FEJSBUK I ZAŠTITA PODATAKA U EU

Today, with the help of social networks, including Facebook's biggest, millions of people around the globe communicate. In addition, this platform has become a powerful means by which the huge amount of data, pictures, films and other materials exchanged, and makes publicly available. Facebook receives the information that the user will become the property of Facebook, which they can trade and make profit. A large proportion of the total number of Facebook users are users in the European Union. Most legal problems related to Facebook's right to privacy, data protection and the possibility of exercising the right to legal protection. These issues are regulated by the regulations of the European Union, and especially the Data Protection Directive, Directive on Privacy and Electronic Communications and Telecom Package Directive. The daily use of Facebook opens up issues related to the collection of data by means of cookies, use like button, face recognition, tagging, collection excessive amount of data, the use of picture, using a variety of applications, using a friend finder options, etc...Danas, uz pomoć društvenih mreža, od kojih je Fejsbuk najveća, milioni ljudi komuniciraju širom planete. Pored toga ova platforma je postala moćno sredstvo pomoću koje se ogroman broj podataka, slika, filmova i drugih materijala razmenjuje, i ini javno dostupnim. Informacije koje Fejsbuk dobija od korisnika postaju vlasništvo Fejsbuka, koji njima može da trguje i ostvaruje dobit. Veliki udeo od ukupnog broja Fejsbuk korisnika ine korisnici iz Evropske unije. Najviše pravnih problema na Fejsbuku vezano je za pravo privatnosti, zaštitu podataka kao i mogućnost ostvarivanja prava na pravnu zaštitu. Ova pitanja regulisana su propisima Evropske unije, i to pre svega Direktivom o zaštiti podataka, Direktivom o privatnosti i elektronskim komunikacijama, i Telekom paket direktivom. Svakodnevno korišćenje Fejsbuka otvara pravna pitanja vezana za sakupljanje podataka uz pomoć kolaičića, upotrebu „lajk“ dugmeta, prepoznavanja lica, „tagovanja“, prikupljanja prevelike količine podataka, korišćenja slika korisnika, korišćenja raznih aplikacija, korišćenja friend finder opcija itd

PRAVNI ASPEKTI NEUTRALNOSTI INTERNET MREŽE

Internet Network Neutrality is now evident threatened. The Users of Internet Services will no longer be able to count on equal Access to the Internet Network. States are facing a great Challenge to prevent this Phenomenon, but in spite of their Possibilities they do not affect to improve the Situation. Internet Service Providers use the Opportunities provided by technology and legal Requirements to act arbitrarily on the Market. In this way they seek to eliminate all Competition and maintain existing capacity Internet Network, and to censor any content which is in the Interest of the State or the Owners of big capital. On the other hand remain the Users of Internet Services, which Rights remain only on paper because they are unable to protect their legal rights guaranteed by the State without State Institutions. Bearing in mind that the Internet Sector and the Telecommunications Sector in general is of vital importance for each Country, individuals in this regard may be little to do in order to improve the Situation. The Regulatory Agencies are established by the State and are actually nothing more than another Piece of Governmental Powers, elected by the Governmental Power. Therefore we can not talk about the Independence of these Institutions, since the Election of Members of Regulatory Agencies depends on the Government or members of political Parties. This actually and establishment of Regulatory Agencies has a symbolic role that the State takes care of Internet Users and Competition in the Market. The only thing the Citizens remain is, that by Court to achieve their basic Human Right, the Right to Communication and sharing of Informations. In this respect should help Constitutional Courts and the European Court of Human Rights in Strasbourg.Neutralnost internet mreže danas je evidentno ugrožena. Korisnici internet servisa ubuduće neće moći da računaju na jednak pristup internet mreži. Države stoje pred velikim izazovom da spreče tu neravnopravnost i omoguće jednak pristup internet mreži, ali one i pored kapaciteta koje poseduju još uvek bitnije ne utiču na poboljšanje situacije. Internet servis provajderi koriste postojeću situaciju da se samovoljno ponašaju na tržištu. Na taj način oni nastoje da eliminišu svaku konkurenciju i održe postojeće kapacitete internet mreže, ali i da cenzurišu sadržaje koji su u interesu država ili posednika krupnog kapitala. Sa druge strane ostaju sami korisnici internet servisa čija zakonskim propisima garantovana prava zapravo ostaju samo mrtvo slovo na papiru, jer oni nisu u mogućnosti da ta svoja zakonom garantovana prava ostvare bez institucija država. Imajući u vidu da je internet sektor i sektor telekomunikacija uopšte od vitalnog značaja za svaku državu, pojedinci mogu malo da učine da bi se to stanje poboljšalo. Regulatorna tela koje države osnivaju nisu zapravo ništa drugo nego još jedan deo državne vlasti, pošto se biraju od strane državne vlasti. Samim time ne može se govoriti o nezavisnosti ovih institucija, pošto izbor članova regulatornih tela zavisi od vlasti odnosno političkih partija. Time zapravo i osnivanje regulatornih tela ima više simboličnu značaj kojim država pokazuje da se stara o korisnicima interneta i konkurenciji na tržištu. Jedino što trenutno ostaje građanima na raspolaganju je da pokreju sudske postupke i tako ostvare svoje osnovno ljudsko pravo, pravo na komunikaciju i razmenu informacija. U ovom pogledu bi trebalo da pomognu ustavni sudovi kao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

