Doprinos konstruktivističke paradigme studijama bezbednosti

Security Studies is not yet sufficiently developed in the coherent and complete scientific discipline with clearly defined subject, and settled theoretical approaches and research practice, therefore the study of security issue requires a broad knowledge and approaches that go beyond a narrow disciplinary focus. Theoretical efforts of contemporary researchers in the field of security studies, among other things, relate to the use of broader paradigms of more general sciences such as sociology and psychology (positivist, constructivist, interpretive, critical paradigm, etc.). The constructivist paradigm today encompasses a wide range of concepts that develops relatively independently within the frameworks of individual sciences and the authors of these concepts have very different ideas in some segments. In view of the fact that the subject of this paper is a presentation of constructivist paradigm cognitive contribution to the study of security issue, we will focus our attention on how theorists understand and apply the constructivist approach to security studies. Generally, it can be concluded that it is the application of constructivist paradigm that allows the consideration of 'subjective dimension ' of security issue by focusing the scientific research to the reality display created on the basis of ideas, identities and interests of security actors, which consequently determine their behavior. At the same time, the wider acceptance of this paradigm presupposes a critical review and improvement of the existing, and the development of new theoretical framework for security studies.Studije bezbednosti se još uvek nisu razvile u dovoljno koherentanu i zaokruženu naučnu disciplinu sa jasno određenim predmetom, izgrađenim teorijskim pristupima i razvijenom istraživačkom praksom, tako da proučavanje pojava bezbednosti zahteva široka znanja i pristupe koji prevazilaze usko disciplinarno usmerenje. Teorijski napori savremenih istraživača pojava bezbednosti se, između ostalog, odnose i na primenu širih paradigmi opštijih nauka poput sociologije i psihologije (pozitivistička, konstruktivistička, interpretativna, kritička paradigma i sl). Konstruktivistička paradigma danas obuhvata širok spektar stanovišta koja se relativno nezavisno razvijaju u posebnim naukama, a čiji autori u pojedinim segmentima imaju sasvim različite ideje. Kako je tema ovog rada predstavljanje saznajnog doprinosa konstruktivističke paradigme proučavanju pojava bezbednosti, fokus će biti usmeren na to kako teoretičari studija bezbednosti razumeju i primenjuju konstruktivistički pristup. Uopšteno se može zaključiti da je upravo uvođenjem u istraživački fokus predstava o stvarnosti koje se formiraju na osnovu ideja, identiteta i interesa bezbednosnih aktera, a koje konsekventno određuju njihovo ponašanje, primena konstrukvitističke paradigme omogućila promišljanje 'subjektivne dimenzije' pojava bezbednosti. U isto vreme, šire prihvatanje ove paradigme, pokrenulo je kritičko preispitivanje i unapređenje postojećih, ali i razvijanje novih teorijskih okvira u studijama bezbednosti

Evropska odbrambena agencija - nova izvozna šansa za Republiku Srbiju

Serbian Minister of Defence Nebojša Rodić and High Representative of the European Union for Foreign Affairs and Security Policy Catherine Ashton (who is also the Director of the European Defence Agency), signed the Administrative Arrangement between the Ministry of Defence of the Republic of Serbia and the European Defence Agency in Brussels on 13 December 2013. In this article, the author analyzes the importance, role and perspectives of the European Defence Agency and the 'emerging European defence market' in the Serbian export of defence industry products

Национална безбедност Републике Србије у регионалном безбедносном поткомплексу Западни Балкан

