Comparison of Sentiment Analysis and User Ratings in Venue Recommendation

Venue recommendation aims to provide users with venues to visit, taking into account historical visits to venues. Many venue recommendation approaches make use of the provided users’ ratings to elicit the users’ preferences on the venues when making recommendations. In fact, many also consider the users’ ratings as the ground truth for assessing their recommendation performance. However, users are often reported to exhibit inconsistent rating behaviour, leading to less accurate preferences information being collected for the recommendation task. To alleviate this problem, we consider instead the use of the sentiment information collected from comments posted by the users on the venues as a surrogate to the users’ ratings. We experiment with various sentiment analysis classifiers, including the recent neural networks-based sentiment analysers, to examine the effectiveness of replacing users’ ratings with sentiment information. We integrate the sentiment information into the widely used matrix factorization and GeoSoCa multi feature-based venue recommendation models, thereby replacing the users’ ratings with the obtained sentiment scores. Our results, using three Yelp Challenge-based datasets, show that it is indeed possible to effectively replace users’ ratings with sentiment scores when state-of-the-art sentiment classifiers are used. Our findings show that the sentiment scores can provide accurate user preferences information, thereby increasing the prediction accuracy. In addition, our results suggest that a simple binary rating with ‘like’ and ‘dislike’ is a sufficient substitute of the current used multi-rating scales for venue recommendation in location-based social networks

Analyzing the drivers of customer satisfaction via social media

Social media became a great influence force during the last decade. Active social media user population increased with the new generations. Thus, data started to accumulate in tremendous amounts. Data accumulated through social media offers an opportunity to reach valuable insights and support business decisions. The aim of this project is to understand the drivers of customer satisfaction by public sentiments on Twitter towards a financial institution. Data was extracted from the most popular microblogging platform Twitter and sentiment analysis was performed. The unstructured data was classified by their sentiments with a lexicon-based model and a machine learning based model. The outcome of this study showed machine learning based model successfully overcame the language specific problems and was able to make better predictions where lexicon-based model struggled. Further analysis was performed on the extreme daily average sentiment scores to match these days with prominent events. The results showed that the public sentiment on Twitter is driven by three main themes; complaints related to services, advertisement campaigns, and influencers’ impact.Sosyal medyanın etki alanı geçtiğimiz yıllarla birlikte giderek artmıştır. Yeni jenerasyonlarla birlikte aktif olarak sosyal medya kullanan nüfus artış göstermiştir. Bu sebeple büyük veri birikimi artmıştır. Sosyal medya üzerinden oluşan büyük veri şirketlerin iş yapış şekillerine yönelik değerli kavrayış ve karar alma mekanizmalarına destek fırsatları sunmaktadır. Bu çalışmanın amacı bir finansal kurumun müşterilerinin memnuniyet seviyelerini sosyal medyada oluşan algıyı kullanarak anlamaya çalışmaktır. Çalışma kapsamında kullanılan veri popüler mikro-blog sitesi Twitter üzerinden derlenmiştir. Yapılandırılmamış bu veri sözlük tabanlı ve makine öğrenmesi tabanlı iki model kullanılarak analiz edilmiştir. Çalışma sonucu makine öğrenmesi tabanlı modelin sözlük tabanlı modelin karşılaştığı Türkçe kaynaklı sorunlardan daha az etkilendiği ve daha başarılı tahminler üretebildiğini göstermiştir. Analizin sonraki aşamasında ortalama sonucu aşırı uçlarda çıkan günler aynı günlerde ortaya çıkan olaylar ile eşleştirilmiştir. Ortaya çıkan sonuçlara göre müşteri memnuniyeti sosyal medyada ortaya çıkan üç temel faktörden etkilenmektedir. Bunlar, şikâyet yönetimi, kampanya yönetimi ve sosyal medya fenomenlerinin etkisi olarak tanımlanmaktadır

