The enigma of Vitruvian resonating vases and the relevance of the concept for today

The clarity of sound within Greek or Roman theatres (without any form of enhancement) will be impressive to any visitor. The seats arranged in curved rows around the circular orchestra form large horizontal reflecting surfaces. The paths of sound waves travel from the source (the actor or singer) to each of the listeners in a direct path (i.e. without obstruction or reflection). Vitruvius, however, claimed further enhancements could be made. In theatres, also, are copper vases and these are placed in chambers under the rows of seats in accordance with mathematical reckoning. The Greeks call them Echeia. The differences of the sounds which arise are combined into musical symphonies... … it becomes fuller, and reaches the audience with a richer and sweeter note. Vitruvius, on Architecture, Book I, – on training of architects, Loeb This paper explores the notion of intent and purpose behind the Vitruvian concept and also addresses an arguably more complex issue, that of a potential fusion between archaeology, science and art.Peer reviewe

The architectural instrumentalist – exploring spatio-temporal interdependence in the composition of performed music and architectural space

Sound, space and time are inextricably linked. As an architect and musician, I am interested in the simultaneous capacities of architecture to influence the composition and experience of performed music – and of performed music to influence the composition and experience of architectural space. My architectural research project – the Augmented Instrumentalist (tAI) – sets out a methodology by which architectural spaces are understood as and designed to be instruments – as a means of replicating the unique acoustic profile of the city of Venice during the acqua alta. In tandem with the development of acoustically generative themes within my architectural research; my musical compositions actively appropriate architectural spaces as musical instruments, by responding to the acoustic qualities of specific performance spaces. When performed, my pieces exploit acoustical phenomena such as reverberance / echo and sympathetic resonance to articulate and augment musical motifs. For example, by using excessive reverberance to construct a harmonic sequence, or by suggesting a rhythm from an echo. Architectural acoustics have long had an effect on the development of musical ideas: ‘...in the old churches the walls were in fact powerful instruments which the ancients learned to play upon... [When it was discovered that] more than one tone could be heard at the same time with pleasing results, the harmonies produced by the coinciding of notes began to be regulated and used. From this partsinging developed [polyphonic music]’ (Rasmussen, 1962: 230) This article investigates spatio-temporal interdependence between architecture and performed music within the context of my ongoing research

Vozes da terra

Vozes da Terra é um experimênto artístico em curso que busca conectar a tecnologia ancestral da cerâmica indígena com dispositivos sonoro-poéticos. Iniciado no atelier de cerâmica da UFRJ, desdobrou-se para uma residência artística numa aldeia indígena da etnia Pankararu através do projeto “Arte Eletrônica Indígena”, e teve como resultado final uma exposição no MAM de Salvador/BA. Esse texto busca descrever o processo artístico envolvendo todas as etapas de criação, e contextualizar o artefato poético destacando seu aspecto político-social para a memória e difusão da cultura indígena

Акустички судови као израз музичке традиција српске средњовековне архитектуре

Archaeoacoustics is a multidisciplinary field of research focused on the history of the relatedness of the field of sound and architecture. The architectural history of Europe, from Antiquity to the modern period, is abundant in the findings of vessels, which are considered to have an acoustic purpose. This paper addresses these acoustic vessels embedded in the massive walls of sacred architecture in medieval Serbia (15 churches). We considered the wide context of current archaeoacoustic research, in order to argue that this practice can be regarded as an expression of a certain medieval musical tradition.Истраживање звука у архитектури завређује посебно место у студијама културног наслеђа, захтевајући притом мултидисциплинаран приступ. Кроз градитељску историју Европе, од античког до савременог доба, коришћени су одређени судови, за које се сматра да су имали акустичку намену. Овај рад представља резултате истраживања акустичких судова уграђених у камене зидове сакралне архитектуре средњовековне Србије и одговара на питање да ли се ова пракса може сматрати изразом извесне музичке традиције. У првом делу рада сагледан је шири контекст археоакустичких истраживања средњовековне Европе. Представљени су кључни изводи из Витрувијевог дела Десет књига о архитектури – најстаријег документа са описом акустичких судовa. Затим, дат je кратак преглед релевантних археоакустичких студија и извода који илуструју акустичке намере средњовековних градитеља. У другом делу рада представљени су налази акустичких судова из средњовековне Србије – историјски оквир истраживања, преглед истраживања ове теме код нас, попис налаза (из укупно 15 цркава) и досад спроведене акустичке студије. У трећем делу рада дискутованa су физичка својства акустичких судова, њихов распоред, позиција и оријентација у зиду, акустичке одлике, итд. Показано је да постоји одређени ниво правилности у постављању судова, као и у њиховим физичким својствима. Пронађени су у свим осталим градитељским периодима осим у византијској групи споменика (доминантно у Рашкој, XIIXIII век). Поред тога што је показано да се пракса узиђивања акустичких судова може сматрати извесним изразом музичке традиције сакралне архитектуре средњовековне Србије, такође је указано на неопходност даљих истраживања – акустичких мерења in situ, испитивања рачунарских модела или лабораторијских мерења судова. Поврх свега, овај рад омогућио је да се налази акустичких судова из српске средњовековне архитектуре позиционирају на археоакустичкој мапи Европе и тако допринесу разумевању односа звука и архитектуре кроз историју градитељства.The paper is a result of research on the project Society, spiritual and material culture and communication on the Balkans in prehistory and early history of Balkans (No. 177012) and the project Theory and practice of science in society: multidisciplinary, educational and intergenerational perspectives (No. 179048). The Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia finances both projects. We are grateful for the help that we received from Jean-Christophe Valière from the University of Poitiers and Emilija Pejović from the Republic Institute for Protection of Cultural Monuments, Belgrade

