Menadžerske kompetencije instruktora u online obrazovanju odraslih

Primena savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) u obrazovanju i nastanak novih oblika obrazovne delatnosti među kojima je i online obrazovanje dovode do izvesnih promena u zahtevima koji se odnose na kompetencije nastavnika. Menadžerskim kompetencijama instruktora u online obrazovanju pridaje se poseban značaj. One ne predstavljaju novine, ali se u kontekstu savremenih vidova obrazovanja drugačije sagledavaju nego u tradicionalnom obrazovanju, usled njhove drugačije tehnološke zasnovanosti. Ovim radom se prevashodno teži sagledavanju suštine menadžerskih kompetencija instruktora u online obrazovanju kroz njihovo pozicioniranje i poređenje sa drugim bitnim kompetencijama u ovom vidu obrazovanja i razmatranje u kontekstu tradicionalnog obrazovanja. Analiza dostupne relevantne literature dovela nas je do zanimljivih nalaza koji upućuju na to da su menadžerske kompetencije instruktora prepoznate kao veoma značajne, kao i da imaju blagi primat u poređenju s ostalim instruktorskim kompetencijama u online obrazovanju. Pojedine kompetencije iz seta menadžerskih kompetencija instruktora u online obrazovanju ne izdvajaju se prema bitnosti od ostalih, ali je primetno da su one drugačije u odnosu na istorodne kompetencije koje su značajne s aspekta tradicionlanog obrazovanja. Takođe, zapaža se da se menadžerske kompetencije drugačije i na specifičan način tretiraju u literaturi koja je primarno obrazovnog karaktera u odnosu na naučne izvore koji potiču iz drugih oblasti (ekonomije, menadžmenta itd.).Application of modern information and communication technologies (ICT) in education and emergence of new education forms including online education, lead to certain changes relating to teacher´s competencies. Special significance is ascribed to managerial skills of instructors in online education. They do not represent something new, but in the context of modern forms of education they are perceived differently then in traditional education, due to the fact that they are based differently – on technology. This paper primarily seeks to perceive the essence of managerial competencies of online educators, through their positioning and comparison with other important competencies in this type of education as well as consideration in the context of traditional education. Analysis of available relevant literature led to interesting findings which suggest that managerial competence of online trainers is recognised as very important and that it has a slight priority among other competencies in online education. Some competencies in the set of managerial competencies in online education are not considered to be more important then others, but they are noticeably different then the homogeneous ones which are significant in the context of traditional education. It is also noticeable that managerial competencies are treated differently and in a more specific way in educational literature, in relation to scientific sources which originate in other fields (economy, management etc.).UDK 374.

Tehnološka spremnost odraslih učesnika na izazove onlajn obrazovanja uslovljene pandemijom virusa COVID-19

Predmet ovog teorijsko-empirijskog, kvalitativnog istraživanja bila je percepcija studenata o pohađanom onlajn obrazovanju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od proglašenja pandemije virusa COVID-19. Ciljem istraživanja bili smo fokusirani na ispitivanje načina na koji studenti percipiraju tehnološku spremnost odraslih učesnika u onlajn obrazovanju. Uzorak istraživanja je činilo 17 studanata 4. godine sa studijske grupe za andragogiju. Rezultati istraživanja ukazuju na to da su i studenti i nastavnici mahom nespremni u kontekstu primene savremenih tehnoloških veština u onlajn obrazovanju. Dobijeni rezultati ukazali su na aktuelan problem i potencijalna rešenja koja bi mogla da budu usmerena ka andragoškom osvešćivanju učesnika u onlajn obrazovanju odraslih o ljudskoj suštini savremenih tehnologija u skladu sa kojom one ne bi trebalo da budu barijere obojene pritiskom pandemijske krize, već podrška u praktičnom onlajn obrazovnom radu

