Engineering systematic musicology : methods and services for computational and empirical music research

One of the main research questions of *systematic musicology* is concerned with how people make sense of their musical environment. It is concerned with signification and meaning-formation and relates musical structures to effects of music. These fundamental aspects can be approached from many different directions. One could take a cultural perspective where music is considered a phenomenon of human expression, firmly embedded in tradition. Another approach would be a cognitive perspective, where music is considered as an acoustical signal of which perception involves categorizations linked to representations and learning. A performance perspective where music is the outcome of human interaction is also an equally valid view. To understand a phenomenon combining multiple perspectives often makes sense. The methods employed within each of these approaches turn questions into concrete musicological research projects. It is safe to say that today many of these methods draw upon digital data and tools. Some of those general methods are feature extraction from audio and movement signals, machine learning, classification and statistics. However, the problem is that, very often, the *empirical and computational methods require technical solutions* beyond the skills of researchers that typically have a humanities background. At that point, these researchers need access to specialized technical knowledge to advance their research. My PhD-work should be seen within the context of that tradition. In many respects I adopt a problem-solving attitude to problems that are posed by research in systematic musicology. This work *explores solutions that are relevant for systematic musicology*. It does this by engineering solutions for measurement problems in empirical research and developing research software which facilitates computational research. These solutions are placed in an engineering-humanities plane. The first axis of the plane contrasts *services* with *methods*. Methods *in* systematic musicology propose ways to generate new insights in music related phenomena or contribute to how research can be done. Services *for* systematic musicology, on the other hand, support or automate research tasks which allow to change the scope of research. A shift in scope allows researchers to cope with larger data sets which offers a broader view on the phenomenon. The second axis indicates how important Music Information Retrieval (MIR) techniques are in a solution. MIR-techniques are contrasted with various techniques to support empirical research. My research resulted in a total of thirteen solutions which are placed in this plane. The description of seven of these are bundled in this dissertation. Three fall into the methods category and four in the services category. For example Tarsos presents a method to compare performance practice with theoretical scales on a large scale. SyncSink is an example of a service

Sounding Together

Sounding Together: Collaborative Perspectives on U.S. Music in the Twenty-21st Century is a multi-authored, collaboratively conceived book of essays that tackles key challenges facing scholars studying music of the United States in the early twenty-first century. This book encourages scholars in music circles and beyond to explore the intersections between social responsibility, community engagement, and academic practices through the simple act of working together. The book’s essays—written by a diverse and cross-generational group of scholars, performers, and practitioners—demonstrate how collaboration can harness complementary skills and nourish comparative boundary-crossing through interdisciplinary research. The chapters of the volume address issues of race, nationalism, mobility, cultural domination, and identity; as well as the crisis of the Trump era and the political power of music. Each contribution to the volume is written collaboratively by two scholars, bringing together contributors who represent a mix of career stages and positions. Through the practice of and reflection on collaboration, Sounding Together breaks out of long-established paradigms of solitude in humanities scholarship and works toward social justice in the study of music

Design Research and Domain Representation

While diverse theories about the nature of design research have been proposed, they are rarely considered in relation to one another across the broader disciplinary field. Discussions of design research paradigms have tended to use overarching binary models for understanding differing knowledge frameworks. This paper focuses on an analysis of theories of design research and the use of Web 3 and open content systems to explore the potential of building more relational modes of conceptual representation. The nature of this project is synthetic, building upon the work of other design theorists and researchers. A number of theoretical frameworks will be discussed and examples of the analysis and modelling of key concepts and information relationships, using concept mapping software, collaborative ontology building systems and semantic wiki technologies will be presented. The potential of building information structures from content relationships that are identified by domain specialists rather than the imposition of formal, top-down, information hierarchies developed by information scientists, will be considered. In particular the opportunity for users to engage with resources through their own knowledge frameworks, rather than through logically rigorous but largely incomprehensible ontological systems, will be explored in relation to building resources for emerging design researchers. The motivation behind this endeavour is not to create a totalising meta-theory or impose order on the ‘ill structured’ and ‘undisciplined’, domain of design. Nor is it to use machine intelligence to ‘solve design problems’. It seeks to create dynamic systems that might help researchers explore design research theories and their various relationships with one another. It is hoped such tools could help novice researchers to better locate their own projects, find reference material, identify knowledge gaps and make new linkages between bodies of knowledge by enabling forms of data-poesis - the freeing of data for different trajectories. Keywords: Design research; Design theory; Methodology; Knowledge systems; Semantic web technologies.</p

