Склонность к необоснованному переносу аналогии

Један од највећих проблема везаних за примену аналогија у настави и учењу односи се на могућност да дође до погрешног разумевања садржаја учења што је у таквим случајевима узроковано неоправданим аналогијским трансфером. У раду су приказани резултати истраживања о неоправданом аналогијском трансферу приликом примене аналогија у ситуацијама које су типичне за учење у академском контексту. Циљ истраживања био је да се испита у којој мери је у учењу уз примену аналогије код испитаника изражена склоност ка неоправданом аналогијском трансферу. На узорку од 140 студената реализовано је квазиекспериментално истраживање са елементима теренског експеримента. Испитаници су читали два текста. У једном је измишљена животиња упоређена са познатом животињом, а у другом је измишљена игра упоређена са познатом игром. Експериментални фактор представљало је експлицитно указивање на разлике међу поређеним објектима. Тестовима знања мерено је колико су испитаници запамтили о карактеристикама по којима су упоређивани објекти слични, односно према којима нису слични. Анализом одговара из тестова регистровали смо неоправдани аналогијски трансфер. Резултати показују да је склоност ка неоправданом аналогијском трансферу присутна у значајној мери. Та склоност се може умањити ако се, поред сличности на којима почива аналогија, указује и на разлике међу објектима који се у аналогији пореде, али се ни тада она неће сасвим отклонити. Као основне педагошке импликације које следе из добијених резултата могу се истаћи потреба да се код наставника и аутора уџбеника јача свест о потенцијалној опасности која прети од неоправданог аналогијског трансфера и препорука да приликом примене аналогија указују ученицима на разлике између базног и циљног домена. Тиме се ова опасност у значајној мери умањује.One of the biggest problems related to the application of analogies in teaching and learning relates to the possibility of misunderstanding the content of learning, which in such cases is caused by unjustified analogical transfer. The paper presents the results of research on unjustified analogical transfer in the application of analogies in situations that are typical for learning in an academic context. The aim of the research was to examine the extent to which the tendency towards unjustified analogical transfer was expressed in the learning with the application of analogy. A quasi-experimental research with elements of a field experiment was realised on a sample of 140 students. Respondents read two texts. In one, a fictional animal was compared to a known animal, and in the other, a fictional game was compared to a known game. The experimental factor was an explicit indication of the differences between the compared objects. Knowledge tests measured how much the respondents remembered about the characteristics by which the compared objects were similar, i.e. not similar. By analysing the responses from the tests, we registered the presence of unjustified analogue transfer. The results show that the propensity for unjustified analogical transfer is present to a significant extent. This tendency can be reduced if, in addition to the similarities on which the analogy is based, there are also differences between the objects that are compared in the analogy, but even then it will not be completely eliminated. The basic pedagogical implications that follow from the obtained results are the need to strengthen the awareness of teachers and textbook authors about the potential danger of unjustified analogical transfer and the recommendation to point out to students the differences between the base and target domain. This significantly reduces this danger.Одна из самых больших проблем, связанных с применением аналогий в преподавании и обучении, связана с возможностью ошибочного понимания содержания обучения, что в таких случаях вызвано необоснованным переносом (трансфером) аналогий. В статье представлены результаты исследования необоснованного переноса аналогий при их примении в ситуациях, типичных для обучения в академическом контексте. Цель исследования состоялась в определении степени склонности к необоснованному переносу аналогии, выражаемой среди респондентов в обучении с применением аналогии. Квазиэкспериментальное исследование с элементами полевого эксперимента было проведено на выборке из 140 студентов. Респонденты читали два текста. В одном тексте придуманное животное сравнивается с им известным животным, а в другом – вымышленная игра сравнивается с известной игрой.Экспериментальным фактором являлось эксплицитное указание на отличия между сравниваемыми объектами. Тестами знаний измерялось то, в какой мере респондентам запомнились характеристики, по которым сравниваемые объекты схожи, и наоборот, по которым они не схожи. Анализируя ответы тестов, мы зафиксировали необоснованный перенос аналогии. Результаты показывают, что склонность к необоснованному переносу аналогии присутствует в значительной степени. Эту склонность можно уменьшить, указывая не только на сходства, на которых базируется аналогия, но также и на отличия между объектами, которые сравниваются в аналогии, но даже в этом случае полностью устранить их не удастся. Основными педагогическими выводами, вытекающими из полученных результатов, являются необходимость повышения у преподавателей и авторов учебников осознания о потенциальной опасности необоснованного переноса аналогий, а также рекомендация указывать студентам на отличия между базовым и целевым доменами. Таким способом эта опасность значительно снижается