Hotel online reviews: creating a multi-source aggregated index

Purpose This paper aims to develop a model to predict online review ratings from multiple sources, which can be used to detect fraudulent reviews and create proprietary rating indexes, or which can be used as a measure of selection in recommender systems. Design/methodology/approach This study applies machine learning and natural language processing approaches to combine features derived from the qualitative component of a review with the corresponding quantitative component and, therefore, generate a richer review rating. Findings Experiments were performed over a collection of hotel online reviews – written in English, Spanish and Portuguese – which shows a significant improvement over the previously reported results, and it not only demonstrates the scientific value of the approach but also strengthens the value of review prediction applications in the business environment. Originality/value This study shows the importance of building predictive models for revenue management and the application of the index generated by the model. It also demonstrates that, although difficult and challenging, it is possible to achieve valuable results in the application of text analysis across multiple languagesinfo:eu-repo/semantics/acceptedVersio

SENTIMENTALNA ANALIZA SADRŽAJA DRUŠTVENIH MEDIJA HRVATSKE HOTELSKE INDUSTRIJE

While social media have become a daily routine in modern society, brand communication and engagement with customers have become essential elements of marketing strategy and success in the tourism and hotel industry. This revolution of social media, in tourism and hospitality marketing, contributed to the rise of a novel sentiment analysis from a machine learning and natural language processing point of view. The purpose of the study is: to provide a general descriptive overview of comments posted by Facebook page followers; to identify specific textual attributes of hotel brand posts on social media and to apply the sentiment analysis to Facebook comments from four- and five-star hotel brands in Croatia to identify and compare customers\u27 feelings and attitudes towards the staff, services and products that hotel brands promote by posting messages on Facebook pages. To analyse hotel brand sentiments, the authors collected a total of 4,248 comments and 2,373 postings in English, German and Italian. The results showed that the comments on four- and five-star hotel brands expressed predominantly positive sentiments. Despite the positively oriented sentiments in the comments, Facebook page followers are predominantly passive users and do not tend to comment actively. The results can be used by marketers in the tourism and hospitality industry to plan their future social media communication strategies.Iako su društveni mediji postali svakodnevica u modernom društvu, brend komuniciranje i uključenost potrošača postali su ključni elementi marketinške strategije i uspjeha u sektoru turizma i ugostiteljstva. Revolucija društvenih medija, u marketingu, turizmu i ugostiteljstvu, pridonijela je razvoju sentimentalne analize sa stajališta strojnog učenja i obrade prirodnog jezika. Svrha ovog rada je: pružiti opći deskriptivni pregled komentara objavljenih od strane pratitelja Facebook stranice; identificirati specifične tekstualne karatkeristike objava hotelskih brendova na Facebook društvenoj mreži i primijeniti sentimentalnu analizu nad Facebook komentarima hotelskih brendova s četiri i pet zvjezdica u Hrvatskoj kako bi se identificirali i usporedili osjećaji, mišljenja i stavovi kupaca prema osoblju, uslugama i proizvodima koje hotelski brendovi promoviraju objavljivanjem poruka na Facebook stranicama. Da bi se analizirali sentimenti komentara pratitelja hotelskih brendova na Facebook društvenoj mreži, autori su prikupili ukupno 4.248 komentara i 2.373 objave na engleskom, njemačkom i talijanskom jeziku. Rezultati su pokazali da su komentari na stranicama hotelskih brendova imali pretežno pozitivan sentiment. Unatoč pozitivno orijentiranim osjećajima u komentarima, pratitelji Facebook stranica su uglavnom pasivni korisnici i ne sudjeluju aktivno u komentiraju objava. Rezultati mogu koristiti marketinškim stručnjacima u turizmu i ugostiteljstvu za planiranje budućih strategija komunikacije putem društvenih media

