О користи и штети књижевне историје за живот: теорија књижевноисториографског дискурса у науци о књижевности

У раду је понуђен метакритички преглед репрезентативних теоријских усмјерења у промишљању задатака и смисла историје књижевности као научне дисциплине. Заснована од својих почетака као дијахронијска класификација књижевности појединих језика, што је током XIX вијека и конституисања европских нација у модерном смислу ријечи додатно дошло до изражаја, књижевна историја дуго је и на различите начине настојала да превазиђе тај оквир и досегне најширу могућу универзалност. Тај проблем показао се изазовним подједнако у теоријском и практичном расту књижевноисториографског дискурса у XX вијеку. Многа друга питања попут периодизације, развојне промјене, рецепције књижевно-умјетничких текстова као и појединих методолошких апорија у њиховом историографском сагледавању, проучена су у хронолошкој перспективи с намјером да се мапира један могући континуитет критичког мишљења о назначеном проблему. Однос историје књижевности према књижевној критици, њена типолошка категоризација, наративна природа књижевноисториографског конструисања идеје националне, односно опште књижевности, такође су питања која су се истакла као пресудна у истом теоријском кругу. Поред значајних прилога свјетске филологије посвећених проблемима књижевне историје, пажња је посвећена и доприносу српске науке о књижевности на том пољу

POP-NOVEL. POPULARNA MUZIKA U ROMANIMA NIKA HORNBIJA

The article is accompanied by references to popular music in the previous novelistic oeuvre of Nick Hornby. It was noticed that this cultural phenomenon of the twentieth century is in the heart of the writer`s thematic concerns and that it mediates the content of the work, even when it is not in the main creative focus. Based on the correspondence of Hornby`s essayistic reflections on the nature and meaning of popular music in the modern world, and what kind of image is built through it in his novels, and with the support of the anthropological and epistemological postulates of Claude Levi-Strauss and Umberto Eco, it is concluded that pop music in Hornby`s prose reflects an important aspect of modern humanity, which seeks field of projections for its weakened anthropological structure.U tekstu se prate reference na popularnu muziku u dosadašnjem romanesknom opusu Nika Hornbija. Uvidjelo se da je taj kulturni fenomen dvadesetog vijeka u samom središtu piščevih tematskih preokupacija i da se njime posreduje sadržaj djela čak i onda kada nije u glavnom stvaralačkom fokusu. Na osnovu korespodentnosti Hornbijevih esejističkih refleksija o prirodi i značenju popularne muzike u savremenom svijetu, i slike kakva se kroz nju gradi u njegovim romanima, a uz oslonac na antropološko-epistemološke postavke Kloda Levi-Strosa i Umberta Eka, dolazi se do zaključka da pop muzika u Hornbijevoj prozi reflektuje značajan aspekt modernog humaniteta, koji traži polje projekcije za svoje oslabljene antropološke strukture

Zagreb 1924. – 1930. i 1945. – 1967. Društvo, kultura, svakodnevica: Znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem Desničini susreti 2018.

Zagreb 1924. – 1930. i 1945. – 1967. Društvo, kultura, svakodnevica : Zbornik radova sa znanstvenog skupa s međunarodnim sudjelovanjem Desničini susreti 2018. sedamnaesti je svezak Biblioteke DESNIČINI SUSRETI Centra za komparativnohistorijske i interkulturne studije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Objavljuju ga zajednički Centar za komparativnohistorijske i interkulturne studije i FF press Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Zbornik sadržava 24 članka nastala na temelju izlaganja na skupu.Zagreb 1924. – 1930. i 1945. – 1967. Društvo, kultura, svakodnevica : Zbornik radova sa znanstvenog skupa s međunarodnim sudjelovanjem Desničini susreti 2018. sedamnaesti je svezak Biblioteke DESNIČINI SUSRETI Centra za komparativnohistorijske i interkulturne studije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Objavljuju ga zajednički Centar za komparativnohistorijske i interkulturne studije i FF press Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Zbornik sadržava 24 članka nastala na temelju izlaganja na skupu

Dučić's praise of folly: King Radovan's treasure

Praised and commended from the highest and most meritorious place as the greatest Serbian lyric poet (Bogdan Popović, Slobodan Jovanović), and later disputed by avant-garde poets, and posthumously ideologically discredited, one hundred and fifty years after his birth Jovan Dučić still emerges as one of the greatest lyric poets that we have ever had. In about three and a half decades of his diplomatic service, he gained a reputation as one of the most prominent Serbian and Yugoslav diplomats, and was the first one among the heads of the legations of the Kingdom of Yugoslavia to be granted the title of ambassador. Therefore, it is quite natural that the Serbian Academy of Sciences and Arts dedicated the year 2021 and this monograph to him. (from Editor’s foreword