The regional security complex theory, at least according to founders of this theoretical approach, can be used at four different levels, and where one of these levels is linked to national security. The subject of this thesis is related to the examination of RSCT cognitiveexplanatory potential in the national security analysis. The main idea that the regional security complex or subcomplex is a relatively good framework for the analysis of the national security of the specific state was questioned in the particular case study which covered the national security of the Republic of Serbia in the Western Balkans subcomplex. Аrguments regarding the adequacy of selected case study is also offered in dissertation. In these paper the RSCT conceptual network was complemented with some of the key concepts in security studies: the concept of national interest, power and strength of the state, and which was also explained why. In the study of was u The documentary material and adapted Nuechterlein matrix were used for analysis of national interest, the CIA world factbook matrix for power of Western Balkans states, and FSI matrix for strength of the states. These findings were used to analyze the security interdependence, respectively regional security dynamics establish by states/unites of WBRSSC. In order to enable comparison of findings and conclusions with original authors, in these research RSCT was used in a way that Buzen and Waever are using this theoretical framework in their papers. As typical for Buzen and Wæver, the probable scenarios of possible transformation of WBRSSC, as well as the presumed effects of external actors were determined in this theses as well. Considering case study the cognitive-explanatory potential of the RSCT in the national security analisys was identified by establishing advantages and disadvantages, and there was also offered recommendations for improvement of this theoretical framework, but also its application in the national security analisysТеорију регионалног безбедносног комплекса је бар према утемељивачима овог теоријског приступа могуће користити на четири различита нивоа, а где се један од нивоа примене доводи у везу са националном безбедношћу. Тема ове дисертације је везана за испитивање сазнајно-експланаторног потенцијала ТРБК у проучавању националне безбедност. Основна идеја, да регионални безбедносни комплекс, односно поткомплекс представља релативно добар оквир за анализу националне безбедности конкретне државе, проверавана је у студији случаја којом је обухваћена национална безбедност Републике Србије у регионалном безбедносном поткомплексу Западни Балкан. У дисертацији је такође понуђена аргументација у вези са адекватношћу одабране студије случаја. Појмовна мрежа ТРБК је за потребе овог истраживања допуњена неким од кључних појмова у студијама безбедности: појмом националног интереса, моћи и снаге државе, а што је такође објашњено и аргументовано у раду. У проучавању националног интереса коришћена је анализа документационе грађе и адаптирана Нектерлајнова матрица, за анализу моћи коришћена је CIA world factbook матрица, док је у анализи снаге западнобалканских држава коришћена FSI матрица. Добијени налази су коришћени у анализи безбедносне међузависности, односно регионалне безбедносне динамике које успостављају државе/јединице РБПКЗБ. ТРБК је коришћена на начин на који Бузен и Вејвер користе овај теоријски оквир у својим радовима, а како би била омогућена компарација налаза и закључака са налазима ових аутора. Својствено Бузену и Вејверу и у овој дисертацији су утврђени вероватни сценарији могућих трансформација Западнобалканског поткомплекса, као и претпостављени утицаји спољних актера. На основу проучене студије случаја утврђен је сазнајно-експланаторни потенцијал ТРБК у проучавању националне безбедности тако што су истакнуте предности и недостаци, али и тако што су понуђене препоруке за унапређење овог теоријског оквира, али и његове примене у проучавању националне безбедност

The Republic of Serbia national security in the Western Balkans regional security complex