Cut and paste pictures in surrealism

Proceeding from the idea of the readymade, Marko Ristić’s, Vane Bor’s and Dušan Matić’s collages regroup readymade pictorial and textual matrices according to the rules of free associative syntax. Everything that they collected cut out and pasted bears the hallmark of personal choice, i.e. objective chance, as the Surrealists would say. In the new structure of the collage, picture and text were of equal importance. However, we should not forget that both picture and text were only fragments, of different origin so that they could not function as autonomous elements in their own right nor could they establish logical interlinks. Cut and paste picture in Surrealism are primarily registered as visual wholes, in which the former principle of harmony has been substituted by the principle of discontinuity. In fact, they do not aspire to establish closed and unambiguous semantic structures either on a single paper or within a cycle, disregarding as they do conventional narrative and illustrative order in representing reality

Неизменяемые существительные в русском языке (вопросы теории и истории)

This article gives a brief discussion of the origin and categorisation rules of the indeclinable nouns in Russian. The grammatical features of the indeclinable nouns demonstrates itself not in morphology but in its collocations with the other parts of the sentences. The analysis of the indeclinable nouns helps to understand and differentiate the sentence elements of Language Isolate.В статье кратко рассматриваются нахождение и критерии классификации неизменяемых слов в русском языке. Их грамматические характеристики не выражены морфологически, они проявляются в сочетании с иными членами предложения. Анализ неизменяемых слов может помочь лучше понять специфику частей речи в формоизолирующих языках

Екранизациите в българската анимация

Тази статия е посветена на екранизациите в българската анимация, на спецификите на повествователните и поетични модели при анимационната адаптация на различни литературни текстове

О прагматичком садржају граматичких јединица - на примеру морфолошких категорија бугарског језика

V stat'e issleduetsja ispol'zovanie grammatičeskih form (reprezentantov morfologičeskih kategorij) dlja vyraženija dopolnitel'nyh značenij - takih, kak simpatija, ironija, somnenie, nedoverie, voshiščenie, vozmuščenie i t.p. Vse oni sostavljajut sferu jazykovoj pragmatiki. V kačestve ob''ekta dlja nabljudenij vybrana grammatičeskaja sistema sovremennogo bolgarskogo jazyka. Privodjatsja primery pragmatičeski obuslovlennogo upotreblenija form vokativa, množestvennogo čisla, ostatkov padežej, različnyh glagol'nyh vremen i naklonenij. Delaetsja vyvod, čto vse, čto v grammatike variativno, ne nejtral'no, stilističeski okrašeno, imeet osobuju obuslovlennost' ličnostjami govorjaščego i slušajuščego, a takže vse, čto redko, - vse sostavljaet potencial'nuju sferu pragmatiki.Fleksibilna priroda jezičkog sistema pruža nosiocu jezika određenu mogućnost variranja, između ostalog, i pri izboru gramatičkih jedinica. Naravno, ovo variranje se ne može uporediti sa slobodom izbora reči, stoga je gramatika mnogo 'manje pragmatična' nego leksika. Ali ipak, morfološki oblici se mogu koristiti za iskazivanje 'spoljašnjih' značenja koja karakterišu odnos govornika i slušaoca, ili izražavaju stav govornika o činjenicama o kojima se govori. Skoro svaka gramatička kategorija na svojoj periferiji - u oblicima i značenjima koji su markirani kao inovativni ili arhaični, ili su u određenoj meri okazionalni, ili su veoma strogo ograničeni leksičkim faktorima itd. - sadrži elemente koji su u službi socijalne funkcije govora. Sve što u gramatici nije neutralno, ili stilski obojeno, uslovljeno je ličnošću govornika i slušaoca, dakle sve što predstavlja retku pojavu - sve je pragmatika. Za predmet razmatranja u ovom radu izabran je gramatički sistem savremenog bugarskog jezika. Naime, pokazuje se da na izbor određene forme obraćanja (pored tri mogućnosti: opšti oblik, vokativ, određeni oblik imenice) utiče niz faktora: muški ili ženski pol osobe (adresata) i, shodno tome, muški ili ženski rod imenice; obraćanje nepoznatom ili poznatom adresatu; zvanični ili 'intimniji' način obraćanja, status adresata i adresanta, opšti 'modalni okvir' situacije razgovora; 'domaće' ili strano poreklo imenice; opšti ili vlastiti tip semantike imenice; morfonološke osobenosti imenice (sufiks osnove). U radu se takođe analizira upotreba oblika množine imenica, ostataka padeških oblika, određenog oblika imenice, različitih glagolskih vremena (sadašnjeg i budućeg, aorista, perfekta), glagolskih načina (pogodbenog i pripovedačkog), kao i glagolskih priloga i dr. Navedeni primeri potvrđuju naš stav da različita pragmatička značenja mogu biti 'upakovana' u sadržaj gramatičke jedinice. Gramatička semantika odražava - u najopštijem obliku - modusne vrednosti koje je društvo formiralo, i sugeriše da se one primene u odnosu na određene situacije i određene učesnike tih događaja

