Stellar Dynamics at the Galactic Center with an Extremely Large Telescope

We discuss experiments achievable via monitoring of stellar dynamics near the massive black hole at the Galactic center with a next generation, extremely large telescope (ELT). Given the likely observational capabilities of an ELT and current knowledge of the stellar environment at the Galactic center, we synthesize plausible samples of stellar orbits around the black hole. We use the Markov Chain Monte Carlo method to evaluate the constraints that orbital monitoring places on the matter content near the black hole. Results are expressed as functions of the number N of stars with detectable orbital motions and the astrometric precision dtheta and spectroscopic precision dv at which stellar proper motions and radial velocities are monitored. For N = 100, dtheta = 0.5 mas, and dv = 10 km/s -- a conservative estimate of the capabilities of a 30 meter telescope -- the extended matter distribution enclosed by the orbits will produce measurable deviations from Keplerian motion if >1000 Msun is enclosed within 0.01 pc. The black hole mass and distance to the Galactic center will be measured to better than ~0.1%. Lowest-order relativistic effects, such as the prograde precession, will be detectable if dtheta < 0.5 mas. Higher-order effects, including frame dragging due to black hole spin, requires dtheta < 0.05 mas, or the favorable discovery of a compact, highly eccentric orbit. Finally, we calculate the rate at which monitored stars undergo detectable nearby encounters with background stars. Such encounters probe the mass function of stellar remnants that accumulate near the black hole. We find that ~30 encounters will be detected over a 10 yr baseline for dtheta = 0.5 mas.Comment: 14 pages, 5 figures; discussion no longer aperture-specific (TMT -> ELT), matches ApJ versio

