Relationship between member of parliament and his political party as well as party switching worldwide have been vastly discussed in literature. The representative democracy is unfunctional without political parties. Also, the representative democracy is unfunctional without free parliamentary mandate. We have, from one side, party discipline in the modern parliaments, but we also have, from the other side, free parliamentary mandate. That very fact has instigated the author to research this matter, specifically in the area of party switching and give incentive for further scientific research. At first glance, we have unsoluble problem, which has been caused by existence of party discipline and free mandate at the same time. One should examine the way in which modern states reconcile free mandate and party discipline, regarding party switching. The paper consists of four parts, first part is introduction, second part that gives brief overview of concrete solutions in the comparative law, third part that contemplates concrete solutions in Spain, Ukraine, Portugal and Israel, and concluding remarks that intent to summarize findings of the research.Без политичких странака се не може у савременим представничким демократијама, али се не може и без слободног посланичког мандата. У парламентима, са једне стране, постоји страначка, однодно фракцијска дисциплина, док, са друге стране, опстаје принцип слободног посланичког мандата. Намера аутора је била да истражи правне последице промене страначке припадности посланика током трајања легислатурног периода. На први поглед, проблем делује тешко решив, управо због постојања слободног посланичког мандата, али и постојања неспорне улоге политичких странака. Чланак је подељен на четири дела. У првом, уводном делу се уопштено приказује проблем. У другом делу се укратко представљају решења у упоредном праву. У трећем делу се приказују решења у Шпанији, Украјини, Португалу и Израелу, док се у четвртом делу налазе закључна разматрања
