Prediktivni značaj biomarkera bcl2, bcl6, CD10 i MUM1 kod difuznih B krupnoćelijskih limfoma

INTRODUCTION: Patients with diffuse large B-cell lymphoma (DLBCL) have heterogenous clinical course and prognosis. There is a continuing need for the development of contemporary predictive models for the stratification of patients. Immunohistochemical biomarkers in correlation with clinical and biochemical parametres can offer such predictive models for patient stratification. AIM: The main objective of this study was to examine the predictive value of immnohistochemical biomarkers expression (bcl2, bcl6, CD10 and MUM1), according to Hans and Muris algorithm and subclassification of Hans algorithm) with biochemical, clinical and score/index characteristics in the studied patient population in order to define their impact on the response to therapy, the risk of death and duration of progression free survival (PFS). METHODS: The techinique of classical semiquantitative immunohistochemical analysis for the biomarkers expression were used. All analyzed data were collected from medical documentation The statistical methods included the use of non-parametric tests (x2-test, Mann-Whitney U test, Kruskal-Wallis tests and others) as well the use of parametric tests if the characteristics were numeric and distribution normal (Student’s t-test, ANOVA). PFS was examined by Kaplan-Meier analysis. The univariate, and multivariate analysis of risk factors for response to therapy and duration of PFS were assessed. IMPORTANCE: The original contributions of this study are reflected in the confirmation of Muris’s score, as well as bcl2 biomarker and IPI score as parametres that have predictive value in the risk stratification of patients into prognostic categories in the rituximab era. This findings can be applied in real clinical practice. For the first time a correlation of NCCN-IPI score and bcl6 biomarker has been established in the prediction of therapeutic response. It was found that male gender was associated with an increased mortality risk in DLBCL patients

Real-space mapping of tailored sheet and edge plasmons in graphene nanoresonators

Plasmons in graphene nanoresonators have many potential applications in photonics and optoelectronics, including room-temperature infrared and terahertz photodetectors, sensors, reflect arrays or modulators1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. The development of efficient devices will critically depend on precise knowledge and control of the plasmonic modes. Here, we use near-field microscopy8, 9, 10, 11 between λ0 = 10–12 μm to excite and image plasmons in tailored disk and rectangular graphene nanoresonators, and observe a rich variety of coexisting Fabry–Perot modes. Disentangling them by a theoretical analysis allows the identification of sheet and edge plasmons, the latter exhibiting mode volumes as small as 10−8λ03. By measuring the dispersion of the edge plasmons we corroborate their superior confinement compared with sheet plasmons, which among others could be applied for efficient 1D coupling of quantum emitters12. Our understanding of graphene plasmon images is a key to unprecedented in-depth analysis and verification of plasmonic functionalities in future flatland technologies.Peer ReviewedPostprint (author's final draft

Specific Engineering Challenges During the Large-Scale Structures’ Mantling and Dismantling Procedures

Mounting and dismantling of large-scale mechanical systems is a complex engineering challenge due to several factors, such as structural diversity and size of handled structures, limited maneuvering options, and absence of related literature, to name the few, all of which make each problem unique. Numerous disasters throughout the history created a need for a safe approach to the problem of executing such procedures risk-free, while preserving the structural integrity and functionality of the structures. One of the most reliable methods is the application of unique below-the hook lifting devices and the goal of this paper is to present the benefits of their use via two examples. Case 1 deals with dismounting of dated constructions in a densely populated area, with limited structural data provided. Case 2 is focused on mounting of a large-scale roof structure in harsh boundary conditions, with limited maneuvering space. Results presented in this paper represent a contribution to the field of below-the hook lifting devices