Golden ratio and philosophy of nature

Овај рад представља прилог проучавању историје и филозофије златног пресека сагледане кроз еволуцију ликовног стваралаштва које је обухватило раздобља од Старијег палеолита до Раног холоцена, а затим и примену геометријско-конструктабилних метода у стваралаштву из ранохолценских епоха и филозофије природе конципиране током Старог века (до објављивања Еуклидове математичке збирке „Елементи“). Широк обухват истраживање био је условљен потребама за дефинисањем различитих фаза и процеса еволуције геометријског мишљења који су претходили математичкој формализацији и историјским основама златног пресека. У том погледу рад представља теоријску синтезу резултата истраживања у оквиру којих је установљена аналогија геометријских вредности на нивоу природних и артефицијалних структурација. Поменута аналогија је указала на различита искустава проистекла из несвесног и интуитивног транспоновања геометријско-сразмерских вредности златног пресека, која су током времена довела до стадијума њихове свесне примене и разумевања њихових природно-филозофских основа. Радом су обухваћени резултати истраживања више стотина археолошких артефаката и писаних извора који су указали на континуитет различитих видова практичне примене, а затим и теоријске имплементације геометријских основа ове значајне сразмере. У основи, рад је базиран на представљању и аналитичкој имплементацији оригиналних геометријских метода – примарне конструкције по златног пресека и лествичне/ангуларне деобе по златном пресеку, помоћу чијих конструктабилних елемената је генерисан скуп вредности које се као геометријске доминанте проналазе како у различитим видовима природних структурација, тако и у артефицијалним садржајима и теоријским конструктима на којима је била базирана античка филозофија природе. У том погледу, резултати истраживања су указали да се доминантни геометријски образасци генерисани у оквиру античке филозофије природе могу бити сведени на истоветне вредности (размере, углове и облике), који коинцидирају са геометријским основама структуре молекула воде, односно геометријским карактеристикама пропагације светлости, попут примарног и секундарног дугиног угла, Брустеровог упадног угла, углова терестријалне рефракције светлости, а затим, у одређеним случајевима, и са астрометријским карактеристикама који се доводе у вези са одређивањем положаја и привидног кретања небеских тела (посебно оних који се тичу геометријских основа проистеклих из одређивања равнодневница и солстиција). Посебно место у том погледу имају геометријске карактеристике система питагоријске музичке лествице и Платонове космолошке константе, чије свођење на јединствену геометријско-конструктабилну матрицу указује на посебно епистемолошко и онтолошко место које је приликом рационалног дефинисања процеса у природи и визуелизације космолошких принципа и појава (космографија) током раздобља Класичне Грчке било додељено сразмерским вредностима златног пресека. Рад је поткрепљен графичким студијама и прилозима са упоредним анализама чији садржаји сведоче о нивоима несвесне, интуитивне и рационлне транспоновања и примене геометријско-сразмерских вредности ове значајне сразмере. Графички прилози конципирани су тако да на непосредни и јасан начин укажу на висок степен установљене аналогије између геометријских вредности које с једне стране чине садржаје различитих артфицијалних објеката, а с друге, елеменате на које се своди геометрија одређених видова природног структурирања. Посебна пажња и обухват резултата истраживања усмерени су у правцу разумевања положаја које су геометријске основе златног пресека имале у еволуцији интелигенције и стваралачкој еволуцији током различитих палеолитских фаза, а затим и рационалних приступа у генерисању (синтези) геометријско-конструктабилних вредности остварених почетком и у току холоценског раздобља. Циљ овог рада је да укаже да елементи геометријске аналогије чине важну аналитичку основу преко које се на непосредан начин могу установити релације и садржаји који су утицали на развој свести и апстрактног мишљења које је током времена довело до ширег спектра искустава у вези са математизацијом и природнофилозофским дефинисањем геометријских законитости златног пресека. У том смислу овај рад доприноси употпуњавању савремених историјских контекста и погледа на еволутивне и историјске чињенице у вези са развојем идеје о златном пресеку.This dissertation represents a contribution to the history and philosophy of the golden ratio observed through the evolution of visual arts covering the period from Upper Palaeolithic to Early Holocene, including the usage of geometrical-constructible methods within Early Holocene epochs and the philosophy of nature that was conceived during the Classical epoch ending with the Hellenistic period, i.e. after Euclid's „Elements“. Such wide scope of the research was determined by the need to define different phases and processes of geometrical thought evolution that preceded the mathematical definition and history of the golden ratio. In this view, this work represents a theoretical synthesis of research results where the analogy between geometrical values of natural and artificial structurations has been drawn. The mentioned analogy points out various experiences in subconscious and intuitive transposition of geometric-proportional values of the golden ratio, which in the course of time led to their conscious application and understanding of their naturalphilosophical bases. The work comprises the research results of several hundreds of archaeological artefacts and written sources that indicate the continuity of various aspects, first of practical use and then of theoretical implementation of geometrical bases/foundations of this important ratio. Basically, the work rests on presentation and analytical implementation of the original geometrical methods – primary construction by golden ratio and scalar/angular division by golden ratio, whose elements have been used to generate a set of identical values that can be found as geometric dominants both in different aspects of natural structurations and in artificial contents and theoretical foundations of the ancient philosophy of nature. Therefore the research results indicate that the dominant geometrical patterns are reduced to the genesis of the identical values (proportion, angles and shapes) that coincide with the geometrical bases of the water molecule structure, i.e. geometrical characteristics of light propagation, like primary and secondary rainbow angles, Brewster’s angle, tertiary light refraction angles, and then, in certain cases, also with astrometric characteristics concerning to the position and apparent motions of celestial bodies, especially those related to geometry used for calculating equinoxes and solstices. A special place thus belongs to geometrical characteristics of Pythagorean musical scale and Plato's cosmological constant whose reduction to a unique geometric-constructible pattern points out a special epistemological and ontological place that was given to proportional values of the golden ratio in defining the processes in nature and visualisation of cosmological principles and phenomena (cosmography) in the Ancient Greek epoch. The dissertation is illustrated by comparative graphic studies and appendices whose contents show the levels of unconscious, intuitive and rational usage of geometric-proportional values of this important ratio. The graphic studies are presented so as to directly and clearly show the high level of the established analogy between geometrical values that make the contents of different artificial objects on one hand, and the elements which the geometry of natural structure is reduced to, on the other. Special attention and the research results' analysis have been directed towards understanding the position of geometricал bases of the golden ratio in the evolution of intelligence and creativity in different phases Palaeolithic art, and later the rational approaches in generating (synthesis) of geometric-constructible values achieved during the Holocene epochs. The purpose of this paper is to show that the elements of geometrical analogy make an important analytical basis that can be used to establish directly the relations and contents that influenced the development of conscience and abstract thought that in the course of time broadened the range of experiences related to the mathematisation and natural philosophical defining of geometric regularities of the golden ratio. Thereby, this dissertation contributes to extend contemporary historical contexts and aspects on evolutional and historical facts related to the development of the idea of golden rati