Теорију регионалног безбедносног комплекса је бар према утемељивачима овог теоријског приступа могуће користити на четири различита нивоа, а где се један од нивоа примене доводи у везу са националном безбедношћу. Тема ове дисертације је везана за испитивање сазнајно-експланаторног потенцијала ТРБК у проучавању националне безбедност. Основна идеја, да регионални безбедносни комплекс, односно поткомплекс представља релативно добар оквир за анализу националне безбедности конкретне државе, проверавана је у студији случаја којом је обухваћена национална безбедност Републике Србије у регионалном безбедносном поткомплексу Западни Балкан. У дисертацији је такође понуђена аргументација у вези са адекватношћу одабране студије случаја. Појмовна мрежа ТРБК је за потребе овог истраживања допуњена неким од кључних појмова у студијама безбедности: појмом националног интереса, моћи и снаге државе, а што је такође објашњено и аргументовано у раду. У проучавању националног интереса коришћена је анализа документационе грађе и адаптирана Нектерлајнова матрица, за анализу моћи коришћена је CIA world factbook матрица, док је у анализи снаге западнобалканских држава коришћена FSI матрица. Добијени налази су коришћени у анализи безбедносне међузависности, односно регионалне безбедносне динамике које успостављају државе/јединице РБПКЗБ. ТРБК је коришћена на начин на који Бузен и Вејвер користе овај теоријски оквир у својим радовима, а како би била омогућена компарација налаза и закључака са налазима ових аутора. Својствено Бузену и Вејверу и у овој дисертацији су утврђени вероватни сценарији могућих трансформација Западнобалканског поткомплекса, као и претпостављени утицаји спољних актера. На основу проучене студије случаја утврђен је сазнајно-експланаторни потенцијал ТРБК у проучавању националне безбедности тако што су истакнуте предности и недостаци, али и тако што су понуђене препоруке за унапређење овог теоријског оквира, али и његове примене у проучавању националне безбедностиThe regional security complex theory, at least according to founders of this theoretical approach, can be used at four different levels, and where one of these levels is linked to national security. The subject of this thesis is related to the examination of RSCT cognitiveexplanatory potential in the national security analysis. The main idea that the regional security complex or subcomplex is a relatively good framework for the analysis of the national security of the specific state was questioned in the particular case study which covered the national security of the Republic of Serbia in the Western Balkans subcomplex. Аrguments regarding the adequacy of selected case study is also offered in dissertation. In these paper the RSCT conceptual network was complemented with some of the key concepts in security studies: the concept of national interest, power and strength of the state, and which was also explained why. In the study of was u The documentary material and adapted Nuechterlein matrix were used for analysis of national interest, the CIA world factbook matrix for power of Western Balkans states, and FSI matrix for strength of the states. These findings were used to analyze the security interdependence, respectively regional security dynamics establish by states/unites of WBRSSC. In order to enable comparison of findings and conclusions with original authors, in these research RSCT was used in a way that Buzen and Waever are using this theoretical framework in their papers. As typical for Buzen and Wæver, the probable scenarios of possible transformation of WBRSSC, as well as the presumed effects of external actors were determined in this theses as well. Considering case study the cognitive-explanatory potential of the RSCT in the national security analisys was identified by establishing advantages and disadvantages, and there was also offered recommendations for improvement of this theoretical framework, but also its application in the national security analisy

Evropska agencija za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama Evropske unije (FRONTEX) - mehanizmi zaštite

In this article, the authors analyze the importance, role and perspectives of the European Agency for the Management of Operational Cooperation at the External Borders of the Member States of the European Union (FRONTEX). Emphasis is put on the West Balkans Risk Analysis Network (WB-RAN) and Rapid Border Intervention Teams (RABIT) role in the Western Balkans. In the third part, we discuss the level and prospects of cooperation between Frontex and the Republic of Serbia, as a potential candidate for EU membership

Konvencija o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi i uloga Srbije u borbi protiv međunarodnog kriminala

Konvenciju o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi potpisale su Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Srbija, u Beču, 5. maja 2006. godine. Ovaj međunarodni ugovor nastao je kao izraz zajedničkih potreba zemalja-potpisnica da se ojača i unapredi policijska saradnja i uzajamna pomoć vezana za policijska pitanja, sa ciljem ispunjenja zajedničkih bezbednosnih potreba. Kao primarni objekat bezbednosnog partnerstva,definisanog ovom Konvencijom, prepoznate su prekogranične pretnje po javni red i bezbednost i međunarodni kriminal u svim njegovim pojavnim oblicima identifikovanim u ovom regionu. U operativnom smislu, policijska saradnja usmerena je i na prevenciju, otkrivanje i policijsku istragu krivičnih dela. Konvencija definiše opšte mere policijske saradnje, oblike zajedničke saradnje, načine zaštite podataka i kategorisanje njihove poverljivosti, ovlašćenja službenih lica, formiranje zajedničkih istražnih timova i dr.U radu se analiziraju predložena rešenja, procenjuje stepen njihove operativne korisnosti i pretpostavlja efektivnost definisanog modela saradnje uzimajući u obzir kompleksnost bezbednosnih izazova, pretnji i rizika u regionu, sa posebnimnaglaskom na prekogranične pretnje i oblike organizovanih međunarodnih kriminalnih aktivnosti. Posebna pažnja posvećuje se mestu i ulozi Srbije u policijskoj saradnji i značaju koji Konvencija ima za funkcionisanje njene policije.Analiza je usmerena i na uočavanje mogućih nedostataka u operacionalizaciji predloženih oblika saradnj

