The role of derivatives in the lexical-semantic text cohesion

Инспирисани истраживањем проф. Весне Половине о лексичко-семантичкој кохезији, анализирали смо употребу неколико истокоренских антонимских и синонимских парова у (кон)тексту који представља једну или две речени- це у књижевноуметничком, новинарском, научном/научно-популарном или разговорном функционалном стилу, на основу података из електронског корпуса СрпКор2021. Проф. Весна Половина убедљиво је показала како се синоними, антоними и хипоними појављују спонтано у истом контексту и да утичу на кохезију текста у којем се налазе. Нас је занимала заједничка употреба творбено повезаних лексема и њихов утицај на кохезију. Овога пута определили смо се за истокоренске синониме и антониме као творбено по- везане лексеме. Истраживање је показало да деривационо повезане лексеме нису асоцијативни окидач једна другој за заједничко појављивање у тексту и да не утичу на кохезију. С друге стране, потврђује се да парадигматски по- везане лексеме, независно од тога да ли су истокоренске или разнокоренске, асоцијативно изазивају једна другу и имају велику улогу у кохезији текста у којем су употребљене.The research of Prof. Vesna Polovina on lexical-semantic cohesion inspired authors to analyze the use of several pairs of antonyms or synonyms where pair members belong to the same derivational family (are derived from the same stem). The analysis was conducted in a (con)text that represents one or two sentences in a belles-lettres, prose or conversational functional style, based on data from the SrpKor electronic corpus. Prof. Vesna Polovina convincingly showed how synonyms, antonyms and hyponyms appear in the same context and that they affect the cohesion of the text in which they are found. Although the general research interest is the joint use of derivationally-related lexemes and their influence on cohesion, this time the research focuses on derivationally-related synonyms or antonyms derived from the same stem. The research showed that derivationally related lexemes are not an associative trigger to each other for their co-occurrence and that they do not affect text cohesion. On the other hand, it is confirmed that paradigmatically related lexemes, regardless of whether they are derived from the same stem or not, recall each other associatively and play a major role in the cohesion of the text in which they are used

О употреби обезличених партиципских конструкција с непрелазним глаголима

Рад се бави обезличеним (деагентизованим) партиципским конструкцијама с непрелазним одн. непрелазно употребљеним глаголима у српском језику, као што су Људима је прећено, На поклону је захваљено, О предлогу није гласано, На њих је пуцано, На нас је заборављено, За решењем је трагано, С летелицом је контактирано, У кући није борављено итд. На узорку од 305 глагола испитује се њихова продуктивност, фактори који на њу утичу, као и веза ових конструкција с глаголским видом. Даје се исцрпни преглед потврда за овакве конструкције из доступних електронских корпуса и других онлајн извора. На крају, отвара се и питање односа оваквих конструкција и рефлексивних обезличених конструкција (у перфекту).This paper is concerned with impersonalized (deagentivized) participial constructions with intransitive or intransitively used verbs in Serbian, such as Na poklonu je zahvaljeno [“The present has been thanked for”], O predlogu nije glasano [“The proposal has not been voted on”], Na njih je pucano [“They have been shot at”], Na nas je zaboravljeno [“We have been forgotten about”], U kući nije boravljeno [“The house has not been lived in” ] etc. Using the 305 most frequent intransitive non-reflexive verbs as a sample, the productivity of these constructions is examined and discussed, as well as the influence of verbal aspect and possible constraining factors. An exhaustive review of the data collected from electronic corpora is given. It is found that the productivity of these constructions is dramatically higher than previously thought, with 174 intransitive non-reflexive verbs having been confirmed, and that imperfective intransitive verbs denoting dynamic states of affairs with a volitional human controller can generally be used without restriction in these constructions, while the use of other verbs may be more of less constrained. It is also hypothesized that in the past tense speakers generally prefer this kind of constructions to their reflexive impersonal counterparts when perfective verbs are used, while the situation is reversed with imperfective verbs

