L'Union européenne, la France et les Balkans occidentaux: les enjeux de la politique étrangère, de sécurité et de défense commune de l'UE

Ауторка у овом раду настоји да утврди значај подручја тзв. „Западног Балкана” за развој спољне, безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. У којој мери је овај регион допринео образовању и развоју ЕУ као међународног актера? У раду се заступа став да је ово подручје имало пресудан утицај на развој и афирмацију спољне, безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, те да је представљало „погодно тле” за „тестирање” стратегија ЕУ у области безбедности и одбране, посебно када је реч о „подели посла“ између ЕУ и НАТО-а, односу између ЕУ и ОУН-а, као и општем правцу развоја безбедносне и одбрамбене политике ЕУ и њеног значаја за развој ЕУ као међународног актера. Будући да спољна, безбедносна и одбрамбена политика ЕУ почива на међувладиној сарадњи, која подразумева једногласност као основни начин доношења одлука, у раду се анализира не само улога ЕУ као међународног актера у овом подручју, већ и утицај „националног нивоа“ тј. држава чланица ЕУ на развој ове политике ЕУ. У том погледу, посебна пажња у раду биће усмерена на улогу Француске, која је (заједно са Уједињеним Краљевством) имала пресудан утицај на развој ове политике ЕУ. Рад ће бити подељен у два дела. У првом делу, анализираће се улога ЕУ 90-тих година ХХ века на подручју бивше Југославије, као и постепена интеграција региона Западног Балкана у европске интеграционе токове. У другом делу рада, анализа ће бити усмерена на улогу Француске у развоју безбедносне и одбрамбене политике ЕУ у овом подручју, са циљем да се укаже у којој мери је Француска утицала, кроз балканско-западнобалканско искуство, на даљи развој ове политике. Закључује се да је регион Западног Балкана имао пресудну улогу у развоју и афирмацији безбедносне политике ЕУ, те да је представљао «експериментално подручје» за даљи развој ове политике, њен однос са НАТО-ом и ОУН-ом, као и за општи правац даљег развоја ове политике. Такође, улога држава чланица ЕУ, а посебно Француске, пресудно је утицала на развој ЕУ као глобалног актера. Француска је имала улогу катализатора у развоју и афирмацији спољне, безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. Утицај Француске био је од пресудног значаја у обликовању ЕУ као глобалног актера, а не само као регионалног актера чије би активности биле ограничене искључиво на подручје Западног Балкана

Genome-wide analyses for personality traits identify six genomic loci and show correlations with psychiatric disorders

Personality is influenced by genetic and environmental factors1 and associated with mental health. However, the underlying genetic determinants are largely unknown. We identified six genetic loci, including five novel loci2,3, significantly associated with personality traits in a meta-analysis of genome-wide association studies (N = 123,132–260,861). Of these genomewide significant loci, extraversion was associated with variants in WSCD2 and near PCDH15, and neuroticism with variants on chromosome 8p23.1 and in L3MBTL2. We performed a principal component analysis to extract major dimensions underlying genetic variations among five personality traits and six psychiatric disorders (N = 5,422–18,759). The first genetic dimension separated personality traits and psychiatric disorders, except that neuroticism and openness to experience were clustered with the disorders. High genetic correlations were found between extraversion and attention-deficit– hyperactivity disorder (ADHD) and between openness and schizophrenia and bipolar disorder. The second genetic dimension was closely aligned with extraversion–introversion and grouped neuroticism with internalizing psychopathology (e.g., depression or anxiety)

Childhood behaviour problems show the greatest gap between DNA-based and twin heritability

For most complex traits, DNA-based heritability (‘SNP heritability’) is roughly half that of twin-based heritability. A previous report from the Twins Early Development Study suggested that this heritability gap is much greater for childhood behaviour problems than for other domains. If true, this finding is important because SNP heritability, not twin heritability, is the ceiling for genome-wide association studies. With twice the sample size as the previous report, we estimated SNP heritabilities (N up to 4653 unrelated individuals) and compared them with twin heritabilities from the same sample (N up to 4724 twin pairs) for diverse domains of childhood behaviour problems as rated by parents, teachers, and children themselves at ages 12 and 16. For 37 behaviour problem measures, the average twin heritability was 0.52, whereas the average SNP heritability was just 0.06. In contrast, results for cognitive and anthropometric traits were more typical (average twin and SNP heritabilities were 0.58 and 0.28, respectively). Future research should continue to investigate the reasons why SNP heritabilities for childhood behaviour problems are so low compared with twin estimates, and find ways to maximise SNP heritability for genome-wide association studies