Nacionalni interesi Republike Srbije: analiza ekspozea mandatara Vlade od 2007. do 2017. godine

In previous research we were dealing with the national interest as an analytical concept, where we gave a detailed review of different relevant authors’ perspectives about the concept of national interest, and provided with suggestions for the analysis of the national interests of the Republic of Serbia, through analysis of the National Security Strategy, analysis of keynote addresses of Prime Minister nominees, and analysis of statements from official Government representatives. We also gave a review of two most common tools for analysis of national interests – matrices developed by Joseph Frankel and Donald E. Nuechterlein in 1970s, and we focused on Nuechterlein’s division of national interest by two criteria. The first one identifies basic interests of one state (defense, economy, world order, and ideology), and the second one identifies the intensity of the former (existential, vital, major, and peripheral). In this paper, we analyzed the national interest of the Republic of Serbia in a manner stated through keynote addresses (Government programmes) of Prime Minister Nominees from 2071 to 2017, which included eight Programmes overall. The main objective of this paper was to test the cognitive potential of the national interest, with the basic hypothesis that the national interest of small states is linked with the so-called “hard core of national interest” as implied by the Realists (Morgenthau), which is related to the issues of survival. First we gave a review of the thematization of small states in Realist literature, where we recognized the key period when small states became a focus of research for several theorists (Robert Rothstein, Annette B. Fox, Robert O. Keohane, Peter R. Baehr, Miriam F. Elman, and Kenneth Waltz). Then we gave a brief recapitulation of the importance of national interest as an analytical concept, with an end view of Frankel’s and Nuechterlein’s contribution to the development of its analytical potential. We have chosen the Nuechterlein’s matrix, so that our scope for analysis was the Adjusted Nuechterlein’s matrix – the world order interests for great powers were reduced to the level of regions for small states. In case of Serbia, it is the “Western Balkans” and Europe. The Adjusted Nuechterlein matrix was then applied to operationalized structure of these addresses (Programmes). We conducted the qualitative analysis of the Keynote addresses’ content, firstly through the list of priorities given, then through the analysis of how the author of the Programme labeled specific issue (“of high priority”, “of utmost importance”, etc.), and lastly, in what context the expression “national interest” have been used. In the analysis of the national interest of the Republic of Serbia through Government programmes, we considered the following conditions: the state strength through small states concept in International Relations theories, and the specificities of the Republic of Serbia in relation to immediate (“Western Balkans”) and wider (European) environment. Our findings showed us that there are two regularly mentioned priorities of the highest intensity (existential interests): Kosovo and Metohija, and the process of accession to the European Union, with a few more priorities only once mentioned as the highest ones – demographical issue and energy security. Combined existential and vital included the fight against organized crime and corruption, economic recovery, and the improvement of relations with neighboring countries. Our conclusion is that existential interests are primarily focused on values related to survival, which is in accordance with the Realist “hard core of international relations”

Perspektive koncepta ljudske bezbednosti

Development of the human security concept and placing the individual in the center of security calculations causes major changes in the contemporary security studies. With a view that the human security concept is not precisely defined and due to this imprecision and extensive application its heuristic value is minimal, the authors seek to more precisely define and operationalize the concept in order to enhance its theoretical and practical value. The first step to the right direction was the 2001 'Responsibility to Protect' Report, which was actualized with 'Implementing the 'Responsibility to Protect'' Report by the United Nations Secretary-General Ban Ki-moon in 2009.Razvoj koncepta ljudske bezbednosti i postavljanje pojedinca u centar bezbednosnih kalkulacija izaziva velike promene u savremenim studijama bezbednosti. Budući da koncept ljudske bezbednosti nije precizno određen i da je usled te nepreciznosti i široke primene njegova heuristička vrednost minimalna, autori nastoje da ga preciznije odrede i operacionalizuju kako bi se uvećala njegova teorijska i praktična vrednost. Prvi korak u tom pravcu je izveštaj 'Odgovornost da se zaštiti', iz 2001. godine, koji je generalni sekretar OUN Ban Ki Mun aktuelizovao 2009. godine kroz izveštaj 'Implementiranje 'Odgovornosti da se zaštiti''