ZAŠTITА AUTORSKIH PRAVA U DIGITALNOM SVETU

In today’s digital world, in which the copyrights and intellectual property (music, pictures, movies...) are copied and replicated free of charge and in excellent quality over the Internet with tremendous speed, is almost every one of us confronted every single day with a complicated issue of copyrights. The territorial jurisdiction of the copyright law is facing new challenges in the digital world and above all on the Internet. Court practice review of the European Court of Justice and the German courts indicates legal problems in practice. Besides that, courts through interpretation of the European law provisions directly affect the protection of copyright in the digital world. This role of case practice in the creation of copyright protection contributes the fact, that in the digital world technical achievements are rapidly developing. On the other hand the political processes are extremely lengthy, so that the courts make their decisions quicker and create the law. Every day use of someone else’s copyright works by file sharing service providers or link setters opens questions of legal liability for the copyright infringement The use of Creative Commons licensed copyright works open up a new dimension in the implementation of copyright protection in the digital world.U digitalnom svetu, u kome se autorsko pravo i intelektualna svojina (muzika, slike, flmovi..) ogromnom brzinom besplatno i u odličnom kvalitetu kopiraju i umnožavaju putem interneta, danas je skoro svako od nas svakodnevno konfrontiran sa komplikovanim pitanjem autorskog prava. Teritorijalno važenje autorskog prava suočava se sa novim izazovima u digitalnom svetu a pre svega na internetu. Prikaz sudske prakse Evropskog suda i nemačkih sudova ukazuje na pravne probleme u praksi. Pored toga sudovi tumačenjem odredba evropskog prava direktno utiču i na zaštitu autorskog prava u digitalnom svetu. Ovoj ulozi sudske prakse u stvaranju zaštite autorskih prava doprinosi činjenica da se u digitalnom svetu tehnička dostignuća izuzetno brzo razvijaju. Sa druge strane politički procesi izuzetno dugo traju, tako da sudovi brže odlučuju i stvaraju pravo. Svakodnevno korišćenje tuđih autorskih dela od strane fle sharing provajdera, postavljača linkova otvara pravna pitanja ogovornosti za povrede autorskih prava. Upotreba Creative Commons licenciranih autorskih dela otvara novu dimenziju u zaštiti autorskih prava u digitalnom svetu