Онлајн образовање одраслих: када алтернатива постане нужност

Рад је продукт теоријско-емпиријског, квалитативног истраживања, чији је предмет мишљење студената, као представника популације одраслих, о онлајн образовању у коме су учествовали у оквиру редовне наставе на Филозофском факултету Универзитета у Београду од проглашења пандемије вируса ковид-19. Испитано је 17 студeната четврте године са студијске групе за андрагогију, у циљу да се испита њихово мишљење о социјално-трансакционој дистанци у онлајн образовању, онлајн образовању као алтернативи традиционалном образовању и улогама учесника у онлајн образовању. Резултати истраживања говоре да онлајн образовање у кризним условима води ка социјално-трансакционом дистанцирању, да се традиционално образовање у кризним условима више преферира у односу на онлајн образовање, као и да кључне улоге учесника махом нису присутне у онлајн образовању које се реализује у условима пандемије. Све наведено указујe на проблеме, правце унапређења, као и смернице за даља истраживања ка оптимализацији праксе онлајн образовања одраслих.The paper is a product of theoretical-empirical, qualitative research which subject was the opinion of students, as representatives of the adult population, on online education in which they participated in regular classes at the Faculty of Philosophy, University of Belgrade, since the proclamation of the COVID-19 virus pandemic. Having in mind the research goal to get insight into students’ opinions on the mentioned issues, 17 students of the 4th year from the study group for andragogy were examine. The focus was on social-transactional distance in online education, online education as an alternative to traditional education and roles of participants in online education. The results of the research show that online education in crisis conditions leads to social-transactional distancing, that traditional education in crisis conditions is preferred over online education, and that the key roles of participants are mostly not present in online education realized during pandemic. All of the abovementioned issues point to problems, directions for improvement, as well as guidelines for further research towards optimizing the practice of online adult education.УДК: 37.013.83(082) 374.71(082) 316.648-053.8(082) 615.851.4(082) 37.091.3::004(082

Education as a factor of the Internet use in leisure time of adults

Rad je posvećen proučavanju andragoškog aspekta upotrebe Interneta u slobodnom vremenu. U najširem smislu, predmet ovog teorijsko-empirijskog istraţivanja je obrazovanje kao činilac upotrebe Interneta u slobodnom vremenu odraslih, pri čemu smo obrazovanje posmatrali kao determinantu i kao komponentu upotrebe Interneta u slobodnom vremenu odraslih. Razmatrajući obrazovanje kao determinantu upotrebe Interneta u slobodnom vremenu odraslih, naš fokus je bio na sledećim obrazovnim obeleţjima: obrazovna pripremljenost za upotrebu Interneta; afinitet prema obrazovanju u slobodnom vremenu; nivo formalnog obrazovanja; oblast formalnog obrazovanja; i zadovoljstvo poznavanjem Interneta i njegovih servisa. Obrazovanje kao komponentu upotrebe Interneta u slobodnom vremenu odraslih posmatrali smo kroz: upotrebu Interneta kao aktivnosti slobodnog vremena, gde smo bili fokusirani na zastupljenost, dominantnu funkciju i vrednovanje upotrebe Interneta u slobodnom vremenu; i upotrebu Interneta kao obrazovne aktivnosti slobodnog vremena, pri čemu smo bili usredsređeni na izbor sadrţaja obrazovanja u slobodnom vremenu putem Interneta, preferencije korisničkih servisa Interneta u funkciji obrazovanja, komunikaciju i interakciju u funkciji obrazovanja putem Interneta, kompjutersku igru putem Interneta u funkciji obrazovanja i obrazovne mogućnosti Interneta u odnosu na druge medije...This work is dedicated to the study of the andragogical aspect of the Internet use in leisure time. In the broadest sense, the subject of this theoretical-empirical research is education as a factor of the Internet use in leisure time of adults, while education is observed as a determinant and as a component of the Internet use during leisure. Considering education as a determinant of the Internet use in leisure time of adults, our focus was on the following educational characteristics: Educational preparedness for the use of the Internet; Affinity towards education in leisure; Level of formal education; Field of formal education; and Satisfaction with knowledge about the use of the Internet and its services. We viewed education as a component of the Internet use in leisure time of adults through: The use of the Internet as an activity of free time, where we were focused on the frequency, dominant function and the valuation of the Internet use in leisure time; and The use of the Internet as an educational activity of free time, while focusing on the choice of the educational contetnt on the Internet during leisure time, the preferences towards customer services of the Internet in function of education, communication and interaction in the function of education via the Internet, the computer game on the Internet in function of education and the educational possibilities of the Internet compared to other media..

