Multi Criteria Approach to Organising Functional Protective Zones of Natural Resources Aiming to Reduce Anthropogenic Impact

Докторска дисертација „Вишекритеријумски приступ организацији функционалних заштитних зона природних добара у циљу смањења антропогених утицаја“ урађена је као резултат потребе за јачањем улоге заштитне зоне у очувању биодиверзитета, функционалности екосистема и квалитета екосистемских услуга, уз одрживо коришћење простора и ресурса. Анализа могућности формирања функционалних заштитних зона и утврђивање кључних критеријума за успостављање ових просторних целина, вршени су за подручја која припадају Панонском биогеографском региону. Услед изузетне комплексности ове проблематике, чије решавање захтева мултидисциплинаран приступ уз комбинацију природних и друштвених наука, примењен је већи број метода истраживања ради упоређивања резултата и доношења закључака којима би се најприближније одговорило еколошким, социо-економским и другим потребама одрживог развоја. Анализа података извршена је применом модела и коришћењем математички изражених поступака, који су добијени адаптацијом постојећих модела и поступака, са мањим или већим изменама и одређеним новинама. Највеће измене извршене су у оквиру поступака везаним за одређивање статуса угрожене животне средине и приоритета за санацију и ремедијацију који су, у оригиналном облику, наведену легислативу из области заштите животне средине чинили тешко применљивом у пракси. Модел Леополдових матрица у великој мери олакшава спровођење поступка процене утицаја на животну средину, а за потребе практичне примене ове дисертације прилагођен је захтевима заштите природе. Значајан допринос докторске дисертације организацији функционалних заштитних зона дају једначине које су постављене у циљу побољшања процене потенцијалног и укупног релативног губитка станишта, насталог под утицајем антропогених фактора.Doktorska disertacija „Višekriterijumski pristup organizaciji funkcionalnih zaštitnih zona prirodnih dobara u cilju smanjenja antropogenih uticaja“ urađena je kao rezultat potrebe za jačanjem uloge zaštitne zone u očuvanju biodiverziteta, funkcionalnosti ekosistema i kvaliteta ekosistemskih usluga, uz održivo korišćenje prostora i resursa. Analiza mogućnosti formiranja funkcionalnih zaštitnih zona i utvrđivanje ključnih kriterijuma za uspostavljanje ovih prostornih celina, vršeni su za područja koja pripadaju Panonskom biogeografskom regionu. Usled izuzetne kompleksnosti ove problematike, čije rešavanje zahteva multidisciplinaran pristup uz kombinaciju prirodnih i društvenih nauka, primenjen je veći broj metoda istraživanja radi upoređivanja rezultata i donošenja zaključaka kojima bi se najpribližnije odgovorilo ekološkim, socio-ekonomskim i drugim potrebama održivog razvoja. Analiza podataka izvršena je primenom modela i korišćenjem matematički izraženih postupaka, koji su dobijeni adaptacijom postojećih modela i postupaka, sa manjim ili većim izmenama i određenim novinama. Najveće izmene izvršene su u okviru postupaka vezanim za određivanje statusa ugrožene životne sredine i prioriteta za sanaciju i remedijaciju koji su, u originalnom obliku, navedenu legislativu iz oblasti zaštite životne sredine činili teško primenljivom u praksi. Model Leopoldovih matrica u velikoj meri olakšava sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu, a za potrebe praktične primene ove disertacije prilagođen je zahtevima zaštite prirode. Značajan doprinos doktorske disertacije organizaciji funkcionalnih zaštitnih zona daju jednačine koje su postavljene u cilju poboljšanja procene potencijalnog i ukupnog relativnog gubitka staništa, nastalog pod uticajem antropogenih faktora.A Doctoral thesis entitled “Multicriteria Approach to Organising Functional Protective Zones of Natural Resources Aiming to Reduce Anthropogenic Impact” was developed as a result of the necessity for strengthening the role of the protective zone in the preservation of biodiversity, ecosystem functionality and the quality of ecosystem services, while utilising the space and resources in a sustainable manner. The analysis of the possibility of establishing functional protective zones and identificaton of key criteria for establishing these spatial entireties were carried out for areas belonging to the Pannonian bio-geographical region. The area of central Banat in the vicinity of protected areas – “Slano Kopovo” Special Nature Reserve (SNR), “Rusanda” Nature Park and “Okanj Bara” Special Nature Reserve was chosen for this research. Due to extreme complexity of this subject matter, whose solving requires multi-disciplinary approach combining science and humanities, a few research methods were applied in order to compare results and make conclusions which would most appropriately meet the ecological, socio-economical and other needs of sustainable development. The data analysis was conducted by applying the model and using mathematically expressed procedures obtained through the adaption of existing models and procedures, with minor or major modifications and certain innovation. The greatest changes were made within the procedures related to the determination of a status of endangered environment and priorities for recovery and remediation which, in their original form, made even the mentioned legislation in the field of environmental protection difficult to apply in practice. The model of Leopold matrix greatly facilitates the implementation of the procedure of assessment of impacts on the environment and in order to use this Doctoral thesis appropriately, it is adapted to the requirements of the nature protection. A significant contribution of the Doctoral thesis to the organisation of functional protective zones is provided by equations developed in order to improve the assessment of the potential and total relative loss of habitats which occurred as a result of pollution