О дативно-номинативним конструкцијама у српском језику и глаголима који их граде

Рад се бави нарочитим непрелазним конструкционим типом који, поред предиката, обавезно садржи дативни (обично у иницијалној позицији) и номинативни номинал (обично у финалној позицији), чиме се остварује функционална структура ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ + ПРЕДИКАТ + ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ: Теби се свиђа та слика, Детету је досадила игра, Њој се згадио спанаћ, Мени треба помоћ, Комшији је нестала струја и сл. На грађи из речника српског језика и с додатним потврдама из електронског корпуса и других електронских извора, даје се преглед глагола који овакве конструкције граде и описује се и коментарише њихова семантика и синтаксичко понашање.The paper examines a distinct type of intransitive constructions that, in addition to the predicate, obligatorily include a dative NP (typically in the initial position) and a nominative NP (typically in the final position), thereby realizing the functional structure OBLIQUE SUBJECT + PREDICATE + GRAMMATICAL SUBJECT: Tebi se sviđa ta slika, Detetu je dosadila igra, Njoj se zgadio spanać, Meni treba pomoć, Komšiji je nestala struja, etc. Drawing upon material from lexicographic sources, supplemented with additional evidence from electronic corpora and other online resources, the study presents an overview of the verbs that form such constructions, accompanied by an analysis and commentary on their semantic and syntactic properties

Examining the role of the American Corner in promoting the development of English language skills among adult EFL learners

Амерички кутак представља савремену установу културно-образовног карактера која знатно доприноси развоју неформалног образовања одраслих. Посебна важност ове библиотеке огледа се у контексту учења енглеског језика, будући да значајан број грађана наше земље свакодневно посећује Кутак с циљем унапређења језичких вештина. Сходно томе, циљ овог рада је да се анализом релевантних теоријских гледишта и емпиријских истраживања у вези са учењем страног језика размотри улога Америчког кутка у пружању подршке усвајању знања енглеског језика код одраслих. На самом почетку рада дефинише се мисија Кутка и укратко се представља допринос ове библиотеке неформалном образовању. Затим се, детаљним увидом у програме енглеског језика који се организују у Кутку, испитује да ли се ове образовне активности ослањају на методе и технике које су у складу са савременим схватањима и приступима учењу страног језика. На самом крају дате су препоруке за будућа емпиријска истраживања која би, анализом ставова одраслих корисника Америчког кутка, сагледала допринос ове установе унапређењу вештина енглеског језика.The American Corner serves as a cultural and information center that supports the growth of non-formal adult learning initiatives. This American-style library is particularly important because of the services it provides to English language learners, who visit the Corner regularly in order to hone their language skills. Thus, the aim of this paper is to investigate the role that the Corner plays in promoting the development of English language skills among adult learners through an analysis of relevant theoretical perspectives and empirical studies on English language teaching. The study begins by defining the mission of the American Corner and explaining its role in promoting the importance of non-formal learning programs. Next, the paper examines the effectiveness of the English language programs offered at the Corner by analyzing whether they rely on methods and techniques that are compatible with contemporary approaches to second language acquisition (SLA). The paper concludes by offering some suggestions for future research, which could focus on assessing adult students’ perceptions of their English learning experience within the educational environment provided by the American Corner

O природи Нушићевог смеха

У раду се анализирају Нушићеви аутопоетички искази, сагледава однос између имплицитне и експлицинте поетике са циљем да се одреди природа Нушићевог смеха. Примарна грађа је метатекстуална нефикционална проза (писма, чланци, предговори). Динамична природа смеха се сагледава кроз: хипотезу о лутајућој релативизујућој фокализацији (динамичном смењивању трагичног у комично, узвишеног у банално и обрнуто), кроз способност измицања интелектом из емотивног деструктивног средишта, кроз разумевање живота као (црне) комедије. У поређењу са Доситејевим епистемолошким оптимизом, Нушићева оптимистичка слика света почива на комици. Смех није само театралан, није само терапеутски, није само корективан – он је modus vivendi. У раду се анализирају драмске стратегије упризоравања живота кроз жанр водвиља и црне комедије. Посебан акценат је стављен на Нушићеве аутопоетичке исказе везане за Аутобиографију, Листиће и комедију Ујеж.The paper analyzes Nušić’s autopoetic attitudes and the relationship between implicit and explicit poetics. Compared to, for example, Dositej’s epistemological optimism and Sterija’s rationalist didacticism, Nušić’s optimistic image of the world is grounded in the therapeutic effect of comedy. Laughter is not only theatrical, it is not only therapeutic, it is not only corrective – it is Nušić’s modus vivendi. The paper analyzes the dramatic strategies related to the genre of vaudeville and dark comedy. Special emphasis is placed on Nušić’s autopoetic statements related to the comedy Ujež and his letter to his daughter Margarita