Literary work of Borislav Mihajlović Mihaz

Намјера овог истраживања је систематизација књижевног дјела Борислава Михајловића Михиза, одређивање основних усмјерења његове цјелокупне литерарне активности, а у коначници покушај проширивања сазнања о пишчевом мјесту и значају у контексту послератне српске књижевности. Квалитативна усаглашеност Михајловићевог разуђеног опуса, разгранатог у три магистралана тока (критика, драма, аутофикцијска проза) и у два рубна правца (поезија и публицистика), чини га вредносно и типолошки издвојеним у епоси свог настанка. Утолико непостојање његовог систематичнијег проучавања представља видљив пропуст домаћих књижевнонаучних испитивања. Аналитички фокус студије својим претежним дијелом усмјерен је ка Михајловићевој књижевној критици, будући да је тај сегмент његовог укупног дјела поље пишчеве најснажније радијације у оквиру националне књижевности. Како је ријеч о критици наглашено личне интонираности, претходни књижевноисториографски и метакритички увиди махом су је одређивали као импресионистичку. Међутим, примјена нешто строже теоријске апаратуре отворила је приступ комплексности структуре Михајловићевог књижевнокртичког мишљења, несводљивог олако на поменуту релативистичку одредницу. Пажљивије читање испод стилске атрактивности открива експресијом заклоњену интерпретацију, кондезовану анализу, замаскирани херменеутички продор. Михајловићева критика у најбољим својим тренуцима измирује крајности субјективистичког и објективистичког приступа, због чега је за потребе њеног фундаменталног одређења посуђен термин „критика транспоноване субјективности“ елабориран у капиталном метакритичком трактату српске књижевнотеоријске мисли: О критици Зорана Гавриловића. Ипак, и афективни слој критике истакнуте индивидуалности захтјевао је одређену интерпретативну пажњу, па је осим анализе Михајловићевог стила оцртана линија могућег континуитета у том рукавцу српске књижевне критике (Бранко Лазаревић, Станислав Винавер, Исидора Секулић, Милан Богдановић)...The intention of this research is to systematise the literary work of Borislav Mihalović Mihiz, to determine the main foci of his entire literary activity, and eventually to try to broaden the knowledge on the writer’s position and significance in the context of post-war Serbian literature. The qualitative compatibility of Mihajlović’s diverse oeuvre, which branches into three main (criticism, drama, autofiction) and two peripheral directions (poetry and journalism), renders it distinguished typologically and value-wise in the epoch of its formation. To that extent, the lack of a more systematic study concerning the writer’s work represents a visible oversight of domestic literary and scientific researchers. The analytical focus of this dissertation is mainly centred on Mihajlović’s literary criticism, since this segment of his entire work echoed most within the framework of Serbian literature. Since we are talking about criticism characterised by a pronounced personal tone, previous literaryhistorical and metacritical insights deemed it impressionistic. However, the application of a somewhat stricter theoretical apparatus enabled us to access the complex structure of Mihajlović’s literary critical thought, not easily reducible to the above relativistic determinant. A more careful reading beyond the stylistic attractiveness reveals an interpretation covered by expression, condensed analysis, clothed hermeneutic penetration. At its most brilliant, Mihajlović’s criticism reconciles the extremes of the subjectivist and objectivist approaches, which is why, for the purpose of determining it fundamentally, we borrowed the term „criticism of transposed subjectivity“ elaborated in the capital metacritical treatise of Serbian literary theoretical thought: O kritici (On Criticism) by Zoran Gavrilović..

