ПРОМЕНА СТРАНАЧКЕ ПРИПАДНОСТИ ПОСЛАНИКА ТОКОМ ЛЕГИСЛАТУРНОГ ПЕРИОДА И ЊЕНЕ ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ У УПОРЕДНОМ ПРАВУ

Relationship between member of parliament and his political party as well as party switching worldwide have been vastly discussed in literature. The representative democracy is unfunctional without political parties. Also, the representative democracy is unfunctional without free parliamentary mandate. We have, from one side, party discipline in the modern parliaments, but we also have, from the other side, free parliamentary mandate. That very fact has instigated the author to research this matter, specifically in the area of party switching and give incentive for further scientific research. At first glance, we have unsoluble problem, which has been caused by existence of party discipline and free mandate at the same time. One should examine the way in which modern states reconcile free mandate and party discipline, regarding party switching. The paper consists of four parts, first part is introduction, second part that gives brief overview of concrete solutions in the comparative law, third part that contemplates concrete solutions in Spain, Ukraine, Portugal and Israel, and concluding remarks that intent to summarize findings of the research.Без политичких странака се не може у савременим представничким демократијама, али се не може и без слободног посланичког мандата. У парламентима, са једне стране, постоји страначка, однодно фракцијска дисциплина, док, са друге стране, опстаје принцип слободног посланичког мандата. Намера аутора је била да истражи правне последице промене страначке припадности посланика током трајања легислатурног периода. На први поглед, проблем делује тешко решив, управо због постојања слободног посланичког мандата, али и постојања неспорне улоге политичких странака. Чланак је подељен на четири дела. У првом, уводном делу се уопштено приказује проблем. У другом делу се укратко представљају решења у упоредном праву. У трећем делу се приказују решења у Шпанији, Украјини, Португалу и Израелу, док се у четвртом делу налазе закључна разматрања

ОДЛУЧИВАЊЕ О УСТАВНИМ ИЗМЕНАМА НА ПРИМЕРУ НЕКИХ САВРЕМЕНИХ ФЕДЕРАЛНИХ ДРЖАВА

Nobody can deny the federal constitution’s importance for the successful functioning of a federal state. Therefore the members of the federal states are interested to take part in the process of decision making on the proposed constitutional amendments. As a matter of fact, it is the last moment when they have the chance to express their final opinion on proposed changes. In this paper the decision-making phase will be analyzed during the constitution’s amendments proceeding. The aim of this work is to present the existing legal solutions and to identify similarities and differences between them. In fact, it is not enough. It was noted that in some federal states, constitution has been adapted to social reality without formal amendment proceedings to be done. Therefore, it is also necessary to point out the role of public authorities, who adapted constitution to social reality through their actions. This is done in the absence of the formal decision on constitutional change which should be set out in accordance with constitution amendments provisions. At the end, it will be necessary to assess both positive and negative aspects of such behavior.Важност устава за успешно функционисање федералне државе је неспорна. Федералне јединице су заинтересоване да учествују у фази одлучивања о предложеним уставним изменама, а то је и последња фаза у оквиру које имају прилику да изразе свој коначан суд о самом предлогу. У овом чланку ће се анализовати ревизионе одредбе устава појединих федералних држава које се односе на фазу одлучивања. Циљ је представљање постојећих решења, те утврђивање сличности и разлика међу њима. Но, то није довољно. Примећено је да се у неким федерацијама устав уподобљава друштвеној стварности без формалних измена. Због тога је неопходно и да се укаже на улогу државних органа који га својим деловањем прилагођавају друштвеној стварности у одсуству одлуке донете у складу са ревизионим одредбама. На крају, неопходно је и да се процене како позитивни, тако и негативни аспекти оваквог поступања