The Southeastern Librarian v. 57, no. 2 (Summer 2009) Complete Issue

Complete issue of The Southeastern Librarian, volume 57, No. 2 (Summer 2009)

A case for reproduciblity in MIR : replication of 'a highly robust audio fingerprinting system'

This article makes a case for reproducibility in MIR research. Claims made in many MIR publications are hard to verify due to the fact that (i) often only a textual description is made available and code remains unpublished - leaving many implementation issues uncovered; (ii) copyrights on music limit the sharing datasets; and (iii) incentives to put effort into reproducible research -- publishing and documenting code and specifics on data -- is lacking. In this article the problems around reproducibility are illustrated by replicating a MIR work. The system and evaluation described in 'A Highly Robust Audio Fingerprinting System' is replicated as closely as possible. The replication is done with several goals in mind: to describe difficulties in replicating the work and subsequently reflect on guidelines around reproducible research. Added contributions are the verification of the reported work, a publicly available implementation and an evaluation method that is reproducible

Digital Sound Studies

The digital turn has created new opportunities for scholars across disciplines to use sound in their scholarship. This volume’s contributors provide a blueprint for making sound central to research, teaching, and dissemination. They show how digital sound studies has the potential to transform silent, text-centric cultures of communication in the humanities into rich, multisensory experiences that are more inclusive of diverse knowledges and abilities. Drawing on multiple disciplines—including rhetoric and composition, performance studies, anthropology, history, and information science—the contributors to Digital Sound Studies bring digital humanities and sound studies into productive conversation while probing the assumptions behind the use of digital tools and technologies in academic life. In so doing, they explore how sonic experience might transform our scholarly networks, writing processes, research methodologies, pedagogies, and knowledges of the archive

Музикологија / Musicology (33 II/2022)

