Impact of air temperature on seasonal variation of human mortality in Novi Sad

Основни циљ ове дисертације је истраживање утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета становништва у Новом Саду. Однос између температуре ваздуха и морталитета становништва истраживан је у периоду од 1897. до 2009. године. Током анализе, а у циљу бољег уочавања сезоналних промена морталитета становништва, посматрана временска серија је подељена  на неколико периода. Први период се односи на крај 19. и прву половину 20. века (1897-1952), други период обухвата другу половину 20. века (1953-1997), а трећи период чини 1998-2009. година. У раду је анализиран утицај температуре ваздуха на морталитет укупног становништва, морталитет становништва према полу и морталитет становништва старог 65 и више година, а у периоду 1998-2009. године, у анализу су укључени и узроци смрти становништва. Посебно је анализиран кардиоваскуларни морталитет и морталитет становништва изазван респираторним болестима, док су остали узроци смрти посматрани заједно. За анализу утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета коришћене су различите статистичке методе као што су корелациона и регресиона анализа (графички приказане на дијаграму растурања), t-тест, релативни ризик и коефицијент сезоналне варијације морталитета. Код анализе морталитета према полу коришћен је и однос шанси. Резултати добијени у овом раду показују да је морталитет становништва у Новом Саду већи током зимског периода године. У периоду 1897-1952. године није пронађена статистички значајна повезаност између температуре ваздуха и морталитета становништва, док је у другој половини 20. века (1953-1997) и у периоду 1998-2009. године уочена статистички значајна негативна корелација између температуре ваздуха и морталитета становништва, а регресиона анализа показује да се са растом температуре ваздуха морталитет становништва смањује.  У периоду 1998-2009. године пронађена је и статистички значајна негативна корелација између морталитета кардиоваскуларних болести и температуре ваздуха, као и између морталитета респираторних болести и температуре ваздуха, док код осталих узрока смрти није уочена статистички значајна веза. Код  анализе утицаја температуре ваздуха на морталитет становништва према полу нису уочене велике разлике између мушкараца и жена. За разлику од морталитета укупног становништва, код старог становништва (65+), као најугроженије категорије, статистички значајна негативна корелација јавља се од  почетка посматране временске серије, а регресиона анализа такође показује да са растом температуре ваздуха морталитет старог становништва опада. Анализа у раду показала је да се уочени сезонални образац морталитета постепено мења. Разлике између морталитета становништва у зимском пероду у односу на периоде пре и после зиме, се постепено смањују. Ове промене праћене су и променом просечне температуре ваздуха. На основу добијених резултата може се закључити да промене просечне температуре ваздуха утичу на промену и баланс морталитета по месецима у току године.Osnovni cilj ove disertacije je istraživanje uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta stanovništva u Novom Sadu. Odnos između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva istraživan je u periodu od 1897. do 2009. godine. Tokom analize, a u cilju boljeg uočavanja sezonalnih promena mortaliteta stanovništva, posmatrana vremenska serija je podeljena  na nekoliko perioda. Prvi period se odnosi na kraj 19. i prvu polovinu 20. veka (1897-1952), drugi period obuhvata drugu polovinu 20. veka (1953-1997), a treći period čini 1998-2009. godina. U radu je analiziran uticaj temperature vazduha na mortalitet ukupnog stanovništva, mortalitet stanovništva prema polu i mortalitet stanovništva starog 65 i više godina, a u periodu 1998-2009. godine, u analizu su uključeni i uzroci smrti stanovništva. Posebno je analiziran kardiovaskularni mortalitet i mortalitet stanovništva izazvan respiratornim bolestima, dok su ostali uzroci smrti posmatrani zajedno. Za analizu uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta korišćene su različite statističke metode kao što su korelaciona i regresiona analiza (grafički prikazane na dijagramu rasturanja), t-test, relativni rizik i koeficijent sezonalne varijacije mortaliteta. Kod analize mortaliteta prema polu korišćen je i odnos šansi. Rezultati dobijeni u ovom radu pokazuju da je mortalitet stanovništva u Novom Sadu veći tokom zimskog perioda godine. U periodu 1897-1952. godine nije pronađena statistički značajna povezanost između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, dok je u drugoj polovini 20. veka (1953-1997) i u periodu 1998-2009. godine uočena statistički značajna negativna korelacija između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, a regresiona analiza pokazuje da se sa rastom temperature vazduha mortalitet stanovništva smanjuje.  U periodu 1998-2009. godine pronađena je i statistički značajna negativna korelacija između mortaliteta kardiovaskularnih bolesti i temperature vazduha, kao i između mortaliteta respiratornih bolesti i temperature vazduha, dok kod ostalih uzroka smrti nije uočena statistički značajna veza. Kod  analize uticaja temperature vazduha na mortalitet stanovništva prema polu nisu uočene velike razlike između muškaraca i žena. Za razliku od mortaliteta ukupnog stanovništva, kod starog stanovništva (65+), kao najugroženije kategorije, statistički značajna negativna korelacija javlja se od  početka posmatrane vremenske serije, a regresiona analiza takođe pokazuje da sa rastom temperature vazduha mortalitet starog stanovništva opada. Analiza u radu pokazala je da se uočeni sezonalni obrazac mortaliteta postepeno menja. Razlike između mortaliteta stanovništva u zimskom perodu u odnosu na periode pre i posle zime, se postepeno smanjuju. Ove promene praćene su i promenom prosečne temperature vazduha. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da promene prosečne temperature vazduha utiču na promenu i balans mortaliteta po mesecima u toku godine.The main aim of this dissertation is to investigate the temperature-related human mortality in Novi Sad, for the period from 1897 until 2009. In order to detect temporal sesonal changes during time, research period was split in three parts. First period is related to the end of 19th century and first half of 20th century (1897-1953), second period covers second half of 20th century (1953-1997) and third period is related to 1998-2009. In this dissertation impact of air temerature on human mortality of total population, than mortality by sex and mortality of old population (population aged 65 and over) is scrutinised. In the period 1998-2009 in analyses and causes of death are  included. Three group of cause of death are investigated: cardiovascular disease, respiratory disease and all other causes of death are observed together. Several different statistical methods were used for analysis of impact of air temperature on seasonal variation of human mortality: correlation and regression analysis (presented at scatter diagram), t-test, relative risk and coefficient of seasonal  variation of mortality. The odds-ratio was used in the chapter related to mortality by sex. Results for Novi Sad, show that human mortality in higher during winter period. In the period 1897-1952 statistical analysis does not show significant relation between air temperature and human mortality, while in the period of second half of 20th century  (1953-1997) and period 1998-2009 statistical analysis indicated strong negative correlation between air temperature and human mortality and according to results of regression analysis increasing of air temperature is related with decreasing mortality. In the period from 1998 to 2009 statistical analysis show significant and negative correlation between cardiovascular mortality and air temperature, as well as mortality from respiratory disease and air temperature. Analysis of relation between other causes of death and air temperature does not show any significant correlation. There is no clear difference between male and female in the temperature-related mortality patterns. The most vulnerable group is population aged 65 and over. From the beginning of the observed period, statistical analysis indicates strong negative correlation between mortality of old population and air temeprature and regression coefficient demonstrate that increasing air temperature is followed with decreasing mortality. Analysis in this thesis shows changes of seasonal pattern of mortality. Differences between mortality in winter and non-winter period (preceding and following period) are decreasing. During the time, this changes are followed by fluctuation of air temperature. According to results presented in this dissertation it can  be concluded that changes of air temperature are connected with changes of  distribution of mortality by month, during the year

