On the Nature of Social and Institutional Reality

What is the nature of the social reality? How do the major social institutions like money or law exist? What are the limits of individualistically-oriented social theories?These and related problems are intensely discussed in philosophy, in legal theory and in the methodology of social sciences. This collection brings together the different traditions of the contemporary discussion. It includes thought-provoking articles by John Searle, Margaret Gilbert, Ota Weinberger, Raimo Tuomela, Eerik Lagerspetz, Michael Quante, Cristina Redondo and Paolo Comanducci. ”Wonderful selection of articles that contribute in important ways to the growing field of social ontology... A ’must-have’ for anyone working on issues of social ontology.” Deborah Tollefsen, University of Memphi

National Self-Determination and Ethnic Minorities

The paper will include three parts. In the first part, the relation between nationality and popular sovereignty is explored. In the second part, there is a somewhat analogous discussion of the concept of ethnicity. In the last part, the conclusions are applied in a discussion of ethnic nationalism

Two-sided Markets : Competition of Marketplaces

Two-sided markets have become a major topic of an academic discussion in the past two decades. This discussion is fueled by the growing importance of the two-sided market platforms in the econ-omy. The ongoing growth of these platforms has sparked multiple models and point of views in the academic discussion. Thus, there are overlapping models and definitions for this phenomenon. This study introduces the reader to the subject. It does this by starting from the foundations of the two-sided market literature and from previously established network effect literature which has later influenced the development of two-sided market literature. The study then finds a suitable definition for the phenomenon. The thesis then introduces some key pieces of the current literature regarding two-sided markets. It analyzes different theories and draws connections between them. The main focuses in the analysis, are to find suitable definitions for the phenomenon and to explore different competition situations and dynamics. The study also finds and presents suitable empirical examples for the presented theories. The examples are mainly from previous studies. There are two key points in presenting the examples. First, to draw the connection between the presented theory and empirical examples. And second, present and analyze possible effects that the two-sided markets have on their surrounding economies

Музика као интерсубјективност – питања за социологију уметности

Music has the power of establishing a sense of personal closeness and of confrming the existence of a meaningful reality. This is because it creates, or imitates a face-toface situation in which participants experience the same events during shared time. Face-to-face interaction is the primary means by which humans are able to conduct a “reality check” in the face of chaos, sense of meaninglessness and unreality. However, this interaction is basically “about nothing”; in this sense, it is an instance of “pure sociality”. Musical phenomena are semiotic in nature only insofar as they do not stand for themselves, but for something else. When describing social facts and social practices, we are heavily dependent on words and concepts. At the same time, the arts do, by defnition, endeavour to bring about experiences that are untranslatable to any other form of expression. Arts sociologists’ answer to this dilemma has most often been to turn away from the arts themselves and to concentrate instead on the social felds and activities that surround them. This essay suggests a perspective of music as interaction creating an intersubjectively shared experience. At the same time, it is admitted that music, similarly to any other kind of interaction, can also fail in this, or be used deliberately for exclusion. This essay invites discussion on possible uses of this perspective in sociological and cultural research.Полазна тачка овог огледа јесте опажање да музичко искуство током периодаојађености и трауматичних доживљаја може довести до обнављања човекове вере у вредност живота. То искуство може повратити осећај повезаности с другим људским бићима и потврдити постојање смислене реалности. Објашњење се тражи у начинима на које музика ствара (или пак опонаша – када је посредована партитуром или снимком), ситуацију у којој учесници доживљавају иста искуства током заједнички проведеног времена. С ослонцем на радове Алфреда Шица (Alfred Schütz) и Бергера и Лукмана (Peter L. Berger & Thomas Luckmann), интеракција лицем у лице види се као основно средство преко којег су људи у стању да спроведу „проверу стварности” пред хаосом, осећањем бесмисла и нереалности. Међутим, музика се разликује од већине других облика интеракције у том смислу што она не зависи од ослањања на било коју другу стварност изван саме комуникационе ситуације. Музичке појаве по природи су знаковне само утолико уколико не представљају саме себе, већ нешто друго. У базичном смислу, музичка интеракција „није ни о чему”; у том смислу, она је пример „чисте социјалности”. Када описујемо друштвене чињенице и друштвене праксе, ми у великој мери зависимо од речи и појмова. У исто време, уметности, по дефиниији, настоје да створе доживљај да су непреводиве у било који други вид израза. Одговор социолога уметности на ову дилему често је био одвраћање од самих уметности и, уместо тога, усредсређивање на друштвена подручја и активности које их окружују. Оглед сугерише поглед на музику као интеракцију која ствара интерсубјективно подељено искуство. У исто време, признаје се да музика, слично свакој другој врсти интеракције, такође може подбацити у овоме, или пак бити намерно искоришћена за искључење. Бројни су примери ситуација у којима је темељна структура комуникације нарушена. Примерице, неке Гарфинкелове (Harold L. Garfnkel) етнометодолошке студије показују колико се лако такав прекршај може начинити и, истовремено, колико га је једноставно препознати као одступање од стандардног обрасца. Различити начини искључивања и сукобљавања постоје и у музичкој комуникацији; међутим, ово више потврђује него што побија виђење инклузије као њеног подразумеваног облика. С друге стране, недобровољно излагање музици на јавним местима може уназадити нашу способност да доживимо музику као облик интеракције. Овај оглед позива на дискусију о могућним применама ове перспективе у социолошким и културолошким истраживањима

