Numerical study of the normal current density behaviour in a narrow - gap glow discharge

A numerical study of normal glow discharge properties was performed in the case of small electrodes separations (0.05-0.4 cm) and moderate gas pressures (10-46 Torr). A recently observed new experimental effect of a considerable reduction in the normal current density for smaller discharge lengths was analyzed both by means of 2D fluid model and by a minimal 1D drift model of gas discharge. A good agreement between theoretical and experimental behaviour was demonstrated. An influence of the electrodes separation and of the gas heating on the value of the normal current density is discussed.Comment: 20 pages, 4 figure

Chinese-chi and Kundalini yoga Meditations Effects on the Autonomic Nervous System: Comparative Study

Cardiac disease is one of the major causes for death all over the world. Heart rate variability (HRV) is a significant parameter that used in assessing Autonomous Nervous System (ANS) activity. Generally, the 2D Poincare′ plot and 3D Poincaré plot of the HRV signals reflect the effect of different external stimuli on the ANS. Meditation is one of such external stimulus, which has different techniques with different types of effects on the ANS. Chinese Chi-meditation and Kundalini yoga are two different effective meditation techniques. The current work is interested with the analysis of the HRV signals under the effect of these two based on meditation techniques. The 2D and 3D Poincare′ plots are generally plotted by fitting respectively an ellipse/ellipsoid to the dense region of the constructed Poincare′ plot of HRV signals. However, the 2D and 3D Poincaré plots sometimes fail to describe the proper behaviour of the system. Thus in this study, a three-dimensional frequency-delay plot is proposed to properly distinguish these two famous meditation techniques by analyzing their effects on ANS. This proposed 3D frequency-delay plot is applied on HRV signals of eight persons practicing same Chi-meditation and four other persons practising same Kundalini yoga. To substantiate the result for larger sample of data, statistical Student t-test is applied, which shows a satisfactory result in this context. The experimental results established that the Chi-meditation has large impact on the HRV compared to the Kundalini yoga

Metabolic syndrome severity score: range and associations with cardiovascular risk factors

Introduction: Metabolic Syndrome Severity Score (MSSS) is a new clinical prediction rule (CPR) for diagnostic and therapeutic decisions and employs available components (sex, age, race, systolic blood pressure, waistline circumference, high-density lipoprotein, triglycerides and fasting blood glucose). The aim of our work was to perform cross-sectional pilot trial on middle-aged healthy volunteers and patients with metabolic syndrome (MetS) with and without type 2 diabetes mellitus (T2DM) for studying feasibility and implementation of MSSS and its associations with cardiovascular risk factors.Material and methods: We approached 64 eligible participants from Bulgaria. The MSSS values, together with demographic, anthropometric, medical history, laboratory findings, CVD risk factors, QRISK2 score for 10-year cardiovascular risk and predicted heart age, were analysed. Descriptive statistics with tests for comparison (e.g., t-test, c2) between groups as well as ANOVA and logistic regression were applied. Results: We analysed data from 56 participants (aged 50.11 ±3.43 years). The MSSS was higher in MetS patients (including 6 T2DM patients) than in controls (n = 29; 51.8%) presented as percentiles (69.97% and 34.41%, respectively) and z-scores (0.60 and –0.45, respectively) (p < 0.05). The logistic regression model of MSSS indicated a positive association with MetS/T2DM cases (correctness > 85%, p < 0.01). For further validation purposes, positive correlations of MSSS with CVDrisk factor as diastolic blood pressure (Rho = 0.399; p < 0.003) and QRISK2 score (Rho = 0.524; p < 0.001) or predicted heart age (Rho = 0.368; p < 0.007) were also found.Conclusions: The pilot study of MSSS in Bulgaria indicated feasibility and consistency of its implementation among patients with metabolic syndrome and/or T2DM and healthy volunteers

Direct Classification of Type 2 Diabetes From Retinal Fundus Images in a Population-based Sample From The Maastricht Study

Type 2 Diabetes (T2D) is a chronic metabolic disorder that can lead to blindness and cardiovascular disease. Information about early stage T2D might be present in retinal fundus images, but to what extent these images can be used for a screening setting is still unknown. In this study, deep neural networks were employed to differentiate between fundus images from individuals with and without T2D. We investigated three methods to achieve high classification performance, measured by the area under the receiver operating curve (ROC-AUC). A multi-target learning approach to simultaneously output retinal biomarkers as well as T2D works best (AUC = 0.746 [$\pm$0.001]). Furthermore, the classification performance can be improved when images with high prediction uncertainty are referred to a specialist. We also show that the combination of images of the left and right eye per individual can further improve the classification performance (AUC = 0.758 [$\pm$0.003]), using a simple averaging approach. The results are promising, suggesting the feasibility of screening for T2D from retinal fundus images.Comment: to be published in the proceeding of SPIE - Medical Imaging 2020, 6 pages, 1 figur