The Influence of Quality on eWOM: A Digital Transformation in Hotel Management

612324There is no doubt that the use of Internet for purchasing products and services has constituted a crucial change in how people go about buying them. In the era of digital transformation, the possibility of accessing information provided by other users about their personal experiences has taken on more weight in the selection and buying processes. On these lines, traditional word-of-mouth (WOM) has given way to electronic word-of-mouth (eWOM), which constitutes a major social change. This behavior is particularly relevant in the services area, where potential users cannot in advance assess what is on offer. There is an abundant literature analyzing the effects of eWOM on different variables of interest in this sector. However, little is known about the factors that determine eWOM. Thus, the main objective of the present paper is to analyze the impact of two variables (objective quality and perceived quality) on eWOM. Both of them are crucial for potential customers in the process of finding hotel accommodations and they can motivate people to make such comments. The results demonstrate that these variables truly have a significant impact on whether or not users make comments on line. Moreover, it proved possible to observe certain differences according to the profile of the tourist involved and the destination where the hotel is located. In the current changing environment, this information is of great use for hotel managers in order to design strategies according to the type of guest they wish to attract.S

Qualitative analysis of online reviews of users of hospitality services

Савремено друштво се све више ослања на акумулирана мишљења којa могу да пронађу на интернету. Допринос корисника на технолошким платформама омогућава олакшану интеракцију између истомишљеника заједничких интересовања, и на тај начин се олакшава процес доношења одлука. У оквиру окваквог технолошког контекста, организације у услужном сектору попут туризма и гоститељства, морају да се суоче са изазовом управљања садржајима од стране корисника. Маркетиншки стручњаци су нашли начин да искористе овакве интеракције што истиче значај имплементације нових знања у организацијама које ће помоћи у прикупљању, анализирању, тумачењу и управљању онлајн друштвеним утицајима. Предмет истраживања докторске дисертације је квалитативна анализа онлајн рецензија корисника угоститељских услуга у Србији. У поређењу са нумеричким оценама корисника, текстуалне рецензије одражавају задовољство или незадовољство корисника, али на много детаљнији начин јер садрже више информација и на тај  начин се стиче реаланији увид у стварна искуства корисника. Поред квалитативне обраде текста рецензија, идентификација врсте и значаја детерминанти задовољства и незадовољства у рецензијама корисника хотелских (у зависности од типа - градски, планински или бањски) и ресторанских услуга је један од главних задатака дисертације. За потребе истраживања прикупљене су рецензије хотела и ресторана у Србији. Коришћена је комбинација квалитативних и квантитативних метода у циљу доказивања постављених хипотеза. Од квалитативних анализа примењене су анализа фреквенције речи, анализа дужине рецензија, анализа сентимента, анализа читљивости и Латентна Дирихлеова Алокација (ЛДА). Од квантитативних метода коришћена је вишеструка регресија за утврђивање међусобних утицаја варијабли. Анализом фреквенције речи издвојене су речи које су се најчешће појављивале у рецензијама хотела и ресторана. Када су у питању хотели, у позитивним рецензијама су се појављивале речи које су се односиле на карактеристичне услуге које се пружају у одређеном типу хотела и садржале су више позитивних описних придева везаних за искуство конзумације. У негативним рецензијама хотела, без обзира на тип, чешће су се појављивали негативни описни придеви и речи које су указивале на материјалне (опипљиве) елементе хотелског производа. У позитивним рецензијама ресторана је такође присутно доста позитивних описних придева, а у негативним рецензијама је наглашен негативни аспект цене услуга у ресторану. Иако су рецензије негативне, у њима је присутно доста позитивних описних придева, што указује на то да је било аспеката услуге којима су били задовољни. Анализа дужине рецензија је показала да се у рецензијама, како хотела тако и ресторана, много више речи и реченица користи за описивање негативног искуства него позитивног. Анализа читљивости је спроведена с циљем утврђивања колико је просечно година формалног образовања неопходно за разумевање рецензија на прво читање. Резултати анализе су показали да вредности индекса читљивости варирају од