RASPODELA MANDATA U EVROPSKIM POSTKOMUNISTIČKIM ZEMLjAMA NA PRIMERIMA ČEŠKE, SLOVAČKE I SLOVENIJE

This paper is connected with previous paper of this author, published in journal Foreign Legal Life, No. 3/2013. In this paper will be presented the distribution of mandates system in Czech Republic, Slovakia and Slovenia, after the parliamentary elections. In its core, the mandate’s distribution system is the way of converting votes into Member of Parliament seats, after the completion of voting. As a matter of fact, this phase of the election can be done in different ways, and that makes it very interesting researched topic. The author has selected three European countries, and they all are ex-communist countries. This choice is quite logic, because our country, Serbia, was part of that system. The aim of this paper is to bring some general conclusions, after the examination of the solutions in these countries. In our opinion, this topic has scientifically and social justification to be researched. The author wishes to provide a modest contribution to the knowledge of this subject in our country, and beyond. The science should serve to society, and this knowledge could in the future gain an importance, in case of future reforms of Serbian electoral system.Ovaj rad predstavlјa, na neki način, celinu sa prethodnim radom autora, koji je objavlјen u časopisu Strani pravni život, broj 3/2013. U ovom članku će biti prikazan sistem raspodele mandata u Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji, a nakon sprovedenih parlamentarnih izbora. U suštini, to je način na koji se glasovi, posle glasanja, pretvaraju u poslanička mesta. Imajući u vidu da se to može učiniti na različite načine, ova faza izbora se smatra veoma bitnom i samim tim je interesantna za proučavanje. Za istraživanje su odabrane evropske države koje su nekada bile deo tzv. komunističkog bloka. Ovakav odabir je logičan, jer je i naša zemlјa nekada tu pripadala. Cilј ovoga rada je da se posle proučavanja rešenja u svakoj od ovih zemalјa dođe do odgovarajućih opštih zaklјučaka, a u vezi sa njima. Izučavanje ove teme je društveno i naučno opravdano, pošto je želјa autora da na taj način pruži skroman doprinos poznavanju iste kod nas, a i šire. Nauka bi morala da služi društvu i ovakva znanja bi mogla još više dobiti na značaju, ukoliko nekada u našoj zemlјi dođe do reforme izbornog sistema

РАСПОДЕЛА МАНДАТА У ЕВРОПСКИМ ПОСТКОМУНИСТИЧКИМ ЗЕМЉАМА НА ПРИМЕРИМА ПОЉСКЕ, БУГАРСКЕ, ХРВАТСКЕ И МАКЕДОНИЈЕ

In this paper will be presented the mandate’s distribution system in Poland, Bulgaria, Croatia and Macedonia, after the parliamentary elections. The mandate’s distribution system is the way of converting votes into member of parliament seats, after the completion of voting. This phase of the election can be accomplished in a different ways, and that’s why this issue is very interesting to be researched. The author has selected four countries in Europe, which are all ex-communist countries. This choice is quite logic, because our country, Serbia, was part of same system. In the past two decades, the electoral system in Poland has been frequent changed. Bulgaria, Serbia’s neighbour, is a EU member state, and has almost the same population, as our country. Croatia and Macedonia have been selected as members of the former Yugoslav federation. The aim of this paper is to bring some general conclusions, after the examination of legal solutions in these countries, in accordance with these solutions. The author wants to provide a modest contribution to the knowledge of this subject in our country, and abroad. This knowledge could in the future gain an importance, if at one time in the future it comes to the reform of the Serbian electoral system.У овом раду ће бити приказан систем расподеле мандата након парламентарних избора у Пољској, Бугарској, Хрватској и Македонији. Имајући у виду да се расподела мандата може извршити на различите начине, ова фаза избора се сматра веома битном и самим тим је интересантна за проучавање. За истраживање су одабране европске државе које су некада биле део тзв. комунистичког блока. Овакав одабир је логичан, јер је и наша земља некада припадала овој групи земаља. Пољска је у протекле две деценије често мењала изборни систем, док је Бугарска држава чланица Европске уније, која се граничи са Србијом и има приближан број становника, као и наша земља. Хрватска и Македонија су изабране као некадашње чланице југословенске федерације. Циљ овога рада је да се после проучавања решења у свакој од ових земаља дође до одговарајућих општих закључака у вези са њима. Жеља аутора је да се на овај начин пружи скроман допринос познавању ове теме код нас, а и шире. Ова знања би могла још више добити на значају, уколико некада у нашој земљи дође до реформе изборног система

