Смртност дечијих индивидуа у средњем веку - Дубље изнад куће и Брсково

Деца представљају битан сегмент заједнице и имају важну улогу у реконструкцији здравственог стања древних популација. Антрополошком анализом дечијих скелетних остатака добијамо читав спектар информација о физичком и друштвеном животу, о расту и развоју и одрастању деце, исхрани и дужини живота. Смртност деце се често користи у антропологији као адекватна мера за социјалне и санитарне услове заједнице, за утврђивање напретка популације и сагледавање адаптације популације на промене у окружењу. Због тога се, приликом анализе често поставља питање зашто је тако мало скелетних остатака деце пронађено у археолошком контексту. Једно од највећих ограничења у проучавању деце из археолошког контекста је свакако слаба, или скоро никаква, очуваност остеолошког материјала, различите погребне праксе и културни обрасци који условљавају како и где ће бити сахрањена деца, итд. Увек треба имати у виду да на присутност дечијих скелета на некрополама, утичу многобројни спољашњи фактори, попут методологије ископавања, односно неистраженост целе некрополе, или и уништавање некрополе савременим радовима. У презентацији ће бити приказан степен смртности дечијих индивидуа на два средњовековна локалитета Дубље изнад куће (Нови Пазар, Србија) и Брсково – Догањице (Мојковац, Црна Гора), као и могуће интерпретације резултата палеодемографске анализе

Јагодин Мала – прелиминарни резултати палеодемографске анализе

Касноантичка и ранохришћанска некропола у Наису представља, поред некрополе у Сирмијуму, једну од највећих касноантичких некропола са нашег подручја. Некропола је формирана на лесном платоу, на десној обали Нишаве, дуж пута за Рацијарију, односно налази се на месту данашње градске четврти Јагодин Мала (Градска општина Пантелеј), по којој је добила име. Овај простор је интензивно коришћен за сахрањивање од IV до краја VI или почетка VII века. Некропола у Јагодин Мали се истражује са прекидима већ девет деценија. Прве податке о постојању некрополе имамо са краја XIX века, док се прва систематска ископавања спроводе 30-тих година XX века

The case of scurvy from Singidunum

In 2014, at the Belgrade Fortress, the bones of a female individual, aged 3-4 years were discovered in Grave no. 1, in sondage 2/2014. Dental and paleopathological analysis revealed traces of enamel hypoplasia on the teeth, while the bones of the cranial and postcranial skeleton showed traces of scurvy and tuberculosis

Physical-anthropological traits of inhabitants of urban and rural settlements of the province Dacia Meditterranea in the 4th-7th century

Predmet istraživanja ove doktorske disertacije su fizičko-antropološke karakteristike stanovnika urbanih i ruralnih naselja, u severozapadnom delu provincije Sredozemne Dakije u periodu IV–VII veka. U disertaciji se polazi od pretpostavke da su se bioarheološke karakteristike drevnih populacija menjale u skladu sa mestom i načinom života, odnosno da se u urbanim i ruralnim naseobinskim celinama, živelo različitim kvalitetom života, da su sanitarni uslovi i ishrana bili drugačiji, da je zdravstveni status bio bolji u urbanim naseljima, kao i da je stanovništvo u ruralnom okruženju bilo izloženije težem fizičkom radu. Te stoga, ciljevi istraživanja su da se na osnovu rezultata antropološke analize humanog osteološkog materijala predstave uslovi života i zdravstveni status dečijih i odraslih individua (praćenjem prisutnosti, odnosno odsutnosti dentalnih, metaboličkih i infektivnih oboljenja, artritisa i patoloških promena na pršljenovima), kao i to da se na osnovu analize enteza prikaže intezitet fizičkih aktivnosti koje su individue obavljale. Humani osteološki materijal analiziran u ovoj studiji čine 243 skeleta sa nekropola otkrivenih u jugoistočnom delu Srbije: Jagodin Mala – Bulevar vojvode Mišića (Niš, antički Naissus), nekropola na kojoj je sahranjivano gradsko stanovništvo, Gladno polje i Latinsko grobište (Bela Palanka, okolina antičke Remesiana-e), nekropole na kojima su sahranjivani stanovnici vile rustike, i Begov most – Staničenje (okolina Pirota, kasnoantički lokalitet Gradište), nekropola na kojoj su sahranjivani stanovnici kasnoantičkog naselja. Rezultati istraživanja su pokazali razliku u stepenu smrtnosti u najranijim životnim kategorijama, prisutnosti metaboličkih i infektivnih oboljenja i nutritivnog stresa kod dečijih individua. Međutim iako ove razlike nisu bile od statističkog značaja, manja stopa smrtnosti u prvim godinama života, kao i manja učestalost metaboličkih oboljenja i nutritivnog stresa (poput skorbuta, cribrae orbitaliae i porozne hiperostoze) kod dece koja su živela u gradskom okruženju, jasno ukazuju na bolje životne uslove u Naisu nego u ostalim naseljima. Kada je reč o odraslim individuama, vidljivo je da najveću učestalost u svim analiziranim dentalnim i skeletnim patologijama imaju stanovnici vile rustike. Značajne statističke razlike prisutne u kategoriji osteoartritisa i Šmorlovog defekta, praćene razlikom u stepenu ispoljavanja enteza, jasno ukazuju da se gradsko stanovništvo manje bavilo fizičkim radom u odnosu na stanovnike vile rustike, posebno kada su u pitanju individue ženskog pola. Da su stanovnici u kasnoantičkom gradu i naselju imali bolje uslove života, ukazuje i manja učestalost parametara za nutritivni stres, poput cribrae orbitaliae i porozne hiperostoze. Komparativne analize, sprovedene u ovoj disertaciji znatno su pomogle razumevanju života u različim neseobinskim celinama tokom kasnoantičkog perioda na teritoriji Srbije, i samim tim su otvorile mnogobrojna pitanja, kojima u budućnosti treba posvetiti pažnj