Democracy and the All-Affected Principle

The All-Affected Principle has an important status in recent theoretical discussions on democracy. According to the principle, all who are affected by a decision should have a right to participate into making it. The principle is supposed to ground the right or optimal boundaries of democratic decision-making units. This paper is basically a critique of the principle. In the first parts of the paper, the All-Affected Principle is distinguished from some related principles. However, even a more precise version of the principle is still troubled by ambiguities. It is argued that Robert Goodin’s expansive reading is the only coherent one. However, if it is accepted, the principle cannot be used for its original purpose. The last parts focus on some largely unexamined aspects of the principle. First, the principle also works as a means of exclusion, not only of inclusion. Second, if, as the principle says, participation rights are based on interests, it is by no means obvious that these rights should be equal. Third, the principle cannot provide us with a non-institutional starting point. Nevertheless, a much weaker form of the principle may be plausible

Knowledge transfer in offshore insourcing : A case study of Nordic MNC in knowledge-intensive business services

Offshoring is a major part of globalized economy as advances in communications technology and logistics have allowed production to be located in practically anywhere regardless of the market the production serves. Especially offshoring of knowledge-intensive business services has benefitted from the advances in communications technology, as companies are able to choose the location of the production freely according to their needs. Knowledge transfer is a vital part of offshoring, especially in offshoring of services, and success of knowledge transfer has a large impact on the success of the offshore. The case in this study is an offshoring transition of a knowledge-intensive business service unit of a Nordic MNC from Finland to Eastern Europe. This research was conducted as an ethnographic research with participant observation method and the researcher had a significant role in the offshore transition. The previous literature about knowledge transfer and knowledge transfer in offshoring and service contexts were reviewed to form a perspective about what impacts the effectiveness of knowledge transfer and which challenges knowledge transfer has. Due to the focus of the previous literature, and the position the researcher had in the organization, the study focuses on the challenges that the employees conducting the knowledge transfer experience. Data was gathered by observing the knowledge transfer and the actions of the employees as well as by interviewing the employees who participated into the transition. The transfer of technical and explicit knowledge happened rather smoothly, but the transfer of tacit knowledge encountered issues. Previous experience of the employees was found to be a significant hinderance to transfer of tacit knowledge, as the recipients had difficulties to adopt new habits and methods. Similarly, the communication between the sources and the recipients, and the organization and the recipients were problematic and resulted in issues that had a negative effect on the knowledge transfer. These issues were caused by the differences in cultures of the recipients and sources, as well as due to the differences in the needs and the goals of the recipients and the organization.Tuotannon siirto ulkomaille on tärkeä osa globalisoitunutta taloutta, koska viestintäteknologian ja logistiikan kehitys on mahdollistanut tuotannon sijoittamisen käytännössä mihin tahansa, riippumatta siitä mitä markkinoita tuotanto palvelee. Erityisesti tietointensiivisten yrityspalvelujen siirtäminen on hyötynyt viestintäteknologian kehityksestä, sillä yritykset pystyvät valitsemaan tuotannon sijainnin vapaasti omien tarpeidensa mukaan. Tiedonsiirto on elintärkeä osa tuotannon siirtämistä ulkomaille, etenkin palveluiden siirtämisen kohdalla, sillä tiedonsiirron onnistumisella on suuri vaikutus siirron onnistumiseen. Tämän tutkimuksen tapauksena on pohjoismaisen monikansallisen yrityksen tietointensiivisen yrityspalveluyksikön siirtäminen Suomesta Itä-Eurooppaan. Tämä tutkimus suoritettiin etnografisena tutkimuksena osallistuvalla havainnointimenetelmällä, missä tutkijalla oli merkittävä rooli yksikön siirtämisessä. Aikaisempaa kirjallisuutta tiedonsiirrosta, tiedonsiirrosta ulkomaille, sekä tiedonsiirrosta palvelukontekstissa, tarkasteltiin näkemyksen muodostamiseksi siitä, mikä vaikuttaa tiedonsiirron tehokkuuteen ja mitä haasteita tiedonsiirrossa esiintyy. Edellisen kirjallisuuden painopisteen ja tutkijan aseman vuoksi tutkimuksessa keskitytään haasteisiin, joita tiedon siirtäjät kokevat. Tietoja kerättiin tarkkailemalla tiedon siirtoa ja työntekijöiden toimia, sekä haastattelemalla muutokseen osallistuneita työntekijöitä. Teknisen ja eksplisiittisen tiedon siirto tapahtui melko sujuvasti, mutta hiljaisen tiedon siirtämisessä ilmeni ongelmia. Työntekijöiden aiemman kokemuksen havaittiin olevan merkittävä este hiljaisen tiedon siirtämiselle, sillä kokeneilla vastaanottajilla oli vaikeuksia omaksua uusia tapoja ja menetelmiä. Samoin lähteiden ja vastaanottajien, sekä organisaation ja vastaanottajien välinen viestintä oli ongelmallista ja johti ongelmiin, millä oli kielteinen vaikutus tiedon siirtoon. Ongelmat johtuivat vastaanottajien ja tiedon lähteiden keskinäisistä kulttuurieroista, kuin myöskin vastaanottajien ja organisaation tarpeiden ja tavoitteiden eroista

