The Aspects of French Literature in the Belgrade Journal 'Delo' 1894-1915

In the late nineteenth and early twentieth centuries, the press in Serbia underwent a substantial change and began to reflect cultural trends in society. Delo, defined as a magazine for science, literature and social life, attracted a wide circle of contributors, intellectuals with different outlooks and views. Its editors and contributors, mostly educated and trained in European cultural centres, contributed to the creation of a climate conducive to the modernization of Serbian culture. This paper focuses on the role of French cultural and literary trends launched in the Delo, whose editors and contributors closely followed the leading French journals, translating and publishing the texts they deemed important for Serbia's cultural development. French literature offered guidelines and models to the realist and naturalist movements, subsequently also to modernist and avantgarde tendencies in Serbian literature. The start of the journal in 1894 is associated with the Radical Party, but the Radical ideological influence on the journal was not as strong as might be expected. Choosing science, literature and social life as the journal's areas of interest the founders and editors demonstrated their commitment to modernizing the young Serbian state and society by way of culture

France and Serbian intellectuals

Интересовања француских интелектуалаца за Србе, као и интересовања Срба за Француску од 1894. године, када је званично ступио на снагу Споразум о савезништву Француске и Русије, пресудно су утицала на обликовање француско–српских односа крајем 19. и почетком 20. века. Сарадња француских и српских интелектуалаца утицала је и на степен интересовања француских интелектуалаца за Србе. Истовремено, за интересе српске државе постало је важно опредељење француских интелектуалаца према проблемима кроз које је Србија пролазила. Истраживање живота, стваралаштва и утицаја генерација француских интелектуалаца, који су писали о Србима, омогућава одгонетање мотива који су покренули француске интелектуалаце да се заинтересују за Србе. Француски интелектуалаци: Луј Леже (Luis Léger, 1843–1923), Ернест Дени (Ernest Denis, 1849– 1921), Емил Оман (Emile Haumant, 1858–1942), Шарл Лоазо (Charles Loiseu, 1861– 1945), Огист Говен (Auguste Gauvain,1861–1931), Албер Мале (Albert Malet, 1864– 1915), Виктор Берар (Victor Bérard, 1864–1931), Андре Шерадам (André Chéradame, 1871–1948) и други, својим публикацијама усмерили су пажњу француских политичких и економских кругова на Србију и Србе. Својим сазнањима о Србима, као и угледом у друштву, француски интелектуалаци су утицали и на правце деловања француске дипломатије на Балкану. Поред поменутог, Срби школовани у Француској, или на француским узорима, посредно или непосредно, преносили су дух француске културе у Србију. Српски интелектуалци: Јован Авакумовић (1841 – 1928), Стојан Новаковић (1842–1915), Милутин Гарашанин (1843–1898), Михаило Вујић (1853–1913), Андра Николић (1853– 1918), Јован Жујовић (1856–1936), Милован Миловановић (1863–1914), Миленко Веснић (1863–1921), Богдан Поповић (1864–1944), Михаило Гавриловић (1868–1924), Гргур Јакшић (1871–1955), Милан Грол (1876–1952) и Јован Скерлић (1877–1914) прихватали су начела француске културе и успоставили многоструке везе и сарадњу са француским интелектуалцима, државницима и публицистима, што је имало значајан утицај на политички, друштвени, економски и културни живот у Србији. Кључне речи: француски интелектуалци, српски интелектуалци, Француска, Србија, Срби, Балкан, крај 19. и почетак 20. века

Serbian Press in France during the 20th Century: Among the Cultural Diplomacy and the Information on the Diaspora

The aim of this paper is to explore, detect, describe and explain the path of Serbian press in France during the 20th century. The main hypothesis is that the press in the Serbian language was the paving stone from the cultural diplomacy to the information on the Serbian diaspora. The paper would explain how Serbian journals in French language and Serbian journals in Serbian language which were lanched in France became the paths of presentation of the Serbian people through mechanisms that would be recognized as elements of cultural diplomacy. Key issue is the role which Serbian journals played in the general circulation of men and ideas, the cultural transfers that they facilitated, as well as the hybrid identities they fostered. On the basis of contents of the journals and the reading public, as well as the intellectuals engaged in creation of the journals it would be shed light on the Serbian press in France during the 20th century.L’objectif de cet article est d’explorer, de détecter, de décrire et d’expliquer le chemin de la presse serbe en France au cours du xxe siècle. L’hypothèse principale est que la presse en langue serbe a été le pavé de la diplomatie culturelle vers l’information sur la diaspora serbe. L’article explique comment les revues serbes en langue française et les revues serbes en langue serbe, lancées en France, sont devenues les voies pour présenter le peuple serbe à travers des mécanismes qui seraient reconnus comme éléments de la diplomatie culturelle. La question clé est le rôle que les journaux serbes ont joué dans la circulation générale des hommes et des idées, les transferts culturels, qu’elles ont facilités, ainsi que les identités hybrides qu’elles ont favorisées. À partir du contenu des journaux et leur public, ainsi que les intellectuels engagés dans leur création, on fera la lumière sur la presse serbe en France au cours du xxe siècle.Циљ овог рада јесте да истражи, открије, опише и објасни пут српске штампе у Француској током 20. вијека. Главна хипотеза је да је штампа на српском језику стаза од културне дипломатије до информација о српској дијаспори. Рад би објаснио како су српски часописи на француском језику и српски часописи на српском језику ,публиковани у Француској, постали начин презентације српског народа током 20. века кроз механизме који се могу препознати као елементи културне дипломатије. Кључно питање јесте улога коју је српска штампа играла у општој циркулацији људи и идеја, културних трансфера, које су обликовали и хибридни идентитети које су они подстакли. На основу садржаја часописа и читалачке публике, као и интелектуалаца који су били укључени у стварање часописа расветлиће се постојање српске штампе у Француској током 20. века