Судски савети : састав и надлежности широм Европе

Autor konstatuje da 20. vek označava značajne promene u načinu na koji evropske zemlјe shvataju odnos politike i pravosudnog sistema, jer je prvobitno upravlјanje pravosuđem bilo uglavnom u nadležnosti izvršne vlasti, a posebno ministarstva nadležnog za pravosuđe. Međutim, nakon završetka Drugog svetskog rata, zabrinutost za nezavisnost i efikasnost sudskog sistema uzrokovala je početak promena, zahvalјujući kojima su ministarstva nadležna za pravosuđe polako gubila primat u tom smislu. Odnosno, kako bi se sudstvo oslobodilo političkog pritiska, pre svega izvršne vlasti, (odnosno, da bi se uspostavio princip nezavisnog sudstva), počeli su da se pojavlјuju sudski saveti kao simbol i glasnik novih institucija demokratskih režima. Istorijski gledano, zemlјa u kojoj je stvoreno prvi sudski savet bila je Francuska, u devetnaestom veku. U 20. veku, Francuska je ponovo bila preteča u ovom smislu, kada je 1946. osnovan Visoki savet magistrature Nekoliko godina kasnije, Italija je postala prva zemlјa koja je imala Savet istog. naziva, koji je stvoren da bi se kompletno pravosuđe potpuno oslobodilo političke kontrole. Ovi organi su poslužili kao model za pravosudne sisteme drugih zemalјa, sa cilјem da se obezbedi još jedan set ustavnih garantija radi uspostavlјanja i očuvanja nezavisnosti pravosuđa. Autor konstatuje da postoji evropski trend osnivanja sudskih saveta u zemlјama koje su se tradicionalno oslanjale na ministarsko upravlјanje sudovima i budžetom, a broj takvih zemalјa se višestruko povećao tokom samo nekoliko decenija. Naročito od 1989. godine i pada Berlinskog zida, Evropa je bila svedok istinske ekspanzije sudskih saveta. U ovoj monografiji, primenom normativnog, egzegetskog i uporednog metoda, stavlјeni su pod analizu važni aspekti funkcionisanja sudskih saveta i to onaj koji se odnosi na njihov sastav, način izbora članova, kao i nadležnost. Obuhvaćeno je dvadeset evropskih zemalјa, a posebno je osvrt na Srbiju i ustavne amandmane iz 2022. godine

ПРОМЕНА СТРАНАЧКЕ ПРИПАДНОСТИ ПОСЛАНИКА ТОКОМ ЛЕГИСЛАТУРНОГ ПЕРИОДА И ЊЕНЕ ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ У УПОРЕДНОМ ПРАВУ

Без политичких странака се не може у савременим представничким демократијама, али се не може и без слободног посланичког мандата. У парламентима, са једне стране, постоји страначка, однодно фракцијска дисциплина, док, са друге стране, опстаје принцип слободног посланичког мандата. Намера аутора је била да истражи правне последице промене страначке припадности посланика током трајања легислатурног периода. На први поглед, проблем делује тешко решив, управо због постојања слободног посланичког мандата, али и постојања неспорне улоге политичких странака. Чланак је подељен на четири дела. У првом, уводном делу се уопштено приказује проблем. У другом делу се укратко представљају решења у упоредном праву. У трећем делу се приказују решења у Шпанији, Украјини, Португалу и Израелу, док се у четвртом делу налазе закључна разматрања

Neophodnost određivanja pritvora i naknada štete u praksi Evropskog suda za ljudska prava: smernice za Srbiju