SrpCNNeL: Serbian Model for Named Entity Linking

This paper presents the development of a Named Entity Linking (NEL) model to the Wikidata knowledge base for the Serbian language, named SrpCNNeL. The model was trained to recognize and link seven different named entity types (persons, locations, organizations, professions, events, demonyms, and works of art) on a dataset containing sentences from novels, legal documents, as well as sentences generated from the Wikidata knowledge base and the Leximirka lexical database. The resulting model demonstrated robust performance, achieving an F1 score of 0.8 on the test set. Considering that the dataset contains the highest number of locations linked to the knowledge base, an evaluation was conducted on an independent dataset and compared to the baseline Spacy Entity Linker for locations only

The subject of emigration in the context of post-Yugoslav wars in contemporary Slovak Vojvodina playwriting

675 This study focuses on Slovak Vojvodina drama in the last decade of the 20th and the beginning of the 21st century, with an emphasis on the theme of emigration as one of the important topics in current dramatic production in Serbia. It analyses dramatic texts from the collections Nová slovenská vojvodinská dráma ([New Slovak Vojvodina drama], 2004, 2014) and the journal Nový život written by Slovak author Ľubomír Šárik, Slovak Vojvodina author Jan Hrubík, and playwright Vladislava Fekete, origi- nally from Vojvodina but living in Slovakia. The authors in these dramas respond to the complex socio-political situation in Yugoslavia, particularly Serbia, in the 1990s and its subsequent impacts on the following decades, including the prominent issue of Slovak emigration from Serbia. The portrayal of the thematic and motivational layer of emigration varies in value depending on the creative potential of the author and their contextual placement. It ranges from unique dramatic story backgrounds (Ľ. Šárik, J. Hrubík) to the existentially heightened description of the immigrant’s border situation, including those from the Slovak enclave in Serbia (V. Fekete). This research opens up space for a more active intercultural dialogue between Slovak, Slovak Vojvodina, and Serbian drama.Predmetom štúdie je slovenská vojvodinská dráma v poslednom desaťročí 20. a na začiatku 21. storočia, s dôrazom na tematizáciu emigrácie ako jedného z dôležitých toposov v aktuálnej dramatickej produkcii v Srbsku. Analyzuje dramatické texty zo zborníkov Nová slovenská vojvodinská dráma (2004, 2014) a časopisu Nový život, ktoré napísali slovenský autor Ľubomír Šárik, slovenský vojvodinský autor Jan Hrubík a dramatička pôvodom z Vojvodiny, ale žijúca na Slovensku Vladislava Fekete. Autori v drámach reagujú na zložitú juhoslovanskú, respektíve srbskú spoločensko-politickú situáciu deväťdesiatych rokov 20. storočia a následne aj na jej dopady na ďalšie desaťročia, okrem iného na vypuklý problém emigrácie Slovákov zo Srbska. Stvárnenie tematicko-motivickej vrstvy emigrácie je hodnotovo odlišné v závislosti od tvorivého potenciálu autora, ale i jeho kontextového zaradenia. Pohybuje sa na škále svojráznych kulís dramatického príbehu (Ľ. Šárik, J. Hrubík) po existenciálne vyhrotené pomenovanie hraničnej situácie emigranta, aj z radov slovenskej enklávy v Srbsku (V. Fekete). Výskum otvára priestor na aktívnejší interkultúrny dialóg medzi slovenskou, slovenskou vojvodinskou a srbskou drámou

Mad scientists in H. G. Wells's early fiction

This article analyses six mad scientist characters from H. G. Wells's early fiction. The analysed mad scientists are as follows – the Bacteriologist from "The Stolen Bacillus", Hapley from "A Moth – Genus Novo", the Time Traveller from The Time Machine, Doctor Moreau from The Island of Doctor Moreau, Griffin from The Invisible Man, and Cavor from The First Men in the Moon. The article uses a broader definition of the mad scientist, one that includes not only evil scientific geniuses but also other, more benign characters, as long as they are eccentric enough to be considered mad. The said mad scientists are divided into three different categories, depending on whether they are evil, benign or neither of the two. The article shows that the analysed mad scientists reflect the early Wells's disbelief in the power of science to change the world for the better. It is also argued that Wells's varied body of mad scientists enriched and diversified the mad scientist trope in the history of the SF genre

Најлакше је договорити се око лажи (2)

Други део интервјуа који је проф. др Александар Петровић дао за 773. број недељника Печат