Multi Criteria Approach to Organising Functional Protective Zones of Natural Resources Aiming to Reduce Anthropogenic Impact

Докторска дисертација „Вишекритеријумски приступ организацији функционалних заштитних зона природних добара у циљу смањења антропогених утицаја“ урађена је као резултат потребе за јачањем улоге заштитне зоне у очувању биодиверзитета, функционалности екосистема и квалитета екосистемских услуга, уз одрживо коришћење простора и ресурса. Анализа могућности формирања функционалних заштитних зона и утврђивање кључних критеријума за успостављање ових просторних целина, вршени су за подручја која припадају Панонском биогеографском региону. Услед изузетне комплексности ове проблематике, чије решавање захтева мултидисциплинаран приступ уз комбинацију природних и друштвених наука, примењен је већи број метода истраживања ради упоређивања резултата и доношења закључака којима би се најприближније одговорило еколошким, социо-економским и другим потребама одрживог развоја. Анализа података извршена је применом модела и коришћењем математички изражених поступака, који су добијени адаптацијом постојећих модела и поступака, са мањим или већим изменама и одређеним новинама. Највеће измене извршене су у оквиру поступака везаним за одређивање статуса угрожене животне средине и приоритета за санацију и ремедијацију који су, у оригиналном облику, наведену легислативу из области заштите животне средине чинили тешко применљивом у пракси. Модел Леополдових матрица у великој мери олакшава спровођење поступка процене утицаја на животну средину, а за потребе практичне примене ове дисертације прилагођен је захтевима заштите природе. Значајан допринос докторске дисертације организацији функционалних заштитних зона дају једначине које су постављене у циљу побољшања процене потенцијалног и укупног релативног губитка станишта, насталог под утицајем антропогених фактора.Doktorska disertacija „Višekriterijumski pristup organizaciji funkcionalnih zaštitnih zona prirodnih dobara u cilju smanjenja antropogenih uticaja“ urađena je kao rezultat potrebe za jačanjem uloge zaštitne zone u očuvanju biodiverziteta, funkcionalnosti ekosistema i kvaliteta ekosistemskih usluga, uz održivo korišćenje prostora i resursa. Analiza mogućnosti formiranja funkcionalnih zaštitnih zona i utvrđivanje ključnih kriterijuma za uspostavljanje ovih prostornih celina, vršeni su za područja koja pripadaju Panonskom biogeografskom regionu. Usled izuzetne kompleksnosti ove problematike, čije rešavanje zahteva multidisciplinaran pristup uz kombinaciju prirodnih i društvenih nauka, primenjen je veći broj metoda istraživanja radi upoređivanja rezultata i donošenja zaključaka kojima bi se najpribližnije odgovorilo ekološkim, socio-ekonomskim i drugim potrebama održivog razvoja. Analiza podataka izvršena je primenom modela i korišćenjem matematički izraženih postupaka, koji su dobijeni adaptacijom postojećih modela i postupaka, sa manjim ili većim izmenama i određenim novinama. Najveće izmene izvršene su u okviru postupaka vezanim za određivanje statusa ugrožene životne sredine i prioriteta za sanaciju i remedijaciju koji su, u originalnom obliku, navedenu legislativu iz oblasti zaštite životne sredine činili teško primenljivom u praksi. Model Leopoldovih matrica u velikoj meri olakšava sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu, a za potrebe praktične primene ove disertacije prilagođen je zahtevima zaštite prirode. Značajan doprinos doktorske disertacije organizaciji funkcionalnih zaštitnih zona daju jednačine koje su postavljene u cilju poboljšanja procene potencijalnog i ukupnog relativnog gubitka staništa, nastalog pod uticajem antropogenih faktora.A Doctoral thesis entitled “Multicriteria Approach to Organising Functional Protective Zones of Natural Resources Aiming to Reduce Anthropogenic Impact” was developed as a result of the necessity for strengthening the role of the protective zone in the preservation of biodiversity, ecosystem functionality and the quality of ecosystem services, while utilising the space and resources in a sustainable manner. The analysis of the possibility of establishing functional protective zones and identificaton of key criteria for establishing these spatial entireties were carried out for areas belonging to the Pannonian bio-geographical region. The area of central Banat in the vicinity of protected areas – “Slano Kopovo” Special Nature Reserve (SNR), “Rusanda” Nature Park and “Okanj Bara” Special Nature Reserve was chosen for this research. Due to extreme complexity of this subject matter, whose solving requires multi-disciplinary approach combining science and humanities, a few research methods were applied in order to compare results and make conclusions which would most appropriately meet the ecological, socio-economical and other needs of sustainable development. The data analysis was conducted by applying the model and using mathematically expressed procedures obtained through the adaption of existing models and procedures, with minor or major modifications and certain innovation. The greatest changes were made within the procedures related to the determination of a status of endangered environment and priorities for recovery and remediation which, in their original form, made even the mentioned legislation in the field of environmental protection difficult to apply in practice. The model of Leopold matrix greatly facilitates the implementation of the procedure of assessment of impacts on the environment and in order to use this Doctoral thesis appropriately, it is adapted to the requirements of the nature protection. A significant contribution of the Doctoral thesis to the organisation of functional protective zones is provided by equations developed in order to improve the assessment of the potential and total relative loss of habitats which occurred as a result of pollution