France and Serbian intellectuals

Интересовања француских интелектуалаца за Србе, као и интересовања Срба за Француску од 1894. године, када је званично ступио на снагу Споразум о савезништву Француске и Русије, пресудно су утицала на обликовање француско–српских односа крајем 19. и почетком 20. века. Сарадња француских и српских интелектуалаца утицала је и на степен интересовања француских интелектуалаца за Србе. Истовремено, за интересе српске државе постало је важно опредељење француских интелектуалаца према проблемима кроз које је Србија пролазила. Истраживање живота, стваралаштва и утицаја генерација француских интелектуалаца, који су писали о Србима, омогућава одгонетање мотива који су покренули француске интелектуалаце да се заинтересују за Србе. Француски интелектуалаци: Луј Леже (Luis Léger, 1843–1923), Ернест Дени (Ernest Denis, 1849– 1921), Емил Оман (Emile Haumant, 1858–1942), Шарл Лоазо (Charles Loiseu, 1861– 1945), Огист Говен (Auguste Gauvain,1861–1931), Албер Мале (Albert Malet, 1864– 1915), Виктор Берар (Victor Bérard, 1864–1931), Андре Шерадам (André Chéradame, 1871–1948) и други, својим публикацијама усмерили су пажњу француских политичких и економских кругова на Србију и Србе. Својим сазнањима о Србима, као и угледом у друштву, француски интелектуалаци су утицали и на правце деловања француске дипломатије на Балкану. Поред поменутог, Срби школовани у Француској, или на француским узорима, посредно или непосредно, преносили су дух француске културе у Србију. Српски интелектуалци: Јован Авакумовић (1841 – 1928), Стојан Новаковић (1842–1915), Милутин Гарашанин (1843–1898), Михаило Вујић (1853–1913), Андра Николић (1853– 1918), Јован Жујовић (1856–1936), Милован Миловановић (1863–1914), Миленко Веснић (1863–1921), Богдан Поповић (1864–1944), Михаило Гавриловић (1868–1924), Гргур Јакшић (1871–1955), Милан Грол (1876–1952) и Јован Скерлић (1877–1914) прихватали су начела француске културе и успоставили многоструке везе и сарадњу са француским интелектуалцима, државницима и публицистима, што је имало значајан утицај на политички, друштвени, економски и културни живот у Србији. Кључне речи: француски интелектуалци, српски интелектуалци, Француска, Србија, Срби, Балкан, крај 19. и почетак 20. века