Impact of air temperature on seasonal variation of human mortality in Novi Sad

Основни циљ ове дисертације је истраживање утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета становништва у Новом Саду. Однос између температуре ваздуха и морталитета становништва истраживан је у периоду од 1897. до 2009. године. Током анализе, а у циљу бољег уочавања сезоналних промена морталитета становништва, посматрана временска серија је подељена  на неколико периода. Први период се односи на крај 19. и прву половину 20. века (1897-1952), други период обухвата другу половину 20. века (1953-1997), а трећи период чини 1998-2009. година. У раду је анализиран утицај температуре ваздуха на морталитет укупног становништва, морталитет становништва према полу и морталитет становништва старог 65 и више година, а у периоду 1998-2009. године, у анализу су укључени и узроци смрти становништва. Посебно је анализиран кардиоваскуларни морталитет и морталитет становништва изазван респираторним болестима, док су остали узроци смрти посматрани заједно. За анализу утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета коришћене су различите статистичке методе као што су корелациона и регресиона анализа (графички приказане на дијаграму растурања), t-тест, релативни ризик и коефицијент сезоналне варијације морталитета. Код анализе морталитета према полу коришћен је и однос шанси. Резултати добијени у овом раду показују да је морталитет становништва у Новом Саду већи током зимског периода године. У периоду 1897-1952. године није пронађена статистички значајна повезаност између температуре ваздуха и морталитета становништва, док је у другој половини 20. века (1953-1997) и у периоду 1998-2009. године уочена статистички значајна негативна корелација између температуре ваздуха и морталитета становништва, а регресиона анализа показује да се са растом температуре ваздуха морталитет становништва смањује.  У периоду 1998-2009. године пронађена је и статистички значајна негативна корелација између морталитета кардиоваскуларних болести и температуре ваздуха, као и између морталитета респираторних болести и температуре ваздуха, док код осталих узрока смрти није уочена статистички значајна веза. Код  анализе утицаја температуре ваздуха на морталитет становништва према полу нису уочене велике разлике између мушкараца и жена. За разлику од морталитета укупног становништва, код старог становништва (65+), као најугроженије категорије, статистички значајна негативна корелација јавља се од  почетка посматране временске серије, а регресиона анализа такође показује да са растом температуре ваздуха морталитет старог становништва опада. Анализа у раду показала је да се уочени сезонални образац морталитета постепено мења. Разлике између морталитета становништва у зимском пероду у односу на периоде пре и после зиме, се постепено смањују. Ове промене праћене су и променом просечне температуре ваздуха. На основу добијених резултата може се закључити да промене просечне температуре ваздуха утичу на промену и баланс морталитета по месецима у току године.Osnovni cilj ove disertacije je istraživanje uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta stanovništva u Novom Sadu. Odnos između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva istraživan je u periodu od 1897. do 2009. godine. Tokom analize, a u cilju boljeg uočavanja sezonalnih promena mortaliteta stanovništva, posmatrana vremenska serija je podeljena  na nekoliko perioda. Prvi period se odnosi na kraj 19. i prvu polovinu 20. veka (1897-1952), drugi period obuhvata drugu polovinu 20. veka (1953-1997), a treći period čini 1998-2009. godina. U radu je analiziran uticaj temperature vazduha na mortalitet ukupnog stanovništva, mortalitet stanovništva prema polu i mortalitet stanovništva starog 65 i više godina, a u periodu 1998-2009. godine, u analizu su uključeni i uzroci smrti stanovništva. Posebno je analiziran kardiovaskularni mortalitet i mortalitet stanovništva izazvan respiratornim bolestima, dok su ostali uzroci smrti posmatrani zajedno. Za analizu uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta korišćene su različite statističke metode kao što su korelaciona i regresiona analiza (grafički prikazane na dijagramu rasturanja), t-test, relativni rizik i koeficijent sezonalne varijacije mortaliteta. Kod analize mortaliteta prema polu korišćen je i odnos šansi. Rezultati dobijeni u ovom radu pokazuju da je mortalitet stanovništva u Novom Sadu veći tokom zimskog perioda godine. U periodu 1897-1952. godine nije pronađena statistički značajna povezanost između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, dok je u drugoj polovini 20. veka (1953-1997) i u periodu 1998-2009. godine uočena statistički značajna negativna korelacija između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, a regresiona analiza pokazuje da se sa rastom temperature vazduha mortalitet stanovništva smanjuje.  