"Multi Criteria Approach to Organising Functional Protective Zones of Natural Resources Aiming to Reduce Anthropogenic Impact"

Докторска дисертација „Вишекритеријумски приступ организацији функционалних заштитних зона природних добара у циљу смањења антропогених утицаја“ урађена је као резултат потребе за јачањем улоге заштитне зоне у очувању биодиверзитета, функционалности екосистема и квалитета екосистемских услуга, уз одрживо коришћење простора и ресурса. Анализа могућности формирања функционалних заштитних зона и утврђивање кључних критеријума за успостављање ових просторних целина, вршени су за подручја која припадају Панонском биогеографском региону. Услед изузетне комплексности ове проблематике, чије решавање захтева мултидисциплинаран приступ уз комбинацију природних и друштвених наука, примењен је већи број метода истраживања ради упоређивања резултата и доношења закључака којима би се најприближније одговорило еколошким, социо-економским и другим потребама одрживог развоја. Анализа података извршена је применом модела и коришћењем математички изражених поступака, који су добијени адаптацијом постојећих модела и поступака, са мањим или већим изменама и одређеним новинама. Највеће измене извршене су у оквиру поступака везаним за одређивање статуса угрожене животне средине и приоритета за санацију и ремедијацију који су, у оригиналном облику, наведену легислативу из области заштите животне средине чинили тешко применљивом у пракси. Модел Леополдових матрица у великој мери олакшава спровођење поступка процене утицаја на животну средину, а за потребе практичне примене ове дисертације прилагођен је захтевима заштите природе. Значајан допринос докторске дисертације организацији функционалних заштитних зона дају једначине које су постављене у циљу побољшања процене потенцијалног и укупног релативног губитка станишта, насталог под утицајем антропогених фактора.Doktorska disertacija „Višekriterijumski pristup organizaciji funkcionalnih zaštitnih zona prirodnih dobara u cilju smanjenja antropogenih uticaja“ urađena je kao rezultat potrebe za jačanjem uloge zaštitne zone u očuvanju biodiverziteta, funkcionalnosti ekosistema i kvaliteta ekosistemskih usluga, uz održivo korišćenje prostora i resursa. Analiza mogućnosti formiranja funkcionalnih zaštitnih zona i utvrđivanje ključnih kriterijuma za uspostavljanje ovih prostornih celina, vršeni su za područja koja pripadaju Panonskom biogeografskom regionu. Usled izuzetne kompleksnosti ove problematike, čije rešavanje zahteva multidisciplinaran pristup uz kombinaciju prirodnih i društvenih nauka, primenjen je veći broj metoda istraživanja radi upoređivanja rezultata i donošenja zaključaka kojima bi se najpribližnije odgovorilo ekološkim, socio-ekonomskim i drugim potrebama održivog razvoja. Analiza podataka izvršena je primenom modela i korišćenjem matematički izraženih postupaka, koji su dobijeni adaptacijom postojećih modela i postupaka, sa manjim ili većim izmenama i određenim novinama. Najveće