Ekspresija komponenti renin-angiotenzin sistema u humanom karotidnom plaku

Background/Aim. The renin-angiotensin system (RAS) is linked to the development of atherosclerosis (As), including its initiation and progression. Besides the well-known angio-tensin-converting enzyme (ACE), two newer RAS family members are related to vascular remodeling - ACE2 as a homolog of ACE and collectrin [transmembrane protein 27 (TMEM27)] as a homolog of ACE2. Up to now, a limited number of studies have examined the expression of these RAS components in advanced carotid plaque (CP) tissue based on the sex of the patients and plaque phenotypes (PPs). There are two ultrasonographically defined PPs - the hypoechogenic plaque (HoP) and the hyperechogenic plaque (HerP) phenotype. The aim of the study was to investigate whether there was a correlation between the expression of RAS components in the CP and the sex and PPs of patients. Methods. We examined 74 patients with advanced CP who underwent carotid endarterectomy. The intraplaque expression of RAS components was determined with the real-time polymerase chain reaction, using the TaqMan® gene expression assays and Western blot. A two-way ANOVA followed by a post-hoc Tukey test was performed for the statistical analysis of results. Results. No interaction was recorded between the sex of the patients and PPs in influencing the relative expression of ACE and TMEM27 messenger RNA (mRNA) (p > 0.05). In 56.06% of plaque samples, no expression of ACE2 mRNA was detected. Among the plaques where ACE2 mRNA expression was detected, its expression level was higher in females with the HoP phenotype compared to females with the HerP phenotype (p < 0.001). In patients with the HoP phenotype, females had higher expression of ACE2 mRNA than males (p < 0.05). In the male study group, ACE protein levels were significantly lower in the HoP phenotype compared to the HerP phenotype (p < 0.001). Fe-males with the HoP phenotype had significantly higher ACE protein levels than males with the HoP phenotype (p < 0.0001). Conclusion. Our results revealed alterations in the expression levels of ACE and ACE2, at the mRNA and protein levels, in advanced carotid As. These alterations are impacted by sex and PP and may indicate a switch from the balanced RAS/ACE/ACE2 axis in the healthy blood vessel to the unbalanced axis in vascular remodeling due to As.Renin-angiotenzin sistem (RAS) povezan je sa razvojem ateroskleroze (As), uključujući njen nastanak i progresiju. Pored dobro poznatog angiotenzinkonvertujućeg enzima (angiotensin-converting enzyme – ACE), dva nova člana RAS familije povezana su sa remodelovanjem zidova krvnih sudova – ACE2 kao homolog ACE i kolektrin [transmembrane protein 27 (TMEM27)] kao homolog ACE2. Do sada je mali broj studija ispitivao ekspresiju komponenti RAS sistema u tkivu uznapredovalog karotidnog plaka (KP) u odnosu na pol bolesnika i fenotip plaka (FP). Postoje dva tipa KP definisana primenom ultrazvuka – fenotip hipoehogenog plaka (HoP) i fenotip hiperehogenog plaka (HerP). Cilj rada bio je da se ispita da li postoji korelacija između ekspresije komponenti RAS u KP i pola i FP bolesnika. Metode. Ispitano je 74 bolesnika sa uznapredovalim KP koji su bili podvrgnuti operativnoj proceduri karotidne endarterektomije. Ekspresija komponenti RAS sistema u tkivu plaka utvrđena je lančanom reakcijom polimeraze u realnom vremenu (real-time polymerase chain reaction)primenom eseja TaqMan® tehnologije i metode Western blota. Dvosmerna analiza varijanse i Tukey post-hoc test korišćen su za statističku obradu rezultata. Rezultati. Nije utvrđena interakcija FP i pola bolesnika u uticaju na relativnu ekspresiju informacione RNK (iRNK) za ACE i TMEM27 (p > 0,05). U 56,06% uzoraka plaka nije detektovana ekspresija iRNK za ACE2. U plakovima u kojima je detektovana ekspresija iRNK za ACE2, njen nivo bio je viši kod žena sa HoP u poređenju sa ženama sa HerP (p < 0,001). U grupi bolesnika sa fenotipom HoP, žene su imale viši nivo iRNK za ACE2 nego muškarci (p < 0,05). U grupi muškaraca, nivoi ekspresije ACE proteina bili suznačajno niži u fenotipu HoP u poređenju sa HerP (p < 0,001). Žene sa fenotipom HoP imale su značajno viši nivo ACE proteina u poređenju sa muškarcima sa HoP (p < 0,0001). Zaključak. Naši rezultati pokazali su da postoje promene nivoa ekspresije ACE i ACE2, na nivou proteina i iRNK u uznapredovaloj karotidnoj As. Te promene zavise od pola i FP i mogu ukazivati na to da balans ose RAS/ACE/ACE2 koji postoji u zdravom krvnom sudu postaje poremećen tokom remodelovanja zida krvnog suda usled As

Toll like receptors 2 and 4 polymorphisms in chronic otitis media

Toll like receptors (TLRs) are the pattern recognition receptors, important for the innate immune system, the first line of defense against bacterial infections which are the main cause of otitis media (OM). Our aim was to investigate the association of TLR4 (Thr399Ile and Asp299Gly) and TLR2 (Arg753Gln) most common polymorphisms with OM prevalence as well as with morphologic changes of middle ear during chronic otitis media. We had 111 controls and 186 patients divided into three groups of COM: nonsuppurative OM, suppurative OM and cholesteatoma. Frequencies of the genotypes of the TLR 2 gene polymorphism were significantly different between men and women having nonsuppurative OM (p=0.03).5th Congress of the Serbian Genetic Society : Book of abstracts; September 28 - October 2, Kladovo, 2014

Angiotensin II receptor type 2 (AT2R) -1332 A/G gene polymorphism as a risk factor for multiple sclerosis

