Музичко извођаштво као приповедање: памћење, европске интеграције и Балтичка филхармонија младих

Storytelling has been theorized as a performative, narrative practice, but it has not been employed often as a trope in studies of musical performance. This article outlines a theoretical context for exploring the possibilities of such a conceptual move within musicology by referring to the anthropological and performance studies approaches of Turner and Schechner. Benjamin’s reflection on the storyteller as a narrator of memory and history frames the presentation of a case-study on the Baltic Youth Philharmonic Orchestra.Приповедање је у теоријама разматрано као перформативна, наративна пракса, али се не употребљава често као троп у студијама музичког извођаштва. Ова студија скицира теоријске контексте, преузете из антропологије и студија перформанса, како би истражила могућности наведеног концептуалног помака у оквиру музикологије. Разматрање Валтера Бењамина (Walter Benjamin) о приповедачу као наратору памћења и историје уоквирује студију случаја о Балтичкој филхармонији младих, као и о капацитету музичког извођења за промовисање политичких идеологија, у овом случају нарочито истакнутих европских интеграција. Виђење идеологија као прича одговара антрополошком поимању прича које могу стварати друштвене системе, обликовати друштвене промене и наглашавати односе моћи. Схватање оркестарске праксе као начина мишљења о друштвеним процесима приповедања значајно је зато што се дискурси о оркестрима често преусмеравају од разматрања извођења до политике, чак до те мере да односи који се везују за оркестар бивају концептуализовани попут политичких односа. Студија случаја контекстуализована је у односу на оркестре младих уопште. Оркестри представљају музичке институције високе вредности, са доминантним системом преношења у оквиру музичког образовања. Оркестри младих испрва су оснивани у Сједињеним Америчким Државама и Европи почетком XX века, те су анализирани у погледу процеса аудиција, избора репертоара, финансирања и административних структура. Имајући у виду кратку историју оркестара младих као институција, значајно је навести да су они заузимали све значајнију улогу у оквиру политичких и економских пројеката широм света. Ова студија указује на то како су оркестри укључени у поновна посматрања прошлости, и начине на које су политичке и културне границе реоркестриране у оквирима различитих представа националног, обликујући политичке визије европских интеграција. Мноштво претходно саопштених, различитих приступа промишљању Балтичке филхармоније младих, у етнографском наративу, истакнути су у закључним разматрањима. Кључно место ових закључака подразумева да мишљење о музичком извођењу, као приповедању, наглашава наративне, интерпретативне и интерсубјективне улоге свих учесника, укључујући саму улогу етнографа. Ми представљамо приповедаче са сопственим политичким искуствима музичара и истраживача, и као такви одражавамо општа кретања нашег времена. Али, коју причу бисмо испричали истражујући музичко извођење, и које приче музичка извођења преносе?My research on orchestras has been funded by the AHRC and undertaken within the AHRC Centre for Musical Performance as Creative Practice. My case-study was presented as part of a keynote lecture at the international conference on Baltic Musics and Musicologies in collaboration with the Sounds New Music Festival in May 2011. I am grateful to the conference chair, Eva Mantzourani for the invitation. I am also grateful for opportunities to present versions of this paper at the European Seminar in Ethnomusicology 2012, chaired by Ana Hofman, and at a seminar on Borders, Mobilities and Cultural Encounters at the University of Eastern Finland (2014) at the invitation of Jopi Nyman

Music and Northern Forest Cultures

This article argues that it is critical to recognize the importance of northern forests in Finno-Ugric musical contexts (Finnish and Karelian) by focusing on the question of cultural survival, which is connected with thinking about global challenges, including climate change and environmental pressure. The discussion highlights cultural survival by outlining the significance of the forest, the politics of language transmission with reference to the Kalevala (the Finnish national epic), Sibelius’s nature-based aesthetic (especially in Tapiola, 1926), and the evocation of the forest in contemporary folk and popular music. Overall, the main aims are to consider the resilience of northern forest cultures in the nexus of music, language, and ecology, and to emphasize that resilience cannot be taken for granted under environmental pressure.  This article argues that it is critical to recognize the importance of northern forests in Finno-Ugric musical contexts (Finnish and Karelian) by focusing on the question of cultural survival, which is connected with thinking about global challenges, including climate change and environmental pressure. The discussion highlights cultural survival by outlining the significance of the forest, the politics of language transmission with reference to the Kalevala (the Finnish national epic), Sibelius’s nature-based aesthetic (especially in Tapiola, 1926), and the evocation of the forest in contemporary folk and popular music. Overall, the main aims are to consider the resilience of northern forest cultures in the nexus of music, language, and ecology, and to emphasize that resilience cannot be taken for granted under environmental pressure. &nbsp

A Mysterious Island in the Digital Age: Technology and Musical Life in Ulleungdo, South Korea

This paper contributes to the growing body of ethnomusicological research about music-making on small islands, focusing on the remote South Korean island of Ulleungdo (literally, ‘Mysterious Island’). Historically, a number of factors have conspired to present serious obstacles to the Ulleungdo islanders' musical aspirations. However, since the early 1990s, enterprising amateurs have managed to generate and maintain a variety of musical activities in spite of these obstacles: church ensembles, karaoke, saxophone clubs, and more. Paralleling other island music studies, this paper seeks to show how the condition of being an Ulleungdo islander—entailing a complex of varied experiences, values, and relationships—has informed music-making over the years. However, here, the discussion remains firmly focused upon the islanders' use of technology since an acute reliance on technology has come to permeate Ulleungdo's musical life, with certain electronic devices commonly regarded as essential facilitators of musical expression. Drawing from the islanders' own testimonies, studies of Ulleungdo's cultural history, and works addressing technology's applications within and effects upon local communities, the authors explore how and why this condition of musical techno-reliance developed, how it is manifest in the present-day, and its broader implications for the island's music culture and identity