Cetacean (order Cetacea) evolution

Cilj ovog rada bio je shvatiti i razraditi morfološke i molekularne podatke dobivene iz brojnih fosilnih nalaza kako bi se zaključilo o podrijetlu današnjih vrsti reda Cetacea. Pri tome je također važno ukratko se upoznati s biotičkim i abiotičkim čimbenicima koji su kroz evoluciju ovog reda utjecali na njihovu rasprostranjenost. Morfološki i molekularni podatci podupiru teoriju da su parnoprstaši najbliži srodnici kitovima. Prvi kitovi bili su Archaeocetes, parafiletska skupina koja se pojavila prije otprilike 50 milijuna godina, a najpoznatiji fosili su iz Pakistana i Indije. Ovi rani kitovi morfološki su se vrlo razlikovali, a mnogi su imali dobro razvijene stražnje udove i stopala. I molekularni i fosilni podaci podupiru teoriju da je odvajanje kitova usanih i zubanih od zajedničkog pretka došlo prije oko 35 milijuna godina. Dorzoventralna oscilacija repne peraje, odnosno način plivanja suvremenih kitova, razvio se kroz niz tipova kretanja počevši od kvadripedalnog lokomotornog stadija. Iza toga je slijedila takozvana zdjelična faza (Ambulocetus), zatim faza valovitog pokretanja repom (Kutchicetus) da bi na kraju Dorudontinae razvili tip plivanja karakterističan za današnje kitove. Najraniji kitovi Pakicetidae imali su isti mehanizam za transmisiju zvuka kakav koriste kopneni sisavci, a sluh pod vodom bio im je slab. Sustav za primanje zvuka prošao je brojne anatomske promjene i specijalizacije uha te donje čeljusti koja je s mašću ispunjenim foramenom služila kao dodatni zvučni kanal za prenošenje zvukova visoke frekvencije u srednje uho. Daljnje transformacije uha i čeljusti kod Odontoceti moglo je voditi k razvitku eholokacije.This seminar is about understanding and describing morphological and molecular data gathered from numerous fossil records in order to conclude about the origin of species of the modern Order Cetacea. In this sense, it is important to understand the biotic and the abiotic factors that had influenced distribution of species of this Order through its history. Morphological and molecular data supports theory that artiodactyls are the closest relatives of cetaceans. The earliest whales were Archaeocetes, a paraphyletic group that had appeared approximately 50 million years ago, and are best known from India and Pakistan. These basal whales were morphologically very diverse; many of them had well developed hind limbs and feet. Molecular data and fossil record are in agreement that baleen and toothed whales diverged from a common ancestor approximately 35 million years ago. The caudal fin oscillation mode (swimming mode of modern whales) evolved from an initial quadrupedal locomotors stage. This was followed by a pelvic phase (Ambulocetus), a caudal undulation phase (Kutchicetus), and the final adaptation of caudal oscillation, the way of swimming seen in Dorudontinae and all modern cetaceans. The earliest cetaceans, Pakicetidae, used the same sound transmission mechanisms as land mammals, their hearing sensitivity in water was poor. The sound reception system had pass through a number of anatomical specializations of the ear and lower jaw which has fat pad that acts as additional sound channel for conducting high – frequency sound to middle ear. Further transformations of ear and jaw of Odontoceti probably leaded to development of echolocation