izmene izvršene su u okviru postupaka vezanim za određivanje statusa ugrožene životne sredine i prioriteta za sanaciju i remedijaciju koji su, u originalnom obliku, navedenu legislativu iz oblasti zaštite životne sredine činili teško primenljivom u praksi. Model Leopoldovih matrica u velikoj meri olakšava sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu, a za potrebe praktične primene ove disertacije prilagođen je zahtevima zaštite prirode. Značajan doprinos doktorske disertacije organizaciji funkcionalnih zaštitnih zona daju jednačine koje su postavljene u cilju poboljšanja procene potencijalnog i ukupnog relativnog gubitka staništa, nastalog pod uticajem antropogenih faktora.A Doctoral thesis entitled “Multicriteria Approach to Organising Functional Protective Zones of Natural Resources Aiming to Reduce Anthropogenic Impact” was developed as a result of the necessity for strengthening the role of the protective zone in the preservation of biodiversity, ecosystem functionality and the quality of ecosystem services, while utilising the space and resources in a sustainable manner. The analysis of the possibility of establishing functional protective zones and identificaton of key criteria for establishing these spatial entireties were carried out for areas belonging to the Pannonian bio-geographical region. The area of central Banat in the vicinity of protected areas – “Slano Kopovo” Special Nature Reserve (SNR), “Rusanda” Nature Park and “Okanj Bara” Special Nature Reserve was chosen for this research. Due to extreme complexity of this subject matter, whose solving requires multi-disciplinary approach combining science and humanities, a few research methods were applied in order to compare results and make conclusions which would most appropriately meet the ecological, socio-economical and other needs of sustainable development. The data analysis was conducted by applying the model and using mathematically expressed procedures obtained through the adaption of existing models and procedures, with minor or major modifications and certain innovation. The greatest changes were made within the procedures related to the determination of a status of endangered environment and priorities for recovery and remediation which, in their original form, made even the mentioned legislation in the field of environmental protection difficult to apply in practice. The model of Leopold matrix greatly facilitates the implementation of the procedure of assessment of impacts on the environment and in order to use this Doctoral thesis appropriately, it is adapted to the requirements of the nature protection. A significant contribution of the Doctoral thesis to the organisation of functional protective zones is provided by equations developed in order to improve the assessment of the potential and total relative loss of habitats which occurred as a result of pollution

A Palicsi-tó ökoszisztéma szolgáltatásai – híd a természetvédelmi szakma és a lakosság között