Multiple sclerosis (MS) is a complex inflammatory,demyelinating disease of central nervous system (CNS). All the essen-tial components of the renin-angiotensin system (RAS) are presentedin the mammalian brain. The angiotensin II (Ang II), biologicallyactive octapeptide is not only a vasoconstrictor, but also a pro-inflam-matory factor. Many of the classical and of the hypothetical functionsof brain Ang II are mediated by stimulation of AT1 receptors (AT1R).Brain AT2 receptors (AT2R) are highly expressed during development.In the adults, AT2R are restricted to areas predominantly involved inthe process of sensory information. The AT2R1332 A/G polymorph-ism was proposed to influence AT2R protein expression, and is themost studied polymorphism in this gene, in other diseases. Recently,the striking appearance of the RAS in MS brain was described.However, the role of AT2R remains to be clarified. Thus, the aim ofour study was to establish if there is an association between AT2R1332 A/G gene polymorphism and predisposition of MS Methods:Subjected group consisted of 122 female and 70 malepatients with MS and 75 female and 50 male controls from populationof Serbia. Genotyping was done by PCR and restriction digestion withEcoRI enzyme.Results:The genotype and allele frequencies for AT2R1332A/Ggene polymorphism are analyzed separately in females and males,since this gene is located on X chromosome. We detected significantoverrepresentation of1332A/G AA genotype (OR 1.6, 95% CI:1.0–2.7, p<0.05) in female patients with MS compared to female controls.In hemizygous males we didn’t found any difference between patientsand controls.Conclusion:The role of RAS genes in MS was neglected untilrecently. Than, it was shown that the role of RAS in the CNS isbeyond the regulation of cardiovascular function. Until now AT2R(1332A/G) gene polymorphism was widely studied and associatedwith hypertension and other vascular disease. Until now, there wereno studies concerning role of Ang II receptor polymorphisms in MS.This study suggest possible role of AT2R in MS. Further studies areneeded to elucidate this result.ECTRIMS : The 26th Congress of the European Committee for Treatment and Research in Multiple Sclerosis : Book of abstract

The Effects ofAronia melanocarpaJuice Consumption on the mRNA Expression Profile in Peripheral Blood Mononuclear Cells in Subjects at Cardiovascular Risk

Foods and food products that contain polyphenols are proposed to modulate risk of cardiovascular disease. The aim of this three-arm, crossover, randomized, double-blind, placebo-controlled intervention study was to examine the impact ofAronia melanocarpajuice (AMJ), high-polyphenol (AMJ treatment, 1.17 g/100 mL polyphenols) and low-polyphenol (dAMJ treatment, 0.29 g/100 mL polyphenols) dose, on the transcriptome in peripheral blood mononuclear cells (PBMC) of 19 subjects at cardiovascular risk. Transcriptome data were obtained by microarray. Bioinformatic functional annotation analysis was performed on both the whole transcriptome datasets and the differentially expressed genes (DEGs). Expression of selected DEGs was validated by RT-qPCR. Administration of AMJ and dAMJ treatments during the two consecutive four-week treatment periods had additive effects on PBMC transcriptome profiles, with the most pronounced and specific effect noticed for AMJ in the last treatment period (TP3) of the trial. Between the high-dose and low-dose treatments in TP3, there was a multitude of overlapping DEGs and DEG-enriched biological processes and pathways, which primarily included immunomodulation and regulation of cell proliferation/death. Increased expression ofTNF,IL1B,IL8,RGS1,OSM, andDUSP2in TP3 was confirmed by RT-qPCR. The results suggest the immunomodulatory effects of prolonged habitual consumption of polyphenol-rich aronia juice in individuals at cardiovascular risk

The association of ACE I/D gene polymorphism with severe carotid atherosclerosis in patients undergoing carotid endarterectomy

Introduction: The ACE I/D polymorphism was mostly investigated in association with intima-media thickness, rarely with severe atherosclerotic phenotype. Materials and methods: We investigated the association of I/D polymorphism with severe carotid atherosclerosis (CA) (stenosis GT 70%) in asymptomatic and symptomatic patients undergoing carotid endarterectomy. The 504 patients subjected to endarterectomy and 492 healthy controls from a population in Serbia were investigated as a case-control study. Results: The univariate logistic regression analysis revealed ACE DD as a significant risk factor for severe CA (odds ratio [OR] = 1.3, 95% confidence interval [CI] 1.0-1.7, p = 0.04). After adjustment for the common risk factors (age, hypertension, smoking, and HDL) ACE was no longer significant. However, we found a significant independent influence of DD genotype on plaque presence in a normotensive subgroup of patients (OR 1.8, CI 1.2-3.0, p = 0.01, corrected for multiple testing). In symptomatic patients D allele carriers were significantly more frequent compared with asymptomatic patients (OR 1.6 CI 1.0-2.6, p = 0.05). Conclusions: Our data suggests that ACE I/D is not an independent risk factor for severe CA. On the other hand, a significant independent genetic influence of ACE I/D appeared in normotensive and symptomatic patients with severe CA. This should be considered in further research toward resolving the complex genetic background of severe CA phenotype