Settlement systems in Srem

Предмет истраживања докторске дисертације под називом Системи насеља у  Срему јесте детерминисање просторне и функцијске  организације Срема на  основу степена развијености просторно-функцијских веза и односа у мрежи  насеља Срема. Циљ истраживања је да се идентификују, сагледају и научно  објасне проблеми развоја просторно-функцијских односа и веза, односно  просторне и функцијске организације система насеља у Срему. Задатак  истраживања је да се истражи утицај природне основе на настанак, распоред и  развој насеља у мрежи, сагледа развој, размештај и динамика становништва, утврде законитости развоја система насеља, утврде карактеристике система насеља и типологије насеља, одреди хијерархија насеља у мрежи, утврди стање, односи и процеси у мрежи насеља, истраже ставови становништва о просторно-функционалним карактеристикама и квалитету живота у Срему, утврде потенцијали као основа  развоја и предвиди скуп мера и инструмената којима ће се у будућности утицати на уравнотежен развој насеља у систему. Методолошки поступци примењени у овом раду базирани су на научном објашњењу фактора настанка и развоја урбане мреже, феномена урбано-руралних веза и односа између насеља, утврђивању њихове хијерархије и квалитативне оцене задовољства животом у тим насељима. Методолошки инструменти који су примењени у овом истраживању базирали су се најпре на општим научним методама са посебним освртом апликације комплексног географског метода и ГИС методологије. Поред дескриптивних статистичких метода у раду су коришћени и Пирсонов коефицијент корелације, χ2  –  тест, Ман –  Витнијев тест и Тест хомогености. За приказивање мултиваријантних података примењена је метода Чернофових лица. Разултати анализе су показали да је систем насеља Срема подсистем мреже насеља Војводине, који има сложену и динамичну просторно-функцијску структуру, а чија је организација израз интеракције бројних унутрашњих и спољашњих фактора произашлих из природно-географских, урбано-историјских, насељских, демографских и социоекономских специфичности територије, те ближег и даљег окружења. Физичкогеографске детерминанте су имале незнатан утицај на савремени развој система насеља у Срему, док су друштвеногеографски фактори били одлучујући у формирању савремене мреже насеља. Мрежа насеља је хијерархијског типа без изражене урбане примарности једног града. У систему насеља је изражена хијерархијска доминација централих насеља видљива на основу дневне покретљивости становништва. Теренска истраживања и спровођење упитника су показала да становништво Срема није задовољно својим животним стандардом, а као главни проблеми наводе се незапосленост и ниски приходи. Приказане анализе објашњавају ток социјалногеографских процеса и структурних промена у систему насеља, подразумевајући при том временску и просторну димензију. С тим у вези, концепт примењен у овој докторској дисертацији, који се зазнива на демографско-социјалним и просторно-функционалним односима, а поготово због укључивања мишљења локалног становништва, омогућава комплексно сагледавање, планирање и усмеравање укупних развојних процеса у датом простору и времену.Predmet istraživanja doktorske disertacije pod nazivom Sistemi naselja u  Sremu jeste determinisanje prostorne i funkcijske  organizacije Srema na  osnovu stepena razvijenosti prostorno-funkcijskih veza i odnosa u mreži  naselja Srema. Cilj istraživanja je da se identifikuju, sagledaju i naučno  objasne problemi razvoja prostorno-funkcijskih odnosa i veza, odnosno  prostorne i funkcijske organizacije sistema naselja u Sremu. Zadatak  istraživanja je da se istraži uticaj prirodne osnove na nastanak, raspored i  razvoj naselja u mreži, sagleda razvoj, razmeštaj i dinamika stanovništva, utvrde zakonitosti razvoja sistema naselja, utvrde karakteristike sistema naselja i tipologije naselja, odredi hijerarhija naselja u mreži, utvrdi stanje, odnosi i procesi u mreži naselja, istraže stavovi stanovništva o prostorno-funkcionalnim karakteristikama i kvalitetu života u Sremu, utvrde potencijali kao osnova  razvoja i predvidi skup mera i instrumenata kojima će se u budućnosti uticati na uravnotežen razvoj naselja u sistemu. Metodološki postupci primenjeni u ovom radu bazirani su na naučnom objašnjenju faktora nastanka i razvoja urbane mreže, fenomena urbano-ruralnih veza i odnosa između naselja, utvrđivanju njihove hijerarhije i kvalitativne ocene zadovoljstva životom u tim naseljima. Metodološki instrumenti koji su primenjeni u ovom istraživanju bazirali su se najpre na opštim naučnim metodama sa posebnim osvrtom aplikacije kompleksnog geografskog metoda i GIS metodologije. Pored deskriptivnih statističkih metoda u radu su korišćeni i Pirsonov koeficijent korelacije, χ2  –  test, Man –  Vitnijev test i Test homogenosti. Za prikazivanje multivarijantnih podataka primenjena je metoda Černofovih lica. Razultati analize su pokazali da je sistem naselja Srema podsistem mreže naselja Vojvodine, koji