U periodu 1998-2009. godine pronađena je i statistički značajna negativna korelacija između mortaliteta kardiovaskularnih bolesti i temperature vazduha, kao i između mortaliteta respiratornih bolesti i temperature vazduha, dok kod ostalih uzroka smrti nije uočena statistički značajna veza. Kod  analize uticaja temperature vazduha na mortalitet stanovništva prema polu nisu uočene velike razlike između muškaraca i žena. Za razliku od mortaliteta ukupnog stanovništva, kod starog stanovništva (65+), kao najugroženije kategorije, statistički značajna negativna korelacija javlja se od  početka posmatrane vremenske serije, a regresiona analiza takođe pokazuje da sa rastom temperature vazduha mortalitet starog stanovništva opada. Analiza u radu pokazala je da se uočeni sezonalni obrazac mortaliteta postepeno menja. Razlike između mortaliteta stanovništva u zimskom perodu u odnosu na periode pre i posle zime, se postepeno smanjuju. Ove promene praćene su i promenom prosečne temperature vazduha. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da promene prosečne temperature vazduha utiču na promenu i balans mortaliteta po mesecima u toku godine.The main aim of this dissertation is to investigate the temperature-related human mortality in Novi Sad, for the period from 1897 until 2009. In order to detect temporal sesonal changes during time, research period was split in three parts. First period is related to the end of 19th century and first half of 20th century (1897-1953), second period covers second half of 20th century (1953-1997) and third period is related to 1998-2009. In this dissertation impact of air temerature on human mortality of total population, than mortality by sex and mortality of old population (population aged 65 and over) is scrutinised. In the period 1998-2009 in analyses and causes of death are  included. Three group of cause of death are investigated: cardiovascular disease, respiratory disease and all other causes of death are observed together. Several different statistical methods were used for analysis of impact of air temperature on seasonal variation of human mortality: correlation and regression analysis (presented at scatter diagram), t-test, relative risk and coefficient of seasonal  variation of mortality. The odds-ratio was used in the chapter related to mortality by sex. Results for Novi Sad, show that human mortality in higher during winter period. In the period 1897-1952 statistical analysis does not show significant relation between air temperature and human mortality, while in the period of second half of 20th century  (1953-1997) and period 1998-2009 statistical analysis indicated strong negative correlation between air temperature and human mortality and according to results of regression analysis increasing of air temperature is related with decreasing mortality. In the period from 1998 to 2009 statistical analysis show significant and negative correlation between cardiovascular mortality and air temperature, as well as mortality from respiratory disease and air temperature. Analysis of relation between other causes of death and air temperature does not show any significant correlation. There is no clear difference between male and female in the temperature-related mortality patterns. The most vulnerable group is population aged 65 and over. From the beginning of the observed period, statistical analysis indicates strong negative correlation between mortality of old population and air temeprature and regression coefficient demonstrate that increasing air temperature is followed with decreasing mortality. Analysis in this thesis shows changes of seasonal pattern of mortality. Differences between mortality in winter and non-winter period (preceding and following period) are decreasing. During the time, this changes are followed by fluctuation of air temperature. According to results presented in this dissertation it can  be concluded that changes of air temperature are connected with changes of  distribution of mortality by month, during the year