Kinetika i mehanizam fenilselenoeterifikacije (Z)- i (E)-heks-4-en-1-ola

U okviru ove disertacije izvršena su detaljna ispitivanja kinetike i mehanizma intramolekulskih ciklizacija (Z)- i (E)-heks-4-en-1-ola sa fenilselenilhalogenidima (PhSeCl i PhSeBr) u prisustvu i odsustvu nekih Luisovih kiselina (SnCl2, CoCl2, AlCl3, CdCl2) i Luisovih baza (trietilamin, 2,2'-bipiridin, piridin, hinolin). Reakcije ciklizacije ovih supstrata izvođene su na sobnoj temperaturi u metilen hloridu kao rastvaraču pri čemu su dobijeni umereni prinosi cikličnih etara uz pojavu adicionih proizvoda. Dodatkom Luisovih kiselina i baza kao aditiva u katalitičkim i ekvimolarnim količinama primećeno je da je reakcija ciklizacije supstrata favorizovana u prisustvu aditiva dajući gotovo kvantitativne prinose cikličnih etara, dok se prinosi adicionih proizvoda kreću ispod 1% u većini slučajeva. Pored uticaja na prinos cikličnih etara, prisustvo aditiva utiče i na stereoselektivnost ovih reakcija. Ciklizacijom (Z)-heksenola sa svim Luisovim bazama dominantno se dobija tetrahidrofuranski eritro-izomer, dok se u prisustvu Luisovih kiselina kao jedini proizvod dobija treo-izomer. Ciklizacijom (E)- heksenola sa Luisovim bazama u višku se dobija tetrahidropiranski cis- izomer, a korišćenjem pomeutih Luisovih kiselina dobija se trans-izomer u gotovo kvantitativnim prinosima. Iz ovih rezultata može se zaključiti da pravilnim odabirom supstrata ((Z)- ili (E)-heksenola) i aditiva (Luisova kiselina ili baza) reakcijom fenilselenoeterifikacije možemo ciljano dobiti željeni stereoizomer u skoro kvantitativnim prinosima, što ove reakcije čini gotovo stereospecifičnim, sa izuzetkom sinteze tetrahidropiranskog cis-izomera koji se javlja u višku 85:15 u odnosu na trans-izomer. Najbolje rezultate po pitanju selektivnosti i prinosa pokazali su SnCl2 i Et3N kao aditivi.In this thesis the detailed study of kinetic and mechanism of intramolecular cyclization of (Z)- and (Е)-hex-4-en-1-ols with phenylselenyl halides (PhSeCl and PhSeBr) in the presence and absence of some Lewis acids (SnCl2, CoCl2, AlCl3, CdCl2) and some Lewis bases (triethylamine, 2,2’-bipyridine, pyridine, quinoline) are done. Cyclization reactions of these substrates were performed at room temperature in methylene chloride as a solvent, where the moderate yields of cyclic ether products were obtained with the occurrence of products of addition. With the addition of Lewis acids and bases as additives, in the catalytic and the equimolar amount, it is noticed that the cyclization reaction of the substrates is favored in the presence of the additives giving the quantitative yields of cyclic ethers, while the yields of products of addition are below 1% in most cases. Besides the impact on yields of cyclic ethers, the presence of additives also influences the stereoselectivity of these reactions. By the cyclization of the (Z)- hexenol in the presence of all Lewis bases, the tetrahydrofuran type of erythroisomer is dominantly formed, while in the presence of Lewis acids the threoisomer is obtained as unique product. By the cyclization of (E)-hexenol in the presence of Lewis bases, the tetrahydropyran type of cis-isomer is gained in exces, while by the usage of mentioned Lewis acids the trans-isomer is formed in almost quantitative yields. From these results it can be concluded that the proper selection of substrate ((Z)- or (Е)-hexenol) and additive (Lewis acid or base) by the reaction of phenylselenoetherification we can get the desired stereoisomer in almost quantitative yields, which these reactions makes almost stereospecific, with the exception of synthesis of the THP-type of cis-isomer which is formed in exces with ratio 85:15 in regard to trans-isomer. The best results in terms of stereoselectivity and yields gave SnCl2 and Et3N as additives