バードソングダイアモンドプロジェクトにおける空間没入音場

筑波大学 (University of Tsukuba)201

Musicology 22 (I /2017)

Тема броја 22 Урбана звучна екологија инспирисана је међународним пројектом City Sonic Ecology – Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade [Звучна екологија града – Урбани звучни пејзажи Берна, Љубљане и Београда], који финансира Швајцарска национална фондација за науку (SNSF) у оквиру програма сарадње са земљама источне Европе (SCOPES). Музиколошки институт САНУ један је од три учесника на пројекту, уз Департман за музикологију Универзитета у Берну, Швајцарска, и Институт за интердисциплинарне студије Словеначке академије наука и уметности у Љубљани, Словенија. Овај иновативан трогодишњи пројекат, у оквиру којег су први пут паралелно снимани и анализирани звучни амбијенти три европске престонице, као и начини на које се ови амбијенти мењају под утицајем транзиционих и других друштвених промена, започет је 2014. године и сада улази у завршну фазу. Резултати истраживања спроведених током ове три године презентовани су на великом броју конгреса и конференција широм света; један део радова проистеклих из овог пројекта публикован је 2016. године у специјалном броју словеначког часописа Muzikološki zbornik / Musicological Annual, а други део се објављује сада. Финални резултати овог пројекта биће колективна монографија и звучне мапе све три престонице. Као уредница часописа Музикологија и руководилац београдског тима пројекта Звучна екологија града, захваљујем се фондацији SNSF на финансијској подршци, а Универзитету у Берну и проф. др Брити Сверс (Britta Sweers) на логистичкој и свакој другој помоћи. Радови у рубрици Varia посвећени су разнородним темама везаним за широк дијапазон српске и иностране уметничке музике од средњег века до данас. Поред звучних панорама урбаних средина, још једна иновативна област истраживања отворена овом приликом јесте проучавање акустике средњовековних српских цркава; троје аутора, различитих специјализација, бавило се истраживањем црквене акустике. Катарина Томашевић се осврће на делатност Драгутина Гостушког у вези са првим конгресом семиотичара музике, организованим пре 44 године у Београду, у чијој је организацији Гостушки, тадашњи директор Музиколошког института САНУ, активно учествовао и чије су идеје у великој мери бојиле овај конгрес. Колега са Универзитета у Косовској Митровици, Саша Божидаревић, разматра делатност наследника Стевана Мокрањца – композитора хорске музике који су стварали руковети и сродне форме у деценијама после Другог светског рата. Америчка ауторка Ерика Хаскел проучавала је моделе финансирања музичких фестивала у Сарајеву, главном граду суседне Босне и Херцеговине, у деценијама након потписивања Дејтонског споразума, и закључила да су иностране амбасаде, као главни спонзори фестивала, инсистирале на интернационалним програмима и заобилажењу деликатних тема, у циљу регионалног помирења. Најзад, Милена Медић проучава појам меланхолије у ренесансним италијанским мадригалима, користећи велики број примера из остварења најзначајнијих стваралаца ове, данас помало заборављене, епохе. Рубрика Научна критика и полемика доноси пет осврта на најновија издања везана за српску културу и традицију, односно за делатност наших научника у иностранству, док се у рубрици In memoriam Мелита Милин опрашта од академика Властимира Трајковића, великана српске музике ХХ и XXI века. У име чланова редакције и своје лично, захваљујем се колегама из Србије и иностранства који су, у својству рецензената, читали радове припремљене за овај број и дали велики број корисних сугестија за њихово побољшање. Такође, желим срдачну добродошлицу новим члановима међународног издавачког савета Музикологије.The main theme of the volume No. 22 Urban Sonic Ecology is inspired by the international project City Sonic Ecology -- Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade, financed by the Swiss National Science Foundation (SNSF) within their SCOPES program. The Institute of Musicology SASA is one of the participants in this project, together with the Institute of Musicology, University of Bern, Switzerland, and the Institute for Interdisciplinary Research, Centre for Scientific Research of the Slovenian Academy of Sciences and Arts, Ljubljana, Slovenia. This highly innovative three-year