The internet use in adult education: Historical and organisational perspectives

Iako u svojim začecima internet nije bio primarno obrazovna kompjuterska mreža (ne nastaje sa namerom da se sistematski primenjuje u obrazovanju), vrlo brzo nakon što se pojavio prepoznate su mogućnosti njegove upotrebe u obrazovnoj delatnosti. Ovaj rad posvećen je analizi bitnih hronoloških momenata (prevashodno tehnoloških i socijalnih) koji su bili ključni sa aspekta sveobuhvatnog stavljanja interneta u funkciju obrazovanja generalno, pa i u funkciju obrazovanja odraslih. U tom smislu, u nešto više detalja, analizirali smo nastanak i razvoj interneta kao obrazovne kompjuterske mreže u kontekstu opšteg razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. Sprovodeći pomenutu analizu, primarno smo bili fokusirani na četiri ključna istorijska perioda u razvoju kompjuterskih tehnologija u funkciji obrazovanja. Takođe, namera nam je bila da ukažemo na delatnost međunarodnih institucija koje su pratile, podsticale i podržavale razvoj primene interneta i ostalih informaciono-komunikacionih tehnologija u sferi obrazovanja. U skladu sa tim, istakli smo ključne momente koji se tiču delatnosti ovih organizacija i koji najbolje opisuju njihove zasluge za rastuću upotrebu interneta u sferi obrazovanja generalno i u tom kontekstu obrazovanja odraslih.Beside the fact that the Internet was not primarily educational network (it didn’t emerge from the intention to be systematically used in the field of education), shortly after it emerged, possibilities of its application in education were recognised. This paper is dedicated to analysis of the most important chronological moments (technological and social in the first place) that were crucial in sense of comprehensive application of the Internet in service of education in general, but also in service of adult education. Having all mentioned in focus, in more details, we analysed emergence and development of the Internet observed as educational computer network in frame of general development of information and communication technologies. While realising mentioned analysis, our focus was on four historical periods of educational computer technologies. We also intended to emphasize the activities of international institutions that followed, encouraged and supported the development of the Internet use and the use of other information and communication technologies in the field of education. According to that, we distinguished the main moments referring activities of these organisations which describe in the best manner their contributions to growing application of the Internet in education in general, but also in adult education.UDK 374.7 - za časopis UDK: 374.7:004.738.5(091) - za konkretan člana

Education as a factor of the Internet use in leisure time of adults

Rad je posvećen proučavanju andragoškog aspekta upotrebe Interneta u slobodnom vremenu. U najširem smislu, predmet ovog teorijsko-empirijskog istraţivanja je obrazovanje kao činilac upotrebe Interneta u slobodnom vremenu odraslih, pri čemu smo obrazovanje posmatrali kao determinantu i kao komponentu upotrebe Interneta u slobodnom vremenu odraslih. Razmatrajući obrazovanje kao determinantu upotrebe Interneta u slobodnom vremenu odraslih, naš fokus je bio na sledećim obrazovnim obeleţjima: obrazovna pripremljenost za upotrebu Interneta; afinitet prema obrazovanju u slobodnom vremenu; nivo formalnog obrazovanja; oblast formalnog obrazovanja; i zadovoljstvo poznavanjem Interneta i njegovih servisa. Obrazovanje kao komponentu upotrebe Interneta u slobodnom vremenu odraslih posmatrali smo kroz: upotrebu Interneta kao aktivnosti slobodnog vremena, gde smo bili fokusirani na zastupljenost, dominantnu funkciju i vrednovanje upotrebe Interneta u slobodnom vremenu; i upotrebu Interneta kao obrazovne aktivnosti slobodnog vremena, pri čemu smo bili usredsređeni na izbor sadrţaja obrazovanja u slobodnom vremenu putem Interneta, preferencije korisničkih servisa Interneta u funkciji obrazovanja, komunikaciju i interakciju u funkciji obrazovanja putem Interneta, kompjutersku igru putem Interneta u funkciji obrazovanja i obrazovne mogućnosti Interneta u odnosu na druge medije...This work is dedicated to the study of the andragogical aspect of the Internet use in leisure time. In the broadest sense, the subject of this theoretical-empirical research is education as a factor of the Internet use in leisure time of adults, while education is observed as a determinant and as a component of the Internet use during leisure. Considering education as a determinant of the Internet use in leisure time of adults, our focus was on the following educational characteristics: Educational preparedness for the use of the Internet; Affinity towards education in leisure; Level of formal education; Field of formal education; and Satisfaction with knowledge about the use of the Internet and its services. We viewed education as a component of the Internet use in leisure time of adults through: The use of the Internet as an activity of free time, where we were focused on the frequency, dominant function and the valuation of the Internet use in leisure time; and The use of the Internet as an educational activity of free time, while focusing on the choice of the educational contetnt on the Internet during leisure time, the preferences towards customer services of the Internet in function of education, communication and interaction in the function of education via the Internet, the computer game on the Internet in function of education and the educational possibilities of the Internet compared to other media..