Literary work of Borislav Mihajlović Mihaz

Намјера овог истраживања је систематизација књижевног дјела Борислава Михајловића Михиза, одређивање основних усмјерења његове цјелокупне литерарне активности, а у коначници покушај проширивања сазнања о пишчевом мјесту и значају у контексту послератне српске књижевности. Квалитативна усаглашеност Михајловићевог разуђеног опуса, разгранатог у три магистралана тока (критика, драма, аутофикцијска проза) и у два рубна правца (поезија и публицистика), чини га вредносно и типолошки издвојеним у епоси свог настанка. Утолико непостојање његовог систематичнијег проучавања представља видљив пропуст домаћих књижевнонаучних испитивања. Аналитички фокус студије својим претежним дијелом усмјерен је ка Михајловићевој књижевној критици, будући да је тај сегмент његовог укупног дјела поље пишчеве најснажније радијације у оквиру националне књижевности. Како је ријеч о критици наглашено личне интонираности, претходни књижевноисториографски и метакритички увиди махом су је одређивали као импресионистичку. Међутим, примјена нешто строже теоријске апаратуре отворила је приступ комплексности структуре Михајловићевог књижевнокртичког мишљења, несводљивог олако на поменуту релативистичку одредницу. Пажљивије читање испод стилске атрактивности открива експресијом заклоњену интерпретацију, кондезовану анализу, замаскирани херменеутички продор. Михајловићева критика у најбољим својим тренуцима измирује крајности субјективистичког и објективистичког приступа, због чега је за потребе њеног фундаменталног одређења посуђен термин „критика транспоноване субјективности“ елабориран у капиталном метакритичком трактату српске књижевнотеоријске мисли: О критици Зорана Гавриловића. Ипак, и афективни слој критике истакнуте индивидуалности захтјевао је одређену интерпретативну пажњу, па је осим анализе Михајловићевог стила оцртана линија могућег континуитета у том рукавцу српске књижевне критике (Бранко Лазаревић, Станислав Винавер, Исидора Секулић, Милан Богдановић)...The intention of this research is to systematise the literary work of Borislav Mihalović Mihiz, to determine the main foci of his entire literary activity, and eventually to try to broaden the knowledge on the writer’s position and significance in the context of post-war Serbian literature. The qualitative compatibility of Mihajlović’s diverse oeuvre, which branches into three main (criticism, drama, autofiction) and two peripheral directions (poetry and journalism), renders it distinguished typologically and value-wise in the epoch of its formation. To that extent, the lack of a more systematic study concerning the writer’s work represents a visible oversight of domestic literary and scientific researchers. The analytical focus of this dissertation is mainly centred on Mihajlović’s literary criticism, since this segment of his entire work echoed most within the framework of Serbian literature. Since we are talking about criticism characterised by a pronounced personal tone, previous literaryhistorical and metacritical insights deemed it impressionistic. However, the application of a somewhat stricter theoretical apparatus enabled us to access the complex structure of Mihajlović’s literary critical thought, not easily reducible to the above relativistic determinant. A more careful reading beyond the stylistic attractiveness reveals an interpretation covered by expression, condensed analysis, clothed hermeneutic penetration. At its most brilliant, Mihajlović’s criticism reconciles the extremes of the subjectivist and objectivist approaches, which is why, for the purpose of determining it fundamentally, we borrowed the term „criticism of transposed subjectivity“ elaborated in the capital metacritical treatise of Serbian literary theoretical thought: O kritici (On Criticism) by Zoran Gavrilović..

Vladan Desnica i Split 1920. - 1945.:

Zbornik znanstvenih radova Vladan Desnica i Split (1920. – 1945.) sadržava članke koji su nastali na temelju priopćenja s Desničinih susreta 2014., održanih u Splitu 19. i 20. rujna te u Islamu Grčkom 21. rujna 2014. godine. Potpisani urednici osjećaju potrebu naglasiti da su za uspješan rad skupa, bitnu pretpostavku za nastanak ovog zbornika, zaslužni kolege s Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Splitu, a naročito prof. dr. sc. Aleksandar Jakir, dekan Filozofskog fakulteta, koji je i sam bio sudionik skupa. Sedamnaest od devetnaest sudionika preradilo je svoja priopćenja u članke. Njihovi su radovi prije svega svjedočanstva vlastitih istraživanja, ali oni zrcale i učinke nerijetko pasionirane pa i vrlo polemične rasprave na samom skupu. Najviše se raspravljalo, dakako, o Vladanu i dr. Urošu Desnici, potom o drugim, najčešće znamenitim Splićanima tog doba, ali i o splitskim pučanima te o tadašnjoj velikoj urbanoj transformaciji Splita, licu i naličju kulturnih i umjetničkih inovacija trajne vrijednosti, koje su i bile u središtu pozornosti.Zbornik znanstvenih radova Vladan Desnica i Split (1920. – 1945.) sadržava članke koji su nastali na temelju priopćenja s Desničinih susreta 2014., održanih u Splitu 19. i 20. rujna te u Islamu Grčkom 21. rujna 2014. godine. Potpisani urednici osjećaju potrebu naglasiti da su za uspješan rad skupa, bitnu pretpostavku za nastanak ovog zbornika, zaslužni kolege s Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Splitu, a naročito prof. dr. sc. Aleksandar Jakir, dekan Filozofskog fakulteta, koji je i sam bio sudionik skupa. Sedamnaest od devetnaest sudionika preradilo je svoja priopćenja u članke. Njihovi su radovi prije svega svjedočanstva vlastitih istraživanja, ali oni zrcale i učinke nerijetko pasionirane pa i vrlo polemične rasprave na samom skupu. Najviše se raspravljalo, dakako, o Vladanu i dr. Urošu Desnici, potom o drugim, najčešće znamenitim Splićanima tog doba, ali i o splitskim pučanima te o tadašnjoj velikoj urbanoj transformaciji Splita, licu i naličju kulturnih i umjetničkih inovacija trajne vrijednosti, koje su i bile u središtu pozornosti