Design of unique below-the-hook lifting devices for specific loads

Mounting of large-scale mechanical systems involves lifting and positioning of the so-called specific loads, namely structures of great dimensions and masses whose functionality and structural integrity should not be jeopardized during the realization of the erection procedures. Two examples of spatial truss roof construction mountings are presented in this paper as case 1, underlying the effect of unique lifting device usage on uniform load distribution on the structures being lifted. Case 2 deals with mounting of three tall vertical pressure vessels of different weights and heights with the same lifting gear and traverse specially designed to accomplish the aforementioned tasks. Case 3 is focused on the redesign of the existing traverse in order to fulfill the task of lifting and precise positioning of the bucket wheel excavator segment, a truss structure of a great span, weighing 90 t. Results presented in this paper represent a contribution in the field of below-the-hook lifting devices design, arising from the specificity of engineering problems dealing with mounting of large-scale structures

Specific Engineering Challenges During the Large-Scale Structures’ Mantling and Dismantling Procedures

Mounting and dismantling of large-scale mechanical systems is a complex engineering challenge due to several factors, such as structural diversity and size of handled structures, limited maneuvering options, and absence of related literature, to name the few, all of which make each problem unique. Numerous disasters throughout the history created a need for a safe approach to the problem of executing such procedures risk-free, while preserving the structural integrity and functionality of the structures. One of the most reliable methods is the application of unique below-the hook lifting devices and the goal of this paper is to present the benefits of their use via two examples. Case 1 deals with dismounting of dated constructions in a densely populated area, with limited structural data provided. Case 2 is focused on mounting of a large-scale roof structure in harsh boundary conditions, with limited maneuvering space. Results presented in this paper represent a contribution to the field of below-the hook lifting devices

Design of unique below-the-hook lifting devices for specific loads

Mounting of large-scale mechanical systems involves lifting and positioning of the so-called specific loads, namely structures of great dimensions and masses whose functionality and structural integrity should not be jeopardized during the realization of the erection procedures. Two examples of spatial truss roof construction mountings are presented in this paper as case 1, underlying the effect of unique lifting device usage on uniform load distribution on the structures being lifted. Case 2 deals with mounting of three tall vertical pressure vessels of different weights and heights with the same lifting gear and traverse specially designed to accomplish the aforementioned tasks. Case 3 is focused on the redesign of the existing traverse in order to fulfill the task of lifting and precise positioning of the bucket wheel excavator segment, a truss structure of a great span, weighing 90 t. Results presented in this paper represent a contribution in the field of below-the-hook lifting devices design, arising from the specificity of engineering problems dealing with mounting of large-scale structures

Примена 3Д модела за аналитичко‐експериментално одређивање параметара статичке стабилности и спољашњег оптерећења роторног багера