The Contribution of Dimitrije Matić to Adult Education in Serbia in the 19th Century

Cilj ovog rada je da se utvrdi i opiše doprinos Dimitrija Matića konstituisanju i razvoju obrazovanja odraslih u Srbiji u XIX veku. U radu je korišćena istorijska metoda, a u okviru nje analiza sadržaja primarnih i sekundarnih izvora. Rezultati istraživanja ukazuju na izuzetan doprinos Matića razvoju institucionalnog obrazovanja odraslih u uspostavljanju mreža čitaonica u Srbiji, (re)osnivanju nedeljnih (povtornih) škola, konstituisanju učiteljskih zborova i obnavljanju učiteljskih tečajeva. Identifikovani su i doprinosi na polju uspostavljanja legislative obrazovanja odraslih i na polju kreiranja institucionalnih, kadrovskih, programskih i finansijskih preduslova za funkcionisanje institucija obrazovanja odraslih. Ustanovili smo da postoje osnove da se dovede u pitanje uspeh funkcionisanja pojedinih andragoških institucija koje je uspostavio Matić, što ne umanjuje njegov značaj u pionirskim naporima u razvijanju obrazovanja odraslih.The work was written with the goal of determining and describing the contribution of Dimitrije Matić to establishing and developing adult education in Serbia in the 19th century. We employed the historical method and within it an analysis of content, discourse and narrative of primary and secondary sources. The results of the research demonstrate the exceptional contribution of Matić to the development of institutional adult education through the establishment of a network of reading rooms in Serbia, the (re)opening of adult schools, the constitution of school boards, and the renewal of teacher education. We identified contributions in the sphere of instituting adult education legislature and the creation of institutional, staff, program and financial prerequisites for the operation of adult education institutions. We identified the bases for questioning the success of the functioning of certain andragogical institutions established by Matić, which doesn’t undermine his importance in the pioneering endeavours of developing adult education

Music Content from the Internet: Educational Aspects in the Context of Leisure

Predmet ovog rada jeste sagledavanje upotrebe muzičkih sadražaja sa Interneta u kontekstu slobodnog vremena i njegove funkcionalizacije u smeru obrazovanja. Teorijskom problematizacijom ove teme bavićemo se iz interdisciplinarne vizure, objedinjujući andragoško-muzikološke kompetencije. U tom smislu, nastojaćemo da postojeća teorijska i empirijska istraživanja, čiji rezultati potvrđuju da se obrazovanje javlja kao činilac korišćenja slobodnog vremena, dalje razradimo i upotpunimo konkretnim primerima, tj. studijama slučaja (među kojima su konkretne medijske pojave – na primer, muzičke video ili kompjuterske igre, aplikacije, blogovi i sl.; ali i raznovrsne muzičke prakse koje se realizuju putem Interneta – kreiranje, izvođenje muzike ili volontiranje i sl.). U radu ćemo krenuti od sledećih teorijskih platformi koje će predstavljati osnovu za ispitivanje karakteristika i funkcija muzičkih sadržaja sa Interneta u kontekstu slobodnog vremena: najpre ćemo ispitati posebne karakteristike slobodnog vremena – teškoća prepoznavanja, multipli karakter, hijerarhijska organizovanost i međusobna različitost i disparatnost; potom ćemo nastojati da predočimo osnovne funkcije slobodnog vremena (odmor, zabava i razvoj ličnosti), kao i da sagledamo obrazovne intenzitete, sfere i konkretne sadržaje slobodnog vremena; na kraju, muzičke sadržaje sa Interneta postavićemo u okvire teorije „ozbiljnog slobodnog vremena.“The subject of this paper is to consider the use of music content from the Internet in the context of free time and its functionalisation in education. The paper will deal with the theoretical problematisation of this topic from an interdisciplinary point of view, uniting andragogico-musicological competencies. In that sense, we will try to further elaborate and supplement the existing theoretical and empirical research, the results of which confirm that education appears as a factor in the use of free time, with concrete examples, that is, case studies (including specific media phenomena – for example, music video or computer games, applications, blogs, and others; but also various music practices that are realised via the Internet – creating, performing music or volunteering, and others.). The authors start from the following theoretical platforms which will be the basis for examining the characteristics and functions of music content from the Internet in the context of free time: first there will be examined special characteristics of free time – difficulty of recognising it, its multiple character, hierarchical organisation and mutual diversity; then the basic functions of free time will be looked at (leisure, entertainment and personal development), as well as educational intensities, spheres and specific content of leisure; in the end, music content from the Internet will be established within the theory of “serious leisure”