Structural changes of DNA mediated by HsOrc4 protein

У ћелијама свих живих организама репликација ДНК се одвија у неколико сложених и међусобно веома сличних фаза, а започиње тек када иницијаторни протеински комплекс препозна специфичне секвенце у геному. И поред великог биолошког значаја процеса репликације мало се зна о механизмима који регулишу иницицијацију синтезе ДНК вишећелијских еукариота. Ори секвенце ових организама не садрже консензус секвенце, али су богате АТ базним паровима груписаним у кратке, наизменичне или хомогене низове. Овакви елементи могу да формирају алтернативне структуре, а оне могу бити значајне за интеракцију ори секвенци и иницијаторног комплекса, или могу настати током интеракције иницијационог комплекса и ДНК и бити значајне за наредне фазе иницијације. У овом раду су испитиване интеракције рекомбинантног протеина HsOrc4 са фрагментом изолованим из хуманог репликатора LMNB2 и различитим синтетским ДНК које саджре А и Т елементе. Протеин је изабран за анализу јер чини део комплекса ORC (eng. Origin Recognition Complex), показује самосталну везивну активност и припада фамилији ААА+ суперфамилије макромолекулских шаперона. У раду је потврђено да се HsOrc4 преференцијално везује за ДНК богату АТ базним паровима и ТАТ елементима, и показано да стимулише некакнонску ренатурацију комплементарних фрагмената у специфичну троланчану структуру. Такође је показано да овај протеин стимулише и формирање ТАТ триплекса од одговарајућих олигонуклеотида. У раду је описана и сасвим неочекивана способност протеина да катализује асоцијацију хомоаденинских олигонуклеотида у раније непознате дволанчане и, вероватно, четвороланчане структуре. Хомоаденинске структуре биле су зависне од магнезијумових јона, термостабилне и повезане Хугстиновим везама. Судећи према деловању мутираних форми протеинa HsOrc4 неактивних у везивању или хидролизи АТР-а, за каталитичку активност HsOrc4 неопходно је везивање, али не и хидролиза АТР-а. Будући да је основна улога иницијационог комплекса да ремоделује ори секвенцу и припреми је за наредне фазе иницијације, описано деловање протеина HsOrc4 могло би да допринесе формирању комплексне архитектуре ори репликације и да има значајну улогу у иницијацији репликације.In multicellular eukaryotes DNA replication initiates at fixed chromosomal sites called origins of replication (ori). They host initiation start sites and binding sites for universal eukaryotic initiator called origin recognition complex (ORC), but do not share conserved consensus sequences. All origins are AT rich and contain homopurine/homopyrimidine stretches that can form alternative DNA structures, potentially important for origin function. In order to understand alternative structures of origins and the manner in which specific proteins influence DNA structure, we have investigated interactions of recombinant protein HsOrc4 with various origin or synthetic DNAs. HsOrc4 was chosen as DNA-binding component of ORC and a member of the AAA+ superfamily of macromolecular chaperones. HsOrc4 preferentially recognized double-stranded and triple-stranded AT rich DNA and stimulated renaturation of the origin fragment lboI into specific triple stranded structure, or renaturation of complementary oligonucleotides into intermolecular TAT triplex. An unexpected feature of HsOrc4 shown in our study was its ability to catalyse self-association of adenines creating homoadenine duplexes and possibly quadruplexes. The action of HsOrc4 was dependant on the presence of magnesium ions and ATP. ATP had a role as a cofactor, because HsOrc4 did not require its hydrolysis for activity. The mutated form HsOrc4 WA, which could not bind ATP, was inactive in restructuring reactions, whereas mutated form HsOrc4 WB, unable to hydrolyse ATP, showed similar activity to the wild type HsOrc4. Ability to form Hoogsteen bonds was essential for substrates in restructuring reactions, as these bonds held newly formed structures together. Substrates containing 7-Deaza-ATP, dATP analogue unable to form Hoogsteen bonds, were inactive in these assays. The features of HsOrc4 shown in this study are potentially biologically important, because its action could expand structural repertoire of genomes by producing energetically unfavourable DNA structures. These structures may be involved in determination of origin specificity