Preliminarna antropološka analiza sa lokaliteta Brskovo – Doganjice

U tekstu će biti prikazani preliminarni rezultati antropološke analize humanog osteološkog materijala, pohranjenog u podrumu prostorije na srednjovekovnom lokalitetu Brskovo – Doganjice. Analiza je obuhvatila samo materijal iskopan tokom kampanje 2017. godine. S obzirom na to da je reč o sekundarnoj sahrani i da skeleti nisu bili u anatomskom položaju, u tekstu će se posebna pažnja usmeriti na metodologiju istraživanja ovakvih sahrana, čiji je primarni zadatak da se odredi minimalan broj individua. Utvrđivanje individualnog pola i starosti, paleopatološke promene, intenzitet izraženosti enteza na mišićima, ligamentima i tetivama, beležene su za svaku kost pojedinačno.The paper will present preliminary results of an anthropological analysis of human osteological material, stored in the basement of the room at the medieval site of Brskovo – Doganjice. The analysis included the material excavated during the campaign in 2017 year. Since it is a secondary burial and the skeletons were not in an anatomical position, the paper will pay special attention to the research methodology of such burials, whose primary task is to determine the minimum number of individuals. Determination of individual sex and age, paleopathological changes, intensity of enthesis prominence on muscles, ligaments, and tendons, were recorded for each bone individually

Health status of children in ancient Sirmium

This paper presents diseases which directly leave traces on osteological material (enamel hypoplasia, caries, traumatic conditions, haematological disorders, metabolic diseases and middle ear inflammation) and diseases that leave no visible marks on bones, and may indeed be the direct cause of death of children in ancient Sirmium. In paleodemographic research, child mortality rate is an important element of a population’s progress. Child mortality is considered an adequate criterion for the social and sanitation conditions of a community and a sensitive indicator of inadequate nutrition

The case of the pregnant woman from the medieval site of "Preko Slatine" in Omoljica