веома ниског (рецензије које су разумљиве свима) до веома високог (изузетно тешке за разумевање). Просечна вредност индекса читљивости указује да читаоци морају бити завршне године средње школе за разумевање текста на прво читање. Анализом сентимента анализирана су осећања у рецензијама. Распон сентимента варира од екстремно негативних до екстремно позитивних осећања, али највећи број рецензија, како позитивних тако и негативних, садржао је неутрална и позитивна осећања. Анализирајући сентимент у рецензијама ресторана, добијени су слични резултати као и код рецензија хотела. Распон вредности сентимента варира од екстремно негативних до екстремно позитивних осећања, а са порастом оцене, расте и вредност сентимента. Овакви резултати могу указивати на то да, иако су били незадовољни, искуство корисника није праћено негативним осећањима, која су често заслужна за ширење негативних електронских препорука. Применом ЛДА издвојене су детерминанте задовољства и незадовољства услугама у хотелима (у зависности од типа хотела и категорије, као и од типа госта) и ресторанима. Полазећи од претпоставке да се детерминанте задовољства и незадовољства разликују у зависности од типа хотела, категорије и типа госта добијени су резултати који делимично потврђују ове претпоставке. Претпостављено је и да се различите детерминанте утичу на задовољство и незадовољство услугама у ресторанима, што је делимично потврђено. Применом вишеструке регресије тестирани су утицаји техничких карактеристика рецензија (поларитет, читљивост и дужина) на оцене и корисност рецензија. Добијени резултати су потврдили позитивни утицај сентимента и негативни утицај дужине рецензија на оцене корисника код хотелских рецензија, а у случају ресторана нису потврђени претпостављени утицаји. У случају утицаја техничких карактеристика рецензија хотела на корисност није утврђен значајан утицај, док је код рецензија ресторана пронађен позитиван утицај дужине и негативан утицај сентимента на корисност. Резултати добијени у овој дисертацији имају бројне теоријске и практичне импликације на угоститељску делатност. Будући да је задовољство корисника интегрални део угоститељске делатности, идентификоване детерминанте задовољства и незадовољства корисника могу угоститељима помоћи да унапреде своје пословање. На основу утврђеног утицаја техничких карактеристика рецензија на оцену и корисност, угоститељи могу да теже томе да побољшају перформансе рецензија које добијају од корисника, тако што ће, пружањем услуге врхунског квалитета, смањити негативне и дуге рецензије.Savremeno društvo se sve više oslanja na akumulirana mišljenja koja mogu da pronađu na internetu. Doprinos korisnika na tehnološkim platformama omogućava olakšanu interakciju između istomišljenika zajedničkih interesovanja, i na taj način se olakšava proces donošenja odluka. U okviru okvakvog tehnološkog konteksta, organizacije u uslužnom sektoru poput turizma i gostiteljstva, moraju da se suoče sa izazovom upravljanja sadržajima od strane korisnika. Marketinški stručnjaci su našli način da iskoriste ovakve interakcije što ističe značaj implementacije novih znanja u organizacijama koje će pomoći u prikupljanju, analiziranju, tumačenju i upravljanju onlajn društvenim uticajima. Predmet istraživanja doktorske disertacije je kvalitativna analiza onlajn recenzija korisnika ugostiteljskih usluga u Srbiji. U poređenju sa numeričkim ocenama korisnika, tekstualne recenzije odražavaju zadovoljstvo ili nezadovoljstvo korisnika, ali na mnogo detaljniji način jer sadrže više informacija i na taj  način se stiče realaniji uvid u stvarna iskustva korisnika. Pored kvalitativne obrade teksta recenzija, identifikacija vrste i značaja determinanti zadovoljstva i nezadovoljstva u recenzijama korisnika hotelskih (u zavisnosti od tipa - gradski, planinski ili banjski) i restoranskih usluga je jedan od glavnih zadataka disertacije. Za potrebe istraživanja prikupljene su recenzije hotela i restorana u Srbiji. Korišćena je kombinacija kvalitativnih i kvantitativnih metoda u cilju dokazivanja postavljenih hipoteza. Od kvalitativnih analiza primenjene su analiza frekvencije reči, analiza dužine recenzija, analiza sentimenta, analiza čitljivosti i Latentna Dirihleova Alokacija (LDA). Od kvantitativnih metoda korišćena je višestruka regresija za utvrđivanje međusobnih uticaja varijabli. Analizom frekvencije reči izdvojene su reči koje su se najčešće pojavljivale u recenzijama hotela i restorana. Kada su u pitanju hoteli, u pozitivnim recenzijama su se pojavljivale reči koje su se odnosile na karakteristične usluge koje se pružaju u određenom tipu hotela i sadržale su više pozitivnih opisnih prideva vezanih za iskustvo konzumacije. U negativnim