Cetacean (order Cetacea) evolution

Cilj ovog rada bio je shvatiti i razraditi morfološke i molekularne podatke dobivene iz brojnih fosilnih nalaza kako bi se zaključilo o podrijetlu današnjih vrsti reda Cetacea. Pri tome je također važno ukratko se upoznati s biotičkim i abiotičkim čimbenicima koji su kroz evoluciju ovog reda utjecali na njihovu rasprostranjenost. Morfološki i molekularni podatci podupiru teoriju da su parnoprstaši najbliži srodnici kitovima. Prvi kitovi bili su Archaeocetes, parafiletska skupina koja se pojavila prije otprilike 50 milijuna godina, a najpoznatiji fosili su iz Pakistana i Indije. Ovi rani kitovi morfološki su se vrlo razlikovali, a mnogi su imali dobro razvijene stražnje udove i stopala. I molekularni i fosilni podaci podupiru teoriju da je odvajanje kitova usanih i zubanih od zajedničkog pretka došlo prije oko 35 milijuna godina. Dorzoventralna oscilacija repne peraje, odnosno način plivanja suvremenih kitova, razvio se kroz niz tipova kretanja počevši od kvadripedalnog lokomotornog stadija. Iza toga je slijedila takozvana zdjelična faza (Ambulocetus), zatim faza valovitog pokretanja repom (Kutchicetus) da bi na kraju Dorudontinae razvili tip plivanja karakterističan za današnje kitove. Najraniji kitovi Pakicetidae imali su isti mehanizam za transmisiju zvuka kakav koriste kopneni sisavci, a sluh pod vodom bio im je slab. Sustav za primanje zvuka prošao je brojne anatomske promjene i specijalizacije uha te donje čeljusti koja je s mašću ispunjenim foramenom služila kao dodatni zvučni kanal za prenošenje zvukova visoke frekvencije u srednje uho. Daljnje transformacije uha i čeljusti kod Odontoceti moglo je voditi k razvitku eholokacije.This seminar is about understanding and describing morphological and molecular data gathered from numerous fossil records in order to conclude about the origin of species of the modern Order Cetacea. In this sense, it is important to understand the biotic and the abiotic factors that had influenced distribution of species of this Order through its history. Morphological and molecular data supports theory that artiodactyls are the closest relatives of cetaceans. The earliest whales were Archaeocetes, a paraphyletic group that had appeared approximately 50 million years ago, and are best known from India and Pakistan. These basal whales were morphologically very diverse; many of them had well developed hind limbs and feet. Molecular data and fossil record are in agreement that baleen and toothed whales diverged from a common ancestor approximately 35 million years ago. The caudal fin oscillation mode (swimming mode of modern whales) evolved from an initial quadrupedal locomotors stage. This was followed by a pelvic phase (Ambulocetus), a caudal undulation phase (Kutchicetus), and the final adaptation of caudal oscillation, the way of swimming seen in Dorudontinae and all modern cetaceans. The earliest cetaceans, Pakicetidae, used the same sound transmission mechanisms as land mammals, their hearing sensitivity in water was poor. The sound reception system had pass through a number of anatomical specializations of the ear and lower jaw which has fat pad that acts as additional sound channel for conducting high – frequency sound to middle ear. Further transformations of ear and jaw of Odontoceti probably leaded to development of echolocation

Зебрица (Danio rerio) као модел за изучавање болести плућа

Zebrica (Danio rerio) je kao laboratorijski model organizam, isprva korišćena za izučavanje razvića, a danas je prisutna u gotovo svim naučnim granama, od toksikologije do istraživanja bolesti čoveka. U poslednje vreme zadobija sve veći značaj i u istraživanjima bolesti pluća. Riblji mehur, pored toga što ima isto embrionalno poreklo kao pluća, ima i odgovarajuće strukturne i molekularne karakteristike što omogućava relevantna ispitivanja nastanka, progresije i terapije različitih bolesti pluća. Na zebricama je moguće ispitivati delovanje sredinskih faktora koji utiču na nastanak bolesti pluća, kao što su duvanski dim i različiti zagađivači. Relativno kratko vreme generacije i razviće van tela majke omogućavaju inter- i trans-generacijska ispitivanja delovanja faktora sredine. Transgene reporter linije sa fluorescentno obeleženim neutrofilima umnogome olakšavaju istraživanja inflamatornih aspekata bolesti pluća, kao što su astma i hronična opstruktivna bolest pluća. Postoji nekoliko transgenih modela zebrica za ispitivanja određenih bolesti pluća (cistična fibroza, deficijencija alfa-1 antitripsina). Ne mali značaj zebrica ima i u ispitivanjima infektivnih bolesti pluća, od tuberkuloze do kovida. Ksenograft model, koji podrazumeva ubrizgavanje ćelija različitih tipova humanih karcinoma pluća u embrione zebrica, omogućava ispitivanja procesa metastaziranja, odgovora na terapiju i efikasnosti novih lekova. Zbog svega navedenog, zebrica predstavlja značajan model za istraživanja bolesti pluća.Зебрица (Danio rerio) је као лабораторијски модел организам, испрва коришћена за изучавање развића, а данас је присутна у готово свим научним гранама, од токсикологије до истраживања болести човека. У последње време задобија све већи значај и у истраживањима болести плућа. Рибљи мехур, поред тога што има исто ембрионално порекло као плућа, има и одговарајуће структурне и молекуларне карактеристике што омогућава релевантна испитивања настанка, прогресије и терапије различитих болести плућа. На зебрицама је могуће испитивати деловање срединских фактора који утичу на настанак болести плућа, као што су дувански дим и различити загађивачи. Релативно кратко време генерације и развиће ван тела мајке омогућавају интер- и транс-генерацијска испитивања деловања фактора средине. Трансгене репортер линије са флуоресцентно обележеним неутрофилима умногоме олакшавају истраживања инфламаторних аспеката болести плућа, као што су астма и хронична опструктивна болест плућа. Постоји неколико трансгених модела зебрица за испитивања одређених болести плућа (цистична фиброза, дефицијенција алфа-1 антитрипсина). Не мали значај зебрица има и у испитивањима инфективних болести плућа, од туберкулозе до ковида. Ксенографт модел, који подразумева убризгавање ћелија различитих типова хуманих карцинома плућа у ембрионе зебрица, омогућава испитивања процеса метастазирања, одговора на терапију и ефикасности нових лекова. Због свега наведеног, зебрица представља значајан модел за истраживања болести плућа.Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije, Zlatibor, Srbija 21 - 25. 9. 2022