Опредељење Редакције часописа Музикологија да се посебна пажња ове године посвети звучним изворима у истраживањима музике резултирало је настојањем да се у броју 33, који је пред читаоцима, у оквиру рубрике Тема броја представе студије које доприносе проучавањима звучних и аудио-визуелних архива, пре свега у етномузикологији. Наиме, Музиколошки институт САНУ је 2021. организовао скуп Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives, те су овом приликом публиковани радови подстакнути учешћем на том скупу, као и доприноси других аутора истој теми. Студије истраживача који су одговорили на позив Редакције дају допринос проучавањима звучних и аудио-визуелних архива у етномузикологији – од преиспитивања улоге историјских снимака у друштву и систему нематеријалног културног наслеђа, преко представљања историјског покушаја оснивања националног архива, модела управљања архивом регионалне народне музике, потенцијала савремене технологије у употреби дигиталних колекција, до предлога манифеста примењене музикологије и представљања методологија аудио-визуелне етномузикологије. Педро Феликс даје изузетно користан рад о сопственом искуству на пројекту умрежавања нематеријалног културног и звучног наслеђа на примеру протугалског фада. Кроз пример употребе дигитализованих старих звучних снимака у каснијој интерпретацији поставља се питање утицаја и важности истраживача и професора приликом теренских контаката. Узорно осмишљен архив (заснован на поставци Латурове мреже људских и нељудских актера) показује како функционише демократичан архив. Критикујући архиве и академију као „браониоце” знања који утичу на заједнице, провокативно демонстрира како би архив требало у идеалном виду да изгледа у служби нематеријалног културног наслеђа. Драго Кунеј на основу архивских докумената доноси узбудљиву историју неуспелог покушаја првог набављања уређаја за снимање звука на терену у Словенији, од стране ентузијастичног филолога Карела Штрекеља. Први одступајући корак од бележења музичког фолклора западним нотним писмом и стварања нових метода и звучног архива био је недосегнут због неразумевања професионалних потреба и иновација, што остаје као поука за будуће доносиоце одлука у културним политикама. Абдула Акат и Озгун Арда Нурал представљају мисију и стратегију, као и изазове управљања аудио-визуелним архивом црноморске народне музике, који је 2011. године основан у Трабзону. Ослањајући се на actor/actant теорију Бруна Латура и на маркетиншку фокус-стратегију, успостављена су начела рада архива, у коjeм је посебна пажња посвећена дигиталној презервацији. Драгана Стојановић представља могућности употребе тзв. блокчејн технологије у архивистици, посебно звучној и аудио-визуелној. Ово ново средство базира се на уговорима између заинтересованих страна и отвара бројна етичка питања, која превасходно ипак морају бити решена у оквиру етномузиколошких истраживачких архива. Ивана Медић објављује манифест примењене музикологије и представља свој ранији ангажман који је инспирисан истом тежњом за утицајем у друштву, а који је спроведен испитивањем звучне екологије карактеристичне београдске четврти. У односу на радикалну променљивост звучног амбијента, истакнут је значај аудио-визуелних снимања као теренске методе којом се чувају различите врсте наслеђа и информација за будућа истраживања. Марко Луцу демонстрира лепезу сопствених активности у аудио-визуелној етномузикологији у Италији. Своје и архивске филмове користи у анализи, за потребе документарних филмова, у јавном (друштвеном) етномузиколошком активизму и у образовању (о чему сведоче и одабрани примери који прате рад). Његов циљ је да осветли улогу етномузиколога у стратегијама визуелног представљања музичке структуре и извођења, а тиме значајно доприноси развоју етномузиколошких методологија. Како је и пожељно, рубрика Varia доноси резултате истраживања музике из различитих перспектива – музиколога, етномузиколога, етнокореолога и историчара уметности, па је и завидан спектар тема које су разматране овом приликом. Рубрику отвара студија Иване Весић, која је представила до сада мало познату историју оперете у међуратном Београду. Она је истражила драгоцену архивску грађу и написе у штампи, те реконструисала појављивања и трансформације оперетских трупа и рад неколико оперских позоришта. У анализи контекста пажњу је посветила питањима државне културне политике и конкурентским сферама забаве и културе. Студија Немање Совтића усмерена је на композиторско стваралаштво на територији Војводине, с циљем фундирања регионалне историјске синтезе, варијантне у односу на представљене у досадашњим музичким историографијама. У том правцу он продукцију композитора с ових простора сагледава у друштвено-историјском и музичко- историјском контексту. Следи студија Милана Милојковића, која је посвећена продору рачунара у продукцију популарне музике на југословенским просторима. Овај процес одвијао се током друге половине осамдесетих година прошлог века, а аутор је идентификовао коришћену опрему, утврдио начин рада на њој и указао на резултате остварене одређеном технолошком новином. У наставку рубрике налазе се радови повезани са сферама традиционалне музике и плеса. Пажња Анђеле Гавриловић усмерена је на приказе кордофоних музичких инструмената у сцени Ругања Христу у српској средњовековној уметности. Тумачење њиховог значења она заснива на контекстуалној и компаративној анализи, посебно у односу на приказе пророка Давида, такође с кордофоним инструментом у рукама, те интерпретације тог инструмента у делима црквених писаца средњег века. Рад Весне Бајић Стојиљковић доноси разматрање метажанра сценске народне музике у историјској перспективи, посебно из правца коришћења традиционалне музике у сценским кореографским делима. На основу примера који је понудила, она говори о развоју сценске народне музике под утицајем музике за игру, као жанра традиционалне музике, али и уметничке музике инспирисане традиционалном музиком. На разматрање односа музике и игре надовезује се рад Маје Красин Матић, која се тим односом бавила кроз истраживања учења и памћења кореографије народне игре. Свој прилог она је поставила као подстицај интердисциплинарности у проучавању музике и игре и афирмацију аспеката когнитивних истраживања у оквиру студијских поља етномузикологије и етнокореологије. У овом броју Музикологије текстови у рубрици Научна критика и полемика односе се на издања која упечатљиво илуструју савремене студије музике и плеса, као прилично или