Еuropean Union – from the voluntary Union to “Benevolent Empire”

Основна теза рада јесте да је Европска унија у току про- текле две деценије прошла пут дубоке трансформације. Основни узрок томе садржан је у недовршености интеграционе перспективе формулисане у Уго- вору из Мастрихта (1993), када су биле уведене нове области интеграције – заједничка спољна политика, унутрашњи послови, монетарна унија и нова политика проширења. Неки знаци унутрашње кризе могли су се видети и пре појаве велике финансијске кризе (2008). Али, финансијска криза је променила унутрашњи механизам функционисања Уније. Истичу се четири главна ин- дикатора: прво, правни инструменти деловања против кризе трансформишу се у квази-легалне акте непроглашеног ванредног стања; друго, нови меха- низми буџетске контроле држава чланица шире се у правцу њихових непре- несених надлежности; треће, установљена је ванправна хијерархија између држава чланица; четврто, политика приступања и суседства трансформише се у експанзивну геополитику Уније. Закључак анализе упућује на настанак империјалног модела у Унији. Новонастало језгро Уније представља се пред настајућом унутрашњом и спољном периферијом као беневолентна империја. Ипак, имајући у виду њен принудни карактер, нови модел интеграције само замењује стари асоцијативни модел заједнице.The article deals with key thesis that the European Union was passing a deep transformation path during last two decades. Main internal causes lie in unfinished prospects of integration formulated in the Maastricht Treaty (1993) – common foreign policy, internal affairs, monetary union and enlargement policy. Some indicators of crisis could be observed already before the appearance of the big financial crisis (2008). The crisis, however, has changed internal mechanism of Union’s functioning. Four main indicators are pointed out: legal instruments of counter-crisis management have been transformed into quasi-legal acts of undeclared state of exception; mechanisms of members-states’ budgets control has been exceeded the non-conferred powers of the member-states; an extra-legal hierarchy between member states has been established; finally, an accession and neighbours policies are being transformed into expansive geo-politics of the EU. The conclusion of the analysis directs to an imperial model of Union’s emerging setup. The new core-Union represents itself as a benevolent empire before its emerging internal and external periphery. In accordance to its coercive character, however, the new mode of integration has been replacing the old associative community model.Глас / Српска академија наука и уметности ; 426. Одељење друштвених наука ; књ.32

Starina Nоvak et sоn épоque

Посебна издања 35. Балканолошки институт Српске академије наука и уметност

Olga Kielak. Zwierzęta domowe w języku i kulturze. Studium etnolingwistyczne

Приказ дела: Olga Kielak. Zwierzęta domowe w języku i kulturze. Studium etnolingwistyczne. Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 2020, 316 str

„А World Restored“ and the Serbian Revolution

The peace conference in Vienna 1814/15 had to bring a final decision concerning the future aspect of European frontiers, to bring and preserve the peace, and to calm down the Continent deeply affected by wars, revolts and revolutions. Restoration and renewal of the European state system demanded a principle of balance in both sides self-denial. Reconstructed Europe, aristocratic, legitimacistic and clerical, opened a centennial and peaceful break of security and improvement. Meanwhile, the European monarchies, so-called prisons of nations like Metternich's Austria, brought in themselves germs of their own destruction. The ruling governments and dominating nations use to search their unpopular centralization efforts and a loathsome jingoism even in an ancient and hateful feudal law

Срето Танасич против языковых манипуляций боснийских лингвистов

В статье выражен взгляд на подходы и идеи Срета Танасича, руководителя Совета по стандартизации сербского языка САНУ (Сербской академии наук и искусств) и давнего директора Института сербского языка САНУ против языковых манипуляций боснийских лингвистов, которые стараются представить сербский язык вариантом боснийского и присвоить сербское кириллическое языковое наследие. Сила каждого народа лежит в его культуре, поэтому через историю все атаки на сербский народ первично велись через язык и письмо. Сербский народ хранит многовековую культурную традицию, которая сохранена на письме сербской идентичности – кириллице. Такое богатое свидетельство сербской истории и культуры четко показывает силу и величие сербского народа. Сербский язык и его письмо кириллица являются самыми важными элементами в сохранении единства сербского культурного простора, а академик Танасич, выдающееся имя сербской филологии, своими трудами строит путь этой обороны.У раду се даје поглед на ставове и идеје Срета Танасића против језичких манипулација босанских лингвиста који покушавају српски језик приказати као варијанту босанског, а српско ћириличко културно насљеђе присвојити

Roma Housing in Numbers: A Comparison of Overall and Roma’s Housing Situation in Belgrade Based on Data from the 1991, 2002 and 2011 Censuses

У раду је приказан развој просечног ромског стана посматраног кроз компарацију са просечним станом који насељава укупна популација. Текст чине три дела. У првом приказујемо квалитативне и квантитативне податке о обе врсте станова, према статистичким подацима за регион Београда. Компаративна анализа ромски–неромски стан посматрана је кроз три пописна циклуса током 1991, 2002. и 2011. године. У овом периоду уочава се знатно побољшање стамбене ситуације Рома у Београду, а неки од стамбених показатеља превазилазе станове укупне популације. У другом делу рада трагамо за одговором на питање: одакле долази овај успон? Испитиване претпоставке да се успон може објаснити знатним учешћем Рома у социјалном становању или знатним учешћем у тржишту станова, показале су се као нетачне. Тачан одговор на постављено питање јесте да се повећaње квалитета ромског стана може објаснити чињеницом да Роми сами граде. У трећем делу рада дат је закључак и сумирани су подаци о ромском стану. Ту такође пледирамо да се материја стамбене самоградње законски регулише, не само ради Рома, већ и ради укупне популације; те наглашавамо и залажемо се да се недавно усвојена Стратегија за друштвено укључивање Рома и Ромкиња конвертује у закон.The paper traces the development of the average Roma housing unit seen in comparison to the average housing unit of the overall population. The paper is divided into three parts: in the first section we present qualitative and quantitative data for both types of housing units according to statistical data for the Belgrade region. The comparative analysis of Roma and non-Roma housing units is performed based on data from three population censuses conducted in 1991, 2002 and 2011. During this period, considerable improvement was observed in Roma’s housing situation in Belgrade and the values of some of the housing indicators were better than the corresponding values for the housing of the overall population. In the second section of the paper the authors seek to answer the question: What is behind this improvement? The analysis has shown that the assumptions that this trend could be explained by the greater participation of Roma in social housing or the housing market are incorrect. The correct answer to this question is that the improved quality of Roma’s housing can be explained by the fact that Roma erect their own buildings through self-construction. The third section of the paper provides a conclusion and summarises the data on Roma housing. The authors argue in favour of legally regulating the matter of building one’s own home, not only for Roma but also for the overall population. It is also stressed and advocated that the recently adopted Strategy for the Social Inclusion of Roma be converted into a law.Посебна издања / Српска академија наука и уметности ; књ. 684. Одељење друштвених наука, Одбор за проучавање живота и обичаја Рома; књ. 107. ISSN 0354-494X

Извештај Ђорђа Симића о развоју бреговског питања 1884. године

Односе Србије и Бугарске после Берлинског конгреса обележила су разна спорна питања, везана колико за непосредне односе две државе, толико и за целину њиховог спољнополитичког положаја и њихово место у подели сфера интереса великих сила. Бреговско питање, отворено у априлу 1884, представљало је повод за прекид дипломатских односа између Србије и Бугарске крајем маја исте године.</p