ima složenu i dinamičnu prostorno-funkcijsku strukturu, a čija je organizacija izraz interakcije brojnih unutrašnjih i spoljašnjih faktora proizašlih iz prirodno-geografskih, urbano-istorijskih, naseljskih, demografskih i socioekonomskih specifičnosti teritorije, te bližeg i daljeg okruženja. Fizičkogeografske determinante su imale neznatan uticaj na savremeni razvoj sistema naselja u Sremu, dok su društvenogeografski faktori bili odlučujući u formiranju savremene mreže naselja. Mreža naselja je hijerarhijskog tipa bez izražene urbane primarnosti jednog grada. U sistemu naselja je izražena hijerarhijska dominacija centralih naselja vidljiva na osnovu dnevne pokretljivosti stanovništva. Terenska istraživanja i sprovođenje upitnika su pokazala da stanovništvo Srema nije zadovoljno svojim životnim standardom, a kao glavni problemi navode se nezaposlenost i niski prihodi. Prikazane analize objašnjavaju tok socijalnogeografskih procesa i strukturnih promena u sistemu naselja, podrazumevajući pri tom vremensku i prostornu dimenziju. S tim u vezi, koncept primenjen u ovoj doktorskoj disertaciji, koji se zazniva na demografsko-socijalnim i prostorno-funkcionalnim odnosima, a pogotovo zbog uključivanja mišljenja lokalnog stanovništva, omogućava kompleksno sagledavanje, planiranje i usmeravanje ukupnih razvojnih procesa u datom prostoru i vremenu.The research subject of the doctoral dissertation entitled Settlement systems Srem is spatial and functional organization determination of Srem based on the development degree of spatial and functional relations and connections within the  Srem region settlement network. The aim of  the research is to identify, consider and  explain the development problems of spatial and functional relationships and connections, ie the spatial and functional organization of the settlement system in Srem. The task of research is to investigate the influence of the natural base of the formation, development and arrangement of settlements in the network, to examine the development, deployment and dynamics of the population, to determine the legality of the development of the settlements system, to identif y the features of the settlements system and settlements typology, to determine the hierarchy of settlements in the network, to determine the condition, relationships and processes in the settlements network, to explore the attitudes of the population on spatial-functional  characteristics and quality of life in Srem, to identify resources as a basis for further development and to provide a set of measures and instruments that will influence the balanced development of settlements in the system in the future. The methodological procedures applied in this research are based on the scientific explanation of the factors of origin and development of urban networks, the phenomenon of urban-rural relations, determining their hierarchy and a qualitative assessment of life satisfaction in these settlements. Methodological tools  applied in this research are based primarily on general scientific methods with special  eference to applications of complex geographical methods and GIS  methodology. In addition to descriptive statistical methods, the Pearson correlation coefficient, χ2  -  test, Man  -Whitney test and the Test of homogeneity were used.  Chernoff faces method was applied to display multivariate data. The results of the analysis indicated that the settlement system of Srem presents  ojvodina‟s subsystem settlements, which has a complex and dynamic spatial and  functional structure, where organization is a consequence of the interactions of many  internal and external factors arising from natural-geographic, urban and historical,  demographic and socioeconomic specifics of the territory, as well as closer and  further environment. Physical determinants had little impact on the modern  development of the settlement system of Srem, while the socio-geographical factors  were crucial in the formation of the modern settlement network. Settlement network  has a hierarchical type without expressed urban primacy of one city. In the settlement  system is expressed the hierarchical dominance of the central settlements visible on the basis of daily commuting. Field research and conduction of the questionnaire  have come to the conclusion that the population of Srem is not satisfied with their living standards, and the main issues are unemployment and low income. The presented analysis explains the course of socio-geographic processes and structural changes in the settlement system, assuming at the same time temporal and spatial dimensions. In this regard, the concept applied in this doctoral thesis, which is based on the demographic and social and spatial-functional relationships, especially due to the inclusion of opinions of the local population, provides a complex understanding, planning and directing the overall development process in a  given space and time.