Noncanonical DNA elements in the lamin B2 origin of DNA replication

DNA replication origins of eukaryotes lack linear replicator elements but contain short (dT)(n) (dA)(n) sequences that could build mutually equivalent unorthodox structures. Here we report that the lamin B2 origin of DNA replication adopts an alternative form characterized by unpaired regions CTTTTTTTTTTCC/GGAAAAAAAAAAG (3900-3912) and CCTTTTTTTTC/GAAAAAAAAGG (4141-4151). Both unpaired regions are resistant to DNase and except in central parts of their homopyrimidine strands are sensitive to single strand-specific chemicals. Interactions that protect central pyrimidines probably stabilize the bubble-like areas. Because DNA fragments containing either one or both bubbles migrate in TBM (89 mM Tris base, 89 mM boric acid, and 2 mM MgCl2) PAGE even faster than expected from their linear size, interacting regions are expected to belong to the same molecule. In an origin fragment containing a single bubble, free homopyrimidine strand can only interact with Hoogsteen hydrogen bonding surfaces from a complementary double stranded sequence. Indeed, this origin fragment reacts with triplex preferring antibody. In competition binding experiments control double stranded DNA or single stranded (dT) 40 do not affect origin-antibody interaction, whereas TAT and GGC triplexes exert competitive effect. Because the chosen fragment does not contain potential GGC forming sequences, these experiments confirm that the lamin B2 origin adopts a structure partly composed of intramolecular TAT triads

Functional analysis of novel alpha-1 antitrypsin variants G320R and V321F

Alpha-1 antitrypsin (AAT) gene is highly polymorphic, with a large number of rare variants whose phenotypic consequences often remain inconclusive. Studies addressing functional characteristics of AAT variants are of significant biomedical importance since deficiency and dysfunctionality of AAT are associated with liver and lung diseases. We report the results of the functional analysis of two naturally occurring AAT variants, G320R and V321F, previously identified in patients with lung disease. Neither of variants has been fully functionally characterized. In order to perform their functional analysis both variants were expressed in prokaryotic and eukaryotic systems and their intracellular localization, activity, stability, and polymerization were determined. The results of this study demonstrated that variants G320R and V321F have neither impaired activity against porcine pancreatic elastase nor propensity to form polymers. However, both variants had altered electrophoretic mobility and reduced thermostability when compared to M variant of the protein, indicating a slightly impaired secondary or tertiary structure

Tumor necrosis factor alpha and alpha-1 antitrypsin gene variants in Serbian pediatric arterial ischemic stroke patients