Notes on phytosociology of Juniperus excelsa in Macedonia (southern Balkan Peninsula)

Juniperus excelsa is an East Mediterranean species found also in marginal, sub-mediterranean regions of the southern part of the Balkan Peninsula. It prefers shallow soils in the warmest habitats of the zone of thermophilous deciduous forests. In the past the rank of alliance and the name of Juniperion excelsae-foetidissimae have been suggested for the vegetation dominated by Juniperus excelsa in the Balkan Peninsula. In this paper we present the valid description of the alliance in accordance with the International Code of Phytosociological Nomenclature. The validation of the Juniperion excelsae-foetidissimae required description of a new association - the Querco trojanae-Juniperetum excelsae. The Juniperion excelsae-foetidissimae is classified within the order of Quercetalia pubescentis Klika 1933 (the Quercetea pubescentis Doing-Kraft ex Scamoni et Passarge 1959)

Foreign affairs strategy of the Republic of Macedonia from 2006 to 2015

Стратегија спољне политике малих држава представља и даље отворени концепт којим се дуже од педесет година баве најистакнутији научници међународних односа како би пружили свеобухватан одговор на питања попут: Да ли мале државе имају капацитете да поседују стратегију спољне политике?; У којој мери мале државе у савременим међународним односима успевају да креирају стратегију спољне политике која је прилагођена њиховим сувереним капацитетима и ресурсима који им стоје на располагању као независним државама?; Колико су стратегије спољне политике малих држава детерминисане стратегијама спољне политике земаља које су у њиховом окружењу, као и регионалних и великих сила?; Да ли стратегија спољне политике малих држава превасходно зависи од регионалних и међународних околности, као и од међународних и регионалних актера или је могуће креирати такав документ и достићи пуну ефективност у случају искључиве заснованости на националним интересима малих држава и њиховим ограниченим ресурсима? У овом раду биће представљено теоријска дебата о концепту стратегије спољне политике малих држава, корелацији између националних интереса малих држава и њихове стратегије спољне политике, односу између стратегије спољне политике и стратегије националне безбедности, као и о војним, економским, политичким, дипломатским и реалним инструментима који стоје на располагању малим државама у процесу креирања документа стратегије спољне политике и њене реализације, односно њене спроводивости у дело. Такође, покушаћемо да одговоримо на питање да ли је тачна теза одређених теоретичара међународних односа о томе да само велике силе имају довољно ресурса на располагању да могу да креирају дугорочне стратегије спољне политике, те на тај начин и дугорочно стоје иза зацртаних националних интереса, док су, с друге стране, имајући у виду ограниченост ресурса у војном, економском, политичком, и дипломатском смислу, мале државе приморане да у континуитету прилагођавају своје стратегије спољне политике регионалним и међународним околностима, те да самим тим располажу искључиво краткорочним и средњорочним стратегијама спољне политике. Истовремено, биће представљена корелација између унутрашњих прилика у малим државама, конкретније прилика у Републици Македонији, и њене стратегије спољне политике, односно утицај унутрашњих детерминанти на процес реализације спољнополитичких циљева. На примеру Републике Македоније, имајући у виду све параметре који сврставају ову земљу у ред малих субјеката међународних односа, покушаћемо да одговоримо на питање о неефективности њене стратегије спољне политике која, иначе, не постоји као формалноправни документ од стицања независности ове државе до данас. Случај Републике Македоније послужиће нам као емпиријски пример да сагледамо све предности и мане код малих држава у случају поседовања, односно недостатка стратегије спољне политике у савременим међународним односима. Анализирајући националне интересе и спољнополитичке циљеве Републике Македоније у контексту непостојања стратегије спољне политике као званичног документа ове државе, покушаћемо да представимо ниво неефикасности и неефективности спољнополитичког механизма, те да одговоримо на питање да ли је кључни узрочник неостваривања спољнополитичких циљева управо у пропуштању прилике државног руководства те земље да усвоји спољнополитички стратешки