Ekološka svest poljoprivrednih proizvođača u Srbiji - stavovi i prakse

The identification of environmental awareness in this paper was conducted through its basic dimensions: attitudes, behavior and willingness of the respondents to participate in solving environmental problems. The paper focuses on understandings, attitudes and motivations that influence the decision of farmers regarding key issues related to the environment and agricultural production. In the empirical section, this paper assesses whether and how environmental practices follow environmental attitudes of the respondents. One of the hypothesis is that formal education, as an important determinant, has a significant impact on the attitudes regarding environmental protection and the application of positive environmental practices. What was also examined was the extent of and the manner in which information in the field of agriculture and environmental protection, influences the attitudes, practices and involvement of farmers in preserving the environment.Ovaj rad se fokusira na shvatanja, stavove i motive koji utiču na odlučivanje poljoprivrednih proizvođača o ključnim pitanjima koja se odnose na životnu sredinu i poljoprivrednu proizvodnju. Identifikacija ekološke svesti sprovedena je preko njenih osnovnih dimenzija: stavova, ponašanja i spremnosti ispitanika za učešće u rešavanju ekoloških problema. U empirijskom delu, u radu se procenjuje da li i koliko ekološke prakse prate ekološke stavove ispitanika. Jedna od hipoteza je da formalno obrazovanje kao važna determinanta značajno utiče na stavove o zaštiti životne sredine i primenu pozitivnih ekoloških praksi. Takođe je ispitivano u kojoj meri način i nivo informisanosti u domenu poljoprivrede i zaštite životne sredine utiču na stavove, prakse i angažovanje poljoprivrednih proizvođača u očuvanju životne sredine

The role of television in spreading environmental awareness of inhabitants within the rural areas of Serbia

Интензивна пољопривредна производња представаља један од најагресивнијих утицаја човека на природу чије последице дугорочно угрожавају животну средину у руралним областима. У овом раду истраживали смо колико телевизијски садржаји намењени руралној популацији, а посебно пољопривредним произвођачима, представљају извор образовања које се односи на заштиту животне средине и могу ли да утичу на промену њиховог понашања и прихватање позитивних еколошких ставова. Истраживање је спроведено у два смера. Први се односио на анкетно истраживања еколошке свести и еколошких пракси пољопривредника у руралним областима Србије. Овај део истраживања спроведен је на случајном узорку од 314 становника у 157 сеоских насеља која су лоцирана у 110 општина на целокупној територији Републике Србије. Постојећи ниво свести мерен је преко еколошких ставова, пракси и понашања као и утврђивањем њихове зависности од социо демографских фактора. Други део истраживања је утврђивање присутности еколошких и едукативних садржаја у програмима који су намењени становницима руралних подручја као и њихових карактеристика у односу друге врсте садржаја. Анализа је обухватила четири телевизије које имају националну фреквенцију од којих су две јавне и две комерцијалне, а за анализу су одабрани специјални програми намењени пољопривредним произвођачима.Резултати показују да рурална популација издваја телевизију као најважнији извор информисања о загађењима животне средине која потичу из пољопривредне производње али да концепт и садржај најважнијих емисија намењен пољопривредним произвођачима на телевизијама са националном фреквенцом нису прилагођени циљу развоја еколошке свести руралне популацијеIntensive farming presents one of the most aggressive human impacts on nature, and its long-term consequences threaten the rural areas where agriculture is most intensive. Changing the behavior and attitudes of agricultural producers towards the environment is one of the steps necessary to address this problem. That task, however, is a challenge for the whole society and its agricultural, educational and media policy. In this study, we investigated how much TV content intended for the rural population, especially agricultural producers, presents a source of education relating to the protection of the environment and how much it can affect changes in their behavior and contribute to the acceptance of positive environmental attitudes. The survey was conducted in two directions. The first related to survey research of ecological awareness and environmental practices of agricultural producers in the rural areas of Serbia. This research was conducted within a random sample of 314 residents in 157 rural settlements, which are located in 110 municipalities in the entire territory of the Republic of Serbia. The current level of awareness was measured through environmental attitudes, practices and behaviors, establishing their dependence on the social and demographic factors. The second part of the research is the analysis and detection of environmental and educational content in programs that are intended for residents of rural areas and their impact on the formation of environmental awareness. The analysis included four televisions with national frequency, two of which are public and two commercial, and for the analyze, special programs dedicated to agricultural producers were selected. The results show that rural populations stands television as the most important source of information on environmental pollution originating from agricultural production but the concept and content of the most important producer of agricultural emissions designed to televisions with national frequency are not adjusted to the objective of developing the environmental awareness of rural populatio