Settlement systems in Srem

Предмет истраживања докторске дисертације под називом Системи насеља у  Срему јесте детерминисање просторне и функцијске  организације Срема на  основу степена развијености просторно-функцијских веза и односа у мрежи  насеља Срема. Циљ истраживања је да се идентификују, сагледају и научно  објасне проблеми развоја просторно-функцијских односа и веза, односно  просторне и функцијске организације система насеља у Срему. Задатак  истраживања је да се истражи утицај природне основе на настанак, распоред и  развој насеља у мрежи, сагледа развој, размештај и динамика становништва, утврде законитости развоја система насеља, утврде карактеристике система насеља и типологије насеља, одреди хијерархија насеља у мрежи, утврди стање, односи и процеси у мрежи насеља, истраже ставови становништва о просторно-функционалним карактеристикама и квалитету живота у Срему, утврде потенцијали као основа  развоја и предвиди скуп мера и инструмената којима ће се у будућности утицати на уравнотежен развој насеља у систему. Методолошки поступци примењени у овом раду базирани су на научном објашњењу фактора настанка и развоја урбане мреже, феномена урбано-руралних веза и односа између насеља, утврђивању њихове хијерархије и квалитативне оцене задовољства животом у тим насељима. Методолошки инструменти који су примењени у овом истраживању базирали су се најпре на општим научним методама са посебним освртом апликације комплексног географског метода и ГИС методологије. Поред дескриптивних статистичких метода у раду су коришћени и Пирсонов коефицијент корелације, χ2  –  тест, Ман –  Витнијев тест и Тест хомогености. За приказивање мултиваријантних података примењена је метода Чернофових лица. Разултати анализе су показали да је систем насеља Срема подсистем мреже насеља Војводине, који има сложену и динамичну просторно-функцијску структуру, а чија је организација израз интеракције бројних унутрашњих и спољашњих фактора произашлих из природно-географских, урбано-историјских, насељских, демографских и социоекономских специфичности територије, те ближег и даљег окружења. Физичкогеографске детерминанте су имале незнатан утицај на савремени развој система насеља у Срему, док су друштвеногеографски фактори били одлучујући у формирању савремене мреже насеља. Мрежа насеља је хијерархијског типа без изражене урбане примарности једног града. У систему насеља је изражена хијерархијска доминација централих насеља видљива на основу дневне покретљивости становништва. Теренска истраживања и спровођење упитника су показала да становништво Срема није задовољно својим животним стандардом, а као главни проблеми наводе се незапосленост и ниски приходи. Приказане анализе објашњавају ток социјалногеографских процеса и структурних промена у систему насеља, подразумевајући при том временску и просторну димензију. С тим у вези, концепт примењен у овој докторској дисертацији, који се зазнива на демографско-социјалним и просторно-функционалним односима, а поготово због укључивања мишљења локалног становништва, омогућава комплексно сагледавање, планирање и усмеравање укупних развојних процеса у датом простору и времену.Predmet istraživanja doktorske disertacije pod nazivom Sistemi naselja u  Sremu jeste determinisanje prostorne i funkcijske  organizacije Srema na  osnovu stepena razvijenosti prostorno-funkcijskih veza i odnosa u mreži  naselja Srema. Cilj istraživanja je da se identifikuju, sagledaju i naučno  objasne problemi razvoja prostorno-funkcijskih odnosa i veza, odnosno  prostorne i funkcijske organizacije sistema naselja u Sremu. Zadatak  istraživanja je da se istraži uticaj prirodne osnove na nastanak, raspored i  razvoj naselja u mreži, sagleda razvoj, razmeštaj i dinamika stanovništva, utvrde zakonitosti razvoja sistema naselja, utvrde karakteristike sistema naselja i tipologije naselja, odredi hijerarhija naselja u mreži, utvrdi stanje, odnosi i procesi u mreži naselja, istraže stavovi stanovništva o prostorno-funkcionalnim karakteristikama i kvalitetu života u Sremu, utvrde potencijali kao osnova  razvoja i predvidi skup mera i instrumenata kojima će se u budućnosti uticati na uravnotežen razvoj naselja u sistemu. Metodološki postupci primenjeni u ovom radu bazirani su na naučnom objašnjenju faktora nastanka i razvoja urbane mreže, fenomena urbano-ruralnih veza i odnosa između naselja, utvrđivanju njihove hijerarhije i kvalitativne ocene zadovoljstva životom u tim naseljima. Metodološki instrumenti koji su primenjeni u ovom istraživanju bazirali su se najpre na opštim naučnim metodama sa posebnim osvrtom aplikacije kompleksnog geografskog metoda i GIS metodologije. Pored deskriptivnih statističkih metoda u radu su korišćeni i Pirsonov koeficijent korelacije, χ2  –  test, Man –  Vitnijev test i Test homogenosti. Za prikazivanje multivarijantnih podataka primenjena je metoda Černofovih lica. Razultati analize su pokazali da je sistem naselja Srema podsistem mreže naselja Vojvodine, koji