level of education. These gender inequalities lead to the silencing of women in public spaces

From Alienation to Youth Partisanship: Systematic Analysis of Research on the Change of Youth Participatory Culture in Serbia

Rad istražuje promene biračkih navika mladih i promene u stepenu participacije i političke mobilizacije. U studiji slučaja uzima se period između novembra 2024. godine i maja 2025. godine, koji su obeležile masovne studentske blokade univerziteta i organizovanja više socijalnih protesta. Cilj rada jeste da kroz sistematsku analizu dostupnih istraživanja stavova mladih rađenih u periodu od 2018. do 2024. godine identifikuje faktore koji su doveli do povećane participacije mladih u političkim aktivnostima. Rad pretpostavlja tezu da je studija slučaja Srbije važan socijalni momenat u kome se događa smena generacije političkih elita, od onih koje promovišu sigurnost kao dominantnu socijalnu vrednost ka onima koje promovišu pitanje dobro uređenog društva.The paper explores changes in the voting habits of young people and changes in the level of participation and political mobilization in Serbia. As a case study, it takes the period between November 2024 and May 2025, marked by massive student university blockades and the organization of several social protests. The aim of the paper is to identify, through a systematic analysis of available surveys of young people’s attitudes conducted between 2018 and 2024, the factors that have led to increased youth participation in political activities. The paper assumes the thesis that the case study of Serbia is an important social moment in which a generational shift of political elites is taking place, from those who promote security as the dominant social value to those who promote the issue of a well-governed society

Religious elements in the statutes of political parties in Serbia

Основни циљ истраживања јесте да испита да ли се у статутима политичких странака у Србији налазе религијски елементи. Претпоставка је да извесне странке, чак и ако наизглед немају религијско усмерење, у својим статутима садрже религијске елементе и да на тај начин шаљу извесне религијске поруке својим бирачима. Како би се ово испитало, извршена је анализа садржаја 115 статута политичких странака у Србији. Резултати показују присутност религијских елемената у 79,1% анализираних статута. Поједине странке фаворизују једну конкретну религијску заједницу (најчешће Српску православну цркву). Показало се да странке у Србији у својим статутима користе религију као инструмент конструкције и афирмације колективног идентитета, и као начин легитимизације својих политичких циљева.The main aim of the research is to examine the presence of religious elements in the statutes of political parties in Serbia. The hypothesis is that certain parties, even if they do not appear to have a religious orientation, contain religious elements in their statutes and thus send certain religious messages to their voters. To examine this, an analysis of the content of 115 statutes of political parties in Serbia was conducted. The results show the presence of religious elements in 79.1% of the analyzed statutes. Some parties favour one specific religious community (most often the Serbian Orthodox Church). Namely, political parties in Serbia utilize religion in their statutes as an instrument for constructing and maintaining collective identity, as well as legitimizing their political objectives

The Principle of Humanity and Classification of Armed Conflicts 75 Years after the Adoption of Geneva Conventions

Доношење Женевских конвенција 1949. године је значајно и по томе што је у одаје међународног хуманитарног права (МХП) увело и немеђународне оружане сукобе. Одређене тенденције су у том смислу постојале и раније, али су несумњиво озваничене и крунисане Женевским конвенцијама. У овом раду се најпре деконструише и критички анализира принцип хуманости у МХП-у. Затим се показује не само како је схватање овог принципа одлучујуће утицало на процес правног регулисања немеђународних оружаних сукоба, већ и како се овај утицај наставио и након доношења ЖК, такорећи све до данас. У том смислу се препознаје неколико праваца деловања принципа хуманости у постепеном и не сасвим завршеном процесу изједначавања норми МХП-а које се примењују у немеђународним и међународним оружаним сукобима. Један од њих иде постепеним повећањем броја конвенција које се примењују и у немеђународним оружаним сукобима. Други правац, вероватно најзначајнији, иде кроз развој обичајног МХП-а које важи и у немеђународним оружаним сукобима. Трећи правац утицаја принципа хуманости на изједначавање норми које важе у међународним и немеђународним оружаним сукобима пролази кроз раскршће међународног права људских права и МХП-а, односно утицаја који је подсистем људских права имао на МХП. На крају, у раду се демонстрира и како је јуриспруденција међународних судова утицала на смањење разлике између међународних и немеђународних оружаних сукоба. Оно што је заједничко овим назначеним путевима је да су утрти применом принципа хуманости. Иако је поменути процес изједначавања применљивих норми МХП-а у две врсте оружаних сукоба скоро па завршен, у раду се наводе и његова одређена ограничења и преиспитује могућност укидања разлике између њих.The adoption of the Geneva Conventions in 1949 is significant in that it introduced non-international armed conflicts into the domain of international humanitarian law (IHL). Certain tendencies in this regard existed earlier, but they were undoubtedly formalized and crowned by the Geneva Conventions. This paper first deconstructs and critically analyzes the principle of humanity in IHL. It then demonstrates not only how the understanding of this principle had a decisive influence on the legal regulation of non-international armed conflicts but also how this influence continued even after the adoption of the Geneva Conventions, virtually up to the present day. In this regard, several directions of the principle of humanity’s impact can be identified in the gradual and still incomplete process of equalizing IHL norms applicable to both non-international and international armed conflicts. One of these directions is the gradual increase in the number of conventions that apply to non-international armed conflicts as well. Another, probably the most significant, is the development of customary IHL, which also applies to non-international armed conflicts. A third direction of influence in equalizing norms between international and non-international armed conflicts runs through the intersection of international human rights law and IHL, i.e., the influence that the human rights subsystem has had on IHL. Finally, the paper also demonstrates how the jurisprudence of international courts has contributed to narrowing the gap between international and noninternational armed conflicts. What is common to these outlined paths is that they have been paved by the application of the principle of humanity. Although the process of equalizing applicable IHL norms in both types of armed conflicts is almost complete, the paper also highlights certain limitations of this process and reexamines the possibility of eliminating the distinction between them