Использование фильма как образовательного средства в высшем образовании

Rad je nastao kao rezultat empirijskog, kvalitativnog istraživanja koje je sprovedeno sa ciljem da se sagleda i shvati doprinos primene filma kao obrazovnog medija u visokoškolskoj nastavi u domenima ostvarivanja obrazovnih ishoda, emocionalnog i kognitivnog pobuđivanja i angažovanja studenata, podsticanja refleksivnosti i samorefleksivnosti u odnosu sa filmom kao specifičnim nosiocem obrazovnog sadržaja, koji se dešavaju u virtuelnim obrazovnim okruženjima. Prigodan uzorak je činilo dvanaest studenata koji su 2017/2018. akademske godine pohađali predmet onlajn obrazovanje odraslih, a koji su bili intenzivno angažovani u aktivnostima iz tematske celine kursa koja se odnosila na teorije učenja i onlajn obrazovanje odraslih. Konkretan nastavni materijal pomenute jedinice učenja bio je film „Rašomon“ režisera Akire Kurosave iz 1950. godine. U dve istraživačke faze: diskusiona faza, koja je ujedno bila i faza prikupljanja podataka, i faza analize narativa, diskursa i sadržaja, kao i grupisanja i tematske analize podataka dobijenih diskusijom, došli smo do rezultata koji istovremeno mogu da se shvate kao svojevrsne praktične obrazovne implikacije, a koji nedvosmisleno govore o tome da upotreba filma kao obrazovnog medija podstiče: emocionalno i kognitivno pobuđivanje studenata, imalo ono pozitivan ili negativan predznak; istrajnost studenata u realizaciji zadatka i konačnom ostvarenju obrazovnih ciljeva; introspektivnost, koja dalje definiše kvalitet saznajnih uvida, refleksiju i samorefleksiju usmerenu ka ostvarivanju konkretnih obrazovnih ciljeva predefinisanih jedinicama učenja.This paper is the result of empirical, qualitative research conducted with the aim of studying and gaining an understanding of the benefits of using film as an educational medium in higher education in terms of achieving educational outcomes, providing students with emotional and cognitive stimulation and engagement, and encouraging reflection and self-reflection through a relationship with film as a specific carrier of educational content, which occur in virtual learning environments. The convenience sample consisted of twelve students who attended the course Online Adult Education in 2017-18, and who were intensively engaged in activities that were part of the course’s thematic unit Theories of Learning and Online Adult Education. The instructional material used as part of this unit was Akira Kurosawa’s film Rashomon (1950). Through two research phases: the discussion phase, which was also the phase of data collection, and the phase of narrative, discourse and content analysis, as well as the grouping of the data obtained through discussion and their thematic analysis, we arrived at results which can also be understood as practical educational implications, and which unequivocally indicate that the use of film as an educational medium encourages: the emotional and cognitive stimulation of students, whether positive or negative; students’ perseverance in carrying out assignments and the eventual achievement of learning objectives; introspection, which further defines the quality of learning insights, reflection and self-reflection aimed at attaining concrete learning objectives predefined by learning units.Данная работа является результатом эмпирического, качественного исследования, проведенного с целью осознания и понимания роли фильма как образовательного средства в высшем образовании в области образовательных результатов, эмоционального и когнитивного возбуждения и вовлеченности студентов, поощрения рефлексии и самореф- лексии в отношении фильма как особого носителя образовательного содержания, происходящего в виртуальных образовательных средах. Соответствующая выборка состояла из двенадцати студентов, которые в течение 2017/2018 учебного года посещали предмет Онлайн-обучение взрослых и активно участвовали в мероприятиях в рамках тематического блока курса, связанного с теориями обучения и онлайн-обучением взрослых. Конкретным учебным материалом в рамках упомянутой учебной единицы стал фильм «Расёмон» режиссера Акиры Куросавы 1950 года. Через два этапа исследования: этап обсуждения, который был одновременно этапом сбора данных и этап анализа нарратива, дискурса и содержания, а также группировки и тематического анализа данных, полученных в ходе обсуждения, мы пришли к результатам, которые можно понимать как практические образовательные последствия, и которые однозначно утверждают, что использование фильма как средства обучения способствует: эмоциональному и познавательному возбуждению студентов, независимо от того, имеет ли оно положительное или отрицательное значение; настойчивости студентов в реализации поставленной задачи и окончательном достижении учебных целей; интроспективности, которая дополнительно определяет качество когнитивных результатов, рефлексии и саморефлексии, направленных на достижение конкретных образовательных целей, заранее определенных учебной программой.UDK 3

Prikaz knjige Dr Fred Newman i dr Phyllis Goldberg: Vodič za stalni lični rast i razvoj – Let’s Develop!

UDK 159.947.3(049.32); 615.862(049.32