project, during which the soundscapes of three European capital cities (Bern, Ljubljana and Belgrade) were recorded and analyzed comparatively for the first time, demonstrated how soundscapes and ambiances were transformed under the influence of transitional and other social and cultural changes. The project began in 2014, and it is now entering its final stage. Results of the research conducted over the three-year span were presented in a number of international congresses and conferences all over the world, from Japan to Brazil. Several articles were published in the Slovenian journal Muzikološki zbornik / Musicological Annual. in 2016, and the second group of articles is published in the present volume. The final results of this project will include a group monograph and sound maps of all three cities. As the new Editor-in-Chief of the journal Musicology and Head of the Belgrade team of the project City Sonic Ecology, I would like to express my sincerest gratitude to the SNSF for their generous financial assistance, and to Head of the project Prof. Dr Britta Sweers for her immense support and numerous exceptionally productive professional exchanges. Articles in the rubric Varia are dedicated to various topics related to a wide range of music from the Middle Ages to the present day. Aside from the sound panoramas of the urban environments, another innovative area of research opened on this occasion is the research on the acoustic of Serbian medieval churches. Three authors with different specializations studied the church acoustics, and they are presenting results of their joint investigations for the first time. Katarina Tomašević writes about the activities of Dragutin Gostuški in relation to the First Congress of Semioticians of Music, organized 44 years ago in Belgrade. As the Director of the Institute of Musicology SASA at that time, Gostuški actively participated in organizing this congress and his ideas greatly influenced its structure and scope. Saša Božidarević studies professional activities of the successors of Stevan Stojanović Mokranjac – Serbian composers of choral music who wrote Rukoveti (Garlands) and other similar forms in the decades after World War II. Erica Haskell has analyzed the models of financing festivals in Sarajevo, the capital city of the neighboring Bosnia-Herzegovina, in the decades after the signing of the Dayton Agreement, and concluded that foreign embassies, as the main sponsors of the festival, insisted on international programs and the avoidance of delicate issues, aiming towards regional reconciliation. Finally, Milena Medić researches the notion of melancholy in the Renaissance Italian madrigals, using a large number of examples from the works written by the most prominent composers of this epoch. The volume also contains five reviews of the latest books, including both those related to Serbian culture and tradition, and to the activities of our scientists working abroad. In the section In memoriam Melita Milin says goodbye to the Academician Vlastimir Trajković, Fellow of the Serbian Academy of Sciences and Arts and one of the greatest Serbian composers of the twentieth century. On behalf of the members of the Editorial Board and my own, I am grateful to all colleagues from Serbia and abroad who served as peer reviewers for the articles published in this volume and gave a large number of constructive suggestions for their improvement. Furthermore, I would like to express a heartfelt welcome to the new members of the International Editorial Council of the journal Musicology.Teма броја: Урбана звучна екологија / The main theme: Urban sonic ecology Објављивање часописа финансијски су помогли Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство културе и информисања Републике Србије, СОКОЈ r Организација музичких аутора Србије и Швајцарска национална фондација за науку (SNSF) у оквиру програма SCOPES. / The publication of this volume was financed by the Ministry of Education, Science and Technological Development and the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, SOKOJ – Serbian Music Authors’ Organization, and Swiss National Science Foundation (SNSF) within its SCOPES programme

Principles and history of the relatedness of architecture and acoustics.