La dialèctica de la democràcia

"Pensar públicament el contrari dels altres" és un dels fonaments de la democràcia. La tasca de l'oposició en un sistema democràtic és la d'expressar la desconfiança, de criticar les accions del govern i d'oferir una alternativa. L'oposició institucionalitza la desconfiança, i, paradoxalment, la presència d'aquesta desconfiança institucionalitzada és, per als ciutadans, una raó important per confiar en el sistema democràtic. L’autor defensa que la relació entre el govern i l'oposició pot ser entesa en termes de dialèctica hegeliana. Tot i que la teoria política de Hegel formulada en la seva Filosofia del Dret destaca el paper unificador de l'Estat, la seva filosofia anterior conté un major potencial democràtic

Rotuoppien metafysiikkaa

”Rotu” mielletään usein pelkästään biologiseksi käsitteeksi. Niinpä rasismista syytetyt toisinaan puolustautuvat julkisuudessa sanomalla, että he eivät ole biologisten rotuoppien kannattajia, vaan esimerkiksi vain kannattavat kulttuurien oikeutta olla erilaisia. Historiallisissa yhteyksissä menneiden aikojen ajattelijoita saatetaan puolustaa sillä, että he eivät olleet ainakaan biologisia rasisteja. Erottelun taustalla on olettamus, että biologiaa koskevat ja kulttuuria koskevat käsitykset voidaan ongelmattomasti erottaa toisistaan. Tämän esityksen yhtenä pyrkimyksenä on pohtia biologia vs. kulttuuri -erottelun merkitystä rotua koskevissa käsityksissä, ja problematisoida sitä. Tarkastelun aineistona käytetään 1800-luvun lopun ja 1900-luvun alun vaikutusvaltaisimpia ”klassisia” rotuteorioita. Näitä näkemyksiä luonnehditaan yleensä ”biologisiksi”. Vaikka rotuteorioiden juuria on etsitty antiikista saakka, ja vaikka eri vuosisatojen ajattelijoilta on helppo poimia rotuennakkoluuloja heijastavia kommentteja, tarkasteltuna ajanjaksona laskettiin se teoreettinen perusta, joille esimerkiksi 1930- ja 1940-lukujen rasistiset käytännöt rakennettiin. Harva enää vaivautuu lukemaan tuon aikakauden rotuteoreetikkoja tai edes tunnistaa heidän nimensä: rotuteoriat ovat tyypillistä pseudotiedettä, vailla itsenäistä älyllistä arvoa. Kuitenkin johtavien rotuteoreetikkojen kirjoitukset käännettiin aikanaan useimmille eurooppalaisille kielille, ja niitä myytiin satoja tuhansia kappaleita. Rotuajattelusta tuli liberalismin, sosialismin ja kommunismin kaltainen vaikuttava yhteiskunnallinen virtaus. Sen historiallisesti tunnetuin ilmaus oli Saksan kansallissosialismi, mutta lähes kaikissa Euroopan maissa – ja monissa Euroopan ulkopuolisissa maissa – syntyi paikallisesti värittyneitä versioita rotuopeista. Useimmissa maissa nämä opit syntyivät jo ennen kuin kansallissosialismista tuli Saksan hallitseva ideologia. Yhtäältä rotuopit sekoittuivat vanhempiin, kielellisesti ja kulttuurisesti muotoiltuihin nationalismin versioihin. Toisaalta ne kytkeytyivät usein biologisin käsittein muotoiltuihin ideoihin rodun parantelusta. Silti rotuopit erottuvat käsitteellisesti ja teoreettisesti sekä ”pelkästä” nationalismista että ”pelkästä” rotuhygieniasta. Tämän esityksen muina tavoitteina on pyrkiä muodostamaan historiallisesti ja filosofisesti täsmällisempi käsitys rasismia tukevasta ajattelusta. Samalla rotuopit toimivat kiinnostavana ja varoittavana esimerkkinä politiikan käyttöön valjastetun pseudotieteen argumentaatiotavoista