Uprkos široko rasprostranjenom mišljenju da je stopa umiranja mladih žena u prošlosti bila usko povezana sa komplikacijama koje mogu nastati tokom trudnoće, a posebno porođaja, iznenađuje činjenica da je veoma Mali broj trudnica konstatovan na nekropolama širom sveta. Čak je i u stručnoj literaturi zabeležen relativno Mali broj takvih slučajeva. Jedini dokaz da je žena trudna jeste samo nalaz fetalnih kostiju u njenoj karlici in situ. Međutim, postoje dve grupe faktora koji mogu direktno da ugroze opstanak fetalnih kostiju. U prvu grupu spadaju faktori na koje arheolozi ne mogu da utiču i to su, npr.: hemijski sastav zemlje, tj. kiselost tla, aktivnost mikroorganizama u samoj zemli, prisustvo vode i temperatura zemljišta; prirodna otpornost različitih grupa kostiju na destrukciju (kosti fetusa, dečjih individua i starijih osoba podložnije su propadanju); pogrebna praksa, odnosno intenzitet sahranjivanja (čest je slučaj, kao i ovde u Omoljici, da se na nekropolama pored crkvenih objekata naiđe na visok intenzitet sahranjivanja, tj. na ukopavanje novih u stara groblja, sl. 1 i 2), kao i to da li su rake bile obeležene ili ne, da li postoje grobne konstrukcije ili ne, da li su posle porođaja sa smrtnim ishodom majka i dete zajedno sahranjeni, da li su pokojnici mumificirani itd. Druga grupa faktora odnosi se na samo iskopavanje i na tehnike koje arheolozi mogu manje ili više da kontrolišu. Prilikom iskopavanja i podizanja skeletnih ostataka iz zemlje može doći do mehaničkog oštećenja skeleta i do "neprepoznavanja" fragmentovanih delova u zemlji (kosti fetusa, ukoliko su ruke pokojnice bile prekrštene na stomaku, mogu biti pomešane sa kostima šaka). Činjenica je da trudnoća sama po sebi, iako je fiziološko stanje, ipak nosi rizike koji mogu dovesti do fatalnog ishoda kako za majku, tako i za dete. Najvulnerabilniji momenat koji može rezultirati smrću majke jeste sam porođaj. U porođajne faktore u modernoj medicinskoj literaturi ubrajaju se porođajni put, plod kao porođajni objekt i porođajne snage (materične kontrakcije i naponi). Pod normalnim porođajem podrazumeva se porođaj između 38. i 42. gestacijske nedelje, obavljen prirodnim porođajnim putem, uz dejstvo prirodnih porođajnih snaga, a u slučaju jednoplodne trudnoće kada plod prednjači glavom. Do komplikacija može doći usled dejstva najrazličitijih okolnosti koje ugrožavaju bilo koji od navedenih porođajnih faktora. Takođe, na tok samog porođaja, ali i na smrtnost, mogu značajno uticati i zdravstveno stanje majke, slučajne traumatske nesreće, namerno izvršeno nasilje itd. Kod arheoloških populacija je rizik da se porođaj ne završi uspešno bio svakako veći nego kod savremenih. U antropološkoj literaturi, infekcije se navode kao najčešći identifikovan uzročnik koji može dovesti do komplikacija. Naravno, ne bi trebalo svaki slučaj umrle trudnice povezivati sa problemima koji su u vezi samo i direktno sa trudnoćom. Osteološki dokazi koji ukazuju na smrtni ishod majke i deteta tokom trudnoće takođe su retki, a čini se da i oni u potpunosti ne oslikavaju pravu sliku učestalosti umiranja tokom trudnoće ili porođaja. Dokazi na osnovu kojih možemo razmatrati da li je trudnica preminula tokom porođaja jesu utvrđivanje starosti fetusa, ispitivanje položaja koji je fetus zauzeo u karlici in situ i da li je pronađen u porođajnom kanalu. U paleodemografskim istraživanjima, stopa smrtnosti trudnica jeste važan pokazatelj napretka stanovništva. Smrtnost trudnica smatra se adekvatnim kriterijumom za ispitivanje socijalnih i sanitarnih uslova zajednice, osetlivim parametrom zdravstvene zaštite i pokazateljem veština koje poseduju babice ili lekari. Kada je reč o slučaju žene otkrivene na srednjovekovnoj nekropoli (XII-XIII vek) u grobu br. 13 na lokalitetu "Preko Slatine" u Omoljici (karta 1), antropološka