Истраживање звука у историји архитектуре често је неправедно занемарено у сенци визуелних аспеката градитељства. Поред тога што има суштински значај за опажање окружења и орјентацију у простору, звук је кроз историју културе схватан и као веза материјалног и духовног плана, те је заузимао посебно место у сакралној архитектури, том најузвишенијем градитељском изразу који одсликава космолошку симболику ̶ аналогију макрокосмоса и микрокосмоса. Полазиште овог рада јесте да општи однос архитектуре и звука не почива искључиво на техничком знању, већ да је развијан и у контексту духа времена у коме је градитељство стварано. Сходно томе, његово разматрање изискује мултидисциплинарни приступ који омогућава истраживање архитектонског дела као слојевите просторно-временске структуре. Сагледавањем античке аналошке мисли дубоко уткане у европску културу и историје разумевања звука која је била од значаја за архитектуру, са једне стране, и археоакустичких истраживања, са друге стране, у раду је звук посматран двојако: (1) као хармонијски звук који је нашао своје место у примени музичке аналогије у градитељству и (2) као импулсни одзив који служи за квантификовање показатеља звучног поља и омогућава међусобно поређење различитих простора, те се претежно користи у савременим археоакустичким истраживањима. Ова два комплементарна приступа обједињена су у студији случаја у оквиру које је истраживан однос звука и архитектуре у моравској стилској групи (крај XIV – почетак XV века). Циљ овог истраживања јесте да укаже на релевантност ширег културолошког контекста и понуди досад неистражени угао у сагледавању динамике општег односа архитектуре и акустике кроз историју, као и да покаже да градитељско наслеђе средњовековне Србије чини основ за спровођење археоакустичких истраживања, упркос ограничености постојеће теоријске и емпиријске грађе.The research of sound in history of architecture is unjustly neglected on behalf of its visual aspects. Besides the signicicance for perception of environment and orientation in space, through the cultural history the sound is comperhended as a connetion between material and spiritual worlds. Therefore, it had a special place in sacral architecture, the most sofisticated expression of building culture that represents the cosmological symbolism (macrocosmos–microcosmos analogy). Statring point of this research is that the general relatedness of architecture and sound does not exlusevely rest on technical knowledge, but it is also developed in context of the spirit of building period. Consequently, the research requires multidisciplinary approach to architectural piece as a complex space-time structure. Due to the antique analogical thinking deeply interweaved with European culture and history of understanding the sound, relevant for the development of architecture, as well as the contemporary archeoacoustic researches, the aspect of sound in this dessertation is considered as (1) harmonic sound which has found its place in the application of musical analogy in architecture, as well as (2) impulse response which provides acoustical parameters – quantifiers that enable the comparison of various spaces’ acoustics. Those two complementary approaches are combined in the case study that research the relatedness of sound and medieval Serbian architecture of moravian style (end of XIV – begining of XV century). The overall goal of this research is to point out the relevance of wide cultural context and offer so far unexplored aspect of historical dynamics between architecture and acoustics. Moreover, it strives to show that architectural heritage of medieval Serbia is the base for archeoacoustical research despite the limitations of the existing theoretical and empirical material

Echeia - assisted resonance in Roman Theatres; Companion to the Reception of Vitruvius

© 2024 by Koninklijke Brill NV. This is the accepted manuscript version of a book chapter which has been published in final form at https://doi.org/10.1163/9789004688704_024The author has been asked to write an 8000 word chapter on the subject of Echia (the resonating vessels placed in Roman Theatres according to Vitruvius). The request has come from Prof. Ingrid Rowland. Prof. Rowland is responsible for the definitive edition of Vitruvius' The Ten Books on Architecture (Cambridge University Press). A treatise written in Latin on architecture, dedicated to the emperor Augustus, much more than a book on buildings and machines, the contents of De Architectura reveal a greater meaning of 'architecture', combining science, mathematics, geometry, astronomy; and not least the arts, sound, acoustics and music. https://www.amazon.co.uk/Vitruvius-Ten-Books-Architecture/dp/0521002923 The research has been sourced by Brill as a result of a paper written some ten years ago - The enigma of Vitruvian resonating vases and the relevance of the concept for today. It has been presented as a paper at numerous conference proceedings including sessions at UH. http://researchprofiles.herts.ac.uk/portal/en/publications/the-enigma-of-vitruvian-resonating-vases-and-the-relevance-of-the-concept-for-today(2b110796-9906-48c0-80c3-5cc0a872f2ce).html The 8000 word chapter details the use of Echeia - a type of assisted resonance, often debated in terms of function and use, as detailed by Vitruvius in The Ten Books on Architecture. The clarity of sound within any Greek or Roman theatre (without any form of enhancement) is impressive to any visitor. The seats arranged in curved rows around the circular orchestra form large horizontal reflecting surfaces. This ensures that the path of the sound waves travel from the source (the actor or singer) to each of the listeners in a direct path (i.e. without reflection). Vitruvius, however, claimed further enhancements could be made. "In theatres, also, are copper vases and these are placed in chambers under the rows of seats in accordance with mathematical reckoning. The Greeks call them Echeia. The differences of the sounds which arise are combined into musical symphonies... … it becomes fuller, and reaches the audience with a richer and sweeter note." Vitruvius, on Architecture, Book I, – on training of architects, Loeb The research will update the author's initial findings into the concept by exploring further scientific findings with computer modelling. He will visit theatres in Fiesole, Florence; Aspendos, Turkey and the Roman Theatre in Amman (which is the only site having the original niches created to hold the resonating vases). In addition, the ‘reconstructed’ Greek Theatre at Bradfield College, Berkshire will be researched