Vladan Desnica i Split 1920. - 1945.:

Zbornik znanstvenih radova Vladan Desnica i Split (1920. – 1945.) sadržava članke koji su nastali na temelju priopćenja s Desničinih susreta 2014., održanih u Splitu 19. i 20. rujna te u Islamu Grčkom 21. rujna 2014. godine. Potpisani urednici osjećaju potrebu naglasiti da su za uspješan rad skupa, bitnu pretpostavku za nastanak ovog zbornika, zaslužni kolege s Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Splitu, a naročito prof. dr. sc. Aleksandar Jakir, dekan Filozofskog fakulteta, koji je i sam bio sudionik skupa. Sedamnaest od devetnaest sudionika preradilo je svoja priopćenja u članke. Njihovi su radovi prije svega svjedočanstva vlastitih istraživanja, ali oni zrcale i učinke nerijetko pasionirane pa i vrlo polemične rasprave na samom skupu. Najviše se raspravljalo, dakako, o Vladanu i dr. Urošu Desnici, potom o drugim, najčešće znamenitim Splićanima tog doba, ali i o splitskim pučanima te o tadašnjoj velikoj urbanoj transformaciji Splita, licu i naličju kulturnih i umjetničkih inovacija trajne vrijednosti, koje su i bile u središtu pozornosti.Zbornik znanstvenih radova Vladan Desnica i Split (1920. – 1945.) sadržava članke koji su nastali na temelju priopćenja s Desničinih susreta 2014., održanih u Splitu 19. i 20. rujna te u Islamu Grčkom 21. rujna 2014. godine. Potpisani urednici osjećaju potrebu naglasiti da su za uspješan rad skupa, bitnu pretpostavku za nastanak ovog zbornika, zaslužni kolege s Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Splitu, a naročito prof. dr. sc. Aleksandar Jakir, dekan Filozofskog fakulteta, koji je i sam bio sudionik skupa. Sedamnaest od devetnaest sudionika preradilo je svoja priopćenja u članke. Njihovi su radovi prije svega svjedočanstva vlastitih istraživanja, ali oni zrcale i učinke nerijetko pasionirane pa i vrlo polemične rasprave na samom skupu. Najviše se raspravljalo, dakako, o Vladanu i dr. Urošu Desnici, potom o drugim, najčešće znamenitim Splićanima tog doba, ali i o splitskim pučanima te o tadašnjoj velikoj urbanoj transformaciji Splita, licu i naličju kulturnih i umjetničkih inovacija trajne vrijednosti, koje su i bile u središtu pozornosti

Hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam danas:

