ОДНОС ИЗМЕЂУ NAO ИНДЕКСА, МРАЗНИХ ДАНА И ЕКСТРЕМНИХ И СРЕДЊИХ МАКСИМАЛНИХ ВРИЈЕДНОСТИ ТЕМПЕРАТУРЕ У ТУРСКОЈ

О односу NAO индекса и падавина и средње температуре у Турској су проведене бројне студије(Türkoğlu et. al, 2006, Türkeş and Erlat, 2003). У раду ћемо анализирати управо овај однос усљед недовољнихподатака о утицају NAO индекса на број мразних дана те на максималну и средњу максималну температуру.Параметри телеконекције у мањој или већој мјери утичу на глобалну климу те на њену диференцијацију премарегионима. Турска је удаљена од океана а на климу у овој земљи више утиче NAO него ENSO (Sensoy et al,2011). Рад се бави могућим утицајима NAO индекса (сјеверно-атлантске осцилације) на број мразних дана, те намаксималну и средње максималну температур у Турској. Коришћени су подаци са 41 хидрометеоролошке станицеу Турској и то вриједности за број мразних дана, екстремне максималне температуре и средње максималнетемпературе за временски период од 1960. до 2015.године. Најновији подаци NAO индекса су преузети саNCAR/UCAR Националног центра за атмосферска истраживања. Преузете су само вриједности индекса веће од±0.5како бисмо елиминисали неутралну фазу NAO индекса. Мразним даном се сматра онај дан када је минималнадневна температура ваздуха испод 0°C. Поред тога, коефицијенти корелације су израчунати коришћењем Pearsonформуле и за средње максималне и за екстремне максималне температуре, као и параметри броја мразних данаукључујући мјесечни ниво и DJFM. Сматра се да је корелација слаба ако су вриједности r између ± 0.10-0.29,за вриједности ± 0.30-0.49 она је умјерена, а за вриједности 0.50-1.00 је висока. Поред тога, ± приказује смјеркорелације. Уколико је израчуната статистичка вриједност (t) већа од циљане табеларне вриједности (премастепену слободе и нивоу значаја), хипотеза се не може потврдити те неће бити значајне корелације. У нашем раду,степен слободе износи 56-2 = 54, а израчунати праг је ± 0.27 за α = 0,05 и ± 0.34 за α = 0,01. Према добијенимрезултатима, однос између NAO индекса и максималне температуре је негативан, што заправо значи да негативанNAO индекс доводи до повећања максималне температуре. Умјерене/повишене и значајне негативне корелацијесу измјерене у мају, децембру, те DJFM у већини станица. Постоји слаба позитивна корелација почетком и крајемјесени (септембар и новембар). Уопштено говорећи, постоји слаба негативна веза између NAO индекса и средњемаксималне температуре, мада се у јуну и октобру јављају умјерене и статистички значајне корелације будућида су то прелазни мјесеци. Другим ријечима, негативни NAO индекс доводи до повећања средње максималнетемпературе, док се слаба позитивна корелација јавља у августу. Однос између NAO индекса и броја мразнихдана је углавном позитиван, што значи да ће позитивни NAO индекс повећати број мразних дана док ће негативаниндекс довести до мањег броја истих. На већини метеоролошких станица је забиљежена висока и статистичкизначајна позитивна корелација код DJFM осим у Истамбулу, Текирдагу, Чанакалеу и Мерсину. Према резултатима,DJFM NAO индекс нарочито утиче на климу у Турској усљед атмосферске циркулације. Средња температура уТурској у порасту је од 1981. године. Правац односа температуре је негативан док је позитиван када је ријеч оброју мрзних дана

The results of monoblock stem with step-cut femoral shortening osteotomy for developmentally dislocated hips

Introduction: The main objective of this study was to evaluate the midterm results of cementless THA with the use of monoblock stems combined with step-cut femoral shortening derotational osteotomy for DDH

A Comparative Study of Clinical and Radiological Outcomes of Open Reduction Using the Anterior and Medial Approaches for the Management of Developmental Dysplasia of the Hip

Background The literature is scanty on reports directly comparing the outcomes of anterior open reduction (AOR) and medial open reduction (MOR) in the management of developmental dysplasia of the hip (DDH). Purpose of the Study To compare clinical and radiographic outcomes of surgical treatment using either AOR or MOR in children with DDH aged < 24 months and to evaluate the procedure-inherent risks of avascular necrosis of the femoral head (AVN) and need for further corrective surgery (FCS). Methods 61 children who underwent surgical treatment for DDH were categorized into two groups: AOR (31 hips of 28 patients) and MOR (39 hips of 33 patients). The mean age was 17 +/- 5.85 (range 7-24) months in group AOR and 13 +/- 5.31 (range 6-24) months in group MOR. The mean follow-up was 118 +/- 41.2 (range 24-192) months and 132 +/- 36.7 (range 24-209) months in group AOR and MOR. At the final follow-up, mid- to long-term clinical and radiographic outcomes were assessed. FCS was recorded. Results Regarding McKay's clinical criteria, both groups exhibited similar results (p = 0.761). No significant differences were observed between the groups in both the center-edge-angle (p = 0.112) and the Severin score (p = 0.275). The AVN rate was 32% in the AOR group and 20% in the MOR group (p = 0.264). The FCS rate was 22% in the AOR group and 12% in the MOR group (p = 0.464). Conclusions This study showed similar clinical and radiological outcomes with AOR and MOR with no significant relation to AVN and FCS

Evaluation of a quality improvement intervention to reduce anastomotic leak following right colectomy (EAGLE): pragmatic, batched stepped-wedge, cluster-randomized trial in 64 countries

Background Anastomotic leak affects 8 per cent of patients after right colectomy with a 10-fold increased risk of postoperative death. The EAGLE study aimed to develop and test whether an international, standardized quality improvement intervention could reduce anastomotic leaks. Methods The internationally intended protocol, iteratively co-developed by a multistage Delphi process, comprised an online educational module introducing risk stratification, an intraoperative checklist, and harmonized surgical techniques. Clusters (hospital teams) were randomized to one of three arms with varied sequences of intervention/data collection by a derived stepped-wedge batch design (at least 18 hospital teams per batch). Patients were blinded to the study allocation. Low- and middle-income country enrolment was encouraged. The primary outcome (assessed by intention to treat) was anastomotic leak rate, and subgroup analyses by module completion (at least 80 per cent of surgeons, high engagement; less than 50 per cent, low engagement) were preplanned. Results A total 355 hospital teams registered, with 332 from 64 countries (39.2 per cent low and middle income) included in the final analysis. The online modules were completed by half of the surgeons (2143 of 4411). The primary analysis included 3039 of the 3268 patients recruited (206 patients had no anastomosis and 23 were lost to follow-up), with anastomotic leaks arising before and after the intervention in 10.1 and 9.6 per cent respectively (adjusted OR 0.87, 95 per cent c.i. 0.59 to 1.30; P = 0.498). The proportion of surgeons completing the educational modules was an influence: the leak rate decreased from 12.2 per cent (61 of 500) before intervention to 5.1 per cent (24 of 473) after intervention in high-engagement centres (adjusted OR 0.36, 0.20 to 0.64; P &lt; 0.001), but this was not observed in low-engagement hospitals (8.3 per cent (59 of 714) and 13.8 per cent (61 of 443) respectively; adjusted OR 2.09, 1.31 to 3.31). Conclusion Completion of globally available digital training by engaged teams can alter anastomotic leak rates. Registration number: NCT04270721 (http://www.clinicaltrials.gov)