Etiologija arterijskog ishemijskog moždanog udara (AIS) kod dece je veoma kompleksna i razlikuje se od one kod odraslih. Iako je redak, moždani udar kod dece predstavlja značajan uzrok mortaliteta i morbiditeta. Sve je više podataka o ulozi genetičkih faktora, uključujući tu i medijatore inflamacije, u nastanku i ishodu moždanog udara. U ovoj studiji, odabrali smo da ispitamo ulogu polimorfizma -308G/A u genu za faktor nekroze tumora-alfa (eng. Tumor Necrosis Factor α -TNFα), kao i mutacija S i Z u genu za alfa1-antitripsin (AAT)u etiologiji moždanog udara kod dece. Polimorfizam -308G/A u genu za TNFα dovodi do povećanja koncentracije ovog proteina u plazmi, što bi moglo da doprinese patologiji moždanog udara. Pokazano je i da povišena koncentracija AAT može da predstavlja rizik za nastanak moždanog udara kod dece. S obzirom da mutacije S i Z u genu za AAT dovode do smanjenja koncentracije ovog proteina u plazmi, one bi mogle da imaju protektivnu ulogu kada je u pitanju moždani udar.Genske varijante TNFα (-308G/A) i AAT (S i Z) su ispitivane u grupi od 26 dece sa AIS i 100 odraslih osoba PCR/RFLP metodom.Nije nađena statistički značajna razlika u učestalosti -308G/A TNFα polimorfizma između pacijenata i kontrola, tako da u našoj grupi pacijenata TNFα najverovatnije nije imao značajnu ulogu u razvoju bolesti. Ni kod jednog pacijenta nije pronađena nijedna od ispitivanih mutacija u genu za AAT, što je bilo u skladu sa potencijalnom protektivnom ulogom ovih varijanti.AIS je multifaktorijalno oboljenje, u čijoj patologiji veliki broj gena ima -ulogu, tako da je potrebna dalja analiza zajedničkog delovanja većeg broja genskih varijanti da bi se rasvetlila njihova uloga kao genetičkih faktora rizika i njihovog uticaja na razvoj i ishod moždanog udara.The etiology of arterial ischemic stroke (AIS) in children is complex, and different from that in adults. Although rare, stroke in children is an important cause of mortality and morbidity. There is increasing evidence that genetic factors, including inflammation mediators, have a role in occurrence and outcome of stroke. We have chosen to assess the role of polymorphism -308G/A in the promoter of tumor necrosis factor α (TNFα) gene and S and Z mutations in alpha 1-antitrypsin (AAT) gene in the etiology of stroke in children. TNFα polymorphism affects plasma levels of this proinflamatory cytokine, and this could contribute to stroke pathology. It has been shown that increased AAT concentration may present a risk for AIS in children. Since S and Z mutations in AAT gene reduce its levels in plasma they could have a protective role in pediatric stroke. In this study twenty six children with AIS and 100 unrelated individuals from Serbian general population were investigated by PCR/RFLP for these gene variations. No statistically significant difference was observed between patients and general population in distribution of genotypes for -308G/A TNFα polymorphism, so its contributory role in the etiology of stroke was not evident in our group of patients. None of the tested AAT gene mutations were found in patients, which is in concordance with the proposed protective role of deficient AAT variants. AIS is a multifactorial disease, with many genes having a modest role in its pathophysiology, so further analyses of their combined effect are needed to elucidate genetic risk factors in the etiology and outcome of stroke in pediatric patients

Analysis of CFTR Gene Variants in Idiopathic Bronchiectasis in Serbian Children

This study has investigated a potential role of common Cystic Fibrosis Transmembrane Conductance Regulator (CFTR) gene variants in the etiology of noncystic fibrosis bronchiectasis in Serbian children. The study has encompassed 48 patients (19 male and 29 female, aged between 5 and 18 years, median age 10.6 +/- 3.3), diagnosed with idiopathic bronchiectasis based on high-resolution computed tomography of thorax and pathologic examination of lobectomy materials. The CFTR gene analysis was performed on genomic DNA extracted from peripheral blood samples of patients by polymerase chain reaction (PCR)-Mediated Site-Directed Mutagenesis method, Denaturing Gradient Gel Electrophoresis method, and DNA sequencing. Mutation c.1521_1523delCTT (F508del) was detected with an allelic frequency of 1.0%, and c.224G gt A (R75Q) variant. Carriers of c.1210-12T[5] (IVS8-5T) allele were significantly more common than in the general population (10.4% vs. 5.0%, P = 0.0302). The frequency of homozygotes for Met 470 allele was higher in patients than in the general population (33% vs. 20%), while heterozygotes for p. Met470Val were less frequent (31% vs. 50%), and this difference was statistically significant (P = 0.0222). The results obtained in this study indicate involvement of 2 common CFTR variants, c. 1210-12T[5] and c. 1408A, in idiopathic bronchiectasis in children, but this observation should be further confirmed by more extensive analysis of the CFTR gene in a larger group of patients