Children’s Participation in Decision-Making in the Republic of Serbia

This study explores children’s involvement in decision-making at the family, school, and community levels. It analyses the views of government officials, NGOs, and experts on barriers and opportunities for improvement. It also examines children’s participation in decision-making in Serbia, highlighting the challenges in creating an inclusive environment. Using a mixed-method approach, it gathers perspectives from 55 children through questionnaires and eight children through focus groups, alongside inputs from decisionmakers, stakeholders, and NGOs involved in child rights promotion and protection. During the qualitative phase of the study, interviews were conducted with representatives from ten out of the twelve identified organizations that are relevant to the topic of child participation in Serbia: Council for the Rights of a Child, Ombudsman’s Office, Office of the Commissioner for Protection of Equality, Youth Council of the Ministry of Youth and Tourism of the Republic of Serbia, UNICEF Youth Office, Center for Child Rights, Užice Child Rights Centre, Network of Organizations for Children (MODS), and Union of Secondary School Students of Serbia, Youth umbrella organization (KOMS). The organizations included governmental and non-governmental bodies that play significant roles in promoting and supporting the involvement of children in decision-making processes. The interviews aimed to gather insights and perspectives on how these organizations perceive and facilitate child participation and the challenges they encounter in this area. This approach allowed for a comprehensive understanding of the current landscape of child participation in Serbia and the various efforts different stakeholders made to engage children effectivel

Јудина издаја

У настојању да расветли мистерију Јудине издаје, аутор разматра јеванђелске извештаје, од којих покушава да створи кохерентну целину. Мада постоје делимичне разлике у јеванђелским описима Јудине издаје, чини се да се овај Исусов ученик коначно од лучио на издају тек након што је, по примљеном залогају (причешћу) Сатана ушао у њега. Док је раније Сатана Јуду споља искушавао страшћу среброљубља, после недостојног причешћивања настанио се у њему. Иако су готово сви сагласни са тим да је у Гетсиманском врту Јуда пољупцем указао на Исуса, било је оних који поричу да је Јуда извршио самоубиство вешањем. Они сматрају да је преживео покушај самоубиства и остатак живота провео у великој патњи. За разлику од преовлађујућег схватања да је Јуда издао Христа збо г среброљубља, поједини књижевници и езотеричари сматрају да је морао да постоји неки дубљи мотив. Већина њих настоји да рехабилитује Јуду, увера - вајући нас да је Јуда свесно пристао да понесе љагу издајника зарад неког вишег циља, нпр. да би омогућио Христову жртву за спас човечанства. Након разматрања више маштовитих, али теолошки неутемељених претпоставки о Јудиној личности, аутор упозорава на неопходност духовне будности, јер ће у тешким временима која следе свако бити у искушењу да изда Хр иста.In an effort to shed light on a mystery of Judas’s betrayal, the author considers Gospel accounts and tries to create from them a coherent whole. Although there are partial differences in Gospels’ descriptions of Judas’s betrayal, it seems that this disciple of Jesus finally decided to betray only after he received a morsel (communion) upon which Satan entered into him. While earlier, Satan was tempting Judas from the outside by the passion if avarice, after taking communion unworthily, he settled in Judas. Although almost everyone agrees that in the Garden of Gethsemane Judas indicated to Jesus by a kiss, there are some who deny that he survived the suicide attempt and spent the rest of his life in great suffering. Unlike the prevailing understanding that Judas betrayed Christ because of averice, certain writers and esothericists cinsider that there must have been some deeper motive. Most of them try to rehabiliate Judas, assu ring us that Judas consciously agreed to bear the shame of traitor for the sake of some higher purpose, e. g. to enable Christ’s sacrifice for salvation of mankind. After considering several imaginative, but theologically unfounded assumptions about Judas’ s personality, the author warns of the necessity of spiritual vigilance, because in difficult times that will follow, everyone will be tempted in batray Christ

Assumptions and participants in social dialogue regarding digital platforms with an emphasis on Serbia

Циљ овог рада је испитивање могућности социјалног дијалога на дигиталним платформама и улоге синдиката у заштити права дигиталних радника. Аутор полази од претпоставке да дигитализација рада доводи до радикалних промена у сфери рада што резултира настанком нових облика запошљавања и регулатор-них изазова. Предмет анализе обухвата дефинисање статуса дигиталних радника, регулативе ЕУ, позицију синдиката и студију случаја Србије, где је дигитални рад у порасту, али уз нерегулисане услове. У закључним разматрањима се указује на неоп-ходност социјалног дијалога на дигиталним платформама чији је предуслов измена постојећег радног законодавства кроз проширење дефиниције радника, дефиниса-ња платформи као послодаваца и давања могућности синдикатима да колективно организују ове раднике.The aim of this paper is to examine the possibilities of social dialogue on digital platforms and the role of trade unions in protecting the rights of digital workers. The paper starts with the assumption that the digitalisation of work leads to radical changes in the labour sphere, resulting in new forms of employment and regulatory challenges. The analysis covers the definition of the status of digital workers, EU regulations, the position of trade unions, and a case study of Serbia, where digital work is on the rise but under unregulated conditions. The concluding considerations highlight the necessity of social dialogue on digital platforms, which requires amendments to existing labour legislation by expanding the definition of workers, defining platforms as employers, and enabling trade unions to collectively organize these workers