ima složenu i dinamičnu prostorno-funkcijsku strukturu, a čija je organizacija izraz interakcije brojnih unutrašnjih i spoljašnjih faktora proizašlih iz prirodno-geografskih, urbano-istorijskih, naseljskih, demografskih i socioekonomskih specifičnosti teritorije, te bližeg i daljeg okruženja. Fizičkogeografske determinante su imale neznatan uticaj na savremeni razvoj sistema naselja u Sremu, dok su društvenogeografski faktori bili odlučujući u formiranju savremene mreže naselja. Mreža naselja je hijerarhijskog tipa bez izražene urbane primarnosti jednog grada. U sistemu naselja je izražena hijerarhijska dominacija centralih naselja vidljiva na osnovu dnevne pokretljivosti stanovništva. Terenska istraživanja i sprovođenje upitnika su pokazala da stanovništvo Srema nije zadovoljno svojim životnim standardom, a kao glavni problemi navode se nezaposlenost i niski prihodi. Prikazane analize objašnjavaju tok socijalnogeografskih procesa i strukturnih promena u sistemu naselja, podrazumevajući pri tom vremensku i prostornu dimenziju. S tim u vezi, koncept primenjen u ovoj doktorskoj disertaciji, koji se zazniva na demografsko-socijalnim i prostorno-funkcionalnim odnosima, a pogotovo zbog uključivanja mišljenja lokalnog stanovništva, omogućava kompleksno sagledavanje, planiranje i usmeravanje ukupnih razvojnih procesa u datom prostoru i vremenu.The research subject of the doctoral dissertation entitled Settlement systems Srem is spatial and functional organization determination of Srem based on the development degree of spatial and functional relations and connections within the  Srem region settlement network. The aim of  the research is to identify, consider and  explain the development problems of spatial and functional relationships and connections, ie the spatial and functional organization of the settlement system in Srem. The task of research is to investigate the influence of the natural base of the formation, development and arrangement of settlements in the network, to examine the development, deployment and dynamics of the population, to determine the legality of the development of the settlements system, to identif y the features of the settlements system and settlements typology, to determine the hierarchy of settlements in the network, to determine the condition, relationships and processes in the settlements network, to explore the attitudes of the population on spatial-functional  characteristics and quality of life in Srem, to identify resources as a basis for further development and to provide a set of measures and instruments that will influence the balanced development of settlements in the system in the future. The methodological procedures applied in this research are based on the scientific explanation of the factors of origin and development of urban networks, the phenomenon of urban-rural relations, determining their hierarchy and a qualitative assessment of life satisfaction in these settlements. Methodological tools  applied in this research are based primarily on general scientific methods with special  eference to applications of complex geographical methods and GIS  methodology. In addition to descriptive statistical methods, the Pearson correlation coefficient, χ2  -  test, Man  -Whitney test and the Test of homogeneity were used.  Chernoff faces method was applied to display multivariate data. The results of the analysis indicated that the settlement system of Srem presents  ojvodina‟s subsystem settlements, which has a complex and dynamic spatial and  functional structure, where organization is a consequence of the interactions of many  internal and external factors arising from natural-geographic, urban and historical,  demographic and socioeconomic specifics of the territory, as well as closer and  further environment. Physical determinants had little impact on the modern  development of the settlement system of Srem, while the socio-geographical factors  were crucial in the formation of the modern settlement network. Settlement network  has a hierarchical type without expressed urban primacy of one city. In the settlement  system is expressed the hierarchical dominance of the central settlements visible on the basis of daily commuting. Field research and conduction of the questionnaire  have come to the conclusion that the population of Srem is not satisfied with their living standards, and the main issues are unemployment and low income. The presented analysis explains the course of socio-geographic processes and structural changes in the settlement system, assuming at the same time temporal and spatial dimensions. In this regard, the concept applied in this doctoral thesis, which is based on the demographic and social and spatial-functional relationships, especially due to the inclusion of opinions of the local population, provides a complex understanding, planning and directing the overall development process in a  given space and time.