analiza je pokazala da je u trenutku smrti sahranjena ženska individua bila stara 25-30 godina (najverovatnije oko 28 godina), i da je bila u poodmakloj trudnoći (sl. 1-4; tabele 1-4). Takođe, na osnovu paleopatoloških i dentalnih analiza, mogli smo da vidimo da zdravstveno stanje te žene nije bilo u potpunosti zadovoljavajuće (zaživotan gubitak nekoliko zuba, veoma izražena parodontopatija, pojava periapikalne cistične šupljine, cribrae fem orae na anteriornoj strani vrata levog femura). Na osnovu izuzetno izraženih enteza vidljivih na mestima mišićnih pripoja na klavikulama, humerusima i femurima, stiče se utisak da se bavila i teškim fizičkim poslovima. Ako se imaju u vidu arheološki nalazi, lokacija i vremensko trajanje ove nekropole, može se zaključiti da je sahranjena osoba verovatno pripadala ruralnoj zajednici. Pojava čučećih faseta na njenim tibijama može ukazivati na obavljanje kućnih poslova, na brigu oko dece, čišćenje kuće i okućnice, loženje vatre i održavanje ognjišta, pripremu jela, muženje životinja, kuvanje, predenje, tkanje itd., dakle, obavljanje različitih poslova koji često zahtevaju pognut, zgrčen, odnosno čučeći položaj. Na prvi pogled, kosti fetusa, in situ, deluju prilično dislocirane i haotično raspoređene u predelu karlice ove žene (sl. 1 i 3). Međutim, ukoliko se pažljivo pogleda, uočava se da su kosti lobanje i delovi mandibule fetusa jasno grupisane u predelu aurikularne površine i fossae iliacae leve karlične kosti (sl. 3), da su kosti grudnog koša koncentrisane u centralnom delu male karlice, a očuvane kosti donjih ekstremiteta u nivou pubične simfize desne karlične kosti. Budući da je starost fetusa procenjena na oko 9 meseci trudnoće, ovakav položaj fetusa u karlici majke mogao bi da ukaže na to da je beba bila u karličnom položaju neposredno pre porođaja i tokom njega. U savremenoj medicinskoj praksi, pod karličnim položajem ploda podrazumeva se uzdužni položaj fetusa sa prednjačećom karlicom. TA vrsta položaja sreće se kod 3-4% svih monofetalnih porođaja. Karlični položaj bebe i danas može značajno zakomplikovati tok porođaja. Takvi porođaji su obično praćeni visokim prenatalnim mortalitetom i morbiditetom. Od presudnog je značaja pravovremeno reagovanje iskusnog akušera. Poznavanje porođajnih komplikacija u medicinskoj praksi u srednjem veku bilo je svakako prisutno. Moguće je da je u svakoj zajednici postojala barem jedna osoba koja je posedovala akušerske veštine. Međutim, budući da je takav porođaj i danas porođaj s visokim rizikom, mala je verovatnoća da su tadašnji lekari mogli u toj situaciji da odreaguju na pravi način. Na kraju, zdravstveno stanje i teški fizički poslovi mogli su da doprinesu određenim problemima u trudnoći, međutim, na osnovu starosti fetusa (oko 9 meseci in utero), kao i njegovog položaja i mesta u karlici moglo bi se s velikom verovatnoćom tvrditi da je ovde reč upravo o porođaju sa smrtnim ishodom i po majku i po bebu.The paper presents the case of the pregnant woman discovered at the medieval necropolis of "Preko Slatine" in Omoljica, a village near Pančevo. The necropolis is dated to the period of the 12th-13th century AD. It deals with a woman aged 25-30 (probably around 28 years old) in the advanced stages of pregnancy, discovered in grave No. 13. This paper presents the possible conditions that led to the death of this woman, but also the problems faced by anthropologists when they attempt to resolve individual cases like this. In paleodemographic research, the mortality rate of pregnant woman is an important element of a population's progress. Pregnant woman mortality is considered an adequate criterion for the social and sanitation conditions of a community and a sensitive indicator of health care and, sometimes, the skill level possessed by midwives or doctors

