The symphonic and concertante works of Aram Il’ich Khachaturian: a contextual and analytical study

Despite his prominent position in the history of Soviet music, Aram Il’ich Khachaturian remains a neglected figure in Western scholarship. There are a number of reasons for this state of affairs (one such being the prevailing view, originating from ideologically dubious Soviet publications, that the composer aimed to write in a style designed to appease the authorities), and these have resulted in a general lack of academic interest in Khachaturian’s music. Nevertheless, an examination of many of the works reveals that the composer’s musical language is distinctive and meticulously organised, and consequently merits extensive reappraisal. This thesis offers the first detailed analytical assessment of Khachaturian’s symphonic and concertante works (three symphonies, three concertos, and three concerto-rhapsodies), which stand among the composer’s most important contributions to the Soviet musical canon. These substantial investigations consider issues of formal, harmonic, and motivic construction, and follow the chronological progression of such musical parameters as a means of drawing conclusions of Khachaturian’s changing perception of symphonic and concertante composition. In order to provide a framework for these extensive analyses, Khachaturian’s contemporary standing is assessed in the first chapter, and the composer’s works are contextualised within the history of their genres in the second

Арам Хачатуријан и социјалистички реализам: ново разматрање

Aram Khachaturian remains a neglected figure in scholarship on Soviet music, his work often held as exemplifying Socialist Realism at its most conformist. In this article I suggest that folk music strongly influenced his style well before the imposition of Socialist Realism, and that his musical language and aesthetics have much more in common with those of contemporary composers in the West than has previously been assumed. A central focus of the paper will be to examine the role played by Soviet musicologists in placing questionable critical constructs on Khachaturian’s career and creative achievement.Премда се, на први поглед, највећи део опуса Арама Хачатурјана приклања нормама соцреалистичке естетике, посебно када су у питању његове стилизоване евокације грузијске и јерменске фолклорне музике, као и коришћење тропâ оријентализма и егзотизма, западноевропски аутори који су писали о овом композитору обично су превиђали чињеницу да су ови стилски елементи били присутни у његовом опусу много пре успостављања социјалистичког реализма као званичне естетике. Нема неких упадљивих разлика у композиторовом музичком језику пре и после 1934. године, што опонира тврдњама изнетим у стандардној литератури коришћеној на Западу да се Хачатурјан добровољно приклонио стаљинистичком „колонијалистичком” пројекту стварања националних музичких култура на Кавказу и у централноазијским републикама Совјетског Савеза. Претпоставка да је Хачатурјан био у обавези да пише бледа неоромантичарска дела по узору на традицију петорке представља драстично погрешно тумачење његове композиторске естетике. Хачатурјанов музички језик је далеко сложенији него што је сугерисано оваквим квалификацијама. Мада је руска музичка традиција играла значајну улогу у формирању његовог стила, чак и рана дела попут Трија (1932) и Плесне свите (1933) рефлектују широк дијапазон западноевропских модернистичких утицаја (а нарочито Равеловог опуса); њих одликује смео третман хармоније и звучних боја. Ова тенденција је настављена у Хачатурјановим наредним делима; чак је и у остварењу попут Треће симфоније, премијерно изведене 1947. године тј. на врхунцу Ждановљеве кампање, приметно одступање од конвенција социјалистичког реализма у неколико веома важних аспеката. У овом чланку заступам тезу да Хачатурјаново стваралаштво заслужује једно објективније разматрање, мање оптерећено предубеђењима него што је досад био случај. У закључку анализирам на који начин су вредносни судови о његовом опусу рефлектовали актуелну естетику и стилске предрасуде из доба Хладног рата

Discussant\u27s response to some thought on materiality

https://egrove.olemiss.edu/dl_proceedings/1137/thumbnail.jp

Demonstration of an agroforestry system to minimize pollution hazards from land application of treated municipal sludge

Iowa has over 700 communities that generate municipal biosolids by various treatment means. These biosolids contain valuable nutrients. In this study, municipal biosolids are applied to trees, perennial grasses, and corn/soybean crops in an alley cropping (repeated tree strips combined with crops) system. The goal is to produce economical quantities of biomass and grains with reduced use of fossil fuel-based fertilizers and minimal environmental impacts