recenzijama hotela, bez obzira na tip, češće su se pojavljivali negativni opisni pridevi i reči koje su ukazivale na materijalne (opipljive) elemente hotelskog proizvoda. U pozitivnim recenzijama restorana je takođe prisutno dosta pozitivnih opisnih prideva, a u negativnim recenzijama je naglašen negativni aspekt cene usluga u restoranu. Iako su recenzije negativne, u njima je prisutno dosta pozitivnih opisnih prideva, što ukazuje na to da je bilo aspekata usluge kojima su bili zadovoljni. Analiza dužine recenzija je pokazala da se u recenzijama, kako hotela tako i restorana, mnogo više reči i rečenica koristi za opisivanje negativnog iskustva nego pozitivnog. Analiza čitljivosti je sprovedena s ciljem utvrđivanja koliko je prosečno godina formalnog obrazovanja neophodno za razumevanje recenzija na prvo čitanje. Rezultati analize su pokazali da vrednosti indeksa čitljivosti variraju od veoma niskog (recenzije koje su razumljive svima) do veoma visokog (izuzetno teške za razumevanje). Prosečna vrednost indeksa čitljivosti ukazuje da čitaoci moraju biti završne godine srednje škole za razumevanje teksta na prvo čitanje. Analizom sentimenta analizirana su osećanja u recenzijama. Raspon sentimenta varira od ekstremno negativnih do ekstremno pozitivnih osećanja, ali najveći broj recenzija, kako pozitivnih tako i negativnih, sadržao je neutralna i pozitivna osećanja. Analizirajući sentiment u recenzijama restorana, dobijeni su slični rezultati kao i kod recenzija hotela. Raspon vrednosti sentimenta varira od ekstremno negativnih do ekstremno pozitivnih osećanja, a sa porastom ocene, raste i vrednost sentimenta. Ovakvi rezultati mogu ukazivati na to da, iako su bili nezadovoljni, iskustvo korisnika nije praćeno negativnim osećanjima, koja su često zaslužna za širenje negativnih elektronskih preporuka. Primenom LDA izdvojene su determinante zadovoljstva i nezadovoljstva uslugama u hotelima (u zavisnosti od tipa hotela i kategorije, kao i od tipa gosta) i restoranima. Polazeći od pretpostavke da se determinante zadovoljstva i nezadovoljstva razlikuju u zavisnosti od tipa hotela, kategorije i tipa gosta dobijeni su rezultati koji delimično potvrđuju ove pretpostavke. Pretpostavljeno je i da se različite determinante utiču na zadovoljstvo i nezadovoljstvo uslugama u restoranima, što je delimično potvrđeno. Primenom višestruke regresije testirani su uticaji tehničkih karakteristika recenzija (polaritet, čitljivost i dužina) na ocene i korisnost recenzija. Dobijeni rezultati su potvrdili pozitivni uticaj sentimenta i negativni uticaj dužine recenzija na ocene korisnika kod hotelskih recenzija, a u slučaju restorana nisu potvrđeni pretpostavljeni uticaji. U slučaju uticaja tehničkih karakteristika recenzija hotela na korisnost nije utvrđen značajan uticaj, dok je kod recenzija restorana pronađen pozitivan uticaj dužine i negativan uticaj sentimenta na korisnost. Rezultati dobijeni u ovoj disertaciji imaju brojne teorijske i praktične implikacije na ugostiteljsku delatnost. Budući da je zadovoljstvo korisnika integralni deo ugostiteljske delatnosti, identifikovane determinante zadovoljstva i nezadovoljstva korisnika mogu ugostiteljima pomoći da unaprede svoje poslovanje. Na osnovu utvrđenog uticaja tehničkih karakteristika recenzija na ocenu i korisnost, ugostitelji mogu da teže tome da poboljšaju performanse recenzija koje dobijaju od korisnika, tako što će, pružanjem usluge vrhunskog kvaliteta, smanjiti negativne i duge recenzije.Modern society is increasingly relying on the accumulated opinions of its peers that they can find on the Internet. The contribution of consumers on technology platforms enables easier interaction between like-minded people with common interests, and thus facilitates the decision-making process. Within this technological context, service sector organizations such as tourism and hospitality have to face the challenge of consumer-driven content management. Marketing experts have found a way to take advantage of such interactions, which emphasizes the importance of implementing new knowledge in organizations that will help collect, analyze, interpret and manage online social influences. The subject of the doctoral dissertation research is the qualitative analysis of online reviews of consumers of catering services in Serbia. Compared to numerical ratings of users, text reviews reflect customer satisfaction or dissatisfaction but in a much more detailed way because they contatin more information, and thus gain a realistic insight into real consumer experiences. Identifying the type and importance of determinants of satisfaction and dissatisfaction in consumer reviews according to hotel type (city, mountain or spa hotel) is one of the main tasks of the dissertation. For the puroposes of the research, reviews of hotels and restaurants in Serbia were collected. A combination of qualitative and quantitative methods was used in order to prove the set hypotheses. Qualitative analyzes that were applied are word frequency analysis, review length analysis, sentiment analysis, readability analysis and Latent Dirichlet Allocation (LDA). Among the quantitative methods, multiple regression was used to determine the mutual influence of variables. By analyzing the frequency of words, the words that appeared most often in reviews of hotels and restaurants were singled out. When it comes to hotels, positive reviews featured words that referred to the characteristics services provided in a certain type of hotel and contained more positive descriptive adjectives related to the experience of consumption. In negative hotel reviews, regardless of the hotel type, negative descriptive adjectives and words that indicated the material (tangible) elements of the hotel products appeared more often. In the positive reviews of restaurants, there are also a lot of positive descriptive adjectives, and in negative reviews, the negative aspect of the price of restaurant’s services is emphasized. Although the reviews are negative, there are a lot of positive descriptive adjectives in them, indicating that there were aspects of the services that they were satisfied with. The analysis of the length of reviews showed that in the reviews of both hotels and restaurants, many more words and sentences are used to describe a negative expericence than a positive one. A readability analysis was conducted to determine the average number of years of formal education necessary to understand reviews on first reading. The results of analysis showed that the values of the readability index vary form very low (reviews that are understandable to everyone) to very high (extremly difficult to understand). The average value of the readability index indicates that readers must be in their senior years of high school to understand the text on the first reading. Sentiment analysis analyzed the feelings in the reviews. The range of sentiment values varies from extremely negative to extremly positive sentiments, but the largest number of reviews, both positive and negative, contained neutral and positive sentiments. By analyzing sentiment in restaurant reviews, similar resutls were obtained as in hotel reviews. The range of sentiment values vaires from extremely negative to extremely positive sentiments, and as the rating increases, so does the value of the sentiment. Such results may indicate that, although they were dissatisfied, the user experience was not accompanied by negative feeling, which are often responsible for the spread of negative electronic recommendation. Using LDA, the determinants of satisfaction and dissatisfaction with services in hotels (depending on the type of hotel and category, as well as the type of traveler) and restaurants were isolated. Based on the assumption that the determinants of satisfaction and dissatisfaction differ depending on the type of hotel, category and type of travelers, obtained results partially confirm these assumptions. It was assumed that different determinants influence satisfaction and dissatisfaction with restaurant services, which was partially confirmed. By using multiple regression, the effects of the technical characteristics of reviews (polarity, readability and length) on the ratings and helpfulness of the reviews were tested. The obtained results confirmed the positive impact of sentiment and the negative impact of the length of reviews on user rating of hotel reviews. In the case of restaurants, the assumed impacts were not confirmed. In the case of the influence of tecnical characteristics of hotel reviews on reviews helpfulness, no significant influence was found, while in the case of restaurant reviews, a positive influence of length and a negative influence of sentiment on review helpfulness were found. The results obtained in this dissertation have numerous theoretical and practical implications for the hospitality industry. Since customer satisfaction is an integral part of the hospitality business, the identified determinants of customer satisfaction and dissatisfaction can help hoteliers and restauraters improve their business. Based on the established impact of technical characteristics of review on rating and helpfulness, hoteliers and restauraters can strive to improve the performance of reviews they receive from customers by reducing negative and long reviews by providing superior service