Influence of meteorological parameters on the operation of a grid - connected PV solar plant

Elementary description and information on a grid-connected photovoltaic solar power plant (PV plant) of 2 kWp installed in Niš and the influence of meteorological parameters on its operation are given in this paper. Besides, experimental results of the calculation of the energy efficiency, electrical energy generated and output power of this PV plant operating in the real climate conditions in 2017 are presented. The results regarding climate parameters and characteristic performance parameter of 2 kWp PV plant in Niš in 2017 are discussed and it was found that in 2017 annual energy efficiency of this PV plant was 10.63% and it decreased with the ambient temperature increasing

Supplementary data for the article: Janjić, G. V.; Milosavljević, M. D.; Veljković, D. Ž.; Zarić, S. D. Prediction of Strong O-H/M Hydrogen Bonding between Water and Square-Planar Ir and Rh Complexes. Physical Chemistry Chemical Physics 2017, 19 (13), 8657–8660. https://doi.org/10.1039/c6cp08796e

Supplementary material for: [https://doi.org/10.1039/c6cp08796e]Related to published version: [http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/2444]Related to accepted version: [http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/3230

Supplementary data for the article: Janjić, G. V.; Milosavljević, M. D.; Veljković, D. Ž.; Zarić, S. D. Prediction of Strong O-H/M Hydrogen Bonding between Water and Square-Planar Ir and Rh Complexes. Physical Chemistry Chemical Physics 2017, 19 (13), 8657–8660. https://doi.org/10.1039/c6cp08796e

Supplementary material for: [https://doi.org/10.1039/c6cp08796e]Related to published version: [http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/2444]Related to accepted version: [http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/3230

Comparison and assessment of electricity generation capacity for different types of photovoltaic solar plants of 1MW in Sokobanja, Serbia

This paper gives the results of the electricity generated by the fixed, one-axis and dual-axis tracking photovoltaic solar plant of 1 MW with flat panels made of monocrystalline silicon which is to be built in the area of Sokobanja (spa in Serbia). Further on follows a description of the functioning of the fixed and one-axis and dual-axis tracking solar plants. For the calculation of the electricity generated by these plants PVGIS program was used. Calculations have shown that fixed photovoltaic solar plant power of 1 MW, solar modules of mono-crystalline silicon yield 1130000 kWh power output, one-axis tracking solar plant yields 1420000 kWh, and dual-axis tracking solar plant yields 1450000 kWh of electricity. Electricity generated by the fixed photovoltaic solar plant could satisfy 86% of the annual needs for the electricity of the 'Zdravljak' hotel and the special 'Novi stacionar' hospital in Sokobanja