Living on the border: Social indicators of life quality in Srem border region (Vojvodina, Serbia)

This paper presents the results of empirical research on quality of life of rural residents in the border region of Srem. Purpose of this work was to establish attitudes to social factors which determine everyday life of local population, and to establish the general perception of their standard of living. The results presented here are based on statistical analysis in which four types of analysis were applied: descriptive statistical analysis, application of chi-square test, t-test for independent samples and factor analysis of variance ANOVA. In order to determine the significance of differences between groups, post-hoc Scheffe's test was used. The research has come to the conclusion that the population of the border region of Srem is not satisfied with their living standards, and the main issues are unemployment and low income

Noise: The disease of urban environments: Management and protection measures

Communal noise is the noise that comes from living together. It is the noise in the interior or exterior, whether in the working or living environment, spaces in public buildings or open public areas. The issue of communal noise has been partially resolved on paper by lows and by-lows on the permissible noise levels in the environment. However, the question is how much noise the community will tolerate, i.e, at what point citizens will start fighting noise. Numerous cities have signed strict regulations for reducing noise levels, both day and night, with a proposal for permitted limits. This paper presents commonly used methods for managing and protecting against the harmful effects of noise

The origin and development of Garden cities: An overview

An overview of Garden City development as well as its significance in urban planning, are given in this paper. The Garden City idea, which had a major role in the 20th century urbanism, was born in London. The author of this concept is Ebezener Howard who is considered a pioneer of modern urban planning

Megalopolis - Urban Phenomenon

The spatial and demographic city growth, as well as the increasing urban concentration, have called into question the classic notion of the city. Given that the city is a complex human phenomenon, it is increasingly difficult today to determine the boundaries of the city, i.e. the zones where one city ends and another city begins. So, the city and its surroundings make an interdependent functional and spatial whole. The consequence of such development of the cities in the 19th century and their suburbanisation in the 20th century directly implies the emergence of complex types of morphological urban regions, i.e. the formation of an urban phenomenon - the megalopolis, which has not been precisely defined to date

Population Growth in the Border Villages of Srem, Serbia

Population growth in the border villages of Srem (Vojvodina, Serbia) has been analysed in this paper, with the goal of explaining how and why it differed from other areas in the region. Special attention has been paid to the 1990s, because these villages became part of a border region and a high level of migration on the territory of the former Yugoslavia occurred, much of it through this territory. The results of the research are derived from literary resources and applying mathematical and statistical procedures in the processing of data received from the Statistical Office of the Republic of Serbia. They were checked on the field via a questionnaire. This paper is significant because it enriches knowledge about villages of Srem, the municipality of Šid and population trends at the end of the 20th century