Venice and Editions of Early Sebian Printed Books

Before Boz˘idar Vukovicʹ (Dionisio della Vecchia) began his publishing acti vities in Venice at the end of the second decade of the 16th century, the capital of the Republic of Venice played a key role in the emergence and evolution of early printed books in the Serbian recension of Old Slavonic, which was – due to orthographical similarities between the various recensions of the Old Slavonic language – in use not only in the Serbian but also in the wider South Slavic space.1 In view of the developed political, economic and cultural ties between Zeta and Venice as the leading commercial and bookmaking center of Europe at the time,2 as well as the close ties of its ruler, Đurađ Crnojevicʹ, who was married to Isabetta (Elisabetta), the daughter of the Venetian noble Antonio Erizzo,3 it is hardly surprising that it was precisely in Cetinje that the first Cyrillic printing house in Southeastern Europe was founded

Between an Imaginary and Historical Figure: Božidar Vuković's Professional Identity

Издавачка делатност Божидара Вуковића није текла у континуитету нити се он њоме бавио током већег дела свог радног века. Могуће је издвојити два Вуковићева издавачка циклуса, од којих је први трајао од 1519. до 1521, а други од 1536. до његове смрти 1539/1540. године. У раздобљу дужем од две деценије Божидар Вуковић је укупно објавио седам издања, с тим што је једно било поновљено. За оновремене српске прилике ово није било мало, али у поређењу с другим тадашњим познатим штампарима и издавачима у Венецији, био је то скроман учинак. Но, неовисно од тога што се Божидар Вуковић током свог живота издаваштвом бавио свега седам до осам година, он је у историографији, а преко ње и у културном памћењу српског народа, остао овековечен као штампар. Свакако да су одлучујућу улогу у томе имали садржаји колофона његових издања, чега су били свесни и њихови састављачи, који су одабиром одговарајућих сведочанстава обликовали и сећања будућих нараштаја о Вуковићу. Иако се дуго сматрало да је Божидар Вуковић непосредно учествовао у самом штампарском процесу, он је заправо, попут осталих богатих венецијанских трговаца и предузетника, био финансијер издавачког пројекта. Користећи своју трговачку мрежу широм југоисточне Европе, као и политичке везе и контакте које је одржавао како са световним тако и с црквеним поглаварима, снабдевао је читаво то тржиште богослужбеним и верским књигама намењеним Православној цркви и њеној пастви под османском окупацијом