The European Union in the politicization process

Једна од значајнијих карактеристика у развоју европске интеграције од краја 1980- их година јесте интензивирање процеса политизације. Политизација у Европској унији се разуме као начин расправљања и одлучивања о јавним питањима супротан елитистичком и технократском начину доношења одлука, уобичајеном нарочито за прве деценије развоја европске интеграције. Стога се политизација, па и политизација у Европској унији, схвата као комплементарна са јавним карактером модерне политике, посебно са демократијом. Европска унија је концептуализована као изразито сложен и нецентрализован политички систем недржавног типа са елементима консенсуалне демократије који за основу има дубоко сегментирано друштво, испресецано осим националним и многим транснационалним поделама. Унутар тог друштва, као и унутар политичких институција, одвија се процес политизације која има значајног утицаја на функционисање система. Рад настоји да изучи искуства политизације других сложених, консенсуалних демократија у Европи – Белгије и Швајцарске – те поређењем појединих случајева политизације трага за посебним карактеристикама политизације у ЕУ које проистичу из њене описане природе, као и о могућем утицају такве политизације на будућност интеграције и политике у ЕУ. Иако неће увек допринети продубљивању интеграције, политизација у ЕУ под одређеним условима може имати демократизујући утицај јер представља начин да се оживи расправа о важним питањима и артикулише воља грађана у недостатку адекватних облика учешћа у политичком процесу ЕУ. Додатно, разматра се потенцијални утицај који политизација европских питања може да има на постепено креирање европске јавне сфере или европеизацију националних јавних сфера, као и на европеизацију друштва и креирање европског политичког идентитета међу грађанима Уније.Since the end of the 1980s, the intensifying of the politicization process has been one of the important characteristics of the EU integration process. The politicization in the EU is understood as the way of contesting and decision-making on public issues, the way that is opposite to the elitist and technocratic mode of decision-making, typical for the first decades of EU integration. Thus, the politicization, and also the politicization in the EU, is grasped as complementary to the public character of modern politics, especially with democracy. The European union is conceptualized as an extremely compound and non-centralized political system of a non-state type with the elements of consensus democracy and with a deeply segmented society as its basis, divided by national and many transnational lines. Within that society, as well as within its political institutions, the politicization process has been developing which has been influencing the functioning of the system considerably. We explore the experiences of politicization in other compound, consensus democracies in Europe – Belgium and Switzerland – and by comparing the specific cases of politicization, we are searching for the possible specific characteristics of politicization in the EU that stem from its described nature. Also, we are analyzing the possible impact of such politicization on the future of integration and politics in the EU. Although not always contributing to deepening of integration, the politicization in the EU, under specific circumstances, could have a democratizing effect. It serves as the opportunity for stimulating the debates on important issues and articulating the will of the citizens while the adequate forms of participation in the political process are still missing in the EU. In addition, we discuss the potential impact of the politicization of European issues on the gradual creation of the European public sphere or the Europeanisation of the national public spheres, as well as on the Europeanisation of society and emergence of the European political identity among the EU citizens

Carbon monoxide poisoning in a family showing different ECG disturbances

Prikazano je trovanje ugljen monoksidom u tročlanoj porodici, nakon nepotpunog sagorevanja butan gasa u peći za etažno grejanje, sa različitim stepenima smetnji u provođenju i ishemijskim promenama u EKG-u. Otrovani su bili otac, majka i sin. Otac je imao povećanu aktivnost amilaze u urinu (507 i.j./L), koncentraciju COHb 4,8%, a u EKG-u je registrovan kratkotrajni blok leve grane Hisovog snopa i negativan T-talas u III odvodu koji se održavao oko dve nedelje. Majka je uz koncentraciju COHb od 6% imala produžen PQ-interval, dok je sin imao 8,5% COHb u krvi i prolazan inkompletni blok desne grane Hisovog snopa. Nakon terapije čistim kiseonikom pod pritiskom, simptomi trovanja su nestali, koncentracija COHb je pala ispod 1 %, a u EKG-u je registrovano poboljšanje. Bolesnici su u terapiji primali i infuzije piracetama.The paper presents the poisoning of a family of three by carbon monoxide, caused by incomplete combustion of butane gas in a central heating system, with various disturbances in conduction and ishaemic changes in the ECG. The father, mother and son were poisoned. The father had increased amylase activity in urine (507 i.u./L) and, a COHb concentration of 4.8%. An ECG registered a temporary block of the left branch of the His bundle and a negative T wave in the III lead, which continued for about two weeks. The mother had a COHb concentration of 6% and an extended PQ interval, whereas the son had 8.5% of COHb in the blood and a transient incomplete block of the right branch of the His bundle. After treatment with pressurised pure oxygen, the symptoms of poisoning disappeared, COHb concentration fell to below 1 % and the ECG registered an improvement. During treatment the patients also received an infusion of piracetam