Social impacts of music festivals: A comparative study of Sziget (Hungary) and Exit (Serbia)

Music festivals are often seen as a key driver of the city's economies. Therefore, there is an increasing interest in the impacts associated with them. The aim of this research is to examine residents' perceptions of the social impacts of two European music festivals, Sziget (Budapest, Hungary) and Exit (Novi Sad, Serbia), applying the modified Festival Social Impact Attitude Scale and to compare the results using Importance–Performance Analysis. Similarities and differences in perceptions of social impacts of two festivals are discussed with the proposition of priorities for destinations. The findings contribute to a deeper understanding of residents' attitudes toward the impacts of festivals and can be utilized by local authorities to increase the positive and reduce the negative impacts of the festival

Is the Second Demographic Transition a useful framework for understanding the spatial patterns of fertility change in Serbia at the beginning of the 21st century?

Gaps in comprehension of demographic change in the region of ex-Yugoslavia after 1990, caused by a lack of reliable data series, frequent change of borders, and distinctive historical and cultural tradition in comparison to other post-communist societies, motivated us to contribute to the understanding of the spatial diffusion of recent profound fertility changes in South-Eastern Europe. We analysed changes in the spatial pattern and distribution of typical fertility indicators of the second demographic transition at the sub-national level in Serbia in order to find out whether these demographic shifts could be interpreted to be similar to those in Central and Eastern Europe. We found that differences in economic, historical, and cultural development between sub-regions of the country strongly affect spatial patterns of fertility change. Also, this paper suggests that the sub-regions forerunners of the first demographic transition could be considered as the cores of diffusion for the second demographic transition