The role of television in spreading environmental awareness of inhabitants within the rural areas of Serbia

Интензивна пољопривредна производња представаља један од најагресивнијих утицаја човека на природу чије последице дугорочно угрожавају животну средину у руралним областима. У овом раду истраживали смо колико телевизијски садржаји намењени руралној популацији, а посебно пољопривредним произвођачима, представљају извор образовања које се односи на заштиту животне средине и могу ли да утичу на промену њиховог понашања и прихватање позитивних еколошких ставова. Истраживање је спроведено у два смера. Први се односио на анкетно истраживања еколошке свести и еколошких пракси пољопривредника у руралним областима Србије. Овај део истраживања спроведен је на случајном узорку од 314 становника у 157 сеоских насеља која су лоцирана у 110 општина на целокупној територији Републике Србије. Постојећи ниво свести мерен је преко еколошких ставова, пракси и понашања као и утврђивањем њихове зависности од социо демографских фактора. Други део истраживања је утврђивање присутности еколошких и едукативних садржаја у програмима који су намењени становницима руралних подручја као и њихових карактеристика у односу друге врсте садржаја. Анализа је обухватила четири телевизије које имају националну фреквенцију од којих су две јавне и две комерцијалне, а за анализу су одабрани специјални програми намењени пољопривредним произвођачима.Резултати показују да рурална популација издваја телевизију као најважнији извор информисања о загађењима животне средине која потичу из пољопривредне производње али да концепт и садржај најважнијих емисија намењен пољопривредним произвођачима на телевизијама са националном фреквенцом нису прилагођени циљу развоја еколошке свести руралне популацијеIntensive farming presents one of the most aggressive human impacts on nature, and its long-term consequences threaten the rural areas where agriculture is most intensive. Changing the behavior and attitudes of agricultural producers towards the environment is one of the steps necessary to address this problem. That task, however, is a challenge for the whole society and its agricultural, educational and media policy. In this study, we investigated how much TV content intended for the rural population, especially agricultural producers, presents a source of education relating to the protection of the environment and how much it can affect changes in their behavior and contribute to the acceptance of positive environmental attitudes. The survey was conducted in two directions. The first related to survey research of ecological awareness and environmental practices of agricultural producers in the rural areas of Serbia. This research was conducted within a random sample of 314 residents in 157 rural settlements, which are located in 110 municipalities in the entire territory of the Republic of Serbia. The current level of awareness was measured through environmental attitudes, practices and behaviors, establishing their dependence on the social and demographic factors. The second part of the research is the analysis and detection of environmental and educational content in programs that are intended for residents of rural areas and their impact on the formation of environmental awareness. The analysis included four televisions with national frequency, two of which are public and two commercial, and for the analyze, special programs dedicated to agricultural producers were selected. The results show that rural populations stands television as the most important source of information on environmental pollution originating from agricultural production but the concept and content of the most important producer of agricultural emissions designed to televisions with national frequency are not adjusted to the objective of developing the environmental awareness of rural populatio

The environmental awareness of agricultural producers in Serbia: Attitudes and practices

Ovaj rad se fokusira na shvatanja, stavove i motive koji utiču na odlučivanje poljoprivrednih proizvođača o ključnim pitanjima koja se odnose na životnu sredinu i poljoprivrednu proizvodnju. Identifikacija ekološke svesti sprovedena je preko njenih osnovnih dimenzija: stavova, ponašanja i spremnosti ispitanika za učešće u rešavanju ekoloških problema. U empirijskom delu, u radu se procenjuje da li i koliko ekološke prakse prate ekološke stavove ispitanika. Jedna od hipoteza je da formalno obrazovanje kao važna determinanta značajno utiče na stavove o zaštiti životne sredine i primenu pozitivnih ekoloških praksi. Takođe je ispitivano u kojoj meri način i nivo informisanosti u domenu poljoprivrede i zaštite životne sredine utiču na stavove, prakse i angažovanje poljoprivrednih proizvođača u očuvanju životne sredine.The identification of environmental awareness in this paper was conducted through its basic dimensions: attitudes, behavior and willingness of the respondents to participate in solving environmental problems. The paper focuses on understandings, attitudes and motivations that influence the decision of farmers regarding key issues related to the environment and agricultural production. In the empirical section, this paper assesses whether and how environmental practices follow environmental attitudes of the respondents. One of the hypothesis is that formal education, as an important determinant, has a significant impact on the attitudes regarding environmental protection and the application of positive environmental practices. What was also examined was the extent of and the manner in which information in the field of agriculture and environmental protection, influences the attitudes, practices and involvement of farmers in preserving the environment