Types and characteristics of math assignments in textbooks

Najveći deo sadržaja udžbenika matematike čine zadaci. Bez obzira da li se koristi za izlaganje novog gradiva, vežbanje, obnavljanje, zadatak u udžbeniku matematike uvek ima istu ulogu. On treba da aktivira određena znanja i sposobnosti učenika i da, na osnovu ( ne)uspeha u njegovom rešavanju, omogući uvid u nivo i kvalitet znanja i sposobnosti. Zato udžbenici matematike sadrže različite vrste zadataka. Analizirali smo udžbenike matematike za drugi razred osnovne škole, a cilj analize bio je da se identifikuju vrste zadataka i da se registruje njihova zastupljenost u udžbenicima. Analizom je obuhvaćeno sedam udžbenika iz šest izdavačkih kuća iz Srbije. Za prikupljanje podataka korišćena je tehnika analize sadržaja. Polazeći od dva kriterijuma - znanja i sposobnosti koje treba angažovati u cilju rešavanja zadatka i načina rešavanja zadataka - u radu se opisuju karakteristike i modaliteti četiri osnovne vrste zadataka: zadatka tipa 'izračunaj' i 'tekstualnog' zadatka; zadataka otvorenog i zatvorenog tipa. Za razliku od prve dve vrste zadataka koje su ravnomerno zastupljene u udžbenicima matematike, u vezi sa druge dve vrste registrovan je veliki disbalans u korist zadataka otvorenog tipa.Assignments take far the largest part of math textbooks. Regardless of the fact whether they are used for the presentation of new contents or for practicing and revision, math assignments always have the same role. An assignment ought to activate certain knowledge and abilities of students and enable the teacher to get insight into the level and quality of their knowledge and abilities based on their (un) successful solutions. That is why math textbooks contain different types of assignments. We analyzed math textbooks for the second year of primary school, with the aim to identify different types of assignments and their distribution in currently used math textbooks. The analysis comprised seven textbooks from six publishers from Serbia. The contents analysis technique was selected for data collection. Based on two criteria - knowledge and abilities necessary for solving and the mode of task solving - the paper describes the characteristics and modalities of four basic assignment types: 'calculate' and 'textual' tasks; and open-ended and closed-ended tasks. In difference to the former two types which are evenly distributed in math textbooks, a gross misbalance in distribution was registered for the latter two types

Някои типове съществителни имена в българския език с оглед на формалното им описание

Some types of nouns in Bulgarian in view of their formal description This article presents a part of the formal description of nouns in Bulgarian made for the purposes of the Normative grammar of modern Bulgarian. It reviews the descriptive approach that has been adopted and some issues that can be solved through its implementation. In particular, cases of variation of forms within the paradigm of the nouns as well as types of nouns with “defective” paradigm are discussed. Niektóre typy rzeczowników w języku bułgarskim ze względu na ich opis formalny W artykule przedstawiono część formalnego opisu rzeczowników w języku bułgarskim. Opis został sporządzony na potrzeby Gramatyki normatywnej współczesnego języka bułgarskiego. Zaprezentowano przyjęte kryteria opisu oraz ich zastosowanie na wybranych przykładach. W szczególności omówiono przypadki wariancji form wewnątrz paradygmatu rzeczownikowego i przeanalizowano typy rzeczowników o „wadliwym” paradygmacie

On the Dative Enclitic with Vague Referentiality in Contemporary Serbian

This paper deals with one specifi c type of dative – the dative with vague referentiality encoded by the enclitic mu (eg. To mu dođe subota ʼIt comes out saturdayʼ [+ dative mu]). We fi rstly discuss the nature of the dative referent denoted by enclitic mu – arguing that its referent is vague and non-delimitated (in the sense of Langacker 2011). The second topic of the paper is the type of construction this dative can be found in as well as its semantics and pragmatics. The desubjectivization of a prepositional content of the clause in which the dative occurs is shown to be the main pragmatic contribution of the dative enclitic under discussion, based on the displacement of the propositional content to the 3rd personʼs sphere (which grammatical exponent is the dative case). Finally, the dative with vague referentiality encoded by enclitic mu is put into the broader context of Cognitive Linguistics research.Предмет овог рада јесте један особен тип датива – датив расплинуте референцијалности означен заменичком енклитиком му (нпр. То му дође субота). Најпре разматрамо природу дативног референта и закључујемо да је реч о расплинутом и неразграниченом референту (у ланакеровском смислу). Потом испитујемо уз које се глаголе/конструкције овај датив јавља и каква је његова семантика одн. прагматика. Датив расплинуте референцијалности пре свега налазимо уз копулативне и семикопулативне конструкције, као и уз поједине глаголе који означавају стања и творе својеврсни континуум са копулативним и семикопулативним. Његов главни значењски допринос видимо у десубјективизацији садржаја денотираног клаузом у којој се јавља. Ефекат десубјективизације утемељен је једним делом на измештању садржаја у сферу трећег лица означеног дативном енклитиком му, а другим делом на самој природи дативног референта – који је расплинут, магловит. Најзад, као кључан појам за разумевање значења овог датива, али и датива уопште, издвајамо схему сфере циљаног ентитета, која, за разлику од схеме личне сфере циљане особе (Домбровска 1997), може обухватити и друге ентитете поред људских