Genomic analysis of family data reveals additional genetic effects on intelligence and personality

BioRXiv version. Please see https://rubenarslan.github.io/generation_scotland_pedigree_gcta/ to access this website in a browsable form

Genetic contributions to two special factors of neuroticism are associated with affluence, higher intelligence, better health, and longer life

Higher scores on the personality trait of neuroticism, the tendency to experience negative emotions, are associated with worse mental and physical health. Studies examining links between neuroticism and health typically operationalize neuroticism by summing the items from a neuroticism scale. However, neuroticism is made up of multiple heterogeneous facets, each contributing to the effect of neuroticism as a whole. A recent study showed that a 12-item neuroticism scale described one broad trait of general neuroticism and two special factors, one characterizing the extent to which people worry and feel vulnerable, and the other characterizing the extent to which people are anxious and tense. This study also found that, although individuals who were higher on general neuroticism lived shorter lives, individuals whose neuroticism was characterized by worry and vulnerability lived longer lives. Here, we examine the genetic contributions to the two special factors of neuroticism—anxiety/tension and worry/vulnerability—and how they contrast with that of general neuroticism. First, we show that, whereas the polygenic load for neuroticism is associated with the genetic risk of coronary artery disease, lower intelligence, lower socioeconomic status (SES), and poorer self-rated health, the genetic variants associated with high levels of anxiety/tension, and high levels of worry/vulnerability are associated with genetic variants linked to higher SES, higher intelligence, better self-rated health, and longer life. Second, we identify genetic variants that are uniquely associated with these protective aspects of neuroticism. Finally, we show that different neurological pathways are linked to each of these neuroticism phenotypes.</p

Национално vs. наднационално у политици наоружања ЕУ

У раду се анализира дихотомија национално/ наднационално у политици наоружања ЕУ. У фокусу анализе су деловања Европске агенције за одбрану, као међувладиног органа, и Европске комисије као наднационалне институције. Циљ рада је да се на примеру рада ова два органа укаже на природу политике наоружања ЕУ. Да ли присуствујемо постепеној супранационализацији ове политике? Који облик политичког одлучивања поприма политика наоружања ЕУ у светлу недавних иницијатива предузетих на нивоу ЕУ? У првом делу рада анализира се институционално устројство и деловање Европске агенције за одбрану, као израза међувладине сарадње и указује на настојање држава чланица да сектор наоружања “заштите” од супранационалних иницијатива. Други део рада посвећен је деловању Европске комисије и њеном настојању да прошири овлашћења у сектору наоружања. Коначно, у трећем делу рада анализира се дихотомија национално/наднационално у светлу нових иницијатива предузетих на нивоу ЕУ након усвајања Европске глобалне стратегије 2016. године. У раду се указује на слабости ригидне поделе национално/супранационално као јединог начина анализе сектора наоружања. Закључује се да се концепт тзв. “супранационалне међувладине сарадње” може применити на политику наоружања ЕУ, која се сагледава као нови облик интеграције који превазилази класични међувладин приступ, али притом не доводи до класичног супранационализма

The actorness of the EU and the Western Balkans: towards permanent liminality?

In this article, the author examines the EU’s identity in relation to the concept of external Other. It is argued that the EU identity formation represents a relational process shaped not only by its interaction with national identity but also with significant others, necessary for the defining/redefining and manifesting of the EU's identity. The paper focuses on the Western Balkans as an external Other in the process of constructing and shaping the EU actorness. It goes beyond the clear-cut dichotomy in the self/other relation, introducing the concept of liminality as a useful analytical tool in explaining the identity of these two actors. The article suggests that both the EU and the Western Balkans are "stuck" in a liminal position, i.e. trapped in-between different sets of role expectations which could lead to the permanent liminality