Stylistics of figurative expressions in primary school Стилистика фигуральных выражений в начальной школе

Предмет рада Стилистика фигуративних израза у основној школи јесте попис и опис само оних стилских фигуративних јединица које се обрађују у уџбеницима књижевности и језика (како читанкама и граматикама, тако и у радним свескама и/или наставним листовима) у основним школама у Србији. У анализу је био укључен већи број уџбеника и теми се приступало и са дијахронијске и са синхронијске стране (посматрани су и старији и савремени уџбеници) како би се показале разноврсности у слободи обраде програмом предвиђених садржаја о фигуративним изразима. Праћена је поступност увођења појединих типова фигуративних израза у одређене разреде с обзиром на сложеност њихове језичке и семантичке структуре. Такође, анализиран је и начин упознавања ученика са одређеним фигуративним изразом, посебно кад је реч о стилским фигурама, тако да је праћено на ком је ученичком узрасту описно упућивано на значење дате фигуре, а на ком су ученици упознавани са самим термином, и његовим местом у терминосистему сродних фигуративних израза. Разматран је редослед појављивања стилских фигура, извршена оцена његове „утемељености” и анализиран међуоднос наставних програма и уџбеника. Анализа фигуративних израза вршена је с обзиром на двопланску вредност сваке стилеме, па је тако и свака од стилских фигура анализирана с обзиром на своју стилематичност и своју стилогеност. Врло битан аспект анализе била је и дисциплинарна припадност уведеног фигуративног израза: да ли је он обрађиван унутар садржаја књижевности, језика или садржаја културе изражавања. У анализи је посебна пажња посвећена разматрању типова књижевних текстова за основну школу с циљем да се утврди колико они представљају репрезентативне примере за упознавање ученика са стилогеним и стилематичним аспектима фигуративних израза.The subject of the work Stylistics of figurative expressions in primary school represents a list and a description of only those stylistic figurative units that are processed in textbooks of literature and language (both textbooks and grammars, and in workbooks and/or worksheets) in primary schools in Serbia. A large number of textbooks were included in the analysis, and the topic was approached from both the diachronic and synchronic sides (both older and modern textbooks were observed) in order to show the diversity in the freedom of processing the content of figurative expressions planned by the curriculum. There was monitored the gradual introduction of certain types of figurative expressions into the certain grades considering the complexity of their linguistic and semantic structure. Also, the way of introducing a certain figurative expression to the students was analysed, especially when we talk about stylistic figures, so it was monitored at which student’s age the meaning of a given figure was descriptively referred to, and at which age the students were introduced to the term itself and its place in the system of terms of related figurative expressions. The order of appearance of stylistic figures was also considered, the assessment of its ”foundation” was conducted, as well as the analysis of the interrelation of curriculum and the textbooks. The analysis of figurative expressions was performed considering the two-dimensional value of each stylistics, so each of the stylistic figures was analyzed with regard to its stylematicity and stylogenity. A very important aspect of the analysis was the disciplinary affiliation of the introduced figurative expression: whether it was processed within the contents of literature, language or the content of the culture of expression. In the analysis, special attention is paid to considering the types of literary texts for primary school with a goal to determine how well they represent the good examples of introducing students to the stylogenic and stylematic aspects of figurative expressions

Stylistics of figurative expressions in primary school Стилистика фигуральных выражений в начальной школе

Предмет рада Стилистика фигуративних израза у основној школи јесте попис и опис само оних стилских фигуративних јединица које се обрађују у уџбеницима књижевности и језика (како читанкама и граматикама, тако и у радним свескама и/или наставним листовима) у основним школама у Србији. У анализу је био укључен већи број уџбеника и теми се приступало и са дијахронијске и са синхронијске стране (посматрани су и старији и савремени уџбеници) како би се показале разноврсности у слободи обраде програмом предвиђених садржаја о фигуративним изразима. Праћена је поступност увођења појединих типова фигуративних израза у одређене разреде с обзиром на сложеност њихове језичке и семантичке структуре. Такође, анализиран је и начин упознавања ученика са одређеним фигуративним изразом, посебно кад је реч о стилским фигурама, тако да је праћено на ком је ученичком узрасту описно упућивано на значење дате фигуре, а на ком су ученици упознавани са самим термином, и његовим местом у терминосистему сродних фигуративних израза. Разматран је редослед појављивања стилских фигура, извршена оцена његове „утемељености” и анализиран међуоднос наставних програма и уџбеника. Анализа фигуративних израза вршена је с обзиром на двопланску вредност сваке стилеме, па је тако и свака од стилских фигура анализирана с обзиром на своју стилематичност и своју стилогеност. Врло битан аспект анализе била је и дисциплинарна припадност уведеног фигуративног израза: да ли је он обрађиван унутар садржаја књижевности, језика или садржаја културе изражавања. У анализи је посебна пажња посвећена разматрању типова књижевних текстова за основну школу с циљем да се утврди колико они представљају репрезентативне примере за упознавање ученика са стилогеним и стилематичним аспектима фигуративних израза.The subject of the work Stylistics of figurative expressions in primary school represents a list and a description of only those stylistic figurative units that are processed in textbooks of literature and language (both textbooks and grammars, and in workbooks and/or worksheets) in primary schools in Serbia. A large number of textbooks were included in the analysis, and the topic was approached from both the diachronic and synchronic sides (both older and modern textbooks were observed) in order to show the diversity in the freedom of processing the content of figurative expressions planned by the curriculum. There was monitored the gradual introduction of certain types of figurative expressions into the certain grades considering the complexity of their linguistic and semantic structure. Also, the way of introducing a certain figurative expression to the students was analysed, especially when we talk about stylistic figures, so it was monitored at which student’s age the meaning of a given figure was descriptively referred to, and at which age the students were introduced to the term itself and its place in the system of terms of related figurative expressions. The order of appearance of stylistic figures was also considered, the assessment of its ”foundation” was conducted, as well as the analysis of the interrelation of curriculum and the textbooks. The analysis of figurative expressions was performed considering the two-dimensional value of each stylistics, so each of the stylistic figures was analyzed with regard to its stylematicity and stylogenity. A very important aspect of the analysis was the disciplinary affiliation of the introduced figurative expression: whether it was processed within the contents of literature, language or the content of the culture of expression. In the analysis, special attention is paid to considering the types of literary texts for primary school with a goal to determine how well they represent the good examples of introducing students to the stylogenic and stylematic aspects of figurative expressions

Public health preparedness for two mass gathering events in the context of pandemic influenza (H1N1) 2009-Serbia, July 2009

Preparedness planning for two large mass gatherings events were considered in Serbia in the context of pandemic influenza (H1N1) 2009. Planning included approaches to prevention, detection and response in order to mitigate the situation at this early stage of the epidemic in Serbia. Cases of influenza A(H1N1) v were identified nationally immediately prior to the mass gatherings but also identified in association with both events, as expected in the context of the pandemic situation. This article describes the experiences of planning and the epidemiological situation during the period of the mass gathering events