LICE ZA ZAŠTITU PODATAKA U JAVNOJ UPRAVI

The rapid technological development and processing of large amount of personal data have led to the need to control the processing of personal data not only by data protection supervisory authorities but also within the public administration organizations themselves. The designation of the data protection oficer in public administration has become an obligation in the EU for all Member States by adopting a General Data Protection Regulation on May 25, 2018. In the process of EU accession, Serbia has adopted the standards of the General Data Protection Regulation in the Personal Data Protection Act 2019. In this way, the designation of the data protection oficer in public administration has become mandatory in Serbia as well. The data protection oficer has primarily an advisory and supervisory role in organizations, and a new role is the risk assessment for data protection.Ubrzani tehnološki razvoj i obrada velikih količina podataka o ličnosti doveli su do potrebe kontrole radnji obrada podataka o ličnosti ne samo od strane nadzornih organa za zaštitu podataka već i u okviru samih organizacija u javnoj upravi. Imenovanje lica za zaštitu podataka u javnoj upravi postala je obaveza u EU za sve države članice donošenjem Opšte uredbe o zaštiti podataka 25.maja 2018. godine. Srbija je u procesu pridruživanja EU preuzela standarde Opšte uredbe o zaštiti podataka u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti iz 2018. godine. Na taj način je i u Srbiji imenovanje lica za zaštitu podataka u javnoj upravi postalo obavezno. Lice za zaštitu podataka ima pre svega savetodavnu i nadzornu ulogu u organizacijama, a kao nova uloga se pojavljuje i procena rizika u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti

Fejsbuk, zaštita podataka i sudska praksa

Najviše pravnih problema na Fejsbuku vezano je za pravo privatnosti, zaštitu podataka kao i mogućnost ostvarivanja prava na pravnu zaštitu. Ova pitanja regulisana su propisima EU i to pre svega Direktivom o zaštiti podataka (Directive 95/46/EC), Direktivom o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2002/58/EC), Direktivom kojom se menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2006/24/EC), Direktivom kojom se takođe menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2009/136/EC), i Telekom paket Direktivom (Directive 2009/140/EC). Kao što se može primetiti, jedna od najvažijih direktiva je doneta još 1995. godine. I pored toga ova direktiva je ostala kamen temeljac u razvitku daljih pravnih propisa EU u oblasti zaštite podataka i prava privatnosti, pre svega zato što je dugogodišnja sudska praksa bazirana na ovoj direktivi. Ostale direktive predstavljaju nadogradnju kako bi se omogućila u primena ovih direktiva u oblasti elektronskih komunikacija. Direktiva iz 1995. godine poslužila je kao baza za novu Opštu uredbu o zaštiti podataka (Regulation 2016/679), koja počinje da se primenjuje 25.5.2018. godine. Niz primera iz prakse i sudskih presuda nastalih kao posledica korišćenja Fejsbuka, koji su navedeni u ovoj knjizi " Fejsbuk, zaštita podataka i sudska praksa" treba da predstavljaju ozbiljno upozorenje svim korisnicima ove društvene mreže sa ciljem da budu znatno oprezniji pri korišćenju ove društvene mreže, odnosno da budu svesni kakve sve posledice mogu izazvati njihove aktivnosti na Fejsbuku