eWOM sobre Responsabilidad Social Corporativa: su efecto sobre la utilidad percibida, la influencia percibida y la equidad de la marca de los destinos turísticos

Desde la línea del Comportamiento del Consumidor y de la aproximación de la Sustentabilidad Corporativa, esta tesis analizó la influencia que ejerce la comunicación boca-oído electrónica (eWOM) de la Responsabilidad Social Corporativa (RSC) sobre la utilidad percibida del eWOM (UP), la influencia percibida del eWOM (IP) y la equidad de marca basada en el consumidor (EMBC), considerando en el estilo del eWOM los argumentos sobre las dimensiones ambiental, económica y sociocultural de la RSC y los tipos de contenido emocional y racional. Para lograr este propósito se desarrollaron dos etapas de investigación. En la etapa exploratoria se estudió el estilo del eWOM de los destinos turísticos (DT), identificando léxicos según dimensiones de RSC (ambiental, económica y sociocultural), léxicos según tipo de contenido creativo (emocional y racional), argumentos temáticos más frecuentes y sentimientos presentes en los mensajes. Los análisis de minería de texto y análisis de sentimiento se aplicaron a 5113 comentarios sobre 20 DT españoles y argentinos. En la etapa experimental se realizaron tres estudios para analizar el impacto de las dimensiones de RSC expresadas en el eWOM sobre la UP, la IP y la EMBC. En los experimentos se incluyeron consumidores de Argentina y España (estudio 1= 372 individuos; estudio 2= 612 Individuos y estudio 3 = 699 individuos), dos tipos de DT (de montaña y playa), DT de diferentes grados de familiaridad para los turistas, mensajes eWOM con argumentos temáticos simples o combinados (más de una dimensión) sobre las dimensiones de RSC así como mensajes eWOM con distinto tipo de contenido creativo (emocional y racional). Tanto el análisis a nivel de palabras como el análisis de temas presentes en los comentarios sobre DT ofrecieron evidencia para concluir que los turistas hablan sobre las dimensiones de RSC en el eWOM de los DT. El estudio del estilo del eWOM permitió concluir que la valencia generada a partir de los textos resultó consistente con la valencia auto-informada por los autores y que está explicada por el tipo de componentes del DT sobre el que se comenta (atracción o actividad) así como por país en el que se encuentra el DT evaluado. Se observó que los turistas tienen un léxico racional más variado pero que el significado del conjunto del mensaje es preferentemente emocional. Además, en los comentarios sobre atracciones, la frecuencia de uso de apelación racional es comparativamente mayor a los comentarios sobre actividades. En relación al impacto de las dimensiones de RSC en el comportamiento del consumidor se concluyó que: (i) las dimensiones de la RSC comentadas a través de eWOM ejercen un impacto diferenciado en UP y la IP debido a que los comentarios sobre la dimensión ambiental y la sociocultural resultan más útiles y más influyentes para decidir sobre DT que el eWOM sobre la dimensión económica de la RSC; (ii) la dimensión ambiental de la RSC es la que genera mayor EMBC y que el impacto de las dimensiones combinadas de la RSC no es aditivo, sino que es procesado por los turistas a través de una estrategia configuracional, y (iii) que el eWOM sobre las dimensiones de RSC generados con contenido creativo emocional o racional ejercen el mismo impacto en la UP, IP y EMBC. Finalmente, se presentan las implicaciones de gestión de los hallazgos obtenidos y se plantean líneas de investigación futura