Pre-accession assistance of the European Union to candidate countries for EU membership

Потреба превазилажења антагонизма између држава Европе и обнове порушене европске привреде после Другог светског рата довела је до настанка Европске уније. Ова регионална, sui generis творевина, са елементима државе, међународне организације и специфичним наднационалним елементима, настала је на тлу Европе добровољним повезивањем народа, које није засновано на национализму. Основ јој чини Уговор из Париза закључен 1951. године између Белгије, Француске, Холандије, Италије, Луксембурга и Савезне Републике Немачке, којим је, као израз француско-немачког помирења, створена прва од европских заједница са наднационалним елементима - Европска заједница за угаљ и челик (ЕЗУЧ). Формално је ЕУ створена Уговором о Европској унији на седници Европског Савета у Мастрихту 1991. године, а правни субјективитет је добила 2007. године реформским Уговором из Лисабона, који је ступио на снагу 1. децембра 2009. године. Данас Европску унију чини 28 држава, уједињених у својој различитости, које су уступиле извесне компоненте свога суверенитета новонасталој творевини, ограничиле га у корист трајног очувања европских вредности. Њену најважнију тековину представља acquis communautaire, обједињена и стално растућа целина искристалисаних права и обавеза свих држава чланица, које је ЕУ остварила до данас кроз интеграционе процесе. У формалном смислу acquis обухвата, по правном схватању Суда правде ЕУ, Повељу основних права Европске Уније, Уговор о Европској унији и Уговор о функционисању Европске уније, али и комплетан корпус примарног и секундарног права ЕУ, праксу Суда правде ЕУ као и сваку другу обавезу преузету од држава чланица у оквиру активности ЕУ. Поучена преурањеним политички мотивисаним пријемом 2004. године десет далеко мање развијених држава централне и источне Европе, које су биле на знатно нижем степену развоја од тадашњих држава чланица, што је довело до стагнације и економског поремећаја у ЕУ, Европска унија је у данашње време успорила процес свога проширења.The need to overcome antagonisms between the states of Europe and to rebuild the destroyed European economy after the Second World War led to the creation of the European Union. The EU is a regional, sui generis entity with elements of both a state and an international organisation, as well as with the elements of a specific transnational nature. It came into being when European nations willingly created a union, the basis of which, therefore, has nothing to do with nationalism. The foundations for creating the EU were laid when the Treaty of Paris was signed in 1951. by Belgium, France, Netherlands, Italy, Luxembourg and West Germany. Apart from aiming to reconciliate Germany and France, this treaty also established the European Coal and Steel Community (ECSC) – the first European community with transnational features. The official establishment of the EU took place at a European Council meeting in Maastricht in 1991. when the Treaty on European Union was signed. The EU acquired status of a legal entity in 2007. as a result of the signing of the Lisbon Treaty, which came into force on December 1, 2009. Today, the EU consists of 28 Member States. Each of them has yielded a part of its sovereignty to this newly created entity in the name of the long-lasting preservation of European values. The EU’s greatest accomplishment is the creation of acquis communautaire - a constantly growing body of rights and responsibilities of all member states, created through the process of integration. Тhe Court of Justice of the European Union issued an opinion stating that the acquis encompasses all the founding treaties of the EU - the Charter of Fundamental Rights of the European Union, the Treaty on European Union and the Treaty on the Functioning of the European Union, as well as the entire body of secondary EU law, case law of the Court of Justice of the EU and all the responsibilities undertaken by the member states within the scope of EU competence. In 2004. the EU accepted ten new members from Central and Eastern Europe for purely political reasons. As a result, accession of these far less developed countries caused a significant disbalance in the economy of the EU