Pravni aspekti neutralnosti internet mreže

Neutralnost internet mreže danas je evidentno ugrožena. Korisnici internet servisa ubuduće neće moći da računaju na jednak pristup internet mreži. Države stoje pred velikim izazovom da spreče tu neravnopravnost i omoguće jednak pristup internet mreži, ali one i pored kapaciteta koje poseduju još uvek bitnije ne utiču na poboljšanje situacije. Internet servis provajderi koriste postojeću situaciju da se samovoljno ponašaju na tržištu. Na taj način oni nastoje da eliminišu svaku konkurenciju i održe postojeće kapacitete internet mreže, ali i da cenzurišu sadržaje koji su u interesu država ili posednika krupnog kapitala. Sa druge strane ostaju sami korisnici internet servisa čija zakonskim propisima garantovana prava zapravo ostaju samo mrtvo slovo na papiru, jer oni nisu u mogućnosti da ta svoja zakonom garantovana prava ostvare bez institucija država. Imajući u vidu da je internet sektor i sektor telekomunikacija uopšte od vitalnog značaja za svaku državu, pojedinci mogu malo da učine da bi se to stanje poboljšalo. Regulatorna tela koje države osnivaju nisu zapravo ništa drugo nego još jedan deo državne vlasti, pošto se biraju od strane državne vlasti. Samim time ne može se govoriti o nezavisnosti ovih institucija, pošto izbor članova regulatornih tela zavisi od vlasti odnosno političkih partija. Time zapravo i osnivanje regulatornih tela ima više simboličnu značaj kojim država pokazuje da se stara o korisnicima interneta i konkurenciji na tržištu. Jedino što trenutno ostaje građanima na raspolaganju je da pokreju sudske postupke i tako ostvare svoje osnovno ljudsko pravo, pravo na komunikaciju i razmenu informacija. U ovom pogledu bi trebalo da pomognu ustavni sudovi kao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

Fejsbuk i zaštita podataka u EU

Danas, uz pomoć društvenih mreža, od kojih je Fejsbuk najveća, milioni ljudi komuniciraju širom planete. Pored toga ova platforma je postala moćno sredstvo pomoću koje se ogroman broj podataka, slika, filmova i drugih materijala razmenjuje, i ini javno dostupnim. Informacije koje Fejsbuk dobija od korisnika postaju vlasništvo Fejsbuka, koji njima može da trguje i ostvaruje dobit. Veliki udeo od ukupnog broja Fejsbuk korisnika ine korisnici iz Evropske unije. Najviše pravnih problema na Fejsbuku vezano je za pravo privatnosti, zaštitu podataka kao i mogućnost ostvarivanja prava na pravnu zaštitu. Ova pitanja regulisana su propisima Evropske unije, i to pre svega Direktivom o zaštiti podataka, Direktivom o privatnosti i elektronskim komunikacijama, i Telekom paket direktivom. Svakodnevno korišćenje Fejsbuka otvara pravna pitanja vezana za sakupljanje podataka uz pomoć kolaičića, upotrebu „lajk“ dugmeta, prepoznavanja lica, „tagovanja“, prikupljanja prevelike količine podataka, korišćenja slika korisnika, korišćenja raznih aplikacija, korišćenja friend finder opcija itd

Zaštita autorskih prava u digitalnom svetu

U digitalnom svetu, u kome se autorsko pravo i intelektualna svojina (muzika, slike, flmovi..) ogromnom brzinom besplatno i u odličnom kvalitetu kopiraju i umnožavaju putem interneta, danas je skoro svako od nas svakodnevno konfrontiran sa komplikovanim pitanjem autorskog prava. Teritorijalno važenje autorskog prava suočava se sa novim izazovima u digitalnom svetu a pre svega na internetu. Prikaz sudske prakse Evropskog suda i nemačkih sudova ukazuje na pravne probleme u praksi. Pored toga sudovi tumačenjem odredba evropskog prava direktno utiču i na zaštitu autorskog prava u digitalnom svetu. Ovoj ulozi sudske prakse u stvaranju zaštite autorskih prava doprinosi činjenica da se u digitalnom svetu tehnička dostignuća izuzetno brzo razvijaju. Sa druge strane politički procesi izuzetno dugo traju, tako da sudovi brže odlučuju i stvaraju pravo. Svakodnevno korišćenje tuđih autorskih dela od strane fle sharing provajdera, postavljača linkova otvara pravna pitanja ogovornosti za povrede autorskih prava. Upotreba Creative Commons licenciranih autorskih dela otvara novu dimenziju u zaštiti autorskih prava u digitalnom svetu