Esettanulmányunk а Palics Természeti Park (Park Prirode Palić) példáján keresztül mutatja be a természetvédelem és a lakosság közötti kommunikáció egyik kísérletét, melynek célja a természetvédelmi érdekű területhasználati változások és korlátozások elfogadásának megkönnyítése. A mezőgazdasági tájba ágyazott védett területen az idegenforgalom fejlesztésével is össze kell hangolni a természetvédelmi törekvéseket, ami számos érdekellentétet eredményez. A természetvédelmi felmérés eredményei, valamint irodalmi adatok alapján meghatároztuk a tó és környéke által nyújtható ökoszisztéma szolgáltatásokat, illetve azokat a beavatkozásokat, melyek növelik ezek minőségét. A célcsoportokkal való szóbeli és írásos kommunikáció eredményeként kirajzolódtak a legtöbb konfliktust okozó korlátozások, valamint az egyes csoportok érdekeihez fűződő ökoszisztéma szolgáltatások. Az eredmények arra utalnak, hogy a legtöbb korlátozással szembesülő csoport egyúttal a legtöbb olyan ökoszisztéma szolgáltatás haszonélvezője, melyek minősége javulhat a védelmi intézkedések alkalmazásával

Teški metali u zemljištu i sedimentu potencijalne lokalne ekološke mreže srednjeg Banata

In order to establish the current status and assess the impact of agriculture in the area planned to be included into the envisaged environmental network, we analyzed the arable soil, pasture soil and sediments for the content of heavy metals. Out of a total 38 analyzed soil and sediment samples, only 2 were found to contain heavy metals in concentrations higher than the MAC for agriculture soil. An increased concentration of copper (189.1 mg/kg) was recorded in a sample of vineyard soil and increased nickel concentrations were recorded in one sample of pasture soil (60.9 mg/kg). Further research showed that the high Ni concentrations were of the geochemical origin, while the high Cu was of anthropogenic origin. Out of a total 10 sediment samples analyzed according to Dutch criteria for threshold values, increased concentrations of Cu and Zn were found in one sample, and high concentrations of Ni were found in 4 samples. At the same time, the heavy metal contents in the analyzed sediments were much below the anticipated remediation values.U cilju analize stanja i procene uticaja poljoprivrede na području potencijalne lokalne ekološke mreže, analizirano je obradivo zemljište, zemljište pašnjaka i sediment jezera, na sadržaj teških metala (Cu, Zn, As, Pb, Ni, Cd i Cr). Od ukupno 38 analiziranih uzoraka zemljišta i sedimenta, samo u dva uzorka izmeren je sadržaj metala veći od MDK za poljoprivredno zemljište. Povišen sadržaj metala zabeležen je u slučaju jednog uzorka za bakar (189,1 mg kg-1) sa obradivog zemljišta iz vinograda i nikla za jedan uzorak pašnjaka (60,9 mg kg-1). Na osnovu detaljnijih istraživanja utvrđeno je da je povišen sadržaj Ni geohemijskog, dok je bakar antropogenog porekla. Od ukupno 10 analiziranih uzoraka sedimenta, prema holandskom kriterijumu za graničnu vrednost, povišen sadržaj Cu i Zn ima po jedan uzorak sedimenta i četiri uzorka imaju višu koncentraciju za Ni. Istovremeno, sadržaj metala u ispitivanom sedimentu je daleko manji od predviđenih remedijacionih vrednosti

Problematika određivanja količine istaloženih azotnih jedinjenja na slatinska staništa nacionalne ekološke mreže

The exceedance in the critical load of nitrogen compounds is used by the European Environment Agency as an indicator of the biodiversity loss risk. This paper provides a general overview of continental saline habitats vulnerability (Slatine - in Serbian) located in central Banat within the National Ecological Network, caused by the deposition of nitrogen compounds. These compounds originate from manure of selected category of animals raised in settlements located in the vicinity of protected areas. The data on short-range deposition of nitrogen compounds within two zones were used for determining the areas of impact: the zone of probable impact (0-500 m) and the zone of potential impact (500-2000 m). According to the calculation results, the most vulnerable locations which, for the most part, belong to 'Rusanda' protected area, are the pastures directly surrounding village Kumane, pastures bordering Rusanda salty lake, including the lake itself.Prekoračenja kritičnih opterećenja azotnim jedinjenjima se koriste kao indikatori rizika gubitka biodiverziteta od strane Evropske agencije za životnu sredinu. U radu je dat okvirni prikaz ugroženosti slatinskih staništa nacionalne ekološke mreže koja je uzrokovana taloženjem azotnih jedinjenja iz stajnjaka izabranih životinja, poreklom iz naselja koja se nalaze u okruženju zaštićenih područja srednjeg dela Banata. Za određivanje oblasti uticaja korišćeni su podaci o kratkom dometu taloženja azotnih jedinjenja, unutar dva pojasa: pojas verovatnog uticaja (od granice zaštićenog područja do 500 m) i pojas mogućeg uticaja (500-2000 m). Na osnovu rezultata proračuna, kao posebno ugroženi lokaliteti izdvajaju se pašnjačke površine u neposrednom okruženju naselja Kumane koje najvećim delom pripadaju zaštićenom području 'Rusanda', pašnjaci uz Rusandu, kao i samo jezero