Sustainable forms of multiculturalism in Serbia

У овој дисертацији истражује се улога политичких лидера националних мањина у различитим фазама развоја мултикултуралне политике. Савез комуниста je у бившој Југославије промовисао и имплементирао интегративни модел мултикултурализма, који је требало да представља одрживо политичко решење за управљање етнокултурним различитостима. Са сломом комунизма, интегративни мултикултурализам постао је неодржив модел, што се негативно рефлектовало на међуетничке односе. Процес етнификације политике током деведесетих година 20. века на простору бивше Југославије показао је да мултикултурализам, односно политике мултикултуралности немају капацитета да обезбеде интеграцију етничких односно националних група. Мултикултурализам односно механизми етнокултурне правде искоришћени су у сврху отцепљења федералних јединица које су биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. После демократских промена 2000. године, најављен је нов приступ мањинској политици и институционализацији различитости уз уважавање међународних стандарда из области мањинске заштите, међутим услед селективне примене конституционалних мера и нерасположења политичких елита да пронађу прихватљива политичка решења за већину и мањину, развијен је мултикултурализам у сегрегативном облику као одрживо и прихватљиво решење за обе стране. У раду је присутна политичка интерпретација мултикултурализма која се односи на захтеве мањина – посебна административна и / или политичка права унутар националне државе. Полазна основа у истраживању је да политички лидери доприносе одржавању сегрегативног мултикултурализма у Србији, који врше стратешку есенцијализацију култура и политизују етничке идентитете мањинских група. Доминација примордијалистичког приступа етницитету код мањинских група у Србији олакшава политизацију њихових етничких идентитета. „Етнички предузетници“ подстичу осећања неједнакости, неправде и страха код мањинских група које представљају, како би успоставили политичку контролу над њима. Културна дистинктивност група представља важан ресурс који осигурава изборни успех партија националних мањина и укључивање политичких представника националних мањина у процес доношења одлука. У анализи теоријског објашњења мултикултурализма, тачније у либералној теорији мањинских права Вила Кимлике, наилазимо на покушај помирења етничког и либералног приступа нацији, где је признавање права за мањинске групе могуће уз уважавање културних и етничких критеријума. У процесу етномобилизације долази до комбиновања различитих приступа етницитету/нацији. Примордијалистички приступ нацији/етницитету има примат код већинског становништва и мањинских група у Србији. Из ове анализе дошло се до закључка да политички лидери националних мањина политизацијом примордијалистичких елемената етницитета доприносе сегрегацији мањинских група и одрживости сегрегативног мултикултурализма у Србији. Поред тога, политички лидери мањинских група противе се различитим механизмима интеграције (попут двојезичног образовања) означавајући их као инструменте асимилације. У односу на период деведесетих година 20. века, код партија националних мањина у Србији нема одступања у избору стратегија политичког деловања. Територијалне аутономије засноване на моноетничком принципу које су конципиране у програмима партија националних мањина (ДЗВМ, ДСВМ, СВМ, СДА Санџака, ПДД, ДПА) почетком деведесетих година чине садржину актуелних програма партија где доминирају идентитетска питања. Не захтевају све мањинске групе политичку и културну интеграцију. Појединим националним мањинама довољна је културна интеграција (попут Словака, Русина). Ипак, постоје националне мањине којима је неопходна политичка интеграција како би заштитили своје „социјеталне културе“ и избегли притиске асимилације (попут Буњеваца, Влаха, Рома). То имплицира да је политичка интеграција неоходан услов за културну интеграцију односно опстанак мањинских група. Институционални оквир омогућава политичку интеграцију националних мањина на националном и регионалном нивоу, док су на локалном нивоу развијени сегегативни односи међу мањинским групама, као и између већинског и мањинског становништва, који се могу превладати комбинацијом политичке и друштвене интеграције.This dissertation examines the role of political leaders of national minorities in various stages of multicultural policy development. The Union of Communists in the former Yugoslavia promoted and implemented an