A case of Myositis ossificans traumatica on one skeleton from Viminacium

Rimski grad i vojni logor Viminacijum nalazi se između sela Stari Kostolac i Drmno, na 12 km severoistočno od Požarevca, u blizini ušća Mlave u Dunav (karta 1). Tokom svoje istorije postao je najveće urbano naselje i glavni grad provincije Gornje Mezije (Moesia Superior), kasnije Prve Mezije (Moesia Prima). Na nekropoli Pećine u grobu G-5785, iz kasnoantičkog perioda, otkriveni su skeletni ostaci juvenilne osobe muškog pola, stare 20-25 godina (sl. 1; tabele 1-3). Paleopatološka analiza je pokazala prisustvo sraslog, najverovatnije spiralnog, preloma sa anteverzijom (?) u gornjoj polovini tela desnog femura, praćenog myositis ossificans traumatica-om na posteriornoj strani tela. Na linea aspera-i egzostoza je izvučena ka medijalnoj strani (tabla I/1-4). Osim preloma, konstantovan je i blagi osteoartritis na tarzalnim kostima i osteochondritis dissecans, odnosno posttraumatična subartikularna nekroza (prečnika 1,7 cm) na medijalnom kondilu levog femura (tabla I/5). Na desnoj skapuli vidljiva je dislokacija glenoidalnog udubljenja, i to ispod samog udubljenja, iznad m. triceps brachii - Caput longum (tabla II/4, 5). Posteriorno je na sakrumu uočena dislokacija jednog segmenta (tabla I/6). Na obe ilijačne kosti, iznad aurikularne površine, primetni su sulkusi (tabla II/6, 7). Izražene enteze mišića, ligamenata i tetiva vidljive su na: oba humerusa (tabla II/3), na obe ulne, na oba radijusa, na obe klavikule, na obe skapule, na dva rebra, na obe karlične kosti, na oba femura (na desnom femuru su pripoji izraženiji). Takođe, na ulnama su primetna, pogotovo sa posteriorne strane u gornjoj polovini tela, i lateralna zakrivnuća tela (tabla II/1, 2). Myositis ossificans (traumatic myositis ossificans, heterotopic ossification, ectopic ossification, neurogenic ossifying fibro - myopathy, reactive Mesenchymal proliferation, ossifying hematoma, pseudomalignant osseous tumour of soft tissues) predstavlja lokalizovane ne-neoplastične, reparativne koštane lezije, koje se sastoje od reaktivnog hiperceluralnog fibroznog tkiva, hrskavice i/ili kosti u mišiću ili mekom tkivu. Može nastati kao posledica preloma, kao što je ovde slučaj, ili usled traume (aktivne ili hronične) ili tupe povrede koja dovodi do dubokog krvarenja u tkivu. Ponavljajuće manje traume, koje se ponekad vide na unutrašnjoj strani butine kod konjanika, takođe mogu dovesti do myositis ossificans-a. Kod savremene populacije, myositis ossificans se može razviti kod osoba koje su imale operacije (posebno zamenu kuka), sportske povrede ili nesreće, kao i kod osoba koje imaju paraplegiju. Myositis ossificans se prema Samjuelsonu i Kolmanu može klasifikovati u četiri podtipa: 1) myositis ossificans progressiva, 2) myositis ossificans traumatica, 3) myositis ossificans koji je u vezi s neuromišićnim i hroničnim oboljenjima i 4) ne-traumatični myositis ossificans. Myositis ossificans traumatica nastaje avulzijom tetiva ili mišićnih pripoja, pri čemu se stvara hematom, koji s vremenom može nestati, ali mišićno tkivo povremeno, kao odgovor na traumu, stvara kost direktno u mišićnom tkivu, često i u vezi s hematomom. Novonastala kalcifikovana i, često, osifikovana koštana fibrozna masa predstavlja leziju poznatu kao myositis ossificans traumatica (post-traumatic myositis ossificans, myositis ossificans circumscripta). Ova masa može biti u potpunosti odvojena od kosti ili može postati njen deo. Najčešće se pojavljuje kod fizički aktivnih adolescenata (retko se javlja kod dece mlađe od 10 godina) i odraslih osoba mlađih od 30 godina, kod osoba koje su fizički aktivne, i sa većom učestalošću kod muškaraca (odnos među polovima: M/F je 1,2/1-2,2/1). Na skeletima drevnih populacija često je vidljiv u vidu nepravilno oblikovanih koštanih izraslina koje su srasle sa dugim kostima (dužine 2-12 cm). Bilo koji deo tela može biti pogođen myositis ossificans traumatica-om, ali najčešće se javlja na telu dugih kostiju, delovima gde su mišići skloni direktnoj traumi. Oko 60-75% zabeleženih slučajeva myositis ossificans-a jesu posledica traume, dok su ostali slučajevi posledica operacije zamene kuka, paraplegije, hroničnih upala, nepokretljivosti, polia, kome, tetanusa, opekotina itd. Najčešće se pojavljuje na femuru (m. quadriceps femoris), sa učestalošću od 51,9-56%, i na humerusu (m. brachialis), sa učestalošću 12-25%, dok je najmanja učestalost pojavljivanja na vilici, na m. temporalis i m. masseter. Prilikom dijagnostikovanja myositis ossificans traumatica važno je napraviti diferencijalne dijagnoze i razlikovati to stanje od drugih paleopatoloških promena kao što su myositis ossificans progressiva, osteohondroma, osteosarkoma, ili drugi maligni primarni ili sekundarni tumori kostiju, egzostoze, entezopatije itd. Paleopatološki nalaz ovog mladog muškarca, kao što smo već istakli, pokazuje zalečen prelom desnog femura, praćen ozbiljnim myositis ossificans traumatica. Prelom je prouzrokovao skraćenje dužine desnog femura, što je kasnije izazvalo čitav niz drugih problema: poteškoće u hodanju, pojavu osteoartritisa, deformacije nekoliko kostiju, dislokacije određenih zglobova itd. Nažalost, iz sačuvanih antičkih medicinskih izvora nismo mogli da vidimo kako su lekari u kasnorimskom periodu lečili takve lezije na kostima, ali ono što se vidi iz osteološkog materijala - zasnovano na veoma izraženim entezama mišića, ligamenata i tetiva vidljivim na obe klavikule, na obe skapule, na rebrima i kostima gornjeg ekstremiteta, kao i na dislokaciji ramenskih zglobova i zakrivljenosti obe ulne - jeste to da se ova osoba verovatno dugo oslanjala na štake. U antropološkoj literaturi postoji veoma malo publikovanih slučajeva myositis ossificans traumatica. Kod nas je pronađen još samo u Sirmijumu, kod juvenilne individue ženskog (?) pola, stare 18 godina.The Roman city and military camp of Viminacium is situated between the villages of Stari Kostolac and Drmno, 12 kilometres north-east of Požarevac, close to the confluence of the Mlava and the Danube. During its history, it became the biggest urban settlement and the capital of the province of Upper Moesia (Moesia Superior), later First Moesia (Moesia Prima). In one of the necropoles of Viminacium, Pećine, in grave No. 5785, skeletal remains of a juvenile male individual were discovered. The burial took place in Late Antiquity. Anthropological analyses revealed a fracture of the right femur followed by myositis ossificans traumatica. The trauma to the bone can damage the overlying muscle and, occasionally, the muscle tissue will respond to the trauma by producing bone directly in the muscle tissue itself. This condition is known as myositis ossificans traumafica (post-traumatic myositis ossificans or myositis ossificans circumscripta) and is most likely to occur in response to trauma in young male individuals, and in the femoral (the quadriceps muscles) or humeral region (brachium muscles)