сасвим нова – овогодишња издања, а с друге стране, као махом зборници радова међународног профила. Први међу представљенима је зборник чија је тема (ре)позиционирање и (пре)обликовање музике у постсоцијализму у земљама чије су сложене друштвене и културне трансформације започеле падом Берлинског зида (аутор приказа Николаје Георгица). Следи анализа зборника који се односи на рану дискографску индустрију кроз указивање на актере, просторе и места изван главног наратива (о најзначајнијим издавачима, извођачима и слично), формираног кроз досадашња истраживања ове теме (аутор Марија Маглов). Наредно представљено издање сведочи у прилог значају систематичног истраживања одређених музичких феномена: реч је о четвртом издању у едицији Еuropean Voices посвећеној вишегласју, које овај феномен разматра на примерима инструменталне музике (приказ Зоране Гуја Дражета). Као „прво суседство” наука о музици, у овом контексту релевантно је и издање посвећено Јаношу Фугедију, мађарском етнокореологу, које садржи првенствено текстове истраживача мађарског плеса, али и резултате истраживања других плесних традиција (аутор Катарина Николић). На други начин „побочно релевантна” за науке о музици су издања која нису из пера научних истраживача, али доносе резултате студиозног бављења одређеним темама, попут издања посвећеног Енрику Јосифу, композитору и свестраној музичкој личности (приказ Марије Голубовић). Ове године српска научна заједница доживела је тежак губитак одласком др Селене Ракочевић, етномузиколога и етнокореолога, којој у име колектива Музиколошког института САНУ одаје почаст својим текстом Катарина Николић. Радећи у корист науке и научне заједнице, редакција часописа Музикологија захваљује др Марији Думнић Вилотијевић за ангажовање на позицији гошће- уреднице за рубрику Тема броја. У оквиру припреме рукописа студија за објављивање у обема сталним рубрикама часописа и овом приликом су од изузетне важности били разумевање и подршка колега који су прихватали улоге рецензената и одговорно се залагали за унапређење студија, те им се свима још једном искрено захваљујемо.The decision of the editors of the journal Musicology that this year we should pay more attention to sound sources in music research has guided the effort to contribute with the Main Theme to the study of sound and audio-visual archives, primarily in ethnomusicology. In 2021 the Institute of Musicology SASA organised the conference Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives. Some of the articles in this issue originated from the papers presented at the conference, whereas other authors responded to the invitation of the Editors to contribute their original research on the same topic. All articles in the Main theme add to the study of sound and audio-visual archives in ethnomusicology – from the questioning of the role of historical recordings in society and the system of intangible cultural heritage (ICH), through the presentation of the historical attempt to establish a national archive, the management model of the regional folk music archive, the possibilities to use advanced modern technology in digital collections, to the proposal of a manifesto of applied musicology and the presentation of methodologies in audio-visual ethnomusicology. Pedro Félix has written an extremely useful article about his own experience on the project of networking intangible cultural and sound heritage, using the example of Portuguese fado. His demonstration of the use of digitised old sound recordings and their subsequent interpretation raises the question of the influence and importance of researchers and professors for contacts made during fieldwork. His exemplary archive (based on Latour’s network of human and non-human actors) shows how a democratic archive works. Whilst criticising archives and the academy as “defenders” of knowledge that influences communities, Felix provocatively demonstrates how an archive should ideally serve intangible cultural heritage. Based on the study of archival documents, Drago Kunej brings an exciting history of the enthusiastic philologist Karel Štrekelj’s first, unsuccessful attempt to acquire a sound recording device in Slovenia. The first step away from the mere recording of musical folklore in Western notation towards the establishment of new methods and a sound archive could not be reached, due to a lack of understanding of professional needs and innovations. This example serves as a lesson for future decision-makers in cultural policies. Abdullah Akat and Özgün Arda Nural present the mission and strategy, as well as the challenges of managing the audiovisual archive of the Black Sea folk music, founded in Trabzon in 2011. Relying on the actor/actant theory of Bruno Latour and the marketing focus-strategy, they established the principles of the archive in which special attention was paid to digital preservation. Dragana Stojanović presents the possibilities of using the so-called blockchain technology in archival work, especially in sound archives and audio-visual archives. This new tool is based on contracts between interested parties and opens up numerous ethical questions, which must be resolved primarily within ethnomusicological research archives. Ivana Medić publishes a manifesto of applied musicology and presents her earlier engagement, which was inspired by the same aspiration for influence in society, and which was carried out by examining the sound ecology of Savamala, a characteristic Belgrade neighborhood. She highlights the importance of audio-visual recordings as a field method for preserving different types of heritage and information for future research, due to the radical changeability of the sound environment. Marco Lutzu demonstrates the range of his own activities in audio-visual ethnomusicology in Italy. He analyses his own and archival films, for the purpose of documentary films, in public (social) ethnomusicological activism and in education (as evidenced by the selected examples accompanying the text). His goal is to shed light on the role of ethnomusicologists in the strategies of visual representation of musical structure and performance, thereby significantly contributing to the development of ethnomusicological methodologies. The section Varia brings the results of music research from different perspectives of musicologists, ethnomusicologists, ethnochoreologists and art historians, so there is an enviable range of topics