Prostorna dimenzija druge demografske tranzicije u Srbiji

Dosadašnja istraživanja Druge demografske tranzicije (DDT) u Srbiji mahom su usmerena na njenu sociološku dimenziju odnosno promene koje se tiču formiranja porodice. S druge strane, razumevanje prostorne dimenzije ovog procesa može pomoći u razumevanju njegovog daljeg širenja, ali i njegove prirode van država u kojima je originalno opisan, na šta ukazuje istorijat prve demografske tranzicije. Cilj ovog rada je da ustanovi da li prostorni obrasci skorijih promena (1991–2011) u pokazateljima fertiliteta na lokalnom nivou u Srbiji imaju svoje uporište u DDT. U tu svrhu, ispitane su regionalne razlike u širenju demografskih inovacija, merene tipičnim demografskim pokazateljima DDT: stopa ukupnog fertiliteta, prosečna starost majke pri živorođenju i udeo rođenih van braka. Iako nalazi u vezi sa širenjem niskog fertiliteta i odlaganja rađanja mogu ukazivati na to da su faktori DDT na delu, oni koji se tiču vanbračnog fertiliteta sugerišu da taj proces nije tako jednoznačan, ističući na taj način sličnost sa manifestacijom pokazatelja DDT u postsocijalističkim društvima Evrope. Neupitno je, pak,da tranzicija između tradicionalnog i modernog u pogledu reproduktivnog režima u Srbiji ima svoju jasnu prostornu dimenziju, čijim bi se daljim istraživanjem umnogome razjasnili mehanizmi i tempo budućih promena odnosno doprinelo definisanju adekvatnih mera populacione politike

Contemporary problems in studying population of Vojvodina Province

This paper identifies nine contemporary problems that hamper the population research in Vojvodina Province (northern part of Republic of Serbia) at the beginning of the twenty-first century. These problems are: postponement of census to 2002, changes of the definition of permanent population, different definitions in available data of current statistics, changes of the definition of the urban settlement term, changes in the total number of settlements, decreased number of available data of current statistics, absence of the bulletin of current statistics, absence of population register and absence of regional institution for population studies. That implies that collected data in the censuses are often not comparable due to slight changes in methodology, changes in state borders

Temperature-related Mortality in Belgrade in the Period 1888–2008

The paper uses air temperature and crude death rate data from Belgrade in the period from 1888 to 2008, in order to show expected correlation. Basic statistical analysis demonstrates statistically significant correlation values between these parameters. The starting assumption was that people in earlier times were more sensitive to extreme cold temperatures, particularly in the winter season. Statistical results confirm previous mentioned assumptionparticularly in the period before the First World War.Further analysis showed that in the last twenty years, air temperatures and death rates have opposite correlation outcomes. Statistical analysis points out that, in the last twenty years, death rates are increasing more rapidly in the summer season, due to increasing frequencies of extreme air temperature events

Outdoor human thermal comfort in local climate zones of Novi Sad (Serbia) during heat wave period

Urban climate monitoring system (UCMS) was established in Novi Sad (Serbia) in 2014 based on the Local Climate Zones (LCZs) classification system, GIS model calculations and field work. Seven built and two land cover LCZ types were delineated and 27 stations equipped with air temperature and relative humidity sensors were distributed across all LCZs. Suitability of the developed monitoring system for human outdoor thermal comfort research in different LCZs of the city and its surroundings was investigated during a heat wave period using Physiologically Equivalent Temperature (PET) index. During the daytime (night-time) the highest thermal loads are present in open midrise (compact midrise) LCZ, while the most comfortable is LCZ A (dense trees) during the whole day. In general, the highest thermal loads are obtained in midrise, followed by low-rise, sparsely built, low plants and dense trees LCZs. All LCZs (except LCZ A - dense trees) had higher PET when compared to LCZ D (LCZ D - low plants) during evening and nocturnal hours with maximum difference of 7.1 °C (00 UTC) between LCZ 2 (compact midrise) and LCZ D (low plants). Contrary to this, LCZ D (low plants) had higher PET compared to the majority of LCZs during the daytime with maximum difference of 8.5 °C (9 UTC) when compared to LCZ A (dense trees). Furthermore, the smallest thermal comfort differences during heat wave occurred between LCZs with similar structure (i.e. open low-rise and large low-rise, compact midrise and compact low-rise) and cover (i.e. sparsely built and low plants)