Konvencija o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi i uloga Srbije u borbi protiv međunarodnog kriminala

Konvenciju o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi potpisale su Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Srbija, u Beču, 5. maja 2006. godine. Ovaj međunarodni ugovor nastao je kao izraz zajedničkih potreba zemalja-potpisnica da se ojača i unapredi policijska saradnja i uzajamna pomoć vezana za policijska pitanja, sa ciljem ispunjenja zajedničkih bezbednosnih potreba. Kao primarni objekat bezbednosnog partnerstva, definisanog ovom Konvencijom, prepoznate su prekogranične pretnje po javni red i bezbednost i međunarodni kriminal u svim njegovim pojavnim oblicima identifikovanim u ovom regionu. U operativnom smislu, policijska saradnja usmerena je i na prevenciju, otkrivanje i policijsku istragu krivičnih dela. Konvencija definiše opšte mere policijske saradnje, oblike zajedničke saradnje, načine zaštite podataka i kategorisanje njihove poverljivosti, ovlašćenja službenih lica, formiranje zajedničkih istražnih timova i dr. U radu se analiziraju predložena rešenja, procenjuje stepen njihove operativne korisnosti i pretpostavlja efektivnost definisanog modela saradnje uzimajući u obzir kompleksnost bezbednosnih izazova, pretnji i rizika u regionu, sa posebnim naglaskom na prekogranične pretnje i oblike organizovanih međunarodnih kriminalnih aktivnosti. Posebna pažnja posvećuje se mestu i ulozi Srbije u policijskoj saradnji i značaju koji Konvencija ima za funkcionisanje njene policije. Analiza je usmerena i na uočavanje mogućih nedostataka u operacionalizaciji predloženih oblika saradnj

Konvencija o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi i uloga Srbije u borbi protiv međunarodnog kriminala

Konvenciju o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi potpisale su Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Srbija, u Beču, 5. maja 2006. godine. Ovaj međunarodni ugovor nastao je kao izraz zajedničkih potreba zemalja-potpisnica da se ojača i unapredi policijska saradnja i uzajamna pomoć vezana za policijska pitanja, sa ciljem ispunjenja zajedničkih bezbednosnih potreba. Kao primarni objekat bezbednosnog partnerstva,definisanog ovom Konvencijom, prepoznate su prekogranične pretnje po javni red i bezbednost i međunarodni kriminal u svim njegovim pojavnim oblicima identifikovanim u ovom regionu. U operativnom smislu, policijska saradnja usmerena je i na prevenciju, otkrivanje i policijsku istragu krivičnih dela. Konvencija definiše opšte mere policijske saradnje, oblike zajedničke saradnje, načine zaštite podataka i kategorisanje njihove poverljivosti, ovlašćenja službenih lica, formiranje zajedničkih istražnih timova i dr.U radu se analiziraju predložena rešenja, procenjuje stepen njihove operativne korisnosti i pretpostavlja efektivnost definisanog modela saradnje uzimajući u obzir kompleksnost bezbednosnih izazova, pretnji i rizika u regionu, sa posebnimnaglaskom na prekogranične pretnje i oblike organizovanih međunarodnih kriminalnih aktivnosti. Posebna pažnja posvećuje se mestu i ulozi Srbije u policijskoj saradnji i značaju koji Konvencija ima za funkcionisanje njene policije.Analiza je usmerena i na uočavanje mogućih nedostataka u operacionalizaciji predloženih oblika saradnj