Сопствена тежина подсистема стреле ротора доминантно утиче на интензитет силе у ужету механизма за промену угла нагиба стреле ротора [1]. Осим тога, положај тежишта обртне горње градње значајно утиче на дистрибуцију оптерећења унутар радиаксијалног лежаја којим се обртна горња градња ослања на доњу градњу, а тиме и на његов век [4,5]. На основу изложених чињеница закључује се да прецизна идентификација основних параметара статичке стабилности (ОПСС: тежина и положај тежишта) омогућава: (1) поуздано подешавање граничних вредности сила у ужадима механизма за промену угла нагиба стреле ротора, које представљају основну заштиту од губитка статичке стабилности обртне горње градње; (2) идентификацију оптерећења кука‐хватаљки, које спречавају губитак статичке стабилности у екстремним случајевима оптерећења; (3) одређивање неравномерности оптерећења котрљајних тела радиаксијалног лежаја за ослањање обртне горње градње. Основне експлоатационе карактеристике, поузданост и безбедност роторних багера доминантно одређују параметри горње градње. Они се могу сврстати у три основне групе: (1) параметри који одређују статичку стабилност горње градње; (2) параметри који одређују чврстоћу горње градње; (3) параметри који одређују динамичко понашање горње градње. Заједнички именитељ свих наведених параметара јесте маса горње градње односно, њена дистрибуција по структури. Зато се одређивању ОПСС, мора посветити посебна пажња у свим фазама пројектовања роторног багера. Чак и код светски реномираних произвођача роторних багера јављају се знатне разлике поменутих параметара горње градње током развоја пројекта, што је најчешће последица накнадних захтева купца, или немогућности набавке пројектом предвиђених компоненти. Управо због тога, након завршетка монтаже машине обавезно се врши експериментално одређивање тежине горње градње и положаја њеног тежишта [7‐10] са циљем да се изврши валидација пројектованих ОПСС [11,12]. Према цитираној литератури, поступак валидације изводи се упоређивањем пројектоване и измерене тежине горње градње. Уколико је разлика измерене и пројектоване тежине већа од 5%, онда се захтева понављање и прорачуна и вагања. О упоређивању положаја тежишта, одређеног аналитички и експериментом, у цитираној литератури нема ни помена. С обзиром на чињеницу да се у литератури [2‐12], као ни у [13‐16], дакле у целокупној литератури и техничкој регулативи која је била доступна ауторима, нигде не наводи могућност спрезања резултата добијених аналитички и експериментом, техничким решењем постављен је оригинални метод формирања аналитичког модела обртне горње градње потпуно усаглашеног са изведеним стањем утврђеним експериментом. Суштину техничког решења и његову примену код роторног багера SchRs 1600 аутори су публиковали у часопису Journal of Zhejiang University ‐ SCIENCE A (категорија М22) као рад под називом „Basic parameters of the static stability, loads and strength of the vital parts of the bucket wheel excavator’s slewing superstructure“ (https://doi.org/10.1631/jzus.A1500037), Прилог 3. Поменути рад представља први рад из области идентификације и оцене основних параметара статичке стабилности роторних багера објављен у часопису са SCI листе, што сведочи о научном потенцијалу техничког решења

NONTRIVIAL VARIATIONS OF MORPHO-ANATOMICAL LEAF TRAITS IN NATURAL SOUTH-EASTERN POPULATIONS OF VACCINIUM SPECIES FROM CENTRAL BALKANS

Morpho-anatomical characteristics of Vaccinium myrtillus, V. uliginosum and V. vitis-idaea leaves from several sites of the Central Balkans were examined. The aim of this study was to investigate for the first time morpho-anatomical leaf traits of these species in the studied populations and to identify traits that follow a specific trend along the gradients of climate factors. Leaf traits that discriminate Vaccinium species were as follows: Depth of the adaxial cuticule (AdC), thickness of the palisade tissue (PT), thickness of the spongy tissue (ST), height of the abaxial epidermal cells (AbE), height of the abaxial cuticule (AbC) and leaf thickness (LT). Populations of V. myrtillus were characterized by the smallest, and populations of V. vitis-idaea by the highest values for AdC, PT, ST, AbE and LT. Additionally, AbC was significantly larger for V. uliginosum in comparison to two other species. On the basis of morpho-anatomical traits, intraspecific variability of the studied species was explored by Principal Component Analysis (PCA), Cluster Analysis (CA) and Analysis of Variance (ANOVA). CA based on 10 morpho-anatomical traits showed that populations of V. myrtillus and V. uliginosum that grew at lower altitudes (characterized by higher mean annual temperature) are more similar to each other. Especially V. myrtillus was responsive to the elevational gradient and exhibited the highest plasticity in morpho-anatomical leaf traits. Populations of V. vitis-idaea had a different pattern of differentiation along the elevational gradient. CA showed that the populations at the lowest and at the highest altitudes were more similar according to the morpho-anatomical leaf traits, meaning that evergreen leaves were more resistant to environmental conditions. © Polish Academy of Sciences and Jagiellonian University, Cracow 2021

Composite excitation of Josephson phase and spin waves in Josephson junctions with ferromagnetic insulator