integrative model of multiculturalism, which was supposed to represent a sustainable political solution for the management of ethno-cultural differences. With the collapse of communism, integrative multiculturalism became an unsustainable model, which had a negative impact on inter-ethnic relations. The process of ethnicization of politics during the nineties of the 20th century in the territory of the former Yugoslavia showed that multiculturalism, i.e. policies of multiculturalism, do not have the capacity to ensure the integration of ethnic or national groups. Multiculturalism, i.e. mechanisms of ethnocultural justice, were used for the purpose of secession of the federal units that were part of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia. After the democratic changes in 2000, a new approach to minority policy and the institutionalization of diversity was announced with respect for international standards in the field of minority protection, however due to the selective application of constitutional measures and the unwillingness of political elites to find acceptable political solutions for the majority and the minority, multiculturalism was developed in a segregated form as a sustainable and acceptable solution for both parties. The paper presents a political interpretation of multiculturalism that refers to the demands of minorities - special administrative and/or political rights within the national state. The starting point in the research is that political leaders contribute to the maintenance of segregative multiculturalism in Serbia, who carry out the strategic essentialization of cultures and politicize the ethnic identities of minority groups. The dominance of the primordialist approach to ethnicity among minority groups in Serbia facilitates the politicization of their ethnic identities. "Ethnic entrepreneurs" incite feelings of inequality, injustice and fear among the minority groups they represent in order to establish political control over them. The cultural distinctiveness of groups is an important resource that ensures the electoral success of national minority parties and the inclusion of political representatives of national minorities in the decision-making process. In the analysis of the theoretical explanation of multiculturalism, more precisely in the liberal theory of minority rights by Will Kimlika, we come across an attempt to reconcile ethnic and liberal approaches to the nation, where the recognition of rights for minority groups is possible while respecting cultural and ethnic criteria. In the process of ethnomobilization, different approaches to ethnicity/nation are combined. The primordialist approach to the nation/ethnicity has primacy among the majority population and minority groups in Serbia. This analysis led to the conclusion that the political leaders of national minorities contribute to the segregation of minority groups and the sustainability of segregative multiculturalism in Serbia by politicizing primordial elements of ethnicity. In addition, political leaders of minority groups oppose various mechanisms of integration (such as bilingual education) labeling them as instruments of assimilation. In relation to the period of the nineties of the 20th century, there are no deviations in the choice of political action strategies among the parties of national minorities in Serbia. Territorial autonomies based on the mono-ethnic principle, which were conceived in the programs of the parties of national minorities (DZVM, DSVM, SVM, SDA Sandžaka, PDD, DPA) in the early 1990s, form the content of the current programs of parties where identity issues dominate. Not all minority groups demand political and cultural integration. Cultural integration is sufficient for certain national minorities (such as Slovaks, Ruthenians). Nevertheless, there are national minorities who need political integration in order to protect their "social cultures" and avoid the pressures of assimilation (such as Bunjevacs, Vlachs, Roma). This implies that political integration is a necessary condition for cultural integration, that is, the survival of minority groups. The institutional framework enables the political integration of national minorities at the national and regional level, while at the local level, segregative relations between minority groups, as well as between the majority and minority populations, can be overcome through political and social integration