Assessment of the capacity of the national ecological network elements for road construction and operation

Road construction and usage have a wide range of direct and indirect negative effects on protected areas. The impact of state roads on protected areas in Vojvodina was reviewed in this article, based on the orientation values of habitat loss and secondary negative effects originating from traffic functioning. Results of the assessment indicate that the use of existing roads constructed on habitats within the national ecological network exceeded the capacity of individual PA-protected areas (e.g., in case of Straža Natural Monument). Recorded capacity overflow on other PAs occurs solely as a consequence of overlapping between protected areas and areas of influence of roads routed along the borders of protected areas (which is the case with Slano Kopovo Special Nature Reserve and Selevenjske pustare Special Nature Reserve). The aim of this article is to show that even with the smallest values of the parameters related to the width of roads and critical distance from the habitat, the vulnerability of certain core areas of the national ecological network is evident

Influence of geographical and historical factors on changes in natural features of central Banat and the quality of ecosystem services

Research of the influence of geographical and historical factors on changes in natural features and the quality of ecosystem services is important for the evaluation of the reference state of the quality of the environment and the potential of natural systems for the renewal of functions on which the wildlife on the planet depends. The territory of central Banat in the surrounding of protected areas 'Slano Kopovo' Special Nature Reserve, 'Rusanda' Nature Park and 'Okanj Bara' Special Nature Reserve covering the settlements of Novi Bečej, Kumane, Melenci, Elemir and Taraš was selected for the analysis. Changes in ecosystems were monitored based on available geographical and historical data on the residence and activities of people in this territory during various time periods. Evaluation was conducted by scoring and gradation of impact was carried out by applying approximate values of spatial, qualitative and quantitative change indicators. According to the research results, current effects of the impact on the considered area were between significant and great. Results indicate the alarming state in the environment, since further increase in the scope of influences leads to the exceedance of capacities of the surrounding ecosystems for performing a part of ecosystem services (tremendous impact), or most of ecosystem services (drastic impact)

Assessment of the influence of anthropogenic factors on elements of the ecological network in Vojvodina (Serbia) using the Leopold matrix

Salt steppes and marshes represent the most valuable ecosystems in the world, providing numerous ecosystem services that are extremely vulnerable to anthropogenic influences. These types of habitat in the territory of Serbia are most dominant in Banat and a significant portion of them is under protection or in the process of becoming protected. The section surrounding the protected areas of Slano Kopovo Special Nature Reserve, Rusanda Nature Park and Okanj Bara Special Nature Reserve with the non-building area of Novi Bečej, Kumane, Melenci, Elemir and Taraš cadastral municipalities, has been chosen for the analysis. The aim of this paper was to assess the influence of specific anthropogenic factors on the elements of an ecological network using the analytical method that can generate the required results in a manner suitable for presentation to various stakeholders. To achieve this aim, the Leopold matrix model, used for assessing anthropogenic influence on the environment, has been chosen. The specificity of this issue of protecting and preserving elements of an ecological network resulted in the need to isolate and evaluate the factors affecting the preservation of habitats and functionality of ecosystems, unlike the concept of Leopold matrix, which treats all factors as equally important in the process of evaluation. Evaluation results indicate significant effects of historical, perennial manner of using the area and other resources in the non-building area