Immigrant integration regimes in Europe: Incorporating the Western Balkan countries

This article discusses immigrant integration policies in Europe. We analyzed data from the 2015 Migration Integration Policy Index to identify similar immigrant integration regimes in Europe according to policy priorities related to immigrants’ socioeconomic rights. The results of a latent class analysis demonstrated that there are two immigrant integration policy regimes among the EU 28, Albania, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Macedonia, and Serbia, with variation between the old EU member states since 1995 (without Greece) and Estonia versus the new EU member states since 2004 (without Estonia), Greece, and the Western Balkan countries. Based on our classification, we conclude that there is a trend of convergence in integration policy regimes in Europe, in which the effects of spatial/geographical and temporal dimensions are manifested

Rodni aspekt migracija

Problematici rodnog aspekta različitih fenomena posvećuje se sve veća pažnja naučne i stručne svetske javnosti, pa se i demografske pojave i procesi intenzivnije sagledavaju u svetlu rodnih odnosa. U radu se analizira rodna dimenzija migracionih kretanja, s posebnim osvrtom na Srbiju. S tim u vezi, korišćeni su različiti statistički izvori, i razmatrana su odabrana empirijska istraživanja. Nalazi ukazuju na rodno diferencirane migracione procese. Kada je reč o stanovništvu doseljenom iz inostranstva i unutrašnjim migrantima – polna struktura stanovništva preovlađujuće je ženska, dok je u slučaju dnevnih migranata preovlađujuće muška. Najuravnoteženija je polna struktura stanovništva Srbije u inostranstvu. Kako bi se bolje razumeli rodno specifični uzroci i posledice migracija, u radu se razmatra i složena međuzavisnost rodnih odnosa i migracije, u različitim fazama migracionog ciklusa. Ukazuje se na značaj rodne perspektive u proučavanju migracija za kreiranje efikasnih mera migracione politike, u sklopu relevantnih opštih i sektorskih javnih politika

Settlements of undeveloped areas of Serbia

Analytical part of the paper comprises the basic demo-economic, urban-geographic and functional indicators of the state of development, as well as changes in the process of development in the settlements and their centres on undeveloped area of Serbia in the period in which they most appeared. The comparison is made on the basis of complex and modified indicators2, as of undeveloped local territorial units mutually, so with the republic average. The basic aims were presented in the final part of the paper, as well as the strategic measures for the development of settlements on these areas, with a suggestion of activating and valorization of their spatial potentials. The main directions are defined through the strategic regional documents of Serbia and through regional policy of the European Union

Women and forced migration in Serbia

This article focuses on the impact of forced migration on women from the republics of former Yugoslavia in Serbia. It gives some back­ground on refugee movements and continuity and change in women character­istics and needs after two decades of displacement. As one of the vulnerable groups recognized by UNHCR, women and especially elderly women are facing distinct economic and social problems. This research offers insight into gender differences in educational outcomes, the labor market and primary income sources of forced migrants in Serbia. Women who had families, single parent families and widows who are particularly vulnerable are briefly discussed in order to improve assistance and programs servicing the needs of female forced migrants

Socio-economic aspects of commuting

This paper contemplates on relevant socio-economic factors which have influence on variability of the scope and directions of commuting flows, with special emphasis on situation in Serbia. Due to the need for balance between work and family life, this specific form of population's mobility often represents alternative for migration. It also has numerous implications on both commuters and their households, places of residence and work and society in general. Effects of sex, marital status, education, occupation, size and structure of a household, as well as local community onto participation in commuting and time/distance of traveling to work have been discussed. The results revealed that, apart from economic factors, non-economic ones also have important role in commuting

O odnosu informaciono-komunikacionih tehnologija i međunarodnih migracija

Sa promenama koje se u savremenom društvu dešavaju menja se i suština međunarodnih migracija, u smislu povećanog diverziteta migracionih tokova i promene migracionih obrazaca i trendova. Ipak, i pored trendova globalizacije i transnacionalizma koji vode ka deteritorijalizaciji, i dalje je evidentna potreba država za kontrolom i upravljanjem migracionim tokovima. Nove tehnologije povećavaju verovatnoću za migracijom olakšavanjem iste putem formiranja transnacionalnih migrantskih mreža, omogućavanjem brzog sticanja saznanja o zemljama tranzita i destinacije, te smanjivanjem troškova migracije. Osim od strane migranata, informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) sve se više koriste od strane različitih organizacija namenjenih imigrantima, ali i vlada za potrebe kontrole granica i sprovođenja migracione politike. Razmatra se, u istraživanjima zapaženi, uticaj novih tehnologija na međunarodne migracije (pre migracije, tokom migracije i po dolasku u zemlju destinacije) kao i mogućnosti koje ove tehnologije pružaju za proučavanje migranata. Cilj rada je da se bliže odrede interesne grupe u posmatranom kontekstu, te osvetle aspekti odnosa između IKT-a i migracija i njihove lične i društvene implikacije. Ova pitanja diskutovana su kroz pregled empirijskih nalaza istraživanja koja su autor i drugi sproveli o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u migracionom kontekstu. Naglašavajući društveni uticaj IKT-a, autor konstatuje da dosadašnja istraživanja u svetu i Srbiji ukazuju na transformaciju savremenih međunarodnih migracija pod uticajem novih tehnologija. Stoga, ističe se potreba za brojnijim proučavanjima odnosa međunarodnih migracija i novih tehnologija u Srbiji za različite grupe imigrantske populacije, te prilagođavanjem političkog odgovora novim trendovima i saznanjima u oblasti migracija