документ. Напослетку, у овом раду, на емпиријском примеру Републике Македоније, приказаћемо свеобухватну анализу тога како мале државе функционишу на спољнополитичком плану у савременим међународним односима, као и које су кључне олакшавајуће, али отежавајуће околности како у процесу креирања и реализације спољнополитичке стратегије, тако и у могућностима реализације спољнополитичких циљева, а самим тим и задовољавања зацртаних националних интереса.The foreign policy strategy of small states is still an open concept that has been practiced for more than fifty years by the most prominent scholars in the field of international relations in order to provide a comprehensive answer to questions such as: Do small states have the capacity to have a foreign policy strategy?; How do small states manage to create a foreign policy strategy that is adapted to their sovereign capacities and resources available to them as independent states in modern international relations?; To what extent are the foreign policy strategies of small states determined by the foreign policy strategies of the countries in their environment, as well as regional and large powers?; Does the foreign policy strategy of small states primarily depend on regional and international circumstances, as well as international and regional actors, or is it possible to create such a document and achieve full effectiveness in case based solely on the national interests of small states and their limited resources? This paper will present a theoretical debate on the concept of foreign policy strategy of small states, the correlation between the national interests of small states and their foreign policy strategy, the relationship between foreign policy strategy and national security strategy, as well as military, economic, political, diplomatic and real instruments which are available to small states in the process of creating a foreign policy strategy document and its implementation in practice. We will also try to answer the question of whether the thesis of certain international relations theorists that only the great powers have sufficient resources to create long-term foreign policy strategies, and thus stand behind the set national interests in the long run, while on the other hand, given the limited resources in military, economic, political, and diplomatic terms, it forces small categories of countries to continuously adapt their foreign policy strategies to regional and international circumstances, and thus to be able to have at their disposal only short-term and medium-term foreign policy strategies. At the same time, the correlation between the internal situation in small countries, more specifically in the Republic of Macedonia, and its foreign policy strategy, respectively the influence of internal determinants on the process of realization of foreign policy goals, will be presented. On the example of the Republic of Macedonia, taking into account all the parameters that classify this country as a small subject of international relations, we will try to answer the question of the ineffectiveness of its foreign policy strategy, which has not existed as a formal legal document since gaining independence. The case of the Republic of Macedonia will serve as an empirical example to see all the advantages and disadvantages of small countries in the case of possession of foreign policy strategy, or lack thereof, in modern international relations. Analyzing the national interests and foreign policy goals of the Republic of Macedonia in the context of the lack of foreign policy strategy as an official document of this country, we will try to present the level of inefficiency and ineffеctiveness of the foreign policy mechanism and answer the question whether the key reason for not achieving foreign policy goals is precisely in missing the opportunity of the state leadership of that country to adopt a foreign policy strategic document. Finally, in this paper, on the empirical example of the Republic of Macedonia, we will present a comprehensive analysis of how small countries function in foreign policy field in modern international relations, as well as which are key mitigating but aggravating circumstances in the process of creating and implementing foreign policy strategy, the possibilities of realizing foreign policy goals, and thus satisfying the set national interests