discussed on this occasion. The section opens with Ivana Vesić’s study, which presented the hitherto little-known history of operetta in interwar Belgrade. She has researched valuable archival materials and printed articles and reconstructed the appearances and transformations of operetta companies and the work of several opera theaters. In the analysis of the context, she paid attention to issues of state cultural policy and competing spheres of entertainment and culture. Nemanja Sovtić's study is focused on composers from Vojvodina, with the aim of establishing regional historical synthesis and offering an alternative to that presented in previous music historiographies. Furthermore, he looks at the production of composers from this geographic area in socio-historical and musical-historical contexts. This is followed by Milan Milojković’s study dedicated to the penetration of computers into the production of popular music in Yugoslavia. This process took place during the second half of the 1980s. Milojković has identified the equipment that was being used and the ways of working with it and highlighted the results achieved by certain technological innovations. The section Varia continues with articles related to the spheres of traditional music and dance. Anđela Gavrilović’s attention is focused on the representations of chordophone musical instruments in the scene of the Mocking of Jesus in Serbian medieval art. She bases the interpretation of their meaning on contextual and comparative analysis, especially in relation to depictions of the prophet David, also with a chordophone instrument in his hands, and the interpretation of that instrument in the works of medieval church writers. Vesna Bajić Stojiljković discusses the meta genre of stage folk music from a historical perspective, especially from the direction of using traditional music in staged choreographic works. Based on the overview presented in the first part, she then talks about the development of stage folk music under the influence of dance music, as a genre of traditional music, but also of art music inspired by traditional music. The consideration of the relationship between music and dance continues with Maja Krasin Matić’s article, which deals with this relationship by focusing on learning and memorising folk dance choreography. She presents her contribution as an incentive for interdisciplinarity in the study of music and dance and an affirmation of aspects of cognitive research within ethnomusicology and ethnochoreology. In this issue of Musicology, the texts in the section Scientific Reviews and Polemics refer to publications that remarkably illustrate contemporary studies of music and dance, including fairly recent or completely new books, published this year, and in most cases, of a broad international profile. The first among those is Nicolae Gheorghita’s review of a collection of essays dedicated to the (re)positioning and (re)shaping of music in post-socialism in countries whose complex social and cultural transformations began with the fall of the Berlin Wall. Marija Maglov analyses the collection related to the early record industry by pointing out the actors, spaces and places outside the main narrative (about the most important publishers, performers, etc.) established through previous research on this topic. The next presented edition, reviewed by Zorana Guja Dražeta, testifies to the importance of systematic research of certain musical phenomena: it is the fourth edition in the European Voices series dedicated to multipart music, which examines this phenomenon using examples of instrumental music. Relevant as the “next of kin” to ethnomusicology, the edition dedicated to Hungarian ethnochoreologist János Fügedi, which primarily contains texts by researchers of Hungarian dance, but also the results of research into other dance traditions, is reviewed by Katarina Nikolić. Also “tangentially relevant” for music sciences are editions written not by professional researchers, but which nevertheless contain the results of studious dealing with certain topics; such is the edition dedicated to Enriko Josif, a composer and versatile musical personality, here reviewed by Marija Golubović. This year, the Serbian scientific community experienced a heavy loss with the premature passing of Dr Selena Rakočević, ethnomusicologist and ethnochoreologist; Katarina Nikolić pays tribute to Rakočević, on behalf of the entire faculty of the Institute of Musicology SASA. The editorial staff of the journal Musicology thanks Dr Marija Dumnić Vilotijević for accepting the position of guest editor for the Main Theme and working for the benefit of science and colleagues. During the preparation of the manuscripts for publication in both permanent sections of the journal, the understanding and support of colleagues who accepted the roles of reviewers and responsibly advocated for the improvement of the articles were extremely important, and we sincerely thank them

Music - Media - History: Re-Thinking Musicology in an Age of Digital Media

Music and sound shape the emotional content of audio-visual media and carry different meanings. This volume considers audio-visual material as a primary source for historiography. By analyzing how the same sounds are used in different media contexts at different times, the contributors intend to challenge the linear perspective of (music) history based on canonic authority. The book discusses AV-Documents (analysis in context), methodological questions (implications for research, education, and popularization of knowledge), archives of cultural memory (from the perspective of Cultural Studies) as well as digitalization and its consequences (organization of knowledge)

Music - Media - History

Music and sound shape the emotional content of audio-visual media and carry different meanings. This volume considers audio-visual material as a primary source for historiography. By analyzing how the same sounds are used in different media contexts at different times, the contributors intend to challenge the linear perspective of (music) history based on canonic authority. The book discusses AV-Documents (analysis in context), methodological questions (implications for research, education, and popularization of knowledge), archives of cultural memory (from the perspective of Cultural Studies) as well as digitalization and its consequences (organization of knowledge)