Coupling of Josephson-phase and spin-waves is theoretically studied in a superconductor/ferromagnetic insulator/superconductor (S/FI/S) junction. Electromagnetic (EM) field inside the junction and the Josephson current coupled with spin-waves in FI are calculated by combining Maxwell and Landau-Lifshitz-Gilbert equations. In the S/FI/S junction, it is found that the current-voltage (I-V) characteristic shows two resonant peaks. Voltages at the resonant peaks are obtained as a function of the normal modes of EM field, which indicates a composite excitation of the EM field and spin-waves in the S/FI/S junction. We also examine another type of junction, in which a nonmagnetic insulator (I) is located at one of interfaces between S and FI. In such a S/I/FI/S junction, three resonant peaks appear in the I-V curve, since the Josephson-phase couples to the EM field in the I layer.Comment: 16 pages, 5 figure

Примена 3Д модела за аналитичко‐експериментално одређивање параметара статичке стабилности и спољашњег оптерећења роторног багера

Сопствена тежина подсистема стреле ротора доминантно утиче на интензитет силе у ужету механизма за промену угла нагиба стреле ротора [1]. Осим тога, положај тежишта обртне горње градње значајно утиче на дистрибуцију оптерећења унутар радиаксијалног лежаја којим се обртна горња градња ослања на доњу градњу, а тиме и на његов век [4,5]. На основу изложених чињеница закључује се да прецизна идентификација основних параметара статичке стабилности (ОПСС: тежина и положај тежишта) омогућава: (1) поуздано подешавање граничних вредности сила у ужадима механизма за промену угла нагиба стреле ротора, које представљају основну заштиту од губитка статичке стабилности обртне горње градње; (2) идентификацију оптерећења кука‐хватаљки, које спречавају губитак статичке стабилности у екстремним случајевима оптерећења; (3) одређивање неравномерности оптерећења котрљајних тела радиаксијалног лежаја за ослањање обртне горње градње. Основне експлоатационе карактеристике, поузданост и безбедност роторних багера доминантно одређују параметри горње градње. Они се могу сврстати у три основне групе: (1) параметри који одређују статичку стабилност горње градње; (2) параметри који одређују чврстоћу горње градње; (3) параметри који одређују динамичко понашање горње градње. Заједнички именитељ свих наведених параметара јесте маса горње градње односно, њена дистрибуција по структури. Зато се одређивању ОПСС, мора посветити посебна пажња у свим фазама пројектовања роторног багера. Чак и код светски реномираних произвођача роторних багера јављају се знатне разлике поменутих параметара горње градње током развоја пројекта, што је најчешће последица накнадних захтева купца, или немогућности набавке пројектом предвиђених компоненти. Управо због тога, након завршетка монтаже машине обавезно се врши експериментално одређивање тежине горње градње и положаја њеног тежишта [7‐10] са циљем да се изврши валидација пројектованих ОПСС [11,12]. Према цитираној литератури, поступак валидације изводи се упоређивањем пројектоване и измерене тежине горње градње. Уколико је разлика измерене и пројектоване тежине већа од 5%, онда се захтева понављање и прорачуна и вагања. О упоређивању положаја тежишта, одређеног аналитички и експериментом, у цитираној литератури нема ни помена. С обзиром на чињеницу да се у литератури [2‐12], као ни у [13‐16], дакле у целокупној литератури и техничкој регулативи која је била доступна ауторима, нигде не наводи могућност спрезања резултата добијених аналитички и експериментом, техничким решењем постављен је оригинални метод формирања аналитичког модела обртне горње градње потпуно усаглашеног са изведеним стањем утврђеним експериментом. Суштину техничког решења и његову примену код роторног багера SchRs 1600 аутори су публиковали у часопису Journal of Zhejiang University ‐ SCIENCE A (категорија М22) као рад под називом „Basic parameters of the static stability, loads and strength of the vital parts of the bucket wheel excavator’s slewing superstructure“ (https://doi.org/10.1631/jzus.A1500037), Прилог 3. Поменути рад представља први рад из области идентификације и оцене основних параметара статичке стабилности роторних багера објављен у часопису са SCI листе, што сведочи о научном потенцијалу техничког решења