Međunarodni znanstveni skup Desničini susreti 2016. održan je u Beogradu, u Institutu za književnost i umetnost i u Biblioteci grada Beograda, 23., 24. i 25. rujna 2016. godine. Tema je bila „Hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam danas. Povodom 110. obljetnice rođenja Vladana Desnice“. 1 Realiziran je kao obveza u međudržavnom hrvatsko-srpskom projektu „‘Desničini susreti’ i hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam“ Instituta za književnost i umetnost u Beogradu i Centra za komparativnohistorijske i interkulturne studije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu odobrenom za 2016./2017. i 2017./2018. godinu. Zbornik radova – koji se i ove godine tradicionalno objavljuje na godišnjicu održavanja skupa – čine dvadeset i četiri autorska članka, koje je pojedinačno recenziralo u načelu dvoje recenzenata, po jedan od Hrvatske i Srbije, a ukupno njih trideset i osam. Zbornik je i kao cjelinu ocijenilo dvoje recenzenata (znanstvena savjetnica dr. sc. Vesna Matović i prof. dr. sc. Dušan Marinković). Priopćenja i žive rasprave na skupu, redovito sadržajne i obrazložene recenzentske ocjene, razmjene mišljenja članova Uređivačkog odbora i urednikove komunikacije čine cjelinu iskustva sažetu u ovom Zborniku radova. Navedena je cjelina time i sama izvorni doprinos hrvatsko-srpskom/srpsko-hrvatskom interkulturalizmu.Međunarodni znanstveni skup Desničini susreti 2016. održan je u Beogradu, u Institutu za književnost i umetnost i u Biblioteci grada Beograda, 23., 24. i 25. rujna 2016. godine. Tema je bila „Hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam danas. Povodom 110. obljetnice rođenja Vladana Desnice“. 1 Realiziran je kao obveza u međudržavnom hrvatsko-srpskom projektu „‘Desničini susreti’ i hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam“ Instituta za književnost i umetnost u Beogradu i Centra za komparativnohistorijske i interkulturne studije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu odobrenom za 2016./2017. i 2017./2018. godinu. Zbornik radova – koji se i ove godine tradicionalno objavljuje na godišnjicu održavanja skupa – čine dvadeset i četiri autorska članka, koje je pojedinačno recenziralo u načelu dvoje recenzenata, po jedan od Hrvatske i Srbije, a ukupno njih trideset i osam. Zbornik je i kao cjelinu ocijenilo dvoje recenzenata (znanstvena savjetnica dr. sc. Vesna Matović i prof. dr. sc. Dušan Marinković). Priopćenja i žive rasprave na skupu, redovito sadržajne i obrazložene recenzentske ocjene, razmjene mišljenja članova Uređivačkog odbora i urednikove komunikacije čine cjelinu iskustva sažetu u ovom Zborniku radova. Navedena je cjelina time i sama izvorni doprinos hrvatsko-srpskom/srpsko-hrvatskom interkulturalizmu

Hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam danas:

Međunarodni znanstveni skup Desničini susreti 2016. održan je u Beogradu, u Institutu za književnost i umetnost i u Biblioteci grada Beograda, 23., 24. i 25. rujna 2016. godine. Tema je bila „Hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam danas. Povodom 110. obljetnice rođenja Vladana Desnice“. 1 Realiziran je kao obveza u međudržavnom hrvatsko-srpskom projektu „‘Desničini susreti’ i hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam“ Instituta za književnost i umetnost u Beogradu i Centra za komparativnohistorijske i interkulturne studije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu odobrenom za 2016./2017. i 2017./2018. godinu. Zbornik radova – koji se i ove godine tradicionalno objavljuje na godišnjicu održavanja skupa – čine dvadeset i četiri autorska članka, koje je pojedinačno recenziralo u načelu dvoje recenzenata, po jedan od Hrvatske i Srbije, a ukupno njih trideset i osam. Zbornik je i kao cjelinu ocijenilo dvoje recenzenata (znanstvena savjetnica dr. sc. Vesna Matović i prof. dr. sc. Dušan Marinković). Priopćenja i žive rasprave na skupu, redovito sadržajne i obrazložene recenzentske ocjene, razmjene mišljenja članova Uređivačkog odbora i urednikove komunikacije čine cjelinu iskustva sažetu u ovom Zborniku radova. Navedena je cjelina time i sama izvorni doprinos hrvatsko-srpskom/srpsko-hrvatskom interkulturalizmu.Međunarodni znanstveni skup Desničini susreti 2016. održan je u Beogradu, u Institutu za književnost i umetnost i u Biblioteci grada Beograda, 23., 24. i 25. rujna 2016. godine. Tema je bila „Hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam danas. Povodom 110. obljetnice rođenja Vladana Desnice“. 1 Realiziran je kao obveza u međudržavnom hrvatsko-srpskom projektu „‘Desničini susreti’ i hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam“ Instituta za književnost i umetnost u Beogradu i Centra za komparativnohistorijske i interkulturne studije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu odobrenom za 2016./2017. i 2017./2018. godinu. Zbornik radova – koji se i ove godine tradicionalno objavljuje na godišnjicu održavanja skupa – čine dvadeset i četiri autorska članka, koje je pojedinačno recenziralo u načelu dvoje recenzenata, po jedan od Hrvatske i Srbije, a ukupno njih trideset i osam. Zbornik je i kao cjelinu ocijenilo dvoje recenzenata (znanstvena savjetnica dr. sc. Vesna Matović i prof. dr. sc. Dušan Marinković). Priopćenja i žive rasprave na skupu, redovito sadržajne i obrazložene recenzentske ocjene, razmjene mišljenja članova Uređivačkog odbora i urednikove komunikacije čine cjelinu iskustva sažetu u ovom Zborniku radova. Navedena je cjelina time i sama izvorni doprinos hrvatsko-srpskom/srpsko-hrvatskom interkulturalizmu