Od imigracije do integracije – možemo li da učimo od zemalja sa razvijenim politikama integracije migranata?

U radu se razmatra koncept multidimenzionalnog i višesmernog procesa integracije imigranata, kao i složeni odnos politika imigracije i integracije. Iako rastući značaj transnacionalne perspektive u proučavanju migracija navodi na preispitivanje i redefinisanje koncepta integracije imigranata, imigracija i integracija prvenstveno su u nadležnosti država prijema. U tom smislu, osnovu za upravljanje procesom integracije imigranata čine merenje i evaluacija integracije. Praćenje promena prava i mogućnosti imigranata za uključivanje u društvo zemlje prijema omogućava definisanje i prilagođavanje odgovarajućih opštih i posebnih politika. Poređenje nivoa razvijenosti i karakteristika nacionalnih politika integracije, na osnovu vrednosti MIPEX (Migrant Integration Policy Index) indeksa, uvod je u diskusiju načina suočavanja različitih evropskih zemalja s pitanjem integracije imigranata, iz perspektive osam oblasti politika (mobilnost na tržištu rada, spajanje porodica, obrazovanje, učešće u političkom životu, stalno nastanjenje, sticanje državljanstva, antidiskriminacija i zdravstvo). Otuda se posebno naglašava neophodnost koherentnosti migracionih s drugim relevantnim javnim politikama. Sve navedeno sagledava se s ciljem da se ukaže na mesto Srbije među evropskim zemaljama, posmatrano prema stepenu razvijenosti politika za integraciju migranata, kao i odgovarajuće promene. Na osnovu izložene analize, može se zaključiti da postoji potreba za podsticanjem razvoja i primene odgovarajuće politike integracije imigranata, prilikom čega Srbija treba da koristi iskustva zemalja koje su postigle visoke standarde po pitanju povoljnih politika za društvenu integraciju migranata. To je naročito značajno u onim oblastima gde postoje niske vrednosti MIPEX indikatora za Srbiju i negativan trend promena

Две деценије избеглиштва у Србији: попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији

Имајући у виду ратна дешавања на простору бивше Југославије, у Попису становништва, домаћинстава и станова 2011, као и у Попису 2002. године, посебна пажња посвећена је лицима која су под принудом напустила своје пребивалиште и потражила уточиште у Републици Србији, без обзира на то да ли су та лица у тренутку пописа имала избеглички статус. Публикација „Две деценије избеглиштва у Србији‘‘ претежно је базирана на подацима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији. Такође, извршено је поређење са подацима из Пописа 2002, уколико су ти подаци били обрађени. С обзиром на то да пописи 2002. и 2011. године нису спроведени на територији АП Косово и Метохија, сви подаци за Републику Србију исказани су без података за АП Косово и Метохија. Циљ ове студије о присилним мигрантима са простора бивших република СФРЈ и њима сродним групама становништва, као специфичним контингентима, јесте да кроз анализу њихових демографских и социоекономских карактеристика, видова становања и извора прихода домаћинстава допринесе бољем сагледавању услова живота ових лица у Србији и њихове социоекономске интеграције. Студија представља релевантну основу за препознавање потреба и проблема присилних миграната и њихових домаћинстава и креирање мера економске, здравствене и социјалне политике, на макро и мезо нивоу, усмерених ка побољшању животних услова ових лица и њиховој већој социјалној укључености. Истраживање популације присилних миграната, као демографског феномена, стога је у функцији јавних политика у Србији. Публикација „Две деценије избеглиштва у Србији‘‘ ствара основе и за даља научна истраживања феномена присилних миграција, указујући на потребу за евалуацијом интеграције. Намењена је најширем кругу корисника, од научника из области демографије, географије, социологије, историје, политикологије и других сродних дисциплина, до доносиоца одлука на различитим нивоима (од локалног до националног), затим хуманитарним и невладиним организацијама, избегличким удружењима и осталој заинтересованој јавности. Објављивањем ове студије, подаци Пописа 2011. у Републици Србији о присилним мигрантима са простора бивших република СФРЈ први пут су доступни јавности.