Fejsbuk i pravo

Knjiga "Fejsbuk i pravo" analizira pravne probleme koji se pojavljuju tokom korišćenja Fejsbuka. Najviše pravnih problema na Fejsbuku vezano je za pravo privatnosti, zaštitu podataka kao i mogućnost ostvarivanja prava na pravnu zaštitu. Ova pitanja regulisana su propisima EU i to pre svega Direktivom o zaštiti podataka (Directive 95/46/EC), Direktivom o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2002/58/EC), Direktivom kojom se menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2006/24/EC), Direktivom kojom se takođe menja Diriketiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2009/136/EC), i Telekom paket Direktivom (Directive 2009/140/EC). Kao što se može primetiti, jedna od najvažijih direktiva je doneta još 1995. godine, te stoga zahteva odgovarajuće pravno osavremenjavanje u skladu sa vremenom novih tehnologija. I pored toga ova direktiva je ostala kamen temeljac u razvitku daljih pravnih propisa EU u pravu privatnosti kao i u zaštiti podataka korisnika elektronskih komunikacija samim tim i Fajsbuk korisnika. Ostale direktive predstavljaju nadogradnju kako bi se omogućila u primena ovih direktiva u oblasti elektronskih komunikacija. U knjizi je dat i niz primera iz prakse i sudske presude nastale kao posledica korišćenja Fejsbuka

Institutional factors of political corruption in the post - Yugoslav space (2000-2014)

Предмет анализе овог рада представља корупција на највишим политичким нивоима у државама насталим на подручју бивше Југославије. Анализа је примарно оријентисана на испитивање релације између институционалних аранжмана и појаве политичке корупције а секундарно, на анализирање појавних облика и последица проузрокованих коруптивним делањем у политичкој сфери. Због комплексности предмета истраживања, у раду је примењен мултидисциплинарни методолошки приступ. Применом компаративне, упоредноправне и статистичке методе утврђени су варијетети у коруптивним праксама, институционалном и нормативном дизајну и нивоима перципиране корупције у постјугословенским републикама. У раду је утврђено да је политичка корупција најзаступљенија у постјугословенским републикама које немају централизовано државно уређeње, у којима је заступљен пропорционални изборни систем са затвореним листама и великим изборним јединицама и које су остваривале лошије резултате у процесу евроинтеграција. Налази рада показују да је институционални и нормативни инжењеринг на постјугословенском простору рефлексија нормативних, економских и политичких механизама условљавања Европске уније. Испитујући релацију између политичке културе на постјугословенском простору и појаве корупције, утврђено је да је отомански репресивни ефекат креирао структуралне и институционалне подстицаје за појаву системске корупције. Отуда, политички системи држава које баштине отоманско наслеђе показују већу толеранцију на корупцију, у односу на државе чије су иницијалне модерне политичке институције обликоване под утицајем аустроугарске политичкокултурне традиције.The subject of this paper is an analysis of corruption at the highest political levels in states created in the territory of the former Yugoslavia. The analysis is primarily focused on the examination of the relation between institutional arrangements and the emergence of political corruption and secondarily, on analyzing the forms and consequences caused by corruptive action in the political sphere. Due to the complexity of the subject of study, multidisciplinary methodological approach is applied in this study. By applying a comparative, comparative law and statistical methods are defined varieties in corruptive practices, institutional and normative design and perceived levels of corruption in the post- Yugoslav republics. The study showed that political corruption is most present in post- Yugoslav republics which do not have centralized state structure, in which is used proportional electoral system with closed lists and large constituencies and which achieve lower results in the process of European integration. Findings of study also shows that the institutional and normative engineering in the post-Yugoslav space are reflection of the normative, economic and political conditionality mechanisms of the European Union. In examining the relation between political culture in the post-Yugoslav space and corruption, we found that the Ottoman repressive effect created structural and institutional incentives for the emergence of systemic corruption. Hence, the political systems of states which cultivate Ottoman heritage show greater tolerance to corruption in relation to countries whose initial modern political institutions were created under the influence of the Austro- Hungarian political-cultural tradition