Хумани остеолошки остаци са локалитета Плочник код Прокупља

Археолошки налази из неолитског периода на Балкану, посебно на територији данашње Србије, у највећој мери потичу из насеобинских контекста, док су трагови сахрањивања изузетно малобројни. Са преко стотину познатих налазишта винчанске културе, трагови сахрана констатовани су само на два, Гомолави и Ботошу, оба смештена у Војводини. Оваква несразмера отвара бројна питања, како она везана за методологију истраживања, тако и питања везана за однос припадника винчанских заједница према мртвима. На локалитету Плочник код Прокупља током истраживања 1978. године пронађена је једна људска кост (мандибула), а прегледом фауналних остатака прикупљених током истраживања 1996–2011. године пронађена је још једна људска кост, фемур, са траговима горења и ломљења. У овом раду биће представљени резултати антрополошке анализе кости, и биће дата кратка дискусија о значају овог налаза за проучавање погребних ритуала винчанских заједница. Са методолошке тачке гледиштa, очигледно је да је пажљиво прикупљање свих остеолошких остатака (укључујући и просејавање) и детаљна анализа неопходна и незаобилазна. Са друге стране, овај налаз, заједно са једним ранијим налазом хуманих остатака на Плочнику, указује на могућност да су припадници винчанских заједница одлагали хумане остатке унутар насеља без засебно обележеног простора (могуће на простору који у том тренутку нису коришћен у стамбене сврхе)

Брсково – Догањице, прелиминарни резултати истраживања некрополе

На северу Црне горе, у близини Мојковца, налази се средњoвековни град Брсково који је представљао значајни рударски центар на Балкану, током 13. и 14. века. Према историјским изворима, за Брсково се везују и сами почеци рударства у средњовековној Србији, а његов први помен налазимо у которској исправи 1243. године. Брсковско утврђење се налази на стратешки доминантном месту, на брду Градина, док се североисточно од њега у месту Догањице налазило насеље и цркве. Прва археолошка истраживања у Брскову, на локалитету Градина, извршила је 2009. и 2014. године ЈУ Полимски музеј у Беранама и том приликом је истражена источна кула. Рекогносцирање брсковског краја спроведено је 2014, а археолошка ископавања започињу 2017. године од стране ЈУ Центра за конзервацију и археологију Црне Горе, најпре на Догањицама, а затим и на Градини и потезу Марића Лука. Током ових година на Догањицама започето је истраживање католичке цркве, у народу познате као Сашка црква. Велики проблем приликом археолошког истраживања цркве представља велики нанос јаловине, која је бачена преко ње, као последица вишедеценијског савременог експлоатисања руде. За сад је у потпуности истражена само сакристија, у чијој су подрумској просторији, још у време њене употребе, биле секундарно похрањене кости од преко 400 индивидуа