Pravo na slobodu i sigurnost ličnosti je jedno od najvažnijih ljudskih prava, koje se u skladu sa tim, jamči kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Kada je o pritvoru reč, formalno gledano, a u skladu sa pretpostavkom nevinosti pritvara se uvek lice koje je formalnopravno nevino. Stoga, neophodno je da se, na neki način, upute određene smernice, kako da se pritvor primenjuje samo onda kada je neophodan, a kako kasnije država ne bi bila dužna da nadoknađuje nastalu štetu. Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i ona je postala deo unutrašnjeg pravnog poretka naše zemlje. Imajući to u vidu, takve smernice je najzgodnije pronaći u okviru bogate prakse Evropskog suda za ljudska prava, gde se ovaploćuju sva načela iz Konvencije. U ovom radu se ispituju uslovi koji se u okviru krivičnog postupka moraju ispuniti, a kako bi pritvor bio nužan i kako ljudska prava okrivljenog ne bi bila povređena. Zaključuje se da je neophodno da država usvoji precizan, jasan zakon na osnovu koga se pritvor određuje, te da državni organi koji određuju pritvor njega odrede samo onda kada je to neophodno, detaljno obrazlažući svoju odluku, vodeći računa da ova mera traje samo onoliko koliko je neophodno, odnosno što je to vremenski kraće moguće, te da ona bude preispitivana od strane nadležnog suda

Sudski saveti u Poljskoj i Estoniji

U radu se nakon istorijskog dela te dela koji se tiče akata međunarodnog javnog prava u Evropi, koji se tiču ove materije, istražuje položaj sudskih saveta u Poljskoj i Estoniji. Namerno su izabrane, prema površini teritorije i broju stanovnika, jedna „velika” i jedna „mala” država, članice Evropske unije. Istražuje se aspekat istorijskog razvoja saveta u tim zemljama, njihov sastav i nadležnosti. U radu se, pre svega, koristi normativni metod. Naučna i društvena opravdanost teme se nalazi u činjenici da je u Republici Srbiji u toku reforma koja se odnosi na nezavisnost pravosuđa

Ustavna žalba u Nemačkoj kao uzor ustavne žalbe u Srbiji - izvor problema, ali i rešenja

A constitutional complaint in the Republic of Serbia, which is modelled in accordance with the German constitutional complaint, was introduced by the Constitution of Serbia in 2006. Bearing that in mind, it seems useful, after thirteen years to pay attention to certain problematic aspects of its implementation, from the perspective decennial practice of the Federal Constitutional Court of Germany. This refers, first of all, to a certain ‘strained’ relationship between the Constitutional Court and the regular courts when deciding on constitutional appeals filed against decisions of the regular courts. Also, in the paper the author considers the realization of the principle of subsidiarity, which also contributes to making this relationship more relaxed, paying special attention to the so-called material subsidiarity, developed in the practice of the Federal Constitutional Court. These problems existed and to some extent still exist in Germany. Their solutions are sought both at the theoretical and at the level of practice of the Federal Constitutional Court, which has, over the course of many decades, developed certain standpoint on these issues. In doing so, the author tries to find solutions to the problems or dilemmas expressed in Serbia by looking into the role-model-country, Germany. Finally, the author concludes that, when it comes to disagreement over the relationship between the constitutional and ordinary courts, it is in fact false dilemma, because each of these state bodies has its clearly limited function, that is, jurisdiction. It is the utmost wisdom and imperative that these boundaries should not be crossed, and the aim of this paper is to make a modest contribution to this endeavour

ОДЛУЧИВАЊЕ О УСТАВНИМ ИЗМЕНАМА НА ПРИМЕРУ НЕКИХ САВРЕМЕНИХ ФЕДЕРАЛНИХ ДРЖАВА

Важност устава за успешно функционисање федералне државе је неспорна. Федералне јединице су заинтересоване да учествују у фази одлучивања о предложеним уставним изменама, а то је и последња фаза у оквиру које имају прилику да изразе свој коначан суд о самом предлогу. У овом чланку ће се анализовати ревизионе одредбе устава појединих федералних држава које се односе на фазу одлучивања. Циљ је представљање постојећих решења, те утврђивање сличности и разлика међу њима. Но, то није довољно. Примећено је да се у неким федерацијама устав уподобљава друштвеној стварности без формалних измена. Због тога је неопходно и да се укаже на улогу државних органа који га својим деловањем прилагођавају друштвеној стварности у одсуству одлуке донете у складу са ревизионим одредбама. На крају, неопходно је и да се процене како позитивни, тако и негативни аспекти оваквог поступања