Foreign affairs strategy of the Republic of Macedonia from 2006 to 2015

Стратегија спољне политике малих држава представља и даље отворени концепт којим се дуже од педесет година баве најистакнутији научници међународних односа како би пружили свеобухватан одговор на питања попут: Да ли мале државе имају капацитете да поседују стратегију спољне политике?; У којој мери мале државе у савременим међународним односима успевају да креирају стратегију спољне политике која је прилагођена њиховим сувереним капацитетима и ресурсима који им стоје на располагању као независним државама?; Колико су стратегије спољне политике малих држава детерминисане стратегијама спољне политике земаља које су у њиховом окружењу, као и регионалних и великих сила?; Да ли стратегија спољне политике малих држава превасходно зависи од регионалних и међународних околности, као и од међународних и регионалних актера или је могуће креирати такав документ и достићи пуну ефективност у случају искључиве заснованости на националним интересима малих држава и њиховим ограниченим ресурсима? У овом раду биће представљено теоријска дебата о концепту стратегије спољне политике малих држава, корелацији између националних интереса малих држава и њихове стратегије спољне политике, односу између стратегије спољне политике и стратегије националне безбедности, као и о војним, економским, политичким, дипломатским и реалним инструментима који стоје на располагању малим државама у процесу креирања документа стратегије спољне политике и њене реализације, односно њене спроводивости у дело. Такође, покушаћемо да одговоримо на питање да ли је тачна теза одређених теоретичара међународних односа о томе да само велике силе имају довољно ресурса на располагању да могу да креирају дугорочне стратегије спољне политике, те на тај начин и дугорочно стоје иза зацртаних националних интереса, док су, с друге стране, имајући у виду ограниченост ресурса у војном, економском, политичком, и дипломатском смислу, мале државе приморане да у континуитету прилагођавају своје стратегије спољне политике регионалним и међународним околностима, те да самим тим располажу искључиво краткорочним и средњорочним стратегијама спољне политике. Истовремено, биће представљена корелација између унутрашњих прилика у малим државама, конкретније прилика у Републици Македонији, и њене стратегије спољне политике, односно утицај унутрашњих детерминанти на процес реализације спољнополитичких циљева. На примеру Републике Македоније, имајући у виду све параметре који сврставају ову земљу у ред малих субјеката међународних односа, покушаћемо да одговоримо на питање о неефективности њене стратегије спољне политике која, иначе, не постоји као формалноправни документ од стицања независности ове државе до данас. Случај Републике Македоније послужиће нам као емпиријски пример да сагледамо све предности и мане код малих држава у случају поседовања, односно недостатка стратегије спољне политике у савременим међународним односима. Анализирајући националне интересе и спољнополитичке циљеве Републике Македоније у контексту непостојања стратегије спољне политике као званичног документа ове државе, покушаћемо да представимо ниво неефикасности и неефективности спољнополитичког механизма, те да одговоримо на питање да ли је кључни узрочник неостваривања спољнополитичких циљева управо у пропуштању прилике државног руководства те земље да усвоји спољнополитички стратешки документ. Напослетку, у овом раду, на емпиријском примеру Републике Македоније, приказаћемо свеобухватну анализу тога како мале државе функционишу на спољнополитичком плану у савременим међународним односима, као и које су кључне олакшавајуће, али отежавајуће околности како у процесу креирања и реализације спољнополитичке стратегије, тако и у могућностима реализације спољнополитичких циљева, а самим тим и задовољавања зацртаних националних интереса.The foreign policy strategy of small states is still an open concept that has been practiced for more than fifty years by the most prominent scholars in the field of international relations in order to provide a comprehensive answer to questions such as: Do small states have the capacity to have a foreign policy strategy?; How do small states manage to create a foreign policy strategy that is adapted to their sovereign capacities and resources available to them as independent states in modern international relations?; To what extent are the foreign policy strategies of small states determined by the foreign policy strategies of the countries in their environment, as well as regional and large powers?; Does the foreign policy strategy of small states primarily depend on regional and international circumstances, as well as international and regional actors, or is it possible to create such a document and achieve full effectiveness in case based solely on the national interests of small states and their limited resources? This paper will present a theoretical debate on the concept of foreign policy strategy of small states, the correlation between the national interests of small states and their foreign policy strategy, the relationship between foreign policy strategy and national security strategy, as well as military, economic, political, diplomatic and real instruments which are available to small states in the process of creating a foreign policy strategy document and its implementation in practice. We will also try to answer the question of whether the thesis of certain international relations theorists that only the great powers have sufficient resources to create long-term foreign policy strategies, and thus stand behind the set national interests in the long run, while on the other hand, given the limited resources in military, economic, political, and diplomatic terms, it forces small categories of countries to continuously adapt their foreign policy strategies to regional and international circumstances, and thus to be able to have at their disposal only short-term and medium-term foreign policy strategies. At the same time, the correlation between the internal situation in small countries, more specifically in the Republic of Macedonia, and its foreign policy strategy, respectively the influence of internal determinants on the process of realization of foreign policy goals, will be presented. On the example of the Republic of Macedonia, taking into account all the parameters that classify this country as a small subject of international relations, we will try to answer the question of the ineffectiveness of its foreign policy strategy, which has not existed as a formal legal document since gaining independence. The case of the Republic of Macedonia will serve as an empirical example to see all the advantages and disadvantages of small countries in the case of possession of foreign policy strategy, or lack thereof, in modern international relations. Analyzing the national interests and foreign policy goals of the Republic of Macedonia in the context of the lack of foreign policy strategy as an official document of this country, we will try to present the level of inefficiency and ineffеctiveness of the foreign policy mechanism and answer the question whether the key reason for not achieving foreign policy goals is precisely in missing the opportunity of the state leadership of that country to adopt a foreign policy strategic document. Finally, in this paper, on the empirical example of the Republic of Macedonia, we will present a comprehensive analysis of how small countries function in foreign policy field in modern international relations, as well as which are key mitigating but aggravating circumstances in the process of creating and implementing foreign policy